Ova pojava se desava uglavnom kada ste okruzeni ``zavisnicima mobilnog telefona i kuckanja poruka``.Situacija je sledeca : upravo saopstavate svom prijatelju/prijateljici( zavisniku/ zavisnici) da ste : raskinuli sa deckom/ devojkom, da su vas matorci izbacili iz kuce, da padate u tesku depresiju...Ili nesto slicno.Ali za njega/nju postoji jedna preca stvar u tom trenutku - poruka koja je izasla na ekranu.Ne samo jedna vec 2, 3, 4, 5, 6...ili Facebook.

Nepisana pravila kojih se treba pridržavati da bi se uklopio u društvo.

Izuzetno mrtva osoba. Mrtviji ne može biti. Žestoko je ugriz'o dasku. Može se shvatiti bukvalno, ali i figurativno. Izraz je potekao negdi pedesetih godina prošlog veka, možda i ranije, kada su se mrtve životinjke posipale pepelom zarad ublažavanja mrtvačke arome truljenja i pokušaja sprečavanja širenja zaraze. Pokušaja naglasiti.

A to je taj zastali jul kad ne znaš dal je juče deveti ili je sutra osmi, spljoštila vrućina nebo, zvijezde se opet iste vide, Velika Kola na isto putovanje zovu koje nikako da optočne, nikako da se završi, repriza rasporeda: u horoskopu sam opet Ferdinand pod drvetom, pališ televizor da gledaš Oko magazin, a ono repriza od prošle godine, i od pretprošle: Milan Rakić, emisija o našem ambasadoru, pesniku, fudbaleru, federeru i uzgajivaču gljiva:
još jedno leto: gde smo bili – nigde, šta smo radili - ništa ali, bili smo bre, pa ja imam račun, fisklani, dokaz ušićarenih ušećerenih uspeha napismeno: ali nešto te ne rade ti simboli, ta slova sada nerazgovetna ko etrursko pismo: ma šta je ovo, vratite mi patike koje su se odlepile: loš lepak života i očekivanja: svetleći đon je brzo ugasio: nisam skočio ko Džordan a ružan sam ko Fućka, evo me u istoj ulici repriziraju se reči, pokerti, papuče pred kućom FLIA komšije, komšiničin isti miris tuširanja, kruška je rodila, šljiva malo manje, pelin je gorak, breskva je slatka, Srba je malo, Turaka mnogo, ulica je urasla tek malo više nego prošle godine: broj umrlih porastao, mada se već naviklo, broj rođenih i ove godine pozitivna nula preporodili smo se u groznoj obnovi ulepljeni u onu sluz matriksovu pa smo sad progledali...

A sa radija onaj otežući glas: ovoga leta... ovoga leta ćemo pogledati iste filmove, pročitati iste knjige, još malo se ukopati u svoje smrdljve rovove ali ipak svoje, jebiga, ko će na vetrometini između da podiže kuću: znaš kolko je samo materijal, samo materijal ima da te košta brat bratu, pa da ti doteraju materijal, to je sad besplatno, pa majstori, pa ne mogu ja to barem dok ne umine leto, pustite Porodično blago sad kad se prvenstvo završilo, raspust je na vrhuncu ajmo na bazene, some otrezni se matori konju, dajte mi Gavrila Gavrilovića nesrećnog a pravednog časnog čoveka kojeg su čak i iz serije isterali dva južnjačka paprikara – implicitno suptilno pokazan nam je tu put za uspeh – progataj propalost srednje klase koja čita Tolstoja u zimsko veče i budi veseli parikar muljator lele lele lele do Gadžinog hana voziš kombi, grizeš đevrek i pevušiš Džeja: jedan, dva, jedan, dva, obori ih igra ta samo ti, samo ja igraliiii biiiii iznovaaa o ta jebena pesma, opet sam zasrao, opet se na isto vraćam, prizvao sam je ponovo:

