Sa teškom mukom reći ono što ti je na duši ili ono što misliš. Trenutak u kojem si dovoljno skupljao hrabrosti da kažeš sve pa makar mucao.

Maksimalno užurbavati pod pritiskom. Skroz podignuta sisica ekspres lonca.
Probati da svane pre sabaha. Ukratko, šejtansko maslo, instant umućkano sa turbo skrlet mikserom.

Mjerodavan pokazatelj vremena provedenog na Vukajliji prethodne noći.

Objašnjenje za osobu koji ima više krivičnih dela nego što je Branko Ćopić napisao knjiga.

Metodom sličnom kopanju, seksualno opštiti sa ne baš najsrećnije zamišljenim ženskim čeljadetom. Trsiti gedoru. Spavati jebenu lopatu.

Opis osobe koja nimalo ne drži do sebe, osobe koju je lakše upamtiti po odeći koju nosi nego po fizičkom izgledu.

Najviši nivo gubljenja jedne persone koja se kune da je iz plemena homo sapiensa. Izgleda kao čovek, govori kao čovek, ali nešto definitivno nije u redu, te je krajnji rezultat veoma zabrinjavajuć.

Zašto kao gotičarka u KST-u? Zato, jer se te mlade dame (nekro djeve, crne golubice, Eržabetine daleke rođake) toliko zanesu u svom plesu (sve zamišljajući sebe ispred Pere Čelika ili Vilea Valoa), da se svako zapita: "šta je ovo koj' kurac, jebote?" Skrivena kamera? Ne, brale - to ti je sad moderno, stiskavac bez stiskanja. Dobro, počnu ponekad dve gotičarke tako da se stiskaju, ponekad kao Stoya Doll sa drugaricama, no nebitno - to je moderno. I plus se nešto lože na groblja, crninu, tugu, jad, čemer, depresiju (dakle, gube se za medalju) da to prelazi u red naučno-fantastične filozofije. Nije ni čudo što posle postanu zvezde splavova: nevidljivi kafez KST-a zamene veoma opipljivim kavezom po splavotekama - logičan sled događaja (da ne kažemo "hepeninga") na lestvici gubljenja.

E, tako se gube naši humanoidni prijatelji, poznanici, rodbina, poneki komšija ili neki ljudi koje vidiš po gradskom prevozu. Takvi jednostavno veoma lako pređu tanku nevidljivu liniju koja razvaja normalno (nazovi) gubljenje (poznato kao "davanje oduška samom sebi") i gubljenje koje je u rangu sa obećanjima politikanata u predizbornim kampanjama.

Počevši od jebačkih poduhvata ortaka koji se rodio sa hroničnom nejebicom, preko iskusnog kladioničara, razbijača svih sistema, koji puca tiket i pre nego što uopšte i izabere parove, pa sve kalimerovskih (u nedostatku benignijeg izraza) spodoba, koje samo kukaju o zaverama, nepravdi, zagorelom ručku i lopovluku - lako je zaključiti da je psihičko-profilni dijapazon veoma velik, šarenolik i još više zastrašujuć.

Fiks ideje? Nema problema - samo kaži, "će da bude sređeno".

Iako ovakvi i slični idiomi ("srpski Markes", "bosanska Merilinka", "voždovački Rambo", "leskovački Monmartr", "ćićevački Kamp Nou" itd.) najčešće obećavaju latentno-daunovsku logiku iza svog porekla i nastanka, konstrukcija iz naslova ipak krije jednu mnogo lepšu i - što je još važnije - netransferičnu čupri, koja datira iz vremena s početka 19-og veka i akutne borbe srpskog naroda za svoju autonomiju i samostalnost.

