Drveni podupirač koji se koristi u građevinarstvu. Debeo je deset do petnaest centimetara a visok od patosa do plafona, obično se pravi od grede ili neobrađenog komada drveta odgovarajućih dimenzija. Zbog svog obika, šprajc se koristi za opisivanje ljudi koji su visoki skoro do plafona a imaju 40 kila sa sve krevetom. Glavna odlika ljudi-šprajcova je da štrče iz mase kao žirafa u stadu ovaca.

Pomama za najnovijim reklamama grickalica tipa čipsa, smokija, štapića je uzela maha.
Elem, sve ove reklame su pravljene na osnovu jedne iste ideje: ubaciti nekog voditeljčića/glumčića sa ''smislom za humor'', nekog debila štreberskog izgleda, masu na žurci i neku super ribu koja tera na svrš pri čistom pogledu na istu.
Glumčić/voditeljčić je pravi blenta i pravi ''simpatične'' i ''smešne'' situacije, dok se štreberčić oslobađa svih stega koje ga pritiskaše ranijih godina, kida odeću sa sebe i kreće omamljeno da densuje, dok ga gomila sa žurke ohrabruje i smeška mu se (očigledno jer je debil, ali pustićemo ga da živi u iluziji).
I sada se vi pitate: ali, kakve veze orgazam i faca imaju veze sa ovim?
E sad, ostala nam je riba i po i haljini do pupka, blagim loknama i usnama okrečenim u crveno. Njena uloga jeste da kada glumčić/voditeljčić stgne do nje, ponudi je grickalicom kojoj je reklama posvećena, ona zine kao da trpa dve kile krompira odjedared u usta, sporo-sporije sklapa oči obogaćene veštačkim trepkama i ispusti zvuk porno-glumice s kraja filma, uživajući u ukusu uzete hrane kao da joj je prvi i poslednji zalogaj ikada. Ičega.
To je ono što pokušava da vas natera da kupite čips.
Elem, moglo je ovo i mnogo kraće. Ali, superorgazmična faca one devojke o kojoj razmišljam dok jedem čips kupljen zbog reklame sa onim ''šmekerskim'' dosetkama me je naterao da razvučem.
Svi ćemo u pakao.

Svako ima svoju. Ili par njih. Najsrećniji - čitav roj, Bog nek' im bude na pomoć!
Dejstvuje ljeti, SVAKO JEBENO JUTRO! A ponekad i preko dana, kad uzalud pokušavaš da nadoknadiš pijane, neprospavane noći (sa kojih se, baj d vej, ne sjećaš pola stvari, jer si upadao u takva sranja i stanja svijesti i promila u krvi, a za razliku od Hangover - ova, nemaš ni jednu fotku da bi se gore navedenih sR/Tanja podsjetio).
U pitanju je neka "insektoidna zavjera"! A evo i zašto:
Naime, počinje ljetni raspust, više te ne bude starci za školu, al' zato eto muve-budilnika, da te zajebava, dok ne ustaneš. Kad ni alarm sa telefona više ne djeluje (badava ga stavljaš na drugi kraj sobe, kako bi ujutru "morao da ustaneš" da ga ugasiš, kad ga kuliraš 'ladno i po sat vremena, dok ne probudi sve po kući, osim, naravno - tebe!), kad ne djeluje više ni iritirajući tititi-ti sa kineskog sranja, tu je uvijek JEBENA MUVA-BUDILNIK da te nepogrješivo probudi u 7h ujutru, usred jebenog raspusta! (Tačno bi trebalo nafatati tih dosada i prodavati k'o 100%-tne budilnike, a prethodna rečenica bi mogla da posluži k'o reklama na Tele Shop-u!)
Johnny, LA MUVA ESTA MUI LOCA - WHAT THE FUCK???!

