Osoba nevidljiva za sve u svom okruženju.
U izuzetnim trenucima kada se njeno prisustvo uoči, obično izaziva veliku pometnju, slično panici nakon uočavanja neidentifikovanih letećih objekata.
- Izvinite, ovo su prostorije samo za zaposlene u firmi, ako možete da izađete.
- Brano, pobogu, radimo u istoj kancelariji već šest godina.
- Molim vas, gospodine, moraću da pozovem obezbjeđenje.
- Nismo mi baš tako bliski da se tako šališ, ali dobro, bar si progovorila sa mnom. Mogli bismo i na kaficu sad...
- Stalone, požuri, neki luđak hoće da me siluje!!_____
- Ko j’ obris’o poster Stefanu Kostiću?
- Nisam ja, ja brišem samo defke.
- Nisam ni ja, bole me kurci da mu brišem poster.
- Ja bila na četu, nisam.
- Jao, kud nisam ja stig'o?!
- Možda sam ja, ne znam, bio sam pijan.
- Nesam ja, s’g stigoh.
- Ja sam, bio je glup.
- Kako nije niko, bre? Ae, možda je Kaizen...
- Pa ja sam, kažem, reci mu slobodno.
- Ma i jedna defka mu nestala, ček da vidim... „Obrisao: Uroš“. ŠKK, koji Uroš?!! Kaizene, bre, popravljaj sajt, ’bemu, oće l’ svaki dan nekom od nas nalog biti hakovan?!!
Radnja koju svi radimo, ali malo ko ima muda da to prizna.
Da li ti pišaš pod tušem?
"Fina" devojka: Ja ne piškim nigde, moja mokraća je tečni dijamant. (istoči se cela pod tuš, a možda i kenja u tuš kabinu)
"Fini" dečko: Ja se inače ispiškim u WC šolju pa se onda tuširam. (kurac piša u WC šolju, piša u lavabo, pod lavabo, pored tuš kabine, na tuš kabinu, ispod tuš kabine, na dasku WC šolje, pored WC šolje)
Iskren dečko: Jok ti pišaš, a de ću drugo keve ti. I onako sve uvek ode na isto mesto gde god pišao.
Student: E, pišao bih ja rado u tuš kabini, da je imam.
Gej: Ijuuuu, kako te nije sramota da me tako nešto pitaš? Moja stvar je gde ja uriniram. (piša po sebi)
Kurva: Ah, da, obožavam kad po meni pišaju pod tušem. Ček jesi me to pitao? (ova je iskrena)
Proleće, sediš u bašti svog omiljenog bircuza i meračiš svoje točeno crno pivo 'ladno kao veštičija sisa, dok čašu ukrašavaju kapljice rose koje se presijavaju kao Swarovski kristali - perfekcija. Šmekaš maloletnice koje su tek počele da se ogoljevaju da bi na leto odnos gola koža - odeća bio 90% prema 10%. Prolaze tu i tamo neki poznanici, jave ti se, al' te gledaju nekako čudno. Jebemliga, počinješ da se pitaš šta nije u redu. Decentno proveravaš nos, da ti možda kojim slučajem ne viri neka bala. Nije to u pitanju. Šlic? Zakopčan. Odeća? Čista. Opet hvataš taj zblanuti izraz sa lica poznate osobe. Jebote, u čemu je problem? Polako te hvata paranoja da se trenutno opako blamiraš, ali ni sam ne znaš kako. U tom trenutku prolaze dve školske. Opet ista igra, cao i pogled pun neverice. Nešto se domundjavaju izmedju sebe i prilaze ti.
-Ćao!
-Ćao!
-E, nešto smo htele da te pitamo.
-Pa pitajte (A u pičku materinu! Šta sam uradio?).
-Je l' ti to piješ Kolu? (Neverica u njenom glasu poprima epske razmere)
-Jok bre, crno točeno.
-Aaaaaa!!! Ma otkako se znamo nikad te nismo videle da piješ sok pa smo se zabrinule.
-Ček, ček, ček... Je l' ti to 'oćeš da kažeš da sam ja alkos? Pa i ja od kako te znam, znam da si kurva, pa opet te ne pitam kad te vidim bez frajera da nisi možda postala frigidna. Šupičkumaterinu!
Sudeći po reklami, jedini način da većina Srba vidi zelenu travu alpskih pašnjaka, cvetna polja Holandije, Južno kinesko more, kolumbijske plantaže kok..afe, londonsku kanalizaciju i pariske kurve. Naime, čim oseti miris svojih taze opranih gaća, naš Srbin dobija krila i nasmejan odleće na mesta gde i čarape posle trodnevnog marša mirišu.