U tom periodu, naime, centar srpske kulture i nacionalnog identiteta nekako se učario na području severno od Dunava (jer se južno i dalje tradicionalno "natačinjalo na kolac", ako me razumete), a nekako najučaurenije u gradu na pomenutoj reci i prekoputa Petrovaradinske Tvrđave, tom današnjem izvozniku lepih srpskih devojaka a uvozniku mađarština - Novom Sadu. No, ištvanoide na stranu; u tadašnjem NS-u je i zbirno i procentualno živeo najveći broj Srba na teritoriji danas zvanične Srbije a Beograd će ga po toj statistici stići tek 1853. godine (dok ovijeh dana pruža prebivalište 2/3 od ukupnog broja državljana Crne Gore, ali je to neka druga priča...a i oni su ustvari Srbi, samo viši i ljepši, hehe). S tim u vezi još je 1817. godine Vuk Karadžić rekao o Novom Sadu da je “otečenstvo učenih Srbalja”, na šta su se kasnije nadovezali i mnogi drugi viđeni Srbi. Ipak, anegdota o nastanku naslovnog pojma uglavnom se vezuje za Ulicu Bele Lađe, danas Njegoševu, u kojoj se onomad nalazila gostionica "Alba navis", stecište intelektulne i druge elite i mesto gde je redovno svraćao tadašnji gradonačelnik NS-a, Svetozar Miletić. Iz jedne sedeljke i razgovora sa izvesnim Stevom Jelinićem Ćebendom, lokalnim zanatljiom i filozofom iz hobija, bačeno je poređenje sa Atinom i, eto, od tada se kao nadimak zadržalo u kolokvijalnom govoru i običajima.

Povezujuća rečca koja služi da se ubaci između dve potpuno identične reči, kako bi ta reč dobila snagu i time se jasno implicira da nešto potpuno dominira na svom polju i da je najbolje.
Ukoliko se još doda nakon toga reč tačka, onda se jasno stavlja do znanja da je tvoje mišljenje o tome nepromenjivo i da si završio svaku raspravu.

Svako ima svoju sliku takozvanog normalnog, tj. normalno je tako kako ti izgledas.
Da pocnem od fensera. Njima je normalno:

Biti osisan na opasno, ili ponekad gay cirokane i preterana koriscenja gela.
Nositi sto vise rozih, belih, mnogo svetlih majica
Bele pantalone, svetle farmerke
Previse popularne maxerice, ako ne to, onda neke bele.
Nije normalno imati pirsinge, ali je normalno imati tetovaze svetaca, tribale, ili kineska slova.
Slusati narodnjake i tehno.
Ponasati se mnogo opasno.
Ko ne izgleda tako, ne slusa to je: narkoman, budala, bolestan, i na kraju, nenormalan.

metalci:

Duga kosa, moze i kratka ponekad.
Siljate narukvice, kaisi i ostalo.
Obicno uske ili pokidane farmerke, maskirne pantalone.
Crne majice sa natpisima bendova i sl, kozne ili denim jakne bez rukava sa patchevima sa nazivima bendova.
Obicno cizme(martinke, rendzersice, JNA cizme), ili bele hi tops.
Muzika, naravno metal(thrash,death, speed, itd.)
Ko nije takav je, naravno nenormalan.

emo:

Siske preko ociju, ponekad jarki pramenovi.
Jako uske pantalone.
Vecinom jako uske majice, duksevi
Neki samo crno, neki jako sareno oblacenje.
Starke ili skejterke.
pirsinzi, mnogo njih.
Jako emocionalni.
Od muzike tu je rock i screamo.
Ko nije takav je, nenormalan.

Punk:

Naravno, cirokana.
Poderane majice.
Poderane farke.
Kozne siljate jakne.
Cizme(truperke, ili bilo kakve druge).
Pirsinzi, siljate ogrlice, narukvice.
Muzika: Punk i sve podvrste istog.
I opet, ko odstupa je, nenormalan.

goth:

Kosa slicna emo, samo crna.
Oblacenje, crna odeca, velovi, korseti, mreze.
Siljate narukvice, ogrlice itd.
Po prici, vecina satanisti.
Muzika: Gothic metal i sl.
Ako si drugaciji, onda si nenormalan.

Hip-hop, rap

Jako siroke majice.
Siroke pantalone, kod nekih i maskirne.
Kratka kosa ili duga sa pletenicama i sl.
Kacketi, marame.
Od obuce skejterke ili slicno.
A zika, naravno hip hop i rap.
Takodje su sami za sebe normalni.

Najveći fiks kada u Zvezdama Granda ugledate lika romske nacionalnosti kako prilazi mikrofonu. Da postoji klađenje na ovu temu, kvota bi bila jednaka Bajernovoj protiv Grojter Firta.