Drkaš se oko ovog oko onog, svaki dan na šljaku svako veče polu crknut na pivo sa ortacima, ovaj nam tamo leži, razbaškario se u djakuziju, drka onog njegovog malenog pišu,pizda debela, pored njega sampanjac, neka lepa teta, na tv-u izbacio par nekih degenskih, da ne kažem polu teletabijskih političkih reklama i čeka nedelju da udje u vladu. Kontam ja da za njega glasaju ovi iz zadnjeg reda na koncertu Dejana Cukića ali brate...
Kako je to moguće?
Ne,ja nisam ciničan ali tu nešto ne valja. Ja ne želim da dižem nikakav punč,ali tebra dokle više?
Ko te jebe sto nisi učio skolu????
Jebo vas izgovor,nisam malouman da ne shvatam neke stvari, ali ove krofne sto sam naručio uopšte nisu sa kremom. Cak mislim da nisu ni krofne,ali nebitno,jedem pošto na poslu nemam obezbedjen ručak.
Prelistavam jutros u prevozu sportske vesti, inače novine čitam odpozadi,ko i zenu, xexe, i dok mi ciganče svira djurdjevdan, čitam da je trenutno najbolji fudbaler sveta Lionel Mesi nedavno sa Barselonom potpisao novi ugovor prema kojem zarađuje oko 13 miliona evra godišnje.
Pošto pročitam sport,predjem na hroniku inače samo zbog nje i kupujem novine, velika slika nekog mučenika i piše pobio šesnaest komšija. Pa kako da ih ne poubija?

Opsesija sastavljača matematičkih zadataka, zajedno s nezaobilaznim Perom koji mora da je neki njihov poznanik ili im je platio neke dobre pare da pišu o njemu jer nemam drugo zdravorazumsko objašnjenje ZAŠTO se ovaj čovek nalazi u svakom zadatku. A ubo ga je u pravo centar pošto bi teško iko drugi i mogao da napiše nešto o njemu jer je to čovek koji ne radi ništa osim što ide okolo s korpom i jabukama kao što žene iz reklama vuku "uštedi" king size pakovanja praškova i omekšivača po tašnama, međutim sve ovo sastavljačima zadataka ni najmanje ne smeta da razviju fabulu. Doduše da ne budemo nepravedni vidi se i da je Pera duševan čovek visokih moralnih kvaliteta i jedna krajnje nesebična ličnost jer jabuke nikad ne pojede sam, uvek ih deli sa Lazom, Mikom, Markom i uopšte sa svakim ko naiđe, mada je to možda i biografski momenat, a i Laza i Mika se verovatno do sad pitaju hoće li ovaj čovek nekad da se zajebe mame mu ga pa da stavi neki kajmak/pečenje/lozu u tu korpu, ali ipak uvek mudro odluče "daj da uzmem i ovo kad je besplatno", što daje posebnu poučno-sociološku notu ovim zadacima. Ali da se vratimo jabukama. Prava je tragedija što su celobrojna promenljiva inače bi nam autori sigurno obezbedili još najmanje 1000 doživljaja s jabukama i Perom i u zadacima s realnim brojevima, mada bi ovaj problem mogao biti uspešno rešen samo ako se Pera složi da reklamira prašak (a sigurno hoće).

Ovo je mentalno stanje ljudi u skoro svim zemljama sveta. Živi od ljudske potrebe da poseduje ono što želi.Formiranju ovakvog mentalnog stanja najviše su doprineli mediji.Mediji, prvo štampani, a zatim radio pa televizija su polako,ali sigurnoputem reklama stvorili kod ljudi želju da se ima sve više i više bez obzira na to da li je neka stvar potrebna ili ne. Da bi se izbeglo kreativno, odnosno razumno razmišljanjei preispitivanjeopravdanosti kupovine određenog proizvoda, reklame postaju sve agresivnije napadajući podsvest pojedinca. U njima je sve idealno. Za srećan život je potrebno piti samo coca-colu, prsnuti malo cilit benga na ugorelu masnoću i lagano obrisati do savršenog sjaja ili ako ne možete da nađete devojku dovoljno je oprati kosu „glavom i ramenima“ pa će vas onda saletati najlepše cure. Jedan potez ruke( prema novčaniku) rešiće sve vaše životne probleme.Manipulacija ljudskim željama je osnov svake reklame i zato se na njihovo snimanje troše bogatstva. Naravno sve oni to naplate od ljudsog opsesivno kompulsivnog trošenja teško zarađenog novca. Prosečni rob potrošačkog društva zaglupljen idiotskim reklamama nalazi opravdanje kupovine reklamiranog proizvoda u tome „da nešto mora da kupi“ iako sličan nereklamiran proizvodkošta mnogo manje. Poenta cele priče je da treba ostati razuman u nerazumno vreme. Ako dozvolite infekciju potrošačkim virusom znajte da lečenje traje dugo, a možda ga nećete ni hteti.