Dosao je na sajt slucajno,pretrazivao je neke gluposti na guglu.Onda je video da na tom sajtu , Vukajliji , postoji neko takmicenje u pisanju kratktih tekstova,definicija.Odmah mu je na pamet pala skola i skolski primeri definicija.medjutim kada je malo poceo da cita ostale kako pisu , video je da to zapravo nije to to i da mozes da pises skoro sta hoces.Mladog surfera namernika je zainteresovala ideja oko takmicenja i on se registrovao kako bi se oprobao.Medjutim bas tog dana mu se desio maler da na tastaturu isipa neki sok pa je posledica toga bila disfunkionalnost nekih tastera i silom prilika njegovo danasnje ime po kojem ga svi poznaju.Napisao je jednu definiciju posle nekoliko dana , cist sleng ,ono sto je u osnovi bila ideja sajta.Nestrpljivo je cekao rezultate glasanja za svoju definiciju.Medjutim , glasovi su padali retko kao sneg u maju."U cemu ja to gresim" pomisli se on i nastavi samo da posmatra.Kada je video da nema pravila poceo je dosta aktivnije da pise.Pisao je sve i svasta.Njegov stil jos uvek nije bio sazreo, i zato su ga drugi prezirali i zeleli da ga oteraju , jer njima nije bio potreban jos jedan zalutali novajlija koji ce da prosipa gluposti.Naravno da nije mogao da im se suprotstavi, bio je sam a njih mnogo.Jednog dana u prelistavanju sajta otkrio je rang listu popularnosti.Ono sto je video napravilo je prekretnicu u njegovom bivstvovanju na sajtu.Video je njega,grandioznog sampiona , rang CAK NORIS , bio je jedini svoje vrste , svi ostali su bili samo Vukajlija Hall of Fame ,imao je preko 7 000 poena.Rekao je sebi "i ja cu tu biti jednog dana".Poceo je da pise sve vise i vise definicija,prosek im je bio mali,ali njemu to nije bilo vazno , vazno mu je bilo samo da napise sve sto mu je iole bilo zanimljivo , shvatao je to kao doprinos sajtu.Mnogi su ga osporavali, jedan metalac se posebno okomio na njega.Ali on je i dalje ostao tu.Polako,vremenom , poceo je da ostavlja iza sebe mnoge druge autore, probijao se kroz masu anonimusa.Na red za preticanje su poceli da dolaze i redovni posetioci sajta,doduse manje aktivni.S tim uspesima pocele su da dolaze i prve pohvale, pozitivni komentari.Ubrzo je pronasao svoj karakteristicni stil koji su mnogi zavoleli.Poceo je da gazi i dokazane autore,sve vise se probijao na gore, ka vrhu.Postao je relativno poznat.Jednog dana neko mu je u komentaru rekao "bravo majstore , za nas mlade ti si car".I tako je to trajalo.Anomaliju na vukajliji su i dalje osporavali ,ali ona je rasla i dalje.Sada vec iskusni autor je dobio prvu definiciju dana.Sada je vec prestigao i neke legende sajta i dosao u sam vrh zbivanja.Definicije dana je dobijao sporadicno i retko , svega cetiri ili tri, ni on vise nije znao.Na dalje ih dugo vreme uopste i nikada vise nije imao.Ali i dalje je rastao.Vremenom je dostigao tacku prepoznatljivosti velikog,sada vec uveliko zaboravljenog, sampiona sa pocetka njegove karijere.On je sada tu,ali ga i dalje velika vecina osporava.Medjutim on i dalje raste,jaci je nego ikada, i ako ovako nastavi,postace mit, Frankenstajn Vukajlije.

Deliti nešto, nasledstvo, plen, dobitak...

Džukela u ovom stadijumu raspoloženja je spremna da ujede. Kod ljudske rase izraz se koristi u pozitivnom smislu.

Psiholog, majstor svoje struke. Doktorčina jebenih nauka koja ume posvađati ceo komentarski odeljak Sportala. Ovakvi likovi se retko nalaze i još se ređe provaljuju njihove namere. Oni nisu u fazonu namernog stavljanja ''sh'', ''ch'' ili pisanja dablve umesto normalnog ''v'' u recenici, već pišu ćirilicom, bez ijedne gramatičke nepravilnosti. U stanju su naterati i one wannabe trolčiće da pojedu vlastito govno. Ukoliko čitalac ove definicije nabasa na neku takvu legendu, neka kontaktira svog internet provajdera i zatraži trajan raskid ugovora, jer mu posle toga net više neće trebati.

