Ono stanje u koje dospevaš kad, na gradskom pločniku, prođeš pored likova na klupi, zatrpanih pocepanim kesicama čipsa i spljeskanim limenkama piva, i ponesen tom inspiracijom stigneš kući, sjuriš se u podrum i na svetlost dana izvučeš bajs, obučeš biciklističku glatku majicu i šorts, pa zapališ pedalu po Gradu, i tako stigneš, prateći tok Dunava i Save, do Ade, gde otpedalaš na drugu stranu i tamo uhvatiš čamac za Novaka, vetrić ti hladi čelo dok prelaziš veliku vodu, preko polutrule daske izgiljaš na kej pa crvenom stazom, pored crveno belih predajnika mobilne telefonije, kroz oblake maca otrgnutih sa topola, projezdiš pored staklenih fasada.
Ali to sve još nije taj momenat.
Momenat iz naslova nastaje u trenutku kad, prateći tu asfaltnu crvenu nit, u jednom trenutku dok te pretiče bus a na horizontu se zgušnjavaju tamni oblaci koji će kasnije doneti kišu, nadesno u smeru vožnje, ugledaš bulevar koji ti nije poznat, i stabla kestena duž njega, i u momentu između okreta pedale... odlučiš da skreneš u njega.

Gramatički ispravno Kuda si pošao. Ovo se uzvikuje iz zadovoljstva a u cilju ponižavanja protivnika kada u PES-u zadnji obrambeni igrač presječe loptu i prekine akciju.

Nova verzija Eve Ras za ukrštene reči.

Pandan Anđelu Smrti međ' nebeskom žgadijom. Dok Anđeo Smrti ognjenim mačem i kišama sumpora vrši genocid i totalno jebanje materi Heruvim se koncentriše na pojedince i otrovnim strelicama pretvara mučenu dušu u tetreba. Da te tako lagano muči i pati dok konačno ne baciš kašiku u najgorim mukama.

Jebeni Legolas je taj Heruvim, nije faca kao Boromir nego k'o pizda gađa otrovnim strelicama gde si najslabiji.

Zvuk hinjskog smijeha. Ne osmijeha, osmjehuješ se kada se pogledi tebe i djevojke sa kojom se mimoilaziš sudare i to jedino u slučaju kada se ona prva osmjehne. U suprotnom, ona ti možda neće uzvratiti, pa u svojoj glavi postaješ pohotni drkadžija, i to ostaješ sve dok te se ta misao ne mane.

Hinjski smijeh isticanju zlobe na tvome licu doprinosi, logično, jedino onda kada ispadaš zloban. Ta zloba jeste uvredljiva, nema dvojbe, ali se ne plasira sa namjerom da uvrijedi, nego da podbode sagovornika.

Pokvareni, a opet nekako gotivni smijeh hinje nabacuje se nakon mekog podbadanja tamo gdje i ti taj tvoj znate da će biti bolno, ali bol nije toliko jaka da bi on morao da ti uzvrati udarac i iscipela te aperkatom. Izvodi se tako što nježno i na par stotinjki pauze izgovaraš slovo 's'. Pogled obavezno ide ispod obrva, i jedan par usana je nakrivljen ka gore, u mom slučaju nadesno.

Jako zanimljivo mesto.Ima svakakvih ljudi. Počev od onih koji progutaju slovo, obrnu reč ili koji brkaju ćirilicu i latinicu sa nekim stranim pismom. Ima tu i mafijaša i žestokih momaka, ljudi različitih religija i kultura,pa sve do onih koji valjda koriste droge,pa misle da su mesec ili kojekakav džem. Dvojica su mi posebno zanimljivi,jedan hteo da napiše mešalica,pa se zezn'o,a ima još jedan,valjda opsednut vaginama ili tako nečim,ne znam.Sumnjiv mi je jedan,ali ne mogu ništa da pronađem za njegovo ime. Retki su oni sa normalnim imenom. U svakom slučaju,vlada dobra energija i uvek je zanimljivo,kao da igra mečka...i to vojna.