-Ah, moj donji veš tako divno miriše, moraću ženi da kupim cveće i bombonjeru, ona je divna žena. Oh, letim... Ček, kakav je ovo cvet? Jaaaaao, kako je divan, ispušta mirišljavu vodicu po mojim nogama. Poljubiću ga :cmok cmok:
-Stoko pijana, smesta da si prestao da pišaš po parketu i ljubiš babu! I skidaj te smrdljive gaće sa glave, vidiš da si počeo da haluciniraš.
-Ljuuuuubavi...
-Mrš na kauč.
Ova reč se koristi najviše kad se dogodi nešto što najviše iznenadi onoga ko izgovori to:
A: Matori zabo si 2 iz mate!
B: Maaaašala, aj na vops...
---------------------------
A: Matori, slušaj, Halid - Hej zoro...
B: Maaaašala, daj nož da sečem vene...
---------------------------
A: Si čuo kolko Šomi platio jašu?
B: Jok
A: 15 somića bajo, pa ti vidi...
B: Mašala, ček bre...odakle mu pare...?
To ti je kad igraš loto i na listiću imaš prvih pet izvučenih brojeva. Onda zamisliš sebe kako osvajaš sedmicu, podižeš ček na 100 miliona evra, napuštaš ženu, daješ otkaz i odlaziš na Bahame sa svojim privatnim avionom. Tada shvatiš da su te zajebala dva broja i da si osvojio pišljive tri hiljade dinara.
Osoba koja se shepuri bez realnog razloga (nesto kao "paun bez perja", "cek bez pokrica"...) rasipa pamet, ili ako mu nje manjka, probace ke$hom, novim autom ili necim cetvrtim (sto za njega samog znaci produzetak ku*ca) cime pokusava zadobiti paznju okoline...za ovakvog tipa moze se koristiti sinonim "furak"
-Sto ovaj cetvrti put prolazi ovuda????
-da svi vide da on ima novog BMW-a....Mlatimudan!
Ma nisi. Ček, bre, kako možeš nešto da prerasteš ako te i dalje zanima? Možeš da potisneš i da se onda praviš kako si ti sad kao veliki, zreo, ozbiljan i uspešan. Ne valja to. Pusti ti te što pričaju kako su nešto prerasli, možda je njima sada kuća velika, ali unutra, u onoj drugoj kući, gde im kuca pumpa za krv, oće da bude tesno. Baš, baš. Polako samo, ako nešto prerasteš, da bar bude zato što si ti video da si to prerastao. A to se retko dešava.
-Čoveče, pa imaš pedes' godina u dupe, još zviždiš za ovim curicama.
-Zviždim, pa šta? Bolje nego da plačem i kukam kako nisam dvajes' godina mlađi. Nisam učio velike škole, ne znam kako drugačije i rečitije da im kažem da su mi ulepšale dan? Lepe su, mlade, onaj Mika pesnik bi to bolje opisao, ja to ne znam, pa zviždim.
-I to što kažeš, ko zviždi, zlo ne misli.
-Lepe su i cure, al' lep je i dobar ručak, lep je i onaj potok što me nervira kad žabe krekeću noću, zviždim ja i njima, što da ne. Lepo je to, ne znam kako drugačije da ti objasnim.
-Ma, razumem te brate, ajde da prenesemo ovo nekako, pa kod mene i moje na ručak, da nam pripovedaš nešto ponovo. Šta bismo mi bez tebe, blago meni.
____________________________________________________________________
-Nabrala sam ti cveće.
-Čekaj bre, pa šta ti meni cveće, valjda ja treba tebi da berem cveće i cvet, hahahaha!
-A ja volim da berem cveće, ovo livadsko, nekako mi lepše od ovih hibrida.
-Pa, jes' lepo, aj nije mi niko do sad dao cveće, pa i nije tako loš osećaj. Da i mi od dva metra dobijemo cveće, phahahahaha! Mala, ti si luda skroz. Aj se popni na hoklicu da t' poljubim. Phahahaha, nabrala mi cveće, eeee, Bože šta ja neću doživeti. Ti i tvoje cveće. Ček d' uzmem neku vazu, ili teglu, imam valjda nešto...
Tradicionalni srpski običaj da novorođenčad od strane roditelja budu počašćena imenom sveca koji je bio taj dan, vjerovatno u nedostatku inspiracije. Ipak, postoji velika mogućnost da je bračni par patrijarhalno odgojen, te da se od njih očekuje da se produži porodično ime koje nije ni sedma opcija, te se svetac nameće kao solomonsko rješenje.
- Nek se zove Spasoje po đedu!
- Znaš majko, mi smo mislili....
- Ma šta ste mislili?! Vi mislili!? Hoćeš reći da je ona mislila za tebe! Moraš jednom čovjek da postaneš i udariš šakom o sto! Treba da bude po đedu i gotovo.
