Izraz koji se uglavnom može čuti u grupnim aktivnostima. Osobi kojoj je izraz upućen se ukazuje na to da će biti preskočena, ili ostavljena za rezervu. Najčešće je u upotrebi u uličnom sportu, ali ima širok opseg primene.
- Evo me, stig'o sam na fudbalicu! Aj me ubacite u ekipu, samo se presvučem.
- Ne može brate, raspodelili smo se već. Ladiš ovu partiju, možda sledeću.
---------------------------------------------------------------------------------------------
- :Vuče k'o blesav:
- Ajde konjino, šta si navro na taj džoint! Sledeći krug ladiš.
Najveća flegma. Osoba koja ni u najzajebanijoj situaciji neće promeniti svoj blagoteleći izraz lica, a kamoli mrdnuti prstom.
- Mare, brate murija! Alo bre Marko, gasi taj jebeni džoint!
- Opusti se Srki, koj ti je kurac? Vidiš gde su čak..
- Brate!!!
- Evo završavam... vidi još dva dima.
- Ferdinande, znaš kad ću da te zovem sledeći put.. Možda u cvećaru kad budem išao.
Izgovor za alkoholisanje, muvanje i intrige.
Vrlo je bitno kako, kad i s kojom osobom dolaziš. Da li kasniš. Da li si ubo pravu odevnu kombinaciju. U suštini, sve to postane nebitno kada u sebe uneseš tri velika piva. Dok koračaš ka pozornici gde je bina i mikrofon, ceo život ti prolazi pred očima. Pitaš se, zašto si uopšte podlegao pritisku javnosti da nešto što si napisao o bivšoj ribi ili to što si napisao o migrantima ili o sardini, pročitaš pred deset ljudi koji slušaju. Ostali idu do wc-a i špricaju džoint u venu.
Kada pročitaš svoj uradak, uz aplauz, silaziš sa bine i odlaziš do šanka da nastaviš da piješ. Jer svi nastave da piju. Podsvesno gledaš donja leđa neke alternativne Ksenije za koju misliš da će doći baš do tebe sa rečima hvale za tvoje stihove. Neće se desiti. Provešćeš četiri sata u tom prostoru, napićeš se, pričaćeš o tračevima i na kraju, zakasnićeš na poslednji dnevni.
I sutra ćeš o tome napisati pesmu koju ćeš čitati na nekim narednim večerima poezije.
Neko novo pravilio. Odstupanje od utvrđenih vrijednosti. Nešto što nije dovoljno old skul.
A: Maćori, od koga si uzeo ovu travu?
B: Kod Šomija brate, džabaluka skoro. Svi sad od njega uzi...
A: baca džoint sa gađenjem Jeb'o te Kotedade, cijeli život od Mareta uzimamo i ti si sad našao Bolonju da uvodiš.
Sinonim za budalu. Čovek koga je neko sigurno prokleo - dabogda imao, pa nemao!
Dakle, da ne detaljišemo, lik je uživao sve, bio titan. Bilo mu dosadno pa rešio da napravi ljude iz zanimacije. Počeo da im udovoljava, pa je na kraju rešio i da dekne vatru od bogova da bi je podelio sa svojim izrodom.
Naravno, bogovi ga na'vatali i odma' skenjali u lance.
I tako, Prometej se i dan-danas jede što je igrao za raju i zanemario taktiku. Ukratko.
-Ćale, da 200 kinte za grad.
-Drž'.
-A daj još 200 za pljuge.
-Na!
-A daj još crvenu za dop.
-MORE, MRŠUPIČKU MATERINU! Ja sam kriv bre..! Jebo me pas kad sam sa ti prvi put dao da preda mnom i džoint zapališ!
Žensko čeljade rodjeno u periodu '86-'87 godine.
Genetskom mutacijom izraslo u dobru pičku sa jakim grudima i još boljim dupetom. Jebe joj se za aflatoksin, ona pije mleko direktno sa česme.
HULK savremenog doba, iz zajebancije nosi jugić na krkače kad joj se prohte.
-Ajde prosledi taj džoint, stiso si ga ko Đoković trofej.
-U jebote.
-Šta je, počo da vozi, a?
-Ma jok, VIDI ONU MAMU! Kaka černobilka, dao bih joj da prčka po mom reaktoru kad oće!
-Ti nemaš u gaćama reaktor, nego reaktorski bazen, jer si pička. I DAJ VAMO TAJ DŽOKS!
Da bi postigli unutrašnji mir, morate završiti sve stvari koje ste započeli.