Baksuzluk je pojava koja se javlja kod odredjenih licnosti. Ja ga smatram obicnim nuspojavom naseg mozga usled prevelike kolicine slobodnog vremena za razmisljanje o nekoj sjebanoj situaciji.

rečenica sa značenjem: ovako može uvek

Napitak ravan Aladinovoj lampi! Uz njega njega je moguće:
-razbuditi se,bezbedno i na vreme stići na posao ( ijuu dobro sam vi'do da je crveno da ne popi kafu...)
-poboljsati probavu ( tanka + pošećeriti i srknuti 3 puta)
-saznati tračeve i zbivanja ( e ..reći ću ti ali da ne širiš dalje)
-steći prijatelja (e i ja sam se smorila na ovom predavanju..aj kad se prof. okrene palimo na kafu)
-izjadati se prijatelju (Uh....u haosu sam..aj pričaću ti kad se vidimo na nekoj kafi)
-obradovati dragu osobu(naročito donošenjem u krevet u koji je osoba verovatno i prvi put namamljenja pominjanjem kafe)
-izdangubiti ( promeniti bar 3 lokala i ižvakati lagano bar isto toliko kašičica)
-skratiti čekanje ( evo kažu biće za pola sata -taman da popijem kafu)
-spremiti ispit (pristavljaj lonče imam jos 34 pitanja)
-videti buducnost ( imaš nekog crnog.. kao neko lice..a a vidi ovu zmijurinu..al sija se dno biće sve u redu)
-za 100 grama datih nekome na šalteru dobiti potrebnu papirologiju ili bar preciznu informaciju kako najkrace i najbezbolnije to učiniti

Dakle šta god da vam treba u životu ..tri srka i već ste na dobrom putu...

Navijačke grupe iz ruralnih sredine su grupe koje bodre lokalni seoski tim i u dobru i u zlu. Ovi momci nemaju opasna imena i nemaju opasne zastave. Ovi momci ne nose fajerke, ni vetrovke, ni haringtonke. Ovi momci nemaju lepe patike, oni se ne šepure po gradu. Ali oni imaju srca. Bodre svoj tim najbolje što umeju i prkose pripadnicima reda i zakona. Vođa je uglavnom najugledniji seoski đilkoš. Uz još par seoksih mangupa i seosku klinčadiju mogu formirati ozbiljnu navijačku grupu, taman dovoljnu da se udari još jedna značka na navijačkoj mapi Srbije. Gostovanja ovakvim grupama se može smatrati pod visokorizičnim, jer u slučaju da se potkačite sa nekim, kreće celo selo na vas, jer jelte seoski mangupi, a pogotovu oni navijački orijentisani ne vole gradske mangupe.
Svoj zanat peku preko TV-a gde gledaju crno, odnosno crveno-bele i kopiraju njihove pesme u zavisnosti od raspoloženja u selu.
Momci iz ovakvih grupa su spremni prvi da stanu na branik sela, pa čak i otadžbine. Ali njihove ruralne face se ne uklapaju u širi gradski region, ali u svakom slučaju zaslužuju respekt.

Opravdanje za nenamerno prekidanje veze.

Radnja kojom deca stiču prvu predstavu o vremenu.

Šamar tj. šamarčina koja izbija karijes, skida kamenac i menja mesta kutnjacima i umnjacima.

Osoba koja te uvek pita pitanja na koja znaš odgovor.