- Mislili smo da damo ime po današnjem svecu.
- Aaaa...sine majčin, to je tako lijepo. Ček malo! Pa danas su Duhovi!
- Jes' vala, pošto su Duhovi zvaćemo ga Kasper.
Ne žele ništa da rizikuju, ništa ne prepuštaju slučaju.
Ne zajmi nikome i ništa, ne plaća karticama, čekovima. Čipovana lična karta? Daleko bilo!
Ako nekad sastavi tiket, stavi duple šanse utakmica sa kvotama do 1,50 , one sa većom kvotom i ne razmišlja da odigra. Ako mu se javi random klinac, iz poštovanja, zaustaviće ga sa pitanjem "Ček, čiji si ti" ?
Proleće cvetnooo došlo na prag (zvornjava Soni Eriksona k300i)
-Ćale, zvoniš!
Bataljuje igranje Solitaire-a, dotrčava do telefona, baci pogled, razmisli 2-3 sekunde, odustaje od javljanja.
-Pa što se ne javi, matori?
-Ma neki nepoznat broj, šta ti ja znam ko je, šta, da se javim, pa da mi svuče sav kredit?! Raznih govana ima danas, sine! Al' mene neć' zajebati!
Vol. Russia 2018
Iako danas fudbal igraju svi i nema lakih protivnika uvek se nekako desi da velika takmičenja opet osvajaju samo najveće fudbalske nacije.
Svaka nacija ima svoj preslikani način života u igri... Nemci gaze poput mašine, Brazilci nekako lepršavo kroz miks geta i Sambe, Argentinci ''prljavo'' al' opet pitko uz Tango, Italijani brzinom Vespe u laganini stilu dok im se kosice vijore, samo golom više i... (Ček, ček... Talijani... Rusija '18... hehehe). Grci pak kao Spartanci, na štitu ili sa njim... (mazohisto, vrati se u 2004 - tu za nastavak). Ili izumitelji fudbala tj. Englezi koji se i dalje drže tradicije i igraju kao i pre 186 godina, te zato i pobeđuju slično. Yes.
Ali tu je i Srbija! Onomad kod Bjele, Moša i Tirke četvrti, pa Piksi Špancima, pa Mijatova prečka... Ojha! No u poslednje vreme nekako uvek ćorak... sve kao jedan miks degena, gastarbajtera i filozofa, kao ondak kad su došli na godišnjicu mature kod Antare... Milijaš loče, Lazović purnja, a ovaj treći Sale opet natego Vinjaka... Pantela i Žiga, Svrabiša i Češko...
Nego da ne tupim, bilo kako bilo, svakako mnogo je razloga zašto je fudbal sport broj jedan, ili više od sporta... jer on ima tu ''osobenost'' koju drugi sportovi nemaju a i mi više samo onako u Šešelj modu volimo da prozivkom teramo malere nego li stvarno kudimo.
Samo napred!
Obično se upotrebljava u razgovoru između dva, ili više pripadnika muškog roda, kada spaze primerak lepe, odnosno izrazito lepe devojke.
- I tako ti ja matori prolazim pore....
- Ček, ček, gle onu malu tamo što je dobra!
- Uuuu... Jeste matori, dobro si je spazio. Dete bih joj prizn'o!
Iskreno jedna od stvari kojih se najviše plašim u životu. Ako neko želi da mi pokloni ili ostavi u nasledstvo milione EUR molim ga da rešenje ili ček šalju u koverti druge boje pošto plavu ja primiti neću. Poslednji put mi je matori primio kovertu 9.12.2006.godine i od tada ne živimo u istom stanu. Ukratko ko hoće da prima gore navedenu čije je ime strašno izgovoriti neka se seli iz mog stana.
Stavio si cigaru na poziciju paljenja. Sad upaljač... ček, gde je? Nije ovaj džep, nije ovaj, ni ovaj... Ipak je u ovom. Pošto je onaj od 10 dinara, neće baš da upali iz prvog. Pre ili kasnije, povlačiš prvi dim, a zatim, zaboravljajući da je ceo ritual trajao više nego inače i da se cigara odomaćila između tvojih suvih usana, povlačiš i cigaru, koja se odvaja teško kao roditelj od deteta - e, to je ugriz filtera.
Analogno Šeherzadi koja je morala da izmišlja priče i da kalemi jednu na drugu kako ne bi postala kraća za glavu, lik koji počne da priča i nikad ne staje. Šeherzada je morala, dok ovaj udav to radi iz lične satisfakcije. Od njega dobijate divnu plavu boju oko vrata. Zanimljive priče iz "Hiljadujedne noći" drže pažnju, ali ne i njegove baljezgarije. Morate da ga ubijete. Ček, to je kažnjivo! Pa, šta onda možete da uradite slušajući njegov monolog?
