To je titula koja se mora zaslužiti i daje se natprirodnom čovjeku u Krajiškom selu, a i u mnogim selima širom Balkana. Sinonim za taj pojam u nekim predjelima je Lola. Da bi čovjek postao Baja on mora da ima određene fizičke predispozicije kao što je "jako visok" i "jako krupan". Mora da ima krupan glas zbog ojkača, pjesama koje su jako komplikovane i naporne za otpjevati, inače Baja cijelog života razvija tehniku glasa po narodnim zborovima i narodnim veseljima (svadbe, slave, krštenja, zborovi).
Kad ga pogodi pjesma da se pod naletom njegove šake polomi sto pun hrane i alkohola (obično na slavama i krštenjima). On pušta brkove i namirisan Beer&Cigarets parfemom (pošto to cure vole). Baja ima zeznutu narav i niko ne smije da mu staje na put zbog njegove snage, obično pored njega stoje još trojica, četvorica nižih likova koji imaju crne kožne jakne i služe kao lična pratnja. Kad uđe u kafanu obično dobacuje konobarici i pokušava isprovocirati šumske radnike koji su tu došli na pivo npr. otme im motorku i prereže šank da bi zadivio par ženskih koje se nalaze u istom lokalu. Baja prestaje da bude Baja kada ga Baja iz drugog sela istuče ili ga ubije.

Fenserske, drečave ,šarene patike renomiranih proizvođača..popularne kod osnovaca i srednjoškolaca...nije bitan kvalitet samo da imaju što više boja ...u školi se na odmorima "ubija"vreme brojanjem boja na istim...

Kada tek nekoliko minuta nakon što vam je otišao sagovornik , shatite šta vam je on zapravo pričao , tj. raspakujete njegove na brzaka ispričane rečenice.

Zajeban tip. Obično muškarac koji je pun kiča i šunda, a misli da je frajer. Završio solidan faks, ali ne zna ime glavnog grada države u kojoj živi. Živi obično na selu, ali radi negde u obližnjem gradu. Na poslovne sastanke dolazi sa masnom kosom i neurednim brkovima (ukoliko ih ima), sakoom drečavo svetlih boja: narandžasta, svetlo-zelena, roza i slično. U obzir dolaze i karirani sakoi istih boja. Košulja mu je uglavnom bela, na nekoliko mesta isflekana od ručka, dok se ispod pazuha naziru kolutovi znoja, a ocrtava se i bela veš majica. Pantalone su mu kraće za dva do tri broja, pa mu se vide i bele sportske čarapice, maksimalno podignute, dok su mu na nogama najčešće crne ili braon cipele, do pola kaljave. Voli i da češka genitalije na radom mestu, jer se, naravno, retko kad i kupa. Nikome ne persira, mlađe muškarce obično naziva: sine, klinac, mali i slično, dok mlađe devojke naziva: dušo, srce, pile i tako dalje. Kuću ne napušta bez čačkalice u ustima i istu nije u stanju da izvadi ceo dan, jer misli da je to gospodski. Dok priča pljuje, dovoljno da vam zatreba kišobran. Ne poznaje sedmopadežni, kao ni četvoroakcentni sistem, jer to nije bitno. U dve reči, teški ljakse.

Oaza duha, i prozor u svet savremenog izmučenog čoveka, i sredstvo za plasiranje propagande i reklama. Sve u svemu, nezaobilatna zabava..

Muž i žena, odabir kanala :

- Dragi, vidi šta ima na drugom.
- Ej nećemo drugi, sad će dnevnik, a pun mi je kurac štrajkova i crne hronike..Hoću malo da se opustim.
- Mtv ti je na 23.
- Pa dobro, znaš da zapinjem sa engleskim, a ne prevode pesme? Mogli smo neki sport gledati..
- Jao nećemo valda opet_ Pa svake nedelje..
- Dobro, dobro nećemo sport, šta kaže program, ima li kakvih filmova?
- Ima na film plusu, ali sve smo već gledali. Biće neki novi na fox u za sat i po'
- E do kurca, pa šta do tad da radimo!? Vidi ove na diskaveriju, opet repriziraju - pa gledao sam četiri puta kako sele ovu kuću!
- Čekaj, šta je to na animal planet?
- Ej znaš šta, nemam snage da gledam kako se nilski konj poradja. Ček' da vidim na pinku. Jao, opet paradiraju, pa gori su od onog suočavanja političara na prvom...
- Nego dragi, nemamo explorer još od pre podne, a na fashion - u opet ima snega..
A poskupela kablovska? Pu jebem im mater lopovsku, za čega je i plaćam!

Dolazi sin sa drugarima iz škole :
- Ej ćale, aj daj tv na dva sata, uzeli smo novi pro evolution, ma dva sata, popravio sam matematiku, a znaš da sva normalna deca imaju svoj tv, daaaaaaj..