Ja sam od onih srećnika koji je priključen na toplanu, koja nema mogućnost prelaska sa gasa na mazut.

Upozorenje koje će uskoro biti obavezno, na svim lokacijama pod video nadzorom.
Trenutno se u Srbiji ne može utvrditi ni približan broj kamera koje nas prate i snimaju, ali samo primera radi da spomenem podatak, da svaki stanovnik Londona bude u proseku snimljen 300 puta na dan.

Izraz za seoski pokušaj geek-a, nerd-a ili, prosto, po srpski rečeno - budalu koja misli da sve zna!

To je, zapravo, lik koji, ne da celom selu sastavlja tastaturu s kućištem (jer, jbt, nemoguće da priključak oivičen ljubičastom bojom ide u ulaz oivičen istom bojom, to je neka svetska zavera velikih razmera da bismo se mi zbunjivali!!!), već je i učen pa preučen!

On je sušta inteligencija, reinkarnacija samog Njutna i svi ostali su, u odnosu na njegovo preuzvišenstvo, najblaže rečeno - retardirani!

Smatra se stručnjakom u svim oblastima, počev od etimologije pa sve do kvantne mehanike. Bolji je lekar od lekara, bolji je istoričar od istoričara, bolji je pravnik od pravnika! Jer, on je čitao Bibliju! U njega su knjige starostavne! Čovek zna reč samoga Boga!

O njemu se misli da je Tesla svoga sela, a najčešće, on, zapravo, i jeste samo - tesla.

Foto, audio ili video zapis nekog događaja ili ličnosti, čija vrednost raste srazmerno njegovoj starosti.

Narodna izreka koja na najslikovitiji način objašnjava naizgled komplikovani mentalni proces koji se odvija u dve različite glave i zbog kojeg dolazi do transfera blama. Pomenuta pojava je prisutna u skoro svim segmentima društva sa izuzetkom filmske industrije za odrasle, iz očiglednog razloga prirode posla u istoj.

Čovek koji se jednog dana budi svestan da je juče bio najvažniji dan u njegovom životu. Do juče je bio slabić, pio sedative, bio geek od IQ 140, gledao kako drugovi igraju karate, kako promiskuitetne devojke zajebavaju pola škole, pa i njega, i zapravo je to (luzer) i ostao, ali ostvario je SVOJE snove, a ne tuđe, što znači da se prilepio uz guz nekom profesoru i zamenio ga. Sada može sa ponosom da turi ono Žikino ,,Ko cvika, može da se slika'' jer se on na kraju ipak slikao, i to kao profesor na nekom konzervatorijumu ili fakultetu prirodno-matematičkog tipa, koji putuje po celoj Evropi, nema ženu i decu jer se to ne može postići radom, talentom i IQ-om. Ostvario je svoj najveći san, dokazao se, ljudi koji su bili protiv njega u prvoj fazi sada su ili i dalje neutralni, ili ga se plaše, ili su se popeli na isti ili viši stupanj kao on (only in Serbia and United States of America, respectively). Međutim, njegova majka je pasionirani ljubitelj bangladežanske kulture i san joj je da tamo ode. Ona jednog dana umire, tužni sin koga je majka vaspitala da bude malo manje štreberčić u klasičnom smislu a malo više autentični, neshvaćeni genije, sada donosi ružu na majčin grob i smišlja plan kako da se preseli u Bangladeš, da tamo predaje na Univerzitetu u Daki. Već je potegao vezu, pisao o bangladežanskom matematičaru, šansa se sama ukazala i eto rešenja i za brak- oženio je siromašnu bangladežanku kojoj je edukovani, ali malo manje siromašni stranac bio najbolja prilika, jer do lokalnih bilmeza u najgušće naseljenoj zemlji na svetu teško se dolazi preko roja ljudi. Tako se srećno završava i njegova i njena priča, sem što budu kasnije dovedeni do prosjačkog štapa kada on izgubi posao, i pita se zašto nije u Srbiji, jer sada nema ni za kartu do Nju Delhija, a kamoli do Beograda. Ostaju zajedno kao pravi ljubavni par, ali sin ili ćerka rade naporno da izdržavaju ovaj m(j)ešoviti brak. Ono što je zajebano jeste što sin ima potpuno istu ideju kao tata, a nije retkost da ćerka takođe nauči da čita sa 2-4 godine, postane matematički genije i emigrira u Srbiju...Gde će biti novog bombardovanja, i krug se neprestano vrti na relaciji Bangladeš-Srbija. Prokletstvo koje je započela majka glavnog junaka ove priče, a koje će se nastavljati daleko posle njegove smrti. Rodiš se, malo si fizikalisan, malo si Abi Linkoln+Bendžamin Frenklin, malo si ROCKY BALBOA u Rocky 4, malo si asistent, malo fizikališeš, malo si asistent, malo fizikališeš, malo emeritus, pa umreš.