Ja sam pogledao po kući i video sve stvari koje sam započeo, a nisam završio... I pre nego što sam jutros krenuo od kuće, dovršio sam flašu crvenog vina, flašu pelinkovca, flašicu rakije, kutiju valijuma, štanglu čokolade i jedan do pola potrošeni džoint. Osećam se fenomenalno! Stvarno deluje...
Prvi znak da ste se navukli!
- Brate zajebi više tu vutru, navuk'o si se!
- Ma nisam se bre navuk'o, tek mi je treći džoint danas!_________________________________________________________________________
- Opet u kladionicu? Navuk'o si se!
- Ma nisam bre, odigrao samo nekoliko tiketa danas.
- A koliko si uplatio?
- Ma oko dve crvene...
…ali doterao si cara do duvara! Više razumevanja nema.
Otac te je opravdao kod ucveljene majke i kada je razredna onomad javila da pušiš. "Šta bre kukaš, luda ženo, pa od nas je to i video." Nije se latio kaiša ni kada je direktorka, posle ekskurzije, javila da je iz tvoje sobe mirisao neki drugačiji dim, koji ne liči na duvanski. Majka je opet kukala, raspitivala se po Drajzerovoj i Palmotićevoj o trajnom smeštanju na odvikavanje. U svojoj glavi je već videla sahranu, jer si se predozirao džointom. Ćale je i to krajnje evropejski podneo, bez galame, batina i verbalnog opštenja, sa ucveljenom ti, sedativima nakljukanom, majkom. Kako da ti zameri kada je i on svojevremeno, na putu od Cepelina do Bisa, vozeći Rakovačkim putem, umeo u svom novom "stojadinu" da pripali džoint i to sa izrazitom strašću! Pokušao je razgovorom da reši i kada si sestru od tetke jurio sa spuštenim gaćama oko kuće, smatra, lude godine su to. Lično te vozio i na ispiranje želuca, kada si popio svu rakiju i svo vino koje se godinama čuva za tvoju svadbu. Prvobitno se čuvalo za diplomski, ali postalo je izvesno da do toga nikada neće doći. Izvlačio te, preko školskog drugara, svaki put kada si "slučajno" priveden da prespavaš u stanici.
Želeo je uvek da bude otac, kakvog on nije imao. Dan danas oseća da mu bridi guzica od kaiša kojim je major Stanković (kako je morao da se obraća tvom dedi, svom ocu), praznio svoju neistrošenost i dosadu u životu. Mesec dana nije smeo da jede u kući, kada je rešio da upiše primenjene umetnosti. Obećao je sebi da takav ni minuta neće biti. Verovao je da si na malo višem intelektualnom stupnju od vašeg labradora, jer je i njega čak uspeo razgovorom da dresira. Samo za tebe nema pomoći! Uspeo si da u svom ocu, slikaru i vajaru, nadasve emotivnom, nenasilnom biću, pacifisti, probudiš potisnute gene majora Stankovića! Prevršio si svaku meru, dečko!
Direktorka škole: Znate, profesorki Jovanović je ukrao mobilni telefon iz torbe…
Majka: Kuku!
Otac: Polako, polako, ne kukaj! Nadoknadiću, koliko god da košta, e pa duplo. Ići ću i kod profesorke, lično da se izvinim…razumite, oni su sada u tim godinama!
Direktorka škole: Razumem ja sve, samo, on je u tu istu torbu, kako da kažem…ejakulirao, dok je profesorka izašla na trenutak iz kabineta!
Majka: Jaoj, on je i seksualni manijak! :čupa kosu sa glave:
Otac: Aman ženo, polako! Kupiću i novu torbu! Zaista ne znam šta mu je…
Direktorka škole: Znate šta gospodine, čvrsta ruka sve rešava!
Otac: Ja to ipak pokušavam razgovorom, dvadesetprvi vek je, ne bih da budemo nasilni i brutalni!
Direktorka škole: Ima još nešto što vam nisam rekla, a najviše zbog toga sam vas pozvala! Posle svega toga, uzeo je ključ kabineta i kada je profesorka Jovanović ostala sama, zaključao je unutra. Pošto je ona sitna, slabašna žena, nije mogla ništa protiv njega! Ucenjivao je da je neće pustiti dok ga, kako da kažem, oralno ne zadovolji! Čak je jednom rukom držao njene obe ruke zarobljene, dok je drugom onako, penisom kuckao po čelu, ako me razumete… Pokušajte da razgovarate sa njim...