Postavlja se pitanje zašto klinac od devet godina, gledano u "Slagalica fazonu", spaja na prvu loptu pojmove Sumorno jutro i pevačko takmičenje. Jedan od odgovora sigurno leži u činjenici da se ne izneveri brat Ljuba a drugi da težina pesme čini određeni plus u samom startu.

Udaram te, ali se bojim da ćeš me samleti kao debeli mesar sa znojavim rukama but.

Trenutak epskih razmera, dok tvoja ruka hita ka protivniku. Zadajem-ti-bol-bojeći-se pogled je uperen na metu. Pogled pun straha za egzistenciju i budućnost. Da li će ti stavljati nadgrobnu ploču, ili ploču Tome Zdravkovića na trodnevnoj svadbi ispod šatora? Ispred tebe je zid, šestokrilni orman sa mudima kojima pravi brazde bolje nego Ferguson. Nastala je frka. Nema nazad. Pukovnik ili pokojnik. Biti ili ne biti. Pitanje je sad.

Nesigurnost izbija iz tvog pogleda. Šta će biti kada mu okrnjiš gornju trojku pesnajom. Izjeda te strah da će za 41 dan doći tvojih 40 dana. Usrao si se, a govno je već na pola puta do tabana. Plašiš se da će te taj zid od armiranog betona poklopiti i da ćeš proklinjati dan kada si izleteo iz vagine. Malo je mesta za optimistične misli. Naziru se negde daleko iza bojaznosti koja ti je duboko u kostima. Da li će, umesto kupovine crne vune na veliko od strane tvoje keve, doći tvojih 5 minuta? Da udariš! I pobegneš. Klasičan hit and run. Nadaš se da ćeš uspeti da poljuljaš temelje zida koji stoji ispred tebe, i da zaždiš koliko te noge nose.

Prelomni trenutak. Sekund. Momenat. Deluje kao večnost. Sve je tako nestvarno. Udaraš u beton, pa gde puklo da puklo. Tvojih 5 prstiju se urezuje na njegovoj faci. Cepaš kao Tajson u najboljim danima. Nema sad vremena za kidanje uveta. Gledaš kako pada i prpa! Da li ćeš uspeti da se izvučeš? Krećeš u šprint iz letećeg stava. Dok adrenalin pumpa, trčiš brže od Bolta, kao da te juri čitava parada nastarnih crnaca sa palamarama do poda.

Još ti iz glave ne izbija taj magični milisekund, taj pogled. Sve je to ostalo iza. Već si istrčao polumaraton na kom bi ti i Gabrselasije, u najboljim danima, pozavideo. Usrao si se, ali si prvi udario. Sada osećaš kako ti muda udaraju o asfalt. Uspeo si.

Nazivanje stvari pravim imenom, kategorija: filmski blokbasteri. Jer, jebote - nisam gled'o solidan film u bioskopu, znači, ne pamtim a ovamo ispade da je maltene svaki naslov na repertoaru teška hitčina i ljuta kidalica, obzira bez da li je u pitanju akcija, horor, drama, triler, komedija ili ona naučno neustanovljiva kategorija kino-ostvarenja u kojima prde, povraćaju i ostale gadosti rade Set Rougen, Adam Sendler i ostatak ekipe glumačkih retarda s one strane Pacifika. Usta ih jebem.

Ipak, broj rupa u koje lukavi filmski marketing-eksperti trpaju bioskopsku publiku diljem planete, daleko prevazilazi jedna jadna usta i to treba priznati i umeti demistifikovati "poze" u kojima se to radi. Eo, recimo prva koji mi pada na pamet su perfidno osmišljeni i obavezno zavaravajući tizeri i trejleri, po kojima jebeno svaki film izgleda k'o kandidat za jebenog Oskara (u svim kategorijama, razume se)...a onda je tu i lukavo tagovanje dramatičnih kritika kvazi-kritičara ("Ovaj film ne gledate vi. Ovaj film gleda VAS...", Reme Remenski, Informer) i nabudženih bioskopskih statistika ("200.000 GLEDALACA ZA MESEC DANA! PUBLIKA JE REKLA SVOJE!", produkcija filma Mali Budo), što još dodatno utiče na naivan narod da, fazon, juče pohrli u bioskope i napuni im kase brže nego što Sergej Trifunović rendom prolazniku kaže "Znaš ti ko sam ja, bre?!".