Lično-iskustvena definicija. Linija koja se ne čita sa dlanova, niti pišti na aparatima u bolnici. To je način uživanja i konzumiranja piva. Predmet definicje je prosječan pivopija.

Prosječan pivopija čari piva upozna sa 14 godina (probao ga je i ranije). Tada doživi prvo preforsiranje. Nije u mogućnosti da pije šta valja nego je primoran da pije najjeftinije splačine i posle par litara nastaje beton fikus filadendron stanje. Tada saznaje šta sve ima u njegovom stomaku, u kom stepenu prerade su gljive što mu je mater spremila za večeru, a i kako izgleda i kog je okusa želučana kiselina. Logičana posljedica je poricanje i odbijanje svoje sudbine. Posle par glavobolnih eksperimenata sa vinom, rakijom, obojenim žestama, likerima, vraća se korijenima - pivu.
Sada ima već 16, dobrano srednjoškolac, svi su se propili, a on prednjači na pijankama, eksira krš pivo, guli dvoguze ko da su mu zadnje u životu. Misli da može najviše popiti u društvu. Rigoleta i prekidi filma su standadna pojava, al ko mari!
Došla je i 18. Možda je i položio vozački, možda mu je ćale dao kola. Par izlazaka je ganjo trebe, al kad je skonto da se današnje ribe ne lože na golfa dvojku opet se okreće pivu. Sad je već stasao mladić. Ujak, čiča, baba, đed, rodžer iz švabije mu gurnu u džep neki dinar, pa ima dovoljno da se uradi isred diskonta, i ode posle u neki šatro (šator) klub, popije jedno dva tri komada od po 0.33 jer papci nemaju 0.5 klipače.
19. Ajd na fakultet. Prvi iz familije. Para ko blata za njegov pojam. Tu se pije sve i svašta. Pivo u XXXL količinama, al neizostavno mora da se leši sa jabukovačom od dede cimera iz doma. Kad nema toga izručuje neku brlju od šljive. Ode sa fakulteta i vraća se kući.
Već ima 26. Oni njegovi iz srednje već imaju djecu. Tada do kraja spozanje činjenicu da pivo ima i u povratnoj staklenoj ambalaži. Shvata da pet ambalaža nije za njega, i nabavlja prvu gajbu. Tada nastaje najkonstantniji period u životu pivopije. U zavisnosti od para povremeno izručuje gajbu i tako do penzije.
Došla je penzija. Nekom je to i sa 40 godina. Ona gajba što je nekad nabavio je već skršena. Preživjela je temelj od kuće i prljava je sva od maltera, ima i kokošijeg izmeta zbog svađe sa ženom u vezi pića. Malo je i istopljena sa strane jer je ostala kraj peći na svinjokolji - jasan znak da nabavi prvu kištru za šest pivi.
65. Ide u diskont. Nabudžio je korpu na biciklo u kojoj drži kištru. Uzima svaki drugi dan po kištru jer ne smije više pošto ima bajpas.
Pivska linija našeg primjera se završava kad lokalni alkos ispije posljednje pivo ispod šatora na sahrani našeg pivopije.