- Marta, ajmo mi do Pere i Milice da igramo remi..

Švercovani Ronhill

Želja da rođenu devojku zatvoriš u kuću, oko kuće podigneš zidine kao krstaši oko Jerusalima, na taj isti zid postaviš mitraljeska gnezda a ispod zidina iskopaš rov sa zarđalim šiljcima po kojima posipaš krv lokalnog ćomana sidaša koji pride ima i sifilis. Šta ima ko da gleda **tvoju** curu?

Sad da li je to genetsko nasleđe koje ti je ostavio Mujazim dok ti je trpao čukunbabu u kukuruzu jer čukundeda Milojko nije imao tako lepe crne brkove a i htela baba da proba loma obrezano, ne znam. Al' jebem mu mater nije nimalo kul. Jelte, treba se držati evropskih vrednosti i tolerancije, polne ravnopravnosti i pičke materine. Pokušavaš da se odupreš zovu divljine, nije u redu da u dvadesetprvom veku budeš kromanjonac al' jebiga, omakne se. Preseče te, pa imaš želju da natakariš na kolac onoga ko je gleda kako ne bi trebalo, valjda sei tu turski gen aktivirao.

Ponekad se zapitaš "*Majku mu, zar je moguće da sam pobegao iz sela a selo iz mene neće da ode?*" Jer tako te uče ovi današnji flafičasti bubili obučeni u najljubičanstvenije kombinacije kojima ne bi smetalo i da im cela kasarna iz Ribnice tovari ženku, Ali šta oni znaju, to što su se dokopali deset minuta čepljenja po televiziji ne znači da su u pravu, ionako im je cura samo paravan za riljanje u bašticu sa dečacima.

U suštini, zabole te đoka, jebeš malograđanski polusvet što se iščuđava jer voliš svoju ženu.

Sabirak singulariteta mikrokosmosa koji uzrokuje distorziju sistema vrednosti i mentalne stabilnosti, unutar kapitalistički orjentisanog društva, na samoj ivici istorije.

Žešće nubine. Žele što pre da se otarase svog porekla i odu u beli svet, koji nas još porobljava! Da ih pitaš za sarmu, ajvar, ili kajmak sa Zlatibora posrali bi se u isto, a kad bi im ponudio kineska govna prelivena urin-sosom ili američku pitu od sperme prihvatili bi radije no Stanija kurac!

Spremni su da se odreknu porekla, prezimena, porodice, prijatelja samo da bi pobegli k'o kakve usrane pičkice van svoje države, samo da ne vide svoj rodni kraj! Ne mešajte sa gastarbajterima, oni nam donose dobrobit time što se vrnu u naš kraj, kad ostare, sa lovom koja je ravna predsedniku Japana, ovo su govna koja treba oterat u zabiti Crne Trave, pa nek tamo beknu da će otići u Ameriku ili negde slično! Makar Krastu ili Neolitne Šporete da slušaju, ne, za njih je bolja kozojebačka nacionalistička pesma!

U ovu grupu najčešće spadaju metalike, vilenjaci, napaljene klinke i još kojekakvi psiho-delikti, kojima su Ameri usadili da smo mi krivi za svaki rat, genocid, zločin ili nemir...

On živi svoj fazon, za njega se kaže da je uvek bio lik, njegovo regrutovanje u vojsku se pamti sa posebnom pažnjom, da nebi otišla u zaborav njegova uredno podašišana kosa ostaje zapisana u nekom provincijaliskom ormanu, na video kaseti. On je masnikosa, usled nedostatka frizerskih salona u manjim mestima, masnikosa neće u ženski ići, ima dugu kosu al zato jelte peder nije, par zamazanih gelom frizerčića nestručnih naravno, ne mogu zadovoljiti zahteve njegove po metra duge crne kose, te se on davno pomirio sa činjenicom da će sam sebi prolaziti prstima kroz nju, utrljavajući avgustovski znoj po glavi. Kosa mu je sve, zamenila je nedostatak diplome, poslovnog uspeha,
ene, on nema ništa a opet ima sve, jebenu kosu. On je u fazonu , mlađi adolescenti cene ovo čeljade, on unosi nove dimenzije, staromodnim običajima malog grada.

Njegov nastanak neki vezuju za premijere filmova Stivene Segala, a neki kažu da je nastao u nekoj pekari, onako valjda kada se pekao hleb. Upeca po koju mladu i naivnu devojčicu, naguzi je, sve dok ne rascveta, dok joj oči ko u pudlice budu, zapali cigaru, zabaci svoju masnu kosu i odvoza se na nekom teškom tripu niz prašnjav drum, naravno peške.

