Za razliku od današnjih predstavnika organa reda koji se mogu videti na utakmicama, demonstracijama raznih vrsta protiv svega i svačega a ispred Meka, Merkatora i ostalih gradjevina "trulog Zapada" oklopljenih kao Ninja Turtles ili Sudija Dred, devetomartovski pandur je bio go, skoro ko pištolj. Batine dobijene od rutavih pesnica brkatih i debelih teča koje jednom rukom drže šapku a drugom "slobodanku" su bile daleko delotvornije. Učeni na tekovinama forsiranja nadvožnjaka na Novom Beogradu'68 smatrali su da će se ionako sve na kraju završiti Kozaračkim kolom. Znajuću da unutrašnja kontrola još nije izmišljena a prekoračenje ovlašćenja mrtvo slovo na papiru, u brkove su pevali "ne može nam niko ništa jači smo od sudbine".

Rečenica koja umjesto priprema-pozor-sad označava trenutak kad treba da potrčite koliko vas noge nose, ukoliko rečenicu izgovara tip sa bejzbolkom u ruci koji stoji nasuprot vas.

Brzo, lako jelo, poznato po mobilnosti (ne moraš da jedeš za stolom), a i po dvema glavnim osobinama:
1. Možeš da se usvinjiš kao petogodišnjak jedući, a fleke, nekom magijom, mogu dospeti i na leđima, čelu, u kosi, na stopalu, u drugoj sobi, sve kao posledica "usisavanja";
2. Obavezno ogladniš opet posle pola sata i kuneš sebe na foru "bolje da ništa nisam jeo nego stomak što zavaravam".

Pandan ocilima. Samo ovde nisu četiri slova s kao simbol srpstva i patriotizma nego već pomenuta četiri p kao simbol lokalpatriotizma i fijumau krimidžimi likova. Statusni simboli devedesetih godina sa jasnim paralelama sa sadašnjim vremenom. Princip je isti, nijanse nisu bitne.

Pištolj. Apsolutni mast hev za sve koji pretenduju na vip separeove a nisu kurve sa mikrofonom ili samo kurve. Ko nema pištolj na kurac ga nabijem. Jebeš ti čoveka koji ne fura prvo pancir pa šulju... Nema veze da li ga je nekada upotrebio ili njime samo plaši okolinu. I devedesetih i sada. Što veći i niklovaniji to veće i privilegije.

Pejdžer. Sa leve strane karlice, zakačen za kaiš sa velikom "diesel" pločicom. Kako ćeš rođače bez pejdžera? Pa bićeš totalno nebitan...šta ako naiđe neki bitan poslić preko grane a ti nisi u blizini telefona, propada kombina brate. Nema veze što ti na njega preko belpadžeta poruke šalju samo ortaci da te tovare i žena kada te nema na ručku. To nekada, danas mobilni telefon, tablet ili šta već-bitno da ima veliki ekran, izgleda skupo i stoji na vidnom mestu.

Pajero. Micubiši pajero. Sedneš u pajera, otvoriš prozore pustiš sveže narezan audio cd kompakt disk sa hitovima Đoganija, Energije i Beat Streat-a i pun gas. Jebeš crveno i pešake, nek se čuvaju, teška su vremena pa svako čuva svoju bulju. Al da vidiš kako žene vlaže a muškarci zavide kada ga digneš na trotoar od 30 santima ispred zgrade pa se jedva dogegaš do ulaza. Kada bi mogao u stan pajerom... Danas se ipak više cene x6, q7 i ostale oznake koje vezane podsećaju na novu mutaciju virusa gripa.

Plavuša. Jebiga tada su žene bile mršavije, bez naglašenih oblina i dekoltea, nekvarcovane i sa mini valom. Al njegova je morala biti plava! Tipa Jami. Dal zbog švedskih akcionih filmova ne znam ali plavo je bilo na ceni... Danas, nije toliko bitna boja kose koliko da ima silikone i pojavljuje se u žutoj štampi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri p, nebo je granica!

Momak koji je bolji u krevetu od djevojkinog bivšeg.

Poštovani Sveti Petre, nadam se da ti ne pišem u nevreme. Ovde, u paklu, nemamo baš neki pojam o vremenu. Zore nam ne sviću, pa ne možemo da odredimo ni koji je dan, a kamoli koje je vreme dana. Kad malo bolje razmislim, to računanje vremena nam ništa ne bi ni značilo. Svaki dan je isti i svodi se samo na čistu patnju. Ili gorimo u večnim plamenovima pakla ili smo posluženi kao hrana Kerberu, iz čijeg izmeta ponovo vaskrsavamo i sve ponavljamo u nedogled.