Krajnji stepen lepljivosti Loctite-a.

Čovek Licna, povremeno registruje iznenadne i hitne visokofrekventivne direktive.
Slične informacije dobija hromozom prilikom replikacije DNK lanca.

Oduvek ljudi piju mleko...ali naravno danas nije dovoljno samo skuvati ga i popiti...mleko mora da bude 100 puta preciseno 200 puta preradjeno onda provereno pa opet precisceno...kao da je nesto falilo obicnom mleku...

Nagrada nad nagradama koju naša zemlja dodeljuje svojim sportistima koji osvoje medalju na nekom velikom takmičenju, u nekom minornom sportu koji niko do tada nije gledao.

Već u trenutku osvajanja medalje, pa maltene pred uručenje iste, na televiziji se pojavljuje otac osvajača ili osvajačice i odmah spominje kako njegovo čedo živi sa njim, majkom, babom, tetkom, tečom, bratom i sestrom, ali to deluje tako kao da su se na brzaka pred polufinalni okršaj svi prijavili tamo, zlu ne trebalo, ako pobedi da ih bude što više u jednom stanu, pa da priča izgleda upečatljivije.

Naravno, obavezno je spomenuti da i pored gužve u kući i svakodnevnog treniranja u kadi pošto nema gde drugde, pomenuta nova sportska ikona Srbije je i uspešan student Megatrenda ili Singiduduka, a uči tako što sedi na WC šolji, dok je knjiga ili u krilu ili na lavabou.

Usput, nekoliko bivših "zvezda" tog sporta se pojavljuje takođe da pomogne u žickanju stana, a njima se odmah pridružuju i sportski novinari, koji zatim pritiskaju političare i onda se najveći mudonja u tom trenutku pojavi zveckajući ključevima dvosobne vile na mondenskoj Bežanijskoj Kosi ili na ekskluzivnom Banovom Brdu, u još jednom mizernom pokušaju da ukrade neki politički poenčić.

Nakon toga, sportska ikona uglavnom prestaje da daje rezultate, ušuškana u udobnost svoga stana i sa pekarom otvorenom od nekoliko reklama za Telenor i Akva Vivu i sprema se za ulogu stručnog konsultanta pored večnog Predraga Strajnića kada za dvadeset godina neko nov zasija u tom sportu.

A nešto jes, a jes da jebe oca, a da jebe rak raka nešto mora biti pa da si pita! Samo ako si glup i ako ti je to prva riba u životu, reći ćes ok, onda smo kuul.
Kad ovo čuješ, mozak ubrzava za oko 300 na sat, i raznorazne misli ti padaju na pamet.

Bukvalno, bilo šta što je neki stari Rimljanin reko, a da je neko zamajan zapisao, a tokom proticanja vremena postalo uzvišena mudrost.
Neko će pomisliti da su ovi Latini bili mnogo pametni, ali oni su zapravo samo praktičari i lupači svega i svačega.

Gluvo doba na Vukajliji. Ne poklapa se nužno sa kosmičkim 00:00. Zaustavljeni satovi na nizu definicija. Autoru nema ko da piše. Ni minus, ni plus, ni komentar. Obreo se zarobljen u definiciji, užasnut. Čuje se pust vetar, zelena boja prelazi polako u sivu, koja se ponegde krza, pa tu crn ekran proviruje. Po uglovima se javlja paučina. Desno se gasi šljašteća reklama za Vip, i sada stoje samo crno razjapljena vrata, i stepenice koje vode nekud dole. Iznad njih, natpis po slučajnom izboru menja se u ništa nije slučajno. Kalendar ispod divlja, otkočen, godine unapred, pa unazad, kao da broji sve mrtve definicije i meša ih sa živima. Gore se pomalja polje groblje definicija i neulogovanima. Tu, pod njim, nešto tutnji.
U tom gluvom dobu dešavaju se čuda dok moderatori i časni autori spavaju. Ustaju definicije sa groblja. Vršljaju po sajtu. Skidaju krstove sa dobrih definicija pa ih okreću naopako. Smajliji po komentarima dobijaju zube pa žderu slova. Nestaju glave sa slika autora. Žrtvuju se odabrane definicije jedna po jedna, kidaju im se tela od primera i bacaju se dole u ponor. Tako sve do prvih petlova, odnosno ljudi koji uđu na sajt tamo negde oko 5, pola 6, pa prodrmaju da se probudi ugašeni, zaspali, ekran, nečim crnim što im je pod šakom, što samo što je uvuklo krake.