Pelješenje velikog broja ljudi đuture korišćenjem njihove lakomosti. Slatka zarada. Šišač je obično za nijansu inteligentniji od mušterija, ali sasvim dovoljno da im zdipi vunu.
Prezenter će vas kulturno pozvati na večeru i obećaće vam neki poklon, udeliti vam komplimente na račun izgleda čim vas vidi na prezentaciji, ubediće vas da je sve što vam treba u životu lonac od 650 evra, prodaće vam isti dok grickate pseće krekere i pijete žuti sok u ime večere, potapšaće vas po glavi kao Beni Hil malog ćelavka i ispratiti.
Astrolog, tumač kosmosa koji poznaje nekoliko sekstiliona i kvintiliona nebeskih objekata kao i njihov tačan raspored u toku vašeg rođenja potanko će vam objasniti šta da činite a šta ne, šta vam se dešavalo u prošlosti a šta vas čeka u budućnosti. Izaći ćete iz njegove ''opservatorije'' sa novom frizurom. Nularicom!
Ređač kamena po grbini uzima kintu na vrlo elegantan način. Pokupi neko šareno kamenje, da na znanje da ono utiče dobro na te i te bolesti (pa spisak od jedno sto komata najpopularnijih boljki za tu sezonu) i ovce same dolaze bez psa ovčara ili lame koja bi eventualno ritnula ''kamenjara'' u mošnice.
Zgodna plavuša vam nudi ne 30 000, nego 50 000 dinara ako sastavite najdužu reč od slova K R E T E N i pozovete brzo broj koji vidite na ekranu. Naravno, 215din/min+PDV je tarifa koja stoji napisana u dnu ekrana tako da bih ovo nazvao fer plej. Šišanje po unapred utvrđenoj tarifi pa ko voli..
A ljudi vole. Obožavaju da ih neko sređuje i udešava.
Dok je ovce biće i vune.

Mlad i perspektivan fudbaler, najbolji u generaciji, odlazi u inostranstvo uz pomoć menadžera koji je obično neki diler ili automafijaš iz grada (inače poznatog po svom stajlingu: crne cvike - popularne "brze", kožnjak i naravno kajla, ili čak više njih).

Odmah potpisuje prilično unosan ugovor za njegove dotadašnje uslove i postaje glavna ikona svoga rodnog grada (idol svih fudbalera iz okolnih sela). S vremena na vrijeme svraća u svoj rodni kraj da pokaže svoj novi Audi A8 i svoju markiranu robu. U medjuvremenu, upoznaje extra ribu o kojoj nije mogao ni da sanja i naravno čini sve da joj udovolji. Večerice, putovanja, haljinice i parfemčići su naravno neophodni da bi se takva riba zadržala..

Nakon seljakanja po posudbama i shvatanju činjenice da ipak nije novi Leo Messi, vraća se u svoj rodni grad i postaje glavni igrač FK "Tri Jablana" iz Jazovca koji se takmiči u četvrtoj područnoj ligi, divizija jugoistok. Audi A8 biva zamijenjen Golf dvicom, boja trule višnje, '89.godište, extra riba - 16-ogodišnjakinjom iz rodnog kraja.
Budžet popunjava sezonskim poslovima poput kupljenja šljiva, branja jabuka i sl. da bi djevojku mogao da izvede na piće.
Na kraju karijere postaje trener kluba u kojem je proveo zadnjih deset godina, nabacio je 15-20 kila, propio se i živi kao samac u staroj porodičnoj kući.

Endemska bolest Crne Gore otkrivena kad i ideja o obnovi crnogorske državnosti. Nastala u laboratorijskim uslovima DPS-a (Demokratske Partije Socijalista) početkom '90. prošlog veka. Pretpostavlja se da je bolest nastala spajanjem genetski predodređenih političara i kriminalaca, koji su ujedno i autori. Smišljeno su sami sebe zarazili. To je mutirani nacionalizam, koji uništava zdravo tkivo državnog budžeta i obične ljude, a karakteriše ga povećani bankovni saldo u zaraženih i strah kod nezaraženih. Zaraženi najburnije reaguju na sve što ima prefiks SRB.

Kao bazu za kreiranje nove bolesti zloupotrebljeno je Crnogorovanje, koji je proizvela LP (Liberalna partija). Autori su brilijantno u procesu umetnuli neke materije, koje su TOP SECRET.

Bolest se lako prepoznaje (jer su simptomi lako uocljivi), ali teško da je izlečiva, jer bolest prvo uništava ČOJSTVO I JUNAŠTVO, gradivne materije dotične države. Neverovatna je sposobnost adaptacije obolelih čak i u uslovima "na mišice" tranzicije i EU integracija i najezde ex KGBovaca.