Elem, ne pišem ti ovo da bih ti izjadao sve svoje muke. Znam ja da si ti zauzet. Umire narod u zadnje vreme ko blesav. Sve je to od ovih Amerikanaca. Hoće da unište svet sa onim uranijumom i onim antenama što menjaju vreme. Skrenuh ja sa teme. Hteo sam, dobri moj Pero, da te priupitam šta sam ja uradio da bih završio ovde u ovoj gužvi? Ceo život sam radio teško i pošteno da bih prehranio decu i ženu. Nikad nisam pogledao drugu ženu pored one moje. Ruku nisam podigao ni na šta živo, a kamoli da ubijem neko jadno stvorenje. I opet evo me ovde. Zajedno sa najvećim šljamom čovečanstva se guram po ovoj rupčagi.

Razmišljao sam dugo, dobri moj Pero, da se nisam nešto zamerio onom bradonji gore al' ne mogu ništa da izvučem iz ove lude glave. Ispoštovao sam svaki praznik i svako crveno slovo. Obilazio sam crkve, istina većinu po saborima al' sam ipak ispoštovao sve. Prvi bih stigao ujutru, odstojao celu službu i zadnji ostao pod šatrom dok se ne rasturi narod. Tri sam slave slavio, seko kolač i na Božić i na Vaskrs, svako slavu ispoštovao i bio gost. Istina, voleo sam i da pojedem dobro i da popijem dobro. Znalo se da kad ja zasednem sve mora da ide po redu. Rakija jedna, druga, predjelo, treća, sarma, vino, pečenje i kolači. Šta ću... Rodio sam se kao dete iz siromašne kuće postigao nešto al' je uvek ostao taj strah od gladi. Mislio sam božija je volja...

Znam da ovo moje pismo neće stići do tebe ali isto tako znam da i kad bi stiglo ne bi mnogo promenilo. Opet je lakše kad se skrenu misli sa ovih muka nego samo gledati patnju. Veliki pozdrav od Milana iz trećeg kruga pakla!

Stara izanđala majica koju muškarci nepreciznog nišanjenja koriste u svojim masturbatorskim pohodima.

Ako se desi ono zbog cega se preti, nemoguce je pretnju sprovesti u delo!

U autorskom pravu, to je subjektivno pravo autora da se pokaje u bukvalnom smislu reči, tj. da povuče iz prodaje sve primerke nekog izdanja svog dela, jer se u ideološkom, idejnom ili bilo kom drugom smislu njegov stav promenio i više ne stoji iza toga što je nekada pisao ili izrazio u bilo kojoj drugoj formi.

Gotik je muzicki pravac a i nachin razmishljanja tj. deo metala (Gothic Metal) a moze biti i kao deo roka (Gothic Rock) a i panka (Gothic Punk)a i elektronike (Electro Gothic). Gotik se izdvaja po tome sto "metalci" koji slusaju gotik ne vole da nose majice sa bendovima, vole somot, crvenu (i bordo) boju i crveno vino (posto se vecina njih tripuje da su vampiri iz srednjeg veka) kapute i crne suknje.
Devojke se razlikuju po tome sto su debele krmache koje kako bi imale izgovor da nose suknje kojim prikrivaju svoju predebelu guzicu kao slusaju gotik muziku.
Inace gotichari u vecini ne veruju u Satanu (za razliku od njihovih srodnika dum i blek metalaca) ali nadju se koje debele krmache, koje se gube da su veshtice jer i tako izgledaju, da veruju.

Francuska komedija sa Žerar Depardjeom iz 2004. Dva plemena, Čistokosi i Masnokosi, se bore oko šampona.
Inače, veoma čest uzrok besnog odustajanja u igri vešala.

pod slovo :
1. Dobro skuvani Kukuruz izvaditi iz Serpe
2. Skinuti sa njega listove i zilice ( nije neophodno )
3. Osoliti ga oma, jer nije dobar kada je suv ne lepi se so lepo
4. Uvatiti ga za sam vrh sa 2 prsta i za Shipuriku sa jednim prstom
5. Poceti jesti od jednog kraja ka drugom kruznim zalogajima ! ( jesti ga uzduz ali u krug, ko burgija )
6. kada se pojede jedno 6-8 cm sa jednog kraja uvatiti sipuriku sakom celom i nakon toga je kukuruz vec ohladjen i jedenje je olaksano
7. nakon jela bacit sipuriku i pokusati jezikom,chackalicom, ili nekom drugom pomocnom alatkom izvaditi delove kukuruza koji su ostali zaglavljeni izmedju zuba.