Izraz nastao po čuvenom tapšanju po ramenu političkih neistomišljenika Mile Dodika, predsjednika Republike Srpske. Koga on potapše po ramenu svojom ručerdom, taj više ne predstavlja problem. Tako je svaki put kad se sa rogatim bodeš. Malo si galamio, bukao, i napravio grešku u koracima. E, to je rogati i čekao, sad će da te nabije, al' ne na rog. Kako kažu osveta se servira hladna. Možda te kupio, možda te ucjenio, možda i ubjedio, nije više ni bitno, ti si sklonjen sa puta, bez obzira na pobude iz kojih si izvukao konjsku zapregu da blokiraš rogatom isti. Sad od te zaprege imaš samo konjsku glavu, u svom krevetu. I dok te on tapše po ramenu, tvoje misli baguju k'o Olja Bećković, ne znaš šta se dogodilo, i kad te prije sjeba, nisi ni redove uspio zbiti, a rogati se smješka i tapše te po ramenu.

Proces adaptacije starih narodnih poslovica današnjim situacijama i modernom vremenu.
Dešava se u svim oblastima života, i dešava se konstantno. Suština poslovice ostaje ista, dok se njen kontekst menja.

Današnja edicija su poslovice vezane za dragu nam Vukajliju.

"Sve mi diraj, ceger mi ne diraj."

Ona ima nešto preko trideset godina. Završila je fakultet i govori dva strana jezika. Redovno posećuje teretanu i ide na pilates. Čita Kosmopoliten, prati modne trendove i sebe opisuje kao kupoholičarku sa posebnim fetišom za cipele. Pasionirani je obožavalac serije "Seks i Grad", posebno lika Samante, zato što je slobodoumna, sposobna i neposredna. Njenu kućnu biblioteku sačinjavaju knjige o tome kako se udati, pronaći pravog i postati boginja u krevetu, zatim opusi Anabele Basalo i Isidore Bjelice, autobiografija Marjane Mateus i Znakovi pored puta i Mali princ.
Ona ima dve najbolje prijateljice i jednog gej priajtelja i obavezno nalazi vremena da sa njima poseti najpopularnije klubove i splavove, izložbe i premijere filmova; a naravno i za redovno tračarenje uz kafu u toku kojeg im objašnjava kako onaj od sinoć ipak nije "pravi" jer su mu premale šake, prevelike uši, ima bradavicu na prstu, malformacije genitalne regije u pogledu veličine, debljine i fukncije, previše mladeža ili premalo dlaka, ili daje neki drugi podjednako apsurdan razlog za odbacivanje potencijalnog partnera, a prećutkuje pravi -da nije dovoljno bogat.. Muškarci uživaju u njenom društvu jer ona vešto obigrava oko linije između koketiranja i drugarstva, pa je doživljavaju kao vrlo interesantnu sagovornicu.
Pošto veruje da svojim izgledom, obrazovanjem i kulturom zaslužuje da živi u vili, nosi markiranu garderobu i kreće se i društvu koje će to primetiti, ima nekoliko kućnih pomoćnica koje će njenom mužu stvoriti "topli dom" umesto nje, jer su njoj svi kućni poslovi ispod časti, kao i da ima novu mutaciju ćelave zelene čivave i praseta, koja je najnoviji trend kućnih ljubimaca; ona se dok ne nađe nekoga ko će joj sve ovo pružiti, zadovoljava vezama za jedno veče, da bar malo podmiri svoje prirodne potrebe.
Kada zađe u kasne tridesete, shvata da je na pragu klimaksa, a još bez potomstva, i za nju mnogo važnije- da ima mnogo istomišljenica u dvadesetim godinama, sa kojima teško da može da se takmiči. Zato se udaje za osrednjeg krimobiznismena, koji je srednje imućan, ali dovoljno neiskusan da je oceni kao dobru priliku. Rađa mu dete, a onda se posle par meseci razvodi uz pozamašnnu finansijsku naknadu i pritajenu želju da on zatraži starateljstvo nad detetom.
Sada spada u novu kategoriju razvedene MILF i više joj nisu takmac dvadesetogodišnjakinje, jer se ona sada baca na mlađe muškarce koji će biti fascinirani njenim umećem u krevetu, a sve u nadi da će nekom od njih biti Fame Fatale.
Kada pređe pedesetu, živi sa tri mačke i dva psa, a sinu koji joj jednom nedeljno dolazi u posetu objašnjava kakva je riba bila u koliko su ludeli za njom i prosili je, a ona dozovlila da je obrlati njegov otac, za koga je ubrzo shvatila koliki je kreten. Sin ove reči sluša prilično hladnokrvno, jer je odavno upoznat sa majčinom reputacijom iz kuloarskih priča koje je hteo-ne hteo često slušao. Boli ga samo što vidi u njenim očima da razgovara sa osobom kojoj su emocije nepoznanica i koja nije sposobna da ih oseti i istinski se veže za bilo šta nematerijalno.