Telo obolelih je stvorilo nekoliko odbrambenih ćelija, od kojih ćemo spomenuti samo najmoćnije: Sud, Tužilaštvo, Policija, DB, koja je u stvari NJB (njihova bezbednost). Zbog svega navedenog, oboleli su rezistentni na najjaci legalni lek - Zakon! Najduze oboleli su stekli i diplomatski imunitet, tako da im lekovi iz inostranstva ne mogu nista. Imaju veoma efikasan način prevencije njihovog lečenja, o kojima svedoči mnogo likvidacija istrazivaca koji su radili na otkrivanju nove vrste lekova iz porodice RASKRINKAVANJA.

Nezaraženima ostaje nada da će se lek naći u skorije vreme.

Najočajnija škola stranih jezika. Načini na koje pokušavaju da pridobiju đake postaju sve ekstremniji.
Sve je počelo, a i dalje traje, tako što ne možete da prođete Terazije da vas barem triput ne napadnu sa crvenim flajerima sa kojih se smeši elegantno popunjena gospođa koja obećava da će vam vratiti pare ako ne propevate engleski za dve nedelje.
Sledeći korak je zahtevao prelazak preko reke. Zemunci su nove žrtve. Iako je na delu diskriminacija na osnovu mesta stanovanja, Zemunci su imali nevoravatnih 30% popusta, ako žele da nauče kako se kaže "znači" na engleskom.

Ko je sledeća žrtva surovog marketinga nikad se ne zna...

Pomalo priglupa devojka koja misli za sebe da je najbolja i najlepša... I koja je sebi pokušala da digne "cenu" time sto je izjavila da je nevina...

Legendarni srpski komentator , iako komentarise utakmice reprezentacije on moze dramu da uvede i u mec 4-te lige.

Bombarduje nas nepotrebnim informacijama pa ga zato zovu Aca Informacija.

Ono što je u vojnom rečniku Prigušivač zvuka za oružje, na ulici je tampon. Kriminalni milje je pokazao solidnu maštovitost u šifriranju terminologije, koju nije preporučljivo da čuje nepoželjno uho.
Pogotovo danas, u eri tehnološkog napretka, gde je prisluškivanje dovedeno na nivo naučne fantastike.

Pojam fenserizacija predstavlja širenje fenserizma. Fenserizam je ideologija koja se prenosi brže od trača.
Fenserizacija ukusa je nametanje "lijepog" od strane svjetskih proizvođača, bilo da se radi o odjeći, obući, sunčanicama, gaćama, ...
Ovaj pojam je prisutniji u ženskoj kolekciji. Valjda se vode time da to što si žensko, podrazumijeva da voliš šljokice, animal print i druge đikaste stvari.

Vrlo nezgodna mudrost starijih ljudi. Znači otprilike nešto ovako: Dok mi je otac bio živ slušao sam oca jer mi je on bio staratelj i brinuo se o meni. Od kada sam sahranio oca, nemam nikoga ko me čuva i vodi računa o meni. Sam se brinem o sebi i sam odgovaram za svoje postupke. Staratelja više nemam, a za ove dušebrižnike koji bi da me savetuju kako treba da živim i šta da radim, baš me briga i slobodno mogu da kažem da ih nabijem na kurac.

Gledao je u tamu, sada već iz navike. Odjednom je spazio svjetlost. Ne običnu sunčevu svjetlost na koju je oguglao, bilo je to nešto snažnije, nešto božansko. Iako ga je vid već dugi niz godina polako izdavao, sada je vidio savršeno jasno. Visoka žena, u crnoj haljini i duge prelijepe ravne crne kose. Njena ramena i obrazi bili su bijeli i mekani kao pamuk a oči čarobno zelene. Odmah se zaljubio. Stare, izborane ruke zadrhtaše, a u grlu mu zastade krik oduševljenja. Konačno i njemu to da se desi posle toliko vremena. Toliko je prošlo da se čak ni ne sjeća kako su izgledale njegove najveće ljubavi. Sjeća se imena, po neke osobine i par uspomena, ali lik ne pamti. Zaslužio je i on malo sreće. Nikad nije kukao, nije se žalio, ali u dubini duše je znao da zaslužuje više i bolje. Sjećanja su ga grizla iznutra, toliko toga je propustio, svakim danom se osjećao sve gore. Sad je svemu tome kraj. Ona je tu. Njene ruke su utočište, sakriće ga od bola i nesreće. Njene usne su melem, zaliječiće duboke rane na tijelu i duši. Njen miris je opijum koji ga opušta i baca u zemlju snova.

Prišla je lagano, kao da lebdi, svjetlost joj je bila sijenka, a u očima joj je spavao mjesec. Osmjehnula se. Osmjehnuo se i on. Još prvog trenutka ju je prepoznao i zato je bio srećan. Ona je smrt i došla je da ga oslobodi.