Pisanje o sebi u trećem licu.
Ujedno i jedan od prvih simptoma podijeljene ličnosti.

Reći nešto na prost način. Kao što je radio čika Čarls. Umesto proseravanja i patetike ruskih klasika reći nešto otvoreno, bez potrebe da se čita između redova.

Čarls je rekao duboke stvari prostim rečima a ruska ekipa je i najprostije stvari komplikovala dubokim rečima.

Magazin za pismene :)
Inace to je najbolji srpski magazin ikada izlazio je od '99 do '05 pod rukom Petra Lazica... parodirao je na politiku, filmove, socijalu, vladu, estradu, opet politiku itt. Sada - u septembru izlazi knjiga "Breleske" gde ce se naci svi tekstovi iz "Bre!" u okviru kompilacije dela Petra Lazica i "Indeksovog Radio Pozorista" pod nazivom "Izabrana publicistika"... tako da ko je voleo da cita "Bre!" u oktobru pravac sajam knjiga xD

Auto koji nećete moći da prodate na španskom govornom području makar davali uz njega golu Giselle Bundchen... A razlog- Pajero se na španskom kaže za džudžica ili ljakase! Izgovara se PAHERO na španskom (u španskom jeziku se j čita kao h odnosno jot kao hota...) Sve su pokušali- delili gratis bicikle, motore, letovanja... Naprosto niko nije hteo da ga kupi. Suprotan slučaj je u Srbiji gde ovaj auto, bez svesti o značenju imena vozi većinom baš ta sorta!

Najbolji način za odjebavanje nekoga. Rečenica posle koje se onaj kome je upućena oseća kao usran golub ili govno na kiši.

Muzika koju istinski znaju da cene samo obrazovani poznavaoci muzike i muzičari. Teško je objasniti nekome ko ne zna da čita note koliko je zapravo lepo ustati malo ranije prvog januara i umiriti mamurluk uz direktan prenos koncerta iz Beča. Klasična muzika nije namenjena prodaji i to je čini čistom i neiskvarenom u svakom pogledu. Možda su matorci u pravu kad pričaju da je ranije sve bilo drugačije. Klasična muzika je večna, a nove talase muzike će zapljusnuti još noviji.

Čarobno mesto gde se i ljubitelji kafanskog života osećaju kao u Diznilendu. Poslednja stanica životne kozije staze ako ste negde gadno promašili skretanje. Neiskusni bi to poredili da sa dnom života, a žilaviji provod tamo nazivaju zulum i veselje.

U profil gostiju spadaju sredovečni vozači autobusa, koji su sa namerom zanoćili u velikom gradu, i njihove dame noći sa masnom kosom, tigrastim dezenom koji se preliva preko struka i jarko crvenim karminom na opušcima slims cigareta. Ostalim gostima, čije rane na duši još uvek zjape od biča lokalnih vetrova i tornada, obavezno fali neki integralni deo tela- ud, red zuba ili oko. Nađe se i pokoji boem u svečanom odelu, sa crvenom ružom na stolu i setom u očima, koji uzaludno čeka svoju nikad prežaljenu ljubav iz studentskih dana i ispija rujna vina, tugaljivo i prezrivo u isto vreme.

Muzika, ako se tako nazvati može, probija bubne opne, puza kroz srednje uho, dolazi do mozga i zagađuje nervne ćelije. Nepovratno. Pevaljka, sa nezaobilaznim šiškama ispod miške i celulitom na nadlakticama, se uvija, rek'o bi čovek svakog časa će da ispljune žabu krastaču što joj se učaurila u grlu, i čita tekst iz neke knjige ručno i brižljivo prepisanih pesama. Pesma po želji petsto dinara, ali dobiješ još dve gratis. Razdragani gosti je oslovljavaju sa "koleginice", tražeći sve pesme koje sadrže naziv reke Drine. Svi su zaboravili svoje brige, makar na jedno veče. Misliće se o tome sutra.

Novajlije i slučajni prolaznici se mogu prepoznati po mladosti, telesnoj kompaktnosti i zbunjenosti. Ovi zbunjeni se najčešće mogu videti u pozi fetusa u nekom ćošku, sa izrazom strave u očima, a oni otporniji su već za nekim stolom zauzeli pozu mislioca, pod naletom udara nekog lošeg vina.

I tako celu noć. Sa svitanjem magija nestaje, a gosti odlaze kućama snuždeni, jer su se ponovo setili ko su i kakva sve sranja treba da prežive sa novim danom.

Popizdim kad ovo čujem. Msm ne kad čujem pesmu čiji naslov podseća na ovo nego kad to neko izgovori.

brljavo, vrljavo, bangavo. Sve su to pridevi iste porodice u kojoj su ih učili samo najgorim manirima radjenja svega samo do pola, ili manje, ma samo toliko da liči.

Jos jedan biser na ionako vec raspaloj muzickoj sceni devedesetih. Pinkovci, klinchurija i ostala zgadija obozavaju da njegovom "umetnickom" imenu daju vrlo duboko znacenje kao Be Free(ili Budi slobodan) iako se 3 ne cita kao Free nego Three, sa sve jezikom koji se turi medj zube. Dakle, koliko god pileci mozgici naprezali svoje poslednje izumiruce neurone to B3 ne znaci nista drugo do Treci Brat od njih cetvorice (ostali su pogadjate Dzole Dzogani, Funky G i naravno Trik FX). Uspeva da padne u zaborav, i nadamo se da ce tamo i ostati...