Usta ga jebem, i njega.

Drugi naziv za dosadnog lika koji hoće sve da čuje i sve mora da zna. Izraz je nastao od čuvenog slogana ovog proizvoda "U sve se meša"!

Reče on i pola svoje teško zarađene crkavice stavi na crveno, a drugu polovinu na crno. Točak se zavrti i kuglica pade na... zeleno! Vidi ti to - dupla nula. Ko bi rek'o?

Ubojita mantra svih onih koji daju previše oduška svojim ne tako sitnim nastranostima. Ne, nisu seksualne nastranosti tipa ti beginga, već hedonističke nastranosti - kupovina sasvim nepotrebnih ili nekorisnih stvari koje popunjavaju rupe u duši. Prividno, dakako i kratkotrajno pride, jer se rupe nikada ne popune već se na volšeban način još više rašire. Đavolja rabota, cenim.

"Štednja za crne dane? Čemu to, kada je današnji dan toliko dobar za živeti?"
"Kako Cigani mogu tako svakog dana, celog svog života?"

Lako batice, jer im je kičma savitljiva, a leđa su vremenom navikla na batinjanje, pa im je bez istih mnogo teže. Njihovo je uho tugom skrhano ako im neko barem dvaput dnevno ne opsuje sve po spisku, od Đeljane do Avatara.

Nije to tvoja liga bato, slab si ti za to. Ne mo'š se tako opustiti i glumiti boema kada konstantno praviš duplu, a o koracima da i ne pričamo. 'De si ti video da Frodo ide na O'Nila? Nema toga sa ove strane Morave, nema. Jedi ti deset dana zaredom gurmansku sa svim prilozima (i to onim koji se plaćaju) - pitaću te šta ćeš ostalih dvadeset dana da stavljaš u kljun. Dupli Šetač puta 3? Ako sine, ako! Pešači posle do kuće 5 kilometara na minus 25, jerbo si opak baja. Znaj samo da em nećeš spolovilom opštiti, em nećeš rukobluditi, jer si zbog neplaćenih računa ostao bez internet konekcije.

Predstavlja niz aktivnosti od kojih je poslednja analiza podataka dobijenih prikupljanjem izjava odredjenog (dovoljno velikog) broja reprezentativnih ljudi u cilju spoznaje misljenja, stavova, verovanja, interesovanja, pripadnosti i sl. Podaci se predstavljaju statisticki i ne moraju uvek biti tacni. Naime, uz pomoc anketa je lako manipulisati javnoscu pa se one kao takve koriste kada treba izmeniti istinu.
To se postize koriscenjem nerealnih parametara prilikom istrazivanja ili biranjem neadekvatnih ljudi.

Prelazak preduzeća na drugi tip usluge ili proizvoda usled promene uslova na tržištu ili perspektive unutar samog preduzeća.

Ilustrovano dole na primeru afričkog vrača:

Jedan u nizu naziva za zavodljive, misteriozne žene, čija osnovna uloga jeste da dovode muškarce do ludila isisavajući im krv, novac, slavu i ono malo telesnih sokova i životnih radosti što im je preostalo.
Zovu ih još i vampirice, vampiruše, vampirele a poznate su i kao femme fatale, Kleopatre, sirene, veštice...

Spolja ih karakteriše lomna fizička konstitucija, promiskuitetno zavodljiv ali pre svega elegantano-mračan stil oblačenja. Njihov mističan i do granice sablažnjavanja hladan pogled tera mnoge muškarce da stiljivo obaraju svoj. Obično su svetle puti, kao noć crne ili jarko crvene kose, uz neizostavno prisustvo crvenog karmina i jake maskare tamnih tonova. Puše na muštiklu i duvaju dim u lice potencijalnim udvaračima, čime samo potvrđuju svoju nedodirljivost.

Seksualno su nezasita bića, puna erotskog naboja; vrlo su domišljate, a od femme fatale se razlikuju mahom po mračnijem, gotik izgledu ali i većoj brutalnosti prema žrtvama.