Već po običaju, izvor najveće strepnje i stida kod nemalog broja urbanog i progresivnog Srblja. Skupimo se tako nekim povodom, dodju svedoci iz sveta sa kamerama, zabeleže koliki smo ovde divljaci i imbecili i po tome nas koliko sutra znaju i cene u Čadu, Avganistanu, na Javi...Sedi ona domaćica iz Virdžinije i gleda na foksu prilog sa derbija izmedju zvezde i partizana, i prosto se krsti šta vidi. - Stoka - misli se, nismo joj se još oprali u očima za šikaniranje i tlačenje Gojka Djoga (gledala na historiju) a sad evo još i ovo, ne vredi, nikada od nas ljudi neće biti. Čobanin iz predgradja Agadira čita u nekakvom lokalnom kuriru ko nam ovde vodi poljoprivredu i na šta to sve liči, i misli se u sebi - ćuti bre, još je nama ovde i dobro. Mališani u Finskoj na času prirode i društva, gledaju u udžbenicima slike Košutnjaka posle prvog maja i zgražavaju se nad zagadjenom lepotom, ustaje mali Tuuli i pita, šokiran i kroz suze - učiteljice, kako mogu da žive u toj deponiji...A to je strašno samo po sebi, jer mali Tuuli koliko sutra možda izraste u fluidno i nonbinarno biće, i nikada neće pristati da svojom nogom kroči u srbski Mordor, u svetu čuven po kojekakvim mordorlucima...

Istina je medjutim ta da, još od vremena Turaka, mnogi Srbin gleda sa čežnjom put civilizovanog, produhovljenog i liberalno ustrojenog Zapada, vazdižući njegovu slobodu i čovekoljublje i zgražavajući se nad zaostalošću sopstvenog plemena u kom je, eto, bio prinudjen da se rodi. I ne klonu duhom, nego ima evo već dva veka kako se bori, zauzima, i zastupa naš narod u duhu najboljeg mogućeg ambasadora, gde god se pojavi. Nebitno što to nikoga ne zanima (i što neretko nisu ni čuli za nas), no čim se otisne put Švedske, Holandije, Kanade...I dodje u kontakt sa tamošnjim življem, kreće agitovanje i objašnjavajnje kako mi ovde imamo kanalizaciju i ne pišamo po liftovima, ne jedemo malu decu i ne ubijamo strance mačetama po ulici kad nam dodju, nisu Srbija samo šešelj i Djoković već i antifa i žene u crnom, imali smo mi i nobelovca, a i Tesla je naš jelte, čuli ste za Teslu, da nije bilo Tesle sad ne biste imali smartfon i internet hehe, a i toliko toga lepog ima da se vidi, a hrana tek što je dobra, mi smo ljubazan i pristojan narod, ne verujte medijskoj kampanji, to je dva posto desničara i popova koji prave haos znate, mi ostali smo pitomi i dobri, dodjite, jebite nam i žene ako treba - ma jebite i nas i orlove krstaše, samo dodjite...

Kod kuće medjutim, štiti obespravljene i ugnjetene i zastupa njihova prava i slobode, i daje lekcije iz tolerancije i pristojnog ponašanja nižim i neukim bićima, oplemenjujući ih samom svojom blizinom i postojanjem. Jer nije u redu da se neko zbog tebe pred svetom stidi.