Bilo koji čovek koji čita novine u filmu, držeći ih tako da mu se ne vidi glava. Scena koja sledi je lagano spuštanje novina, faca čoveka koji obavezno nosi naočare koji je upravo ugledao žrtvu, obično glavnu ulogu, koju će on i njegovih dvadeset partnera pokušati da uhvati i dovede gazdi. Kao i uvek, glavni lik će im pobeći, dok će gazda ubiti jednog kao znak upozorenja šta će se desiti drugima ako ne dovedu glavnog lika.

Sveprisutni trend. Od kretenizma traženja starije dame, galantnog gospodina, dopune i slatkog dečka na lokalnim tv stanicama se razlikuje po tome što voditelj takve poruke ne prima ili ne želi da čita. Obavezno je pozdravljanje gde swatka mawa iz naselja A pozdravlja smeđeg pantera iz naselja B, Veca-veštica preti Maloj veštici da joj ne krade nadimak, jer ga ona koristi otkad stanica jelte postoji, zatim crni zidar pozdravlja slatku pekarku iz pekare C, mama pozdravlja ćerku i njenog dečka koji su u drugoj sobi i slično.

Ne boj se ti sigurno nisi.

Cinjenica je da je matematika cudesna nauka i da posmatranjem kroz dugacak period i koriscenjem matematike,neke zakonitosti mogu da se uoce,ali predpostavka da neko cita sudbinu iz zvezda je vise nego budalastina.Najbolji su horoskopi po dnevnim novinama,koje ljudi zaista citaju,a neki cak i veruju to sto procitaju.Po horoskopu koji mi je radio jedan strucnjak,vec sam trebao da postanem milijarder i da posedujem pola Srbije.Da li treba biti lud ili glup da bi verovao u to?

1. Upoznati se sa rasporedom prostorija u firmi.
2. Upoznati se sa kolegama.
3. Proveriti ko je sa kim blizak.
4. Proveriti koja od koleginica je slobodna,a koja nije.
5. Ako vam se neka od koleginica dopadne, saznati ako je udata, koliki joj je muž.
6. Saznati ko je blizak šefu.
7. Upoznati ko je kako rangiran u firmi.
8. Saznati kakvu kafu šef voli, i koje novine čita.
9. Upoznati sve kadrove koji posluju van firme.
10. Dobro zapamtiti gde se nalazi izlaz iz firme.

Društvene mreže u 21-om veku su dale zeleno svetlo da svako može da prosledi svoje mišljenje bilo kome, pa makar to bilo van svake pameti i potpuno nevažno za drugu stranu koja to sluša ili čita.
Jedino pravo rešenje je da se ignoriše, ako ne želiš da i ti sam uđeš u taj lanac budalaština.
Neki osuđuju, tj. pretpostvaljaju da to rade i organizuju državne službe, da bi narod zavadili, ili jednostavno prebacili ploču od osnovnih životnih problema na te nepotrebne i bezveze teme.

Oni postoje. Među nama su. I to niko drugi nego – studenti!

Ali… Radi se o posebnoj vrsti studenata. O studentima „korisnicima“ čitaonica. Konkretno, to su oni koji dođu u čitaonicu, ostave svoje stvari – i odu. I jednostavno ih više nema. I tu sada niko drugi ne može da sedne. Na stolu su uredno postavljene knjige, sveske i pribor za pisanje, ali njih nema. Samo zvrlji prazno mesto na kojem se savršeno može zamisliti živa i učeća osoba. Ali nje nema… Tu je samo praznina. Duh. Duh koji sedi i čita. Dok njegovo telo tamo negde ispija kafu i bezbrižno toroče o koječemu, on sedi i čuva mu mesto. A ti, otelotvoren i živ, stojiš tu i gledaš, i nemaš gde da sedneš.

Duha ne možeš da zamoliš da se pomeri, jer ga nema, ne možeš da sedneš na to mesto, jer ipak su tu te knjige koje kao da neko čita. Ostaje ti da se smoriš, da se nerviraš, da popizdiš. Možeš da počneš da se svađaš sa njima, ali uzalud… Samo će da ćute.

I na kraju, kada te slomi paradoksalnost cele situacije, i ti ćeš, iznemogao, da ostaviš svoje stvari na jedinom slobodnom mestu u čitaonici (sa stolicom s tri noge) koje si upravo primetio, i polako ćeš izaći napolje… na pljugu, da se smiriš… A ironija će doći po svoje, jer će konačno, i iza tebe da ostane – samo duh.

Radio stranice koje obično puštaju okorele dvojke, a u večernjim satima usledi blok bećaraca, sa raznih šatorskih veselja. Između pesama, voditeljka ( koja ima retko ružan glas za nekog ko radi na radiu) čita poruke slušalaca i komentariše, a na svakih 15 minuta puštaju reklame. U sred pesme mogu se čuti snimljeni zvuci lomljenja čaše, udarca flaše u glavu, uzvici: Ju-ju-ijuuju!, Opaa! Ljuuuljaaaj! i slično… Reklame se rade po najsavremenijoj tehnologiji, sa posebnim efektima odjekivanja poslednjeg sloga svake reči u reklami, a u pozadini se obično čuje nešto od Morandija, Gete...

Debela knjiga koja služi za presovanje raznih papira, biljaka za herbarijum itd.

To je žena koja ima ista prava kao i muskarac, ona je samostalna, ambiciozna, samouverena i atraktivna (skraceno SASA)...
Ona se bori za ženska prava i muško-žensku ravnopravnost...
Pije aqua-viva vodu i cita cosmopolitan...

Ali ipak se od nje ne može očekivati da vam plaća piće i kupuje sitnice da bi vas odvukla u krevet, jer tu više ne važi muško-ženska ravnopravnost, nego tu već nastupa ženski ponos... Na vojsku ni ne pomišlja kada je u pitanju muško-ženska ravnopravnost!