Dok se obični smrtnici bezuspešno trude da urade nešto pametno u svom životu ne bi li postali popularni, ova društvena kategorija uporno stiče slavu tako što pravi sranja gdegod se pojavi. To je obično neka "zvezda" koja se na početku svoje karijere isticala po nekoliko solidnih uloga u nekom filmu, nekoliko uspešnih sezona u nekom poznatom sportskom klubu ili pak sa par komercijalizovanih muzičkih spotova i snimljenih reklama, sve dok nije napravila prvi veći ispad u javnosti.
Pošto je sa tim svojim ispadom uspela da privuče veliku pažnju medija i da pritom izbegne prdekanu zato što je slavna ličnost, svesna činjenice da će joj izlazak na naslovne strane žute štampe doneti solidnu zaradu, odlučila je da gradi imidž loše osobe. Paparaci i novinari počinju da je prate, proganjaju i sa nestrpljenjem da očekuju da napravi neku novu glupost da bi mogli na njoj da zarađuju i to traje jedno izvesno vreme.
Problematična slavna ličnost u najvećem broju slučajeva rano završava svoj život tako što se predozira narkoticima ili tako što je neko rokne. Popularnost joj nakon toga naglo raste i većina ljudi tek tada počinje da je ceni kao osobu, pritom zaboravljajući da svoj imidž ona zapravo nije izgradila profesijom kojom se bavila, već sranjima koje je pravila zato što je kao slavna ličnost imala povlastice pred zakonom.

Pitanje od kojeg čoveku može da se digne kosa na glavi, ako ga preozbiljno shvati. Zapatilo se iz onih debilnih reklama za Orbit žvake, gde (uglavnom) devojka iz pakovanja redovno vadi dve dražeje (tako se beše to zove) i sa osmehom na licu trpa ona sranjca u usta. Jasno je da istog trenutka Orbit počinje da deluje, bakterije umiru, karijes se povlači, a zubi su vam beli kao da ste umesto žvake upotrebili Aće. Baš kao na reklami.
Vremenom se taj trenutak iz reklame u stvarni život preneo u formi pitanja i to najčešće kao dobra zajebancija u društvu. Razlog je jednostavan. Izvadili biste pakovanje žvaka pred društvom, željni svežeg daha. Kao i svaka lepo vaspitana individua ponudili biste i druge i tada bi vas dočekalo pitanje iz naslova definicije. Naravno, možda ste ih ponudili iz čiste kurtoazije nadajući se da niko neće uzeti, ali onda ste stvarno govno od čoveka. Ako su pak vaše namere časne, drugari će prihvatiti ponuđeno uz neizbežno pitanje ''Jel' daješ k'o na reklami''.
U globalu imate dva izbora. Ograničiti samo na jednu žvaku ili biti široke ruke. Ako su vam ortaci zajebanti po prirodi (a koji pa nisu), može se desiti da svi požele baš dve. Moguće je da to proizvede određeni otpor kod vas, ali ako se vodite maksimom kad je beg bio cicija prežalićete pakovanje i drage volje svima dati po dve dražeje, a pitanje će sačekati sledeću priliku i ''žrtvu''.

Nekad, pre mnogo vekova, bilo je sasvim normalno da muški rod bude dominantan u odnosu na ženski. Ustvari, ne da nije bilo normalno, nego se smatralo pod obavezno. Žene su bile u kući i spremale ručak od ulova koji je njihov muž donosio. A onda su žene krenule u borbu za ravnopravnost, ali ne u takvu u kojoj bi da i one krenu da vade tomahavk iz čarape i ubijaju nevine životinje po Srbija šumama podjednako kao i muž, već u onu u kojoj bi trebale da budu alfa i omega svega i svačega. Pošto su uspele u tome, kola koja su krenula munjevitom brzinom nizbrdo se nisu zaustavljala i danas smo došli do ćorsokaka; slepe ulice na kraju puta koji povezuje vekove. Neki će me smatrati jebenim mizantropom koji prezire ceo svet, a naročito žene. Nije tako. To je samo realnost koja se dešava na svakom koraku i koju do neke mere režiraju baš muškarci, pod uslovom da su poslodavci, odnosno ljudi koji "guraju" ženski svet u svaki deo privrede. Razlog tome leži u činjenici da će dobra reklama prodati robu koja i nema kvalitet za određenu cenu koja se plaća. I šta ja sad pričam? Demantujem sam sebe. Pa kad već žene toliko više doprinose donošenju para u kući, jedino mi ostaje da živim kao parazit koji čeka da pokupi kajmak i oglođe kosku, zato što posao ne može da nađe čak ni da je jedini sa tom strukom. Jer jebiga... Sve se promenilo.

Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.

Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.

Jedan od glavnih izvora prihoda vecine srpskih televizija. U ovim prohladnim novembarskim nocima ja mastam samo o tome da osetim deo carolije koje pruzaju proizvodi iz zenskih reklama. Sanjam o tome da postanem sredovecna zena koja jutro zapocinje nanosenjem Nivea anti-age kreme koja ce odjednom ukloniti sve moje bore. Doruckujem Fit jogurt za 0% mlecnih masti i dok svojoj izgladneloj deci dajem puding koji je, sa puno ljubavi, pripremio moj muz, zovem najbolju drugaricu da mi nanese novu MaxFactor boju za kosu i da obavezno ponese i novu MaxFactorovu maskaru da se zajedno uredimo. Posle toga nas dve odlazimo u kafic da popijemo NessCaffe 3 u 1 dok su svi muskarci u nasem redu. Posle toga sledi spremanje za posao. Opustena casual varijanta koja podrazumeva Ray Ban naocare i Armanijev komplet kojim ce svi biti odusevljeni kad dodjem u Raiffaisen banku koja daje kredit na orocenu stednju. Za rucak uzimam dve TurboSlank tebletice i 2 Orbita od narandzaste zalfije, nikako od ruzicastog kivija jer se od nega dobija celulit. Kad se vratim kuci uvidjam da je moj muz uflekao svoju omiljenu majicu dok je deci davao puding za rucak. Ali nista zato, novi Merix sa mirisim jorgovana ce to srediti. Pred spavanje perem zube najnovijom Colgate Ultra Whitening pastom za zube i moj zivot je prosto savrsen. U tom trenutku osetim da mi nesto fali... moj novi ultra upijajuci Yup sa ultra upijajucim krilcima koja ultra upijaju. Iz fioke vadim Bozen cosmetics rukavicu za skidanje sminke i njenim koriscenjem upotpunjujem svoj dnevni ciklus. Ostaje mi samo da zaspim i sanjam o tome kakav ce novi proizvod izbaciti moji najbolji drugari, Oriflame i Maybeline.

Radnje. Velike reklame koje osvetljavaju pola ulice, reflektori, treptuća svetla, blicevi, sve svetlucavo i divno. Dominira reklama OPEN 24h, ona jebe!

Tri sata iza ponoći. Zaglavio si na Vukajliji. Gladan si. Dobro, bar imaš sreće da je pekara blizu. Odlaziš i zatičeš radnicu kako šlovi za pultom. Tražiš nešto vruće i sveže za pojesti, ali malo sutra. Pica je hladna, peciva su se skamenila, bureka nema. Peciva stižu oko pet i trideset, a burek ko zna kad jer majstoru nije dobro pa se ne zna kad će stići na posao. Iznerviran i praznog stomaka odlaziš do trafike. Ješćeš čips i popićeš jedno pivo. Litar Jelena, taman. Uzimaš čips i hvataš se za frižider, kad ono šipak! Nema piva. Ustvari ima, postoje tamo negde neke tri flajke od po dva litra, nigde limenke ili manje ambalaže. Iz inata nećeš pivo od dva litra. Iznerviran, vraćaš onaj čips kako im ne bih potrošio zalihe koje su pri kraju. Nije sve tako crno, bar ti nije nestalo cigareta, inače ko zna šta bi morao da pušiš, sigurno nemaju one koje ti želiš.

Odlaziš. Kako bi samo bilo dobro da se spotakneš o neku kamendžuru ili ciglu, lepo bi je iskoristio, ugasio bi jebanu svetleću reklamu. Uštedeo bi im struju, malo li je...

Osećaj kad ti iznenada nešto lepo legne : dotakne dušu i pokrene sećanja ili zavrti maštanja.
Nekad je muzika, nekad poznati miris, neobičan prizor....