Majka: :doživljava simptome moždanog udara:
Otac: Kurac ću da razgovaram, da izvinete! E sad je najebao! Razumem ja i godine i pubertet, ali da ucenjuje žene, da bude silovatelj! Kad izvučem kaiš majora Stankovića, zapamtiće me! Jeb’o me i dvajesprvi vek i nefizičko vaspitavanje dece! Jeb’la me i Opra Vinfri i njene mirnodopske emisije! Nateraću ga da sažvaće sva izdanja "Postanite pubertetlijin prijatelj" , poserem im se na dečija prava i verbalni pristup vaspitavanju…zadovoljiće on oralno sam sebe, kad ga propustim kroz šake! Manijak poremećeni!
Autobuska stanica.
-Kevo stižem kući za pola sata, evo me na čekpointu.
-Opet se drogiraš nesrećo jedn...
-Ne, slušaj me, nisam na dopu, nego na autobuskoj stanici! Stavi taj slušni aparat loše si me skapirala, nije džoint nego čekpoint!
-Tako reci sinko, srpski, da te ceo svet razume, jebali te ti engleski izrazi, bolje uči turski, vidiš da će opet da nas jašu!
Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim "Šardoneom" i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta '99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji...
Predugačko, nisam pročitao.
Lik koji ne vadi cigaru iz usta. Ne, on ne puši, ali konstatno smara sa pričom o njima.
Kako mu nedostaju, kako mu je lepo bez njih, koliko je štetno ili nekom drugom pričom svojstvenom njima. Nije bitno dal ste pušač ili ne, smoriće vas.
Sa pušačem:
Simke: Božo brate baci te cigare, znaš li ti koliko je to štetno ?
Božo: Boli me kurac, volim da purnjam.
Simke: Pa da li bi pio cijanid ako bi uživao u njemu?
Božo: Ne znam nisam probao, možda.
Simke: A znaš li koliko para trošiš na njih? Za godinu dana bi mogao na more odeš.
Božo: Boli me kurac rekoh, ionako bi ih spiskao na slot aparate.
Simke: Ali, znaš kako je lep osećaj kad ustaneš ujutru bez onog zadaha.
Božo: A znaš li kakav je osećaj kad neko ugasi cigaru na tvom vratu ?
--------------------------------------
Sa nepušačem:Simke: E jes dobar osećaj kad ne pušim.
Pera: Ako, ako.
Simke: A baš mi je moćno, jes da još kriziram ali proći će i to.
Pera: Aha.
Simke: Računao sam, već sam uštedeo 1567 dinara, jer sam pušio kutiju dnevno.
Pera: Aj onda plati pivo.
Simke: Ma nemam sad, al baš mi je super bez onog osećaja u ustima.
Pera: Šupičku materinu i ti i tvoj osećaj, meni je tako od rodjenja. I kurac ćeš ti prestati pušiti ako stalno pričaš o njima.
----------------------------
2 dana posleSimke: U jebte al udara ova cigara, k'o džoint.
Legendarni italijanski fudbaler iz devedesetih i početka dvehiljaditih, u vreme kada su kalčo, Aprilije i kvalitetan pop vladali Evropom. Rođen u Milanu kao čistokrvni apeninski pastuv od ćala Roka Sifredija i keve anonimne mađarske kurve, u osnovnoj je dobio nadimak "Bastardo", koji će ga pratiti tokom čitave njegove fudbalske karijere.
Juniorsku je peglao u Palermu, klubu poznatom po tradiciji izbacivanja sjajnih igrača, gde ga je posle tri odlične sezone, na derbiju sa Katanjom primetio skaut slavne Sampdorije, u koju prelazi u sezoni '91-'92ga, sa nepunih 18 godina, gde je odmah počeo da pruža odlične partije i dokazuje kol'ko je rasan. Debitovao je u Kupu Šampiona iste godine, i to u ključnim utakmicama protiv beogradske Crvene Zvezde, u kojima se na obe upisao u listu strelaca i kao asistent gola Vijalija. Te godine je zajedno sa Sampdorijom izduvao za trofej LŠ, ali ga to nije demotivisalo da prestane da šamara nozdrve prvoklasnom robom u društvu legendarnih Đanluke Paljuke i Roberta Manćinija i nastavi da igra kalčo.
Međutim, usled sve lošijih rezultata Sampdorije na fudbalskoj sceni, opada priliv lira u klupsku kasu, a samim tim i kokaniđe na sinuse, pa '95te prelazi u crno-belu instituciju iz Torina zvanu Juventus, sa kojim se naredne godine kruniše titulom evropskog prvaka.