Super penzioner je pojava koja se moze videti na ulicama svakog grada i mesta koji ima javni prevoz.Obicno se vidjaju oko pijaca u jutarnjim casovima,ali nije ni slucajnost videti ih u bilo koje doba dana bilo gde.Njih najcesce primetite iz autobusa.Dok sedite tik do vrata pored prozora,opazicete napolju dedicu sa sve stapom,7 cegera pijacne robe i kisobranom,kako u punom sprintu trci uz autobus 60 km/h,preskacuci pritom klupice,prolaznike,pesake,klizecim stavom prolazeci ispod skela gradjevine,torskokom preskacuci parkirane biciklove ispred dragstora,pa i radeci skok s motkom (koristeci stap ili kisobran umesto motke) prelaze na crveno svetlo,usput slajujucu na ogradici travnjaka,nebi li stigli da izlaktaju,izujedaju,izgrizu,izgrebu,ocepe i izlupaju po bubrezima cvrstim sastavom svojih torbi i cegera sve koji cekaju da udju i one sto izlaze,nebi li usao prvi i seo na slobodno mesto.Naravno,mesta nema,a vi ste prva zrtva u njegovom vidokrugu.Zadihan i balav kao pit bull,urlicavo vas moli da mu ustupite mesto.Skidate slusalice sa glave,a on ovaj put drsko ponavlja pitanje.

Vozeći se po Brankovom mostu raspalom u svom bentliju gledam u svoj stan prema BW, kakav carski pogled. Ispred mene kanta neka od autobusa, gledam onu bedu od naroda kako se skupila, kontam ne radi ni klima. Mene piči klima lagano po obrazu dok mi crvenokosa starleta liže prepone i stiska penis nogama dok svira. Umalo ne pogazih nekog kineza na skuteru električnom sve mu jebem sirotinjsko. Palim svoju rotaciju na krovu i prolazim lagano kroz crveno. Lud sam da čekam. Kod Doma omladine uparkirah kola na trotoar da pokupim neke klinke, one radosne uleću na zadnje sedište, kažu na sve pristajemo. Bacam im po 2 grama koksa i prebacujem u 4. brzinu. Studentkinje neke iz Karaburme usput saznajem da vole analni seks. Nikad neću slati svoju decu da studiraju, to je za sirotinju. Opet neki špic u ulici Džordža Vašingtona, palim laganu muziku i vučem lajnu da se smirim, isključujem klimu da mi ne nazebu jaja a riđokosu kurvu izbacujem na trotoar i bacam joj štos para u sise.

Posle pojave ove knjige, manekenke i fubaleri više neće navoditi "Alhemičara" kao omiljeno štivo, koje je već postalo kliše. Najobičnija fikcija, upakovana u holivudsku bljuvotinu, namenjena onima koji ne čitaju (većina). Autor nas je poslužio "činjenicama" o religiji koje je smuljao u triler, koji je, moramo priznati, solidan. Koliko je u sve to prisutna moć sugestije vidi se u knjizi "Dekodirani Da Vinčijev kod", posle koje više nećete verovati ni slovo gdinu Braunu(koji nije ni prošao pored književnosti). Sasvim je moguće da je Isus, kao 33-godišnji Jevrej mogao i trebao biti oženjen, moguće je i da je imao decu, ali onakve ludorije sa templarima, sionskim prioratom, zaverama, Merolinzima kao potomcima Isusa, Njutnom, Leonardom koji krije znake u svojim delima su prosto komične. I što je najgore, nije ni autorsko delo, jer se poslužio sa štivom ranije objavljene knjige "Sveta krv, Sveti gral". U svakom slučaju, Braunove teze su činjenice koliko je "Veštica iz Blera" dokumentarac. A dodao bih još i da je filmsko ostvarenje sa ovim imenom isto mrsomuđenje kao i knjiga, uz opis "Zbrda-zdola". Jednostavno, čovek smislio kako da zaradi ogromne parice na neprosvećenom, izgubljenom, televizijom zatupljenim narodu, i svaka mu čast na tome.

Odgovor na iritantni pokušaj naših bližnjih da nam prstima ukažu na neko "čudo" na ekranu monitora/televizora.

Jedan od najgorih načina na koji može da te jebe: čovek, žena, život, sudbina, učiteljica, Fenerbahče...
Beton hladan, tvrd.
On jebe, ne popusta.
Tebi ružno, nikako.

Odvratni, neinventivni i odavno izlizani argument prosvetnih radnika pri ispitivanju đaka. Verovatno je nemoguće pretpostaviti da tinejdžere baš boli za gradivo koje su propustili tako što su otišli u igraonicu, kladionicu, sa devojčicom u park itd.