Prijatno

Treći osnovne, predmet: priroda i društvo, lekcija 26.
Ne jedi govna ljudima za koje si primetio da im smrdi sopstveno govno dok ga jedeš.
Ali tog dana su mnogi zapalili sa časa, jurili su mahnito za loptom u školskom ili krišom stavljale kevin karmin u veceu. Nisu naučili lekciju. Tako neupućeni u bitno pravilo sociabilnog bivstvovanja budu često u situaciji da ga krše što za posledicu gotovo uvek ima da im neko slatko zgovna kurac u usta.
I uvek se na to uvrede.
Njih vređa to što im neko sere dok oni jedu govna i nikada ne nauče. Postanu drkoši, deda drnde i oštrokonđe.
To su ljudi koji sole pamet, koji veruju da je njihovo iskustvo jedino istinsko iskustvo i da su svi ostali odrasli pod staklenim zvonom, te im se imaju jesti govna jer to tako treba.

Odmaralište koje zbog pro-zapadne imperijalističke filmske industrije ničim izazvano dobija negativnu konotaciju. Najčešće se nalazi u nekoj zabiti ne tako daleko od napuštene benzinske pumpe dok se magla sliva po parkingu. Zlatnim presekom ove slike se dobija zum na veliku svetleću reklamu gde preovladava 'Motel' ali tako da je neonka pukla makar kod jednog slova, što pridodaje još jednu dozu misticizma.

Vrh. Mont Everest bleje. Kulijana na dubini Marijanskog rova. Aperkat u facu dosadi i nokaut smora u prvoj rundi. Švajcarci nisu ratovali ni sa kim već 200 godina. Oni imaju štek cele Evrope. Njihova zastava je kockasta. Oni voze 50 na sat autoputom. Njihove zgrade su sagradjene opuštenim stilom koji datira od pre romantizma. Oni ne bacaju ništa na ulicu, jednostavno jer ih mrzi. Oni primaju sve nacije jer ih boli kurac. Njima je opušten komšiluk. Ponekad sa Austrijom obiju trafiku u Nemačkoj i maznu dvolitru. Oni idu jedni kod drugih na kafu, i piju je sa mlekom, jer tako hoće. I to je kul. Oni nisu u Evropskoj Uniji, jer je ona ispod njih, i nije dobra za bleju. Kada bi se dva lika pobila na ulici Ciriha, posle 15 minuta bi obojica bili na podu sa po buksnom i vopijem, nazdravljajući velikim sisama i crveno beloj zastavi.

Sigurna zona kada se ispituje redom (što od početka, što s' kraja). Pomisliš kako si se izvukao za ceo život, ali već za koju godinu, upoznaješ svog prvog isfrustriranog gimnazijskog profesora.

novi zanr muzike koji je ponikao iz HC Punk-a. ljudi koji to slusaju jos se mogu nazvati emosi tj. retardi. takve ljudi prati patnja, bes i bol i takodje mrznja od strane ostalih recimo normalnih ljudi. emosi zive u ubedjenju da ih niko ne voli sto je i tacno ali ta cinjenica je prouzrokovana samim njihovim ubedjenjem. skloni su nanosenju bola sebi i porodici, skupljaju se na online forumima gde stavljaju razne morbidne slike, klipove itd. skloni su ka otudjivanju od porodice, ljudi, mozga i zivota. mozete ih prepoznati po crveno nasminkanim ocima, suzama u istim, ranama na zglobovima ruku, ispeglanoj crnoj kosi i obicno gojaznosti takodje cesto se krecu sami ili u istomisljenickim grupama ali cesto cute ili placu. oni su jedna retka vrsta ljudi koji vole da im je zivot sranje

Strujomer, brojač potrošenih kilovata i noćna mora korisnika električne energije u Srbiji.

Ono što fali autobusima GSP.

Zbog brzog života i neodgodivih obaveza koje imamo na facebooku, vukajli i drugim životno bitnim stranicama, pribjegavamo totalno nebitnoj stvari kao što je jelo dok kuckamo po tastaruri i desi se neizbježno kao u primjeru sa msna...