U njemu ostaje narednih deset godina, sve do afere "Kalčopoli", kada je Juve zbog štelovanja tekmi išutiran u Seriju B, što ponovo finansijski pogađa Ćomanottija i usled nadolazećih rata za Ferari i vilu u San Remu, odlučuje da prihvati ponudu fudbalskog giganta iz rodnog grada, AC Milana. Kada je navukao rossoneri dres, obećao je navijačima da će u njemu i završiti fudbalsku karijeru. Ćomanottija tipično žabarski, userava i te godine, da odmah po dolasku u novi klub, popuni vitrinu u dnevnoj sobi još jednom krunom evropskog prvaka.
Orilo se tih godina na San Siru, "Viva Bastardo!", Ćomanotti je rešetao protivničke mreže, blistao u igri i sa tim dojajnim utiskom i aurom fudbalskog mađioničara, stavlja do znanja Marčelu Lipiju da je dovoljno sazreo kao igrač i kao ličnost za dres Azura, te i biva pozvan od strane dotične legende, ni ne sluteći da će sa njima uspeti da osvoji san svakog fudbalera i postati prvak sveta u fudbalu.
Nakon što se nakitio zlatom više nego Kristijan u "Divimo se u čitulji", odlučuje da se konačno penzioniše i na prijateljskoj utakmici sa beogradskim Partizanom na domaćem stadionu, oprašta se od fudbala uz gol iz poklon penala, skrivljenog specijalno za tu priliku i uz koreografiju celog stadiona koji je rasprostro transparent "ARIVEDERČI BASTARDO", sa suzom na obrazu, izjavljuje u mikrofon "Ti amo, ragazzi" i odlazi u svlačionicu.
Poslednji put.
- Druže izvini, da te ne zanima možda ova perjana jakna, divi taj štep, materijal, ma mi'sim..
- E Ćomanotti, ajde mani me, tu tvoju jaknu bih komotno mogao da smotam u džoint i otkinem se kao nikad, obzirom koliko si horsa i koječega izlučio u nju kroz znoj. Jebote, ladno raste hepatitis na njoj. Odlepršaj, da ne prođaš k'o onaj Palmin..
Izraz koji se koristi u bezbroj situacija, što veselih što smornih. Ali, ovako sam, izgleda, ne znači ništa i teško ga je definisati bez primera...
1. Sredio sam ti onog keca;
2. Sredio sam ti sastanak sa onom picom;
3. Sredio sam ti paket vutre;
4. Sredio mi majstor TV, sad mogu da ga bacim;
5. Sredio mi majstor TV, sad mogu k'o čovek da uživam u fudbalu;
6. Sredio sam misli;
7. Sredio me džoint;
8. Sredio sam sobu, konačno;
9. Sredio mi Lampek mesto u državnoj službi;
10. Sredio sam onog gada...
reč koju crnci ljudima svoje rase stalno pričaju i to njima dođe kao dobar dan,ali ako bi belac kojim slučajem rekao tu reč crncima najebao bi samo tako.
1.slučaj
crnac 1:de ste crnje,šta se radi?
crnac 2:ništa crnjo,evo duvamo travu malo.
crnac 3:crnjo,evo ti džoint i ti malo da uživaš2.slučaj
belac:de ste crnje,varite a?
crnac 1:šta si reko,el ti to nama nešto?
belac shvata šta ih je uvredilo,počinje da beži,gomila ga hvata i više niko nezna šta se desilo sa tim čovekom...
Juče je u Guči ministar Mrkonja spektakularno najavio (to je onaj što menja Velju u ministarstvu za Krkanluk, badavenisanje i infrabanalizaciju) da se na tom mestu, koji je centar sveta (?! (snila baba što joj milo bilo)), otvara Megatrend-ov Fakultet za Trubu ?!?
Aj, po strani to što je okupljena kulturno-umetnička bulumenta došla da se istutnji pod sloganom "opsa opsasa!", aj što kuju gradaciju čega li je Guča centar (ide ovako: prvo Dragačeva, pa Srbije, pa Balkana, Evrope, pa sveta. Što nisu dalje pomenuli sunčev sistem, mlečni put, i univerzum, nije mi jasno), nego što srozavaju ispod svakog nivoa obrazovanje u Srbiji!
