Koristimo izraz kada smo pijani pa ne možemo da hodamo normalno nego se ljuljamo i imamo poteškoće prilikom dizanja i sjedanja .

Spust za dojučerašnje stanovnike Pičkovca na Mlavi koji se danas furaju da su urbane gradske face.

Koristi se kada vas drug smori pokušavajući da Vam objasni koliko je dobra, lepa, seksi, savršena neka devojka.

Kulturan način završetka telefonskog razgovora.

Ona situacija kada te lik koga nesto posebno i ne gotivis kaze (zamoli) da mu doneses neke stvari odredjene predmete...i non-stop te smara podseca da ne zaboravis kao da si malouman...e onda to sve postaje kontraproduktivno i ti tada namerno neces to da mu doneses...

Univerzalno ime za konobare širom Srbije.

"Ne."

Pitanje sektaških smarača prevaranata koji vas startuju na ulici i kojih ima već toliko da su počeli da iskaču na najneverovatnijim mestima po gradu.

Vrlo dobro znate da zapravo samo mizeran procenat toga što vam uvaljuju ide toj deci, ali s obzirom na to kako vam postavljaju pitanje, nemate izbora nego da odgovorite "Ne, ne želim da pomognem deci ometenoj u razvoju". Što čini da se osećate veoma loše, jer pobogu, kakav ste vi to čovek koji ne želi da pomogne deci ometenoj u razvoju?! I onda zbog osećaja krivice vadite novac. Ali...

Ta deca su ometena u razvoju, i kao takva (debilna) oni NEMAJU POJMA da je njima pomoć potrebna. Njima je do jaja! Po čitav dan se igraju, zajebavaju, crtkaju, prčkaju nešto, oslobođeni su svake odgovornosti. Ne moraju ama baš nikakve odluke da donose. Njihova jedina obaveza je da spavaju, jedu i pišaju i seru. Ne moraju čak ni sopstvena dupeta da brišu! Njima je potpuno svejedno da li je neko kupio nešto od čega par dinara ide njima.

Jebe im se da li se igraju lego kockama ili kartonskim kutijama. Jebe im se da li crtkaju običnom olovkom ili faber-kastel bojicama sa 36 boja i isto toliko nijansi svake boje. Jebe im se da li crtaće gledaju na matorom crno-belom EI-Niš, ili prejebenoj Samsung plazmi. Jebe im se da li nose Nike ili Borolete. Bazično, jebe im se za sve, pa i za tebe. Oni imaju svoj svet.

Filozofska dilema koja, bilo da ste optimista ili pesimista, označava da ćete pasti ispit.

Razmisljanje prosecno zgodnog i sarmantnog mladica u Srbiji dok se ne uveri u suprotno kad vidi bumbara u BMW 6 kako odlazi u nepoznatom pravcu sa lepoticom koja je bar tri puta laksa od njega...
Onda sve pada u vodu...
(Ne jebe ni lep ni dosadan, nego "harizma"!)

Psovka na koju niko ne bi želeo da zna odgovor ako je situacija takva da to nije rođeni otac.

Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.

Stadijum smotanosti neke osobe, taj se o svoju senku sapliće i praznu čašu prosipa koliko je smotan, ništa ne može da uradi sam, baš ništa!

Proizvod koji može da te natera da namigneš rođenoj babi.

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Osobina koja je karakteristicna za odredjenu vrstu ljudi koju boli kurac za sve zivo oko njih. Ova osobina se kod ovih ljudi javlja u svim situcaijama, i u onim najobicnijim a i u onim najbizarnijim.

kazete onom drugom narocito kad mu nije do toga.

Retoričko pitanje usled nemogućnosti da se reši problem, iako su sva moguća rešenja isprobana.

Kažemo čoveku kog nismo ništa ni pitali a već je dao svoje mišljenje o nečemu što ne želi da radi.

Dominira u svojoj branši. Ne da ne mogu ni blizu da mu priđu, već samo mogu da ga sa gorčinom posmatraju izdaleka, toliko je ispred svih. Nastavlja da postiže uspehe, kraj se ne spominje ni u naznakama.

Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".