Sâm izraz vodi poreklo iz Holivuda i s početaka 20-og veka, kada su se brojne glumice proslavile u ulogama ''vamp'' žena, silujući maštu ondašnjih uspaljenih magaraca. Od novijih vamp cava definitivno se izdvaja Anđa: dovoljno je videti to ispijeno lice i okrutan pogled! Brrr...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za bolju vizualizaciju, nije zgoreg baciti pogled na priloženu galeriju: ovde su primeri old skul vamp ženski, dok su ovde napabirčene vampirele iz pop fikcije. Modernim vamp ženskama možete pariti oči ovde. Čak i na ovom sajtu ih ima nekoliko.

On nije stomatolog, on nije doktor, on je zubar! Nize bice stomatoloske struke. Neatraktivan, nepoznat, neinspirativan. Stvorenje kojim su vas plasili od malena, redovni posetilac u nocnim morama, surovi sadista ciji je jedini cilj da uziva u vasem bolu!
Neljubazan je, ne pita vas od vrata kako su vam zena i deca, vec od cega ste sve jos bolesni. Ne daje vam da po ustima muckate mirisljave vodice, vec vam ko nezdrav lupa po zubima dok vam ne utrnu. Popravlja ih na zivo. Dere se na vas zato vam dete ima karijes, umesto da mu povadi lepo te zube sto su se pokvarili. Uverava vas da ce vam zubi poispadati, umesto da vam lepo da onu pastu od koje parodontopatija momentalno prolazi.
Kad izadjete od njega necete sresti ljubav svog zivota u hodniku, koja pada na vas blistavo beli osmeh. Necete jesti sladoled, jer vas vise ne bole zubi, vec cete jesti sladoled da zaustavite krvarenje nakon vadjenja zuba. Stavice vam crne plombe na bocne zube, iako to vise niko ne radi! Redovno padate u nesvest kad odete kod njega...

One ne vozi Hondu, vozi Ladu, nema ga po reklamama za paste, vec plasi ljude na reklamama za banke, nije sav u belom, blistav i nasmejan, vec zguzvan, namrgodjen, do pojasa zamazan krvlju i gnojem. Stomatoloska sestra mu nije extra riba, vec zbrckana baba sa 30 godina iskustva. Ne letuje u francuskoj, vec u Paraliji. Ne ide na zimovanje na Kopaonik jer mu Lada ima zadnju vucu i tesko pali na hladnom... Ne jebe extra picke na stomatoloskoj stolici, jer takve ne dolaze kod njega, a i stolica se dosta rasklimala, nije bezbedno...

Porođajni koktel je bućkuriš međusobno suprotstavljenih emocija i osobina koje one guraju na površinu, a strefio je u glavu sve one koji su imali priliku da prisustvuju ovom bolnom činu. Reakcije variraju od osobe do osobe, zavisno od emocionalnog kapaciteta, pa su i sastojci porođajnog koktela individualna stvar. Interesantno je da svaki sastojak koktela ima svog suparnika. Prvi i najvažniji sastojak jeste saosećanje: posmatrač proživljava isto što i biće koje se porađa (ne toliko fizički, mada ni ta opcija nije isključena), žali ga, želi da mu pomogne i da mu porođaj prođe što bezbolnije. S druge strane, prisutan je i neminovni egoizam, pa je nekad teško utvrditi da li posmatrač više žali biće koje se porađa ili sebe što čitavu torturu posmatra. To povlači za sobom i kukavičluk i neopisiv strah, želju da se pobegne sa lica mesta, ali ako posmatrač zastane i shvati da u datom trenutku postoje i bitnije stvari od sopstvenih doživljaja, naći će u sebi hrabrost da ostane i pomogne, jer je tom biću neuporedivo teže. Još jedan u nizu gorkih sastojaka su crne misli, verovanje da neće sve ispasti kako treba, što bi bilo katastrofalno da koktel ne sadrži i slatki kontra-sastojak: pomisao na ono što sledi, na nagradu za svu pretrpljenu muku, strahove i ostale gorke sastojke.
Kad se sve sabere, nije ni čudo što pojedini posmatrači padaju u nesvest – gorki sastojci koktela im tako jako udaraju u glavu, da ne mogu da se usredsrede na biće kome je potrebna pomoć. Oni drugi, koji izdrže, imaju tu privilegiju da uživaju u nagradnom koktelu – ali, ovog puta, sastojci su isključivo slatki.