Mislim, jesmo li dotakli dno, ili Megatrend treba još da otvori u skorijoj budućnosti fakultete za: poslanike, poslovnu pratnju, legalizaciju podmićivanja (mada već to uveliko koristi u svojim prostorijama), sponzoruše, razvodnike u pozorištu, menadžere makroe, članove Mega-turbo-folk-metal-giga-benda u emisijama Jelene Bačić Alimpić, za ukućane Velikog Brata, kamermane u Grand Show-u, voditelje na Palmi Plus, pevače u Renomeu, i bog te pita čega još, pa da se komisija za akreditaciju zapita "Dokle više, majke vam ga pokvarene!".
Primer moguće reklame:
Maturant 1: E ćao, a šta ćeš ti da upišeš?
Maturant 2: Trubački fakultet, ne bih da zamaram ni malo sive ćelije, jer sam totalno nezainteresovan za bilo šta, ovde mogu totalno da zabušavam, duvaš (malo trubu, malo džoint), znaš kako je, uđeš, izađeš i gotovo!
Maturant 1: Vau, što ti je dobra ideja, e to ću i ja, samo da nateram ćaleta da mi plati školarinu, pa da budem profesionalni duvač. Mogao bih posle da radim i u skupštini, ionako tamo svi tamo duvaju k....
Ima trenutaka kada gledamo stare fotografije na kojima smo bili klinci. Mali, vedri, nasmešeni, punačkih obraza.... I pitamo se šta se desilo sa tim detetom. Krenemo da motamo film, i setimo se svega kroz šta smo prošli i šta smo doživeli... i uhvati nas tuga jer shvatamo koja je cena odrastanja, i gorčina koja ostaje za iskustvom.
Nemamo više nevinosti, i sjaja u očima koje smo imali kao deca, i sve vedre zablude su mučno pale u vodu...
Mali savet: Manite se starih albuma.
Vila Zuba više ne postoji... Ona i Deda Mraz su se j█████████ na putu, na Košutnjaku, i pregazili su ih Nindža Kornjače i Uskršnji Zeka, koji su bili mrtvi pijani, Mercedesom. Još su se pride skucali u obližnju banderu... Preživeli bi svi da nije iscureo benzin, a oni bili zaglavljeni, i krvarili, a tuda je prolazio Branko Kockica i bacio džoint, a on upao u benzin....
Sve je to sa strane posmatrala Moja Dečja Nevinost i izvršila samoubistvo....
-----------------------------------------------------------------
Blokiran mi je jutub, ako bi neko bio toliko ljubazan da stavi pesmu Where have all the flowers gone...
Unapred hvala.
Nedoumica raširena među protivnicima marihuane koji "o njoj znaju sve".
Inspektor drži predavanje običnim pandurima kako da prepoznaju marihuanu:
Pazite, momci: to je nekakva zelena trava, zato je i zovu trava. Onda oni nju suše, pa seckaju makazicama. Onda oni stave nju u onu, kako se zove... da, rizlu. Onda oni uzmu jedan kartončić, pa ga smotaju i metnu umesto filtera. Pa onda stave ili ne stave malo duvana, pa zaviju, kako ga zovu... da, džoint, kao što mi zavijemo cigaru. E, onda ga oni na vrhu zašilje kao iglu... a kako se oni time bodu, ja pojma nemam...
Sinonim za nešto izvan granica normalnog, ili barem tako karikiranog, pošto, jelte, jebeni kaktus ne može da uvene.
-Brate, udari me neki dan lik, instant mrak na oči, samo odjednom, ja letim sa Batom Živojinovićem i on fora da mi džoint, i odvede me u Japan, i mi tamo, kad ono blasfemija. Sve japanke se skinule, grle mene, fazon Valterov drugar, jebem jedno tries njih odjednom, neka hobotnica mi drka pipcima, Đoko Vještica mi poklanja naočare, u ćošku repuje Laza Ristovski, i cap odjednom pljusne mi šamar ogromna pastrmka, i ja se probudim na ulici.
-Dobro si prošao što te samo jednom udario. Taj kad kaktus pogleda, on uvene.
Glavni grad Češke,pod uticajem savremenih čeških zakona.
-E,konačno smo stigli...Žiko bre jel si lud,gasi taj dzoint,na sred ulice smo čoveče!
-Ne deri se seljaku jedan,nije ovo Obrenovac.Mi smo sad u Pragu,a braća Česi su još pre par godina izmenili svoje zakone o posedovanju lakih droga,i još nekih..
-I šta sad,možeš da duvaš na ulici i to je legalno?!
-Na ulici baš i nije legalno,ali nije ni zabranjeno...gledaj,eno su panduri,ajde javi im se lepo (dobar dan,dobar dan pan) eto vidiš,ništa.To se u praksi toleriše.
-Auuu svidja mi se ovaj Prag tolerancije...daj dim!