- Gdje si, care, kralju najveći! Da vidiš kakvu sam mašinu uzeo... Harli, brate! Sinoć sam pokupio neku cupi, kad je vidjela motor, na dupe je pala. Odvedem je kod mene na gajbu, bambusao svu noć! Na kraju skontam da sam joj bambusao i sestru. Vidim - odnekud mi poznata. Sestru sam joj upoznao u Italiji prije dvije godine. Bio sam u Veroni nešto poslom, pa reko' da odem do Julijine kuće. Tamo se skupila rulja, ne možeš proći. Kao, običaj je da Julijinu statuu uhvatiš za sisu, to donosi sreću. Koliko su je hvatali za sisu, toliko se izlizala da se uskoro neće moći razlikovati Julija od Romea. Kad smo već kod sisa, to me podsjeti na onu malu što sam...
:hrrr, fijuuu: :hrrrr-r-r, fijuuu:
- Brate, e, brate, nemoj da spavaš! Samo da ti još nešto...
Svi mi znamo da viljuška nije ravna- | nego zakrivljena- ), a mi koji jedemo kolač iz tepsije sa viljuškom znamo da sa strana (''po ćoškovima'') ostaje još malo kolača, nakon uzimanja sa sredine. Kada vidimo te ćoškiće, pomislimo: ''Ček' ja da skinem ovo da ne izgleda seljački''. Nakon što skinemo te ćoškiće nastaju novi u sredini, zatim skidamo te i tako u krug dok ne pojedemo po kolača, a onda se setimo da uzmemo nož.
Ovo se obično događa kada krademo kolač i hoćemo da ostanemo neprovaljeni.
To je ono što mrmljaš u sebi celog dana dok sa pola glave tumaraš gradom pošto su ti maznuli novčanik sa novcem i što je još crnje, dokumentima.
"Budi čovek, uzmi pare i baci ga negde" - upućuješ molbu svom dželatu i svim ovozemljaskim i onozemaljskim božanstvima, starorimskim i grčkim bogovima, Isusu, Budi, Brahmi, Amonu, Alahu, svakom izmišljenom i nadrealnom pojmu koji bi makar malo, ovolično, mogao da utiče na tvoju sudbinu i vrati ti dragoceni predmet.
"Budi čovek, uzmi kintu, idi napij se, polupaj, jebi nešto ispod mosta, popišaj se na pare ako hoćeš, ali BACI GA NEGDE GDE ĆE GA NEKO NAĆI !" - počinješ već da vapiš obilazeći grad uzduž i popreko besomučno fiksirajući predmete po ulici u nadi da ćeš da identifikuješ svoj crni novčanik.
"Deo gume od kola, crna kesa, polupan branik... ček' ček', možda je ono? sunđer u blatu... grmlje, šiblje, žbunje... "
Kroz glavu ti prolaze svi dokumenti koji su zauzeli neku pregradu u tom nestalom predmetu: lična karta, vozačka, zdravstvena, čip kartica, GSP legitimacija, Intesa kartica, Intesa kartica za bankomat, identifikacija za faks, knjižica davaoca krvi... Hvala Bogu pa je pasoš pogolem. Haluciniraš o redovima, šalterima, šalterušama, papirima, uplatnicama, penzionerima u redu, znojiš se vruće ti je.
"BUDI ČOVEK, skote, pajdomanu, lopove, nakazo, BUDI ČOVEK i ostavi ga negde!"
Odatle verovatno potiče pojam Stameni.
Znao je on pošteno da igra, ali je ipak bio školski primer one stare ''Lopta možda i prodje, ali igrač ne''. Životinja od 2 metra i nekih 100+ kila mišića, ko bi mu se zamerio na terenu, prolazio bi kao hipster koji se izležava u centru moš pita pred Raining blood. Kažu da je Čak Noris jedno od njegovih muda, drugo je možda Bata Živojinović. Da je životinja, bio bi.. Ček', on i jeste životinja.
Bilo bi lepo videti ovu gromadu da i danas igra, u punoj formi, bilo bi mnogo zanimljivo.
- Jape!
- Recite, selektore!
- Moramo da čuvamo ovu prednost, ne smeju nam Italijani dati gol, upadaš!
- Opa! Kome držim čas?
- Imaš onog malog što se kurči, onaj čokoladni u špicu što je zab'o 2 komada Švabama!
- Odlično! Sredjeno..........
- Alo bre grmalju, šta, ti ćeš kao da me čuvaš?
- Auuu. Dodji, sine. Poništiću te k'o Zamorana i Bredlija.
