Tipican sindrom jednog igraca srpske fudbalske reprezentacije, koji bitno da postize golove za klub za koji igra, a kad treba u reprezentaciji, tad ne moze ni sesnaesterac da omirise.

Dogovor kojim se između partnera postiže konsenzus oko analnog seksa.

Rečenica koja je svakako obeležila avanturu zvanu ''vožnja autobusom'', makar u Beogradu (pretpostavljam da je situacija slična u svakom većem gradu u Srbiji). Ne, ne misli se ovde na situaciju kada se zadnja vrata ne otvore već upravo suprotno, kada se ne zatvore, a majstor srećan što iza sebe ostavlja još jednu od brojnih stanica daje po gasu žureći da uhvati zeleni talas, inače retku pojavu u Beogradu.
Korišćenje ove rečenice naročito je bilo izraženo tokom 90-ih, kada je malo buseva bilo na ulicama, pa je proporcionalno tome i gužva u njima bila ogromna. Ako ste bili jedan od malobrojnih srećnika koji je uspeo da uhvati busiju (da sedne) jer ste ušli na početnoj stanici, nije vas mnogo tangiralo što zadnja vrata ostaju da zjape otvorena čak i po polasku iz stanice, uz relanu mogućnost da neko u stilu akcionih junaka iz američkih filmova ispadne napolje. Istini za volju, povetarac je umeo da bude prilično jak, ali je to predstavljalo problem samo u zimskim mesecima. Leti ste dobijali klima uređaj u svom najprimitivnijem obliku.
Preokret bi se dogodio kada bus uđe u stanicu i upravo se zadnja vrata zatvore, dok se sva druga otvore. Tada nije bilo moguće izaći, a sve je pratio standardni repertoar psovki našeg bogatog jezika.
S druge strane, umela je ova rečenica da proizvede i komične situacije (primer je po istinitom dogaćaju).

Omiljena fora među klincima kao odgovor na pokazan srednji prst. Ovaj fazon se kod izvesnog broja ljudi primio za trajno, tako da i sa 40 i kusur godina smatraju da je najbolji mogući protivudarac nekome ko nam je pokazao srednjak

Iako je naizgled ovo rečenica bez smisla svi znate šta se to hladno traži.

Izreka potekla iz svešteničkih krugova, u cilju pribavljanja (protiv)pravne koristi, sa daškom zloupotrebe službenog položaja i monopolističkog ponašanja.

Rečenica koja se najčešće koristi u šahu, onda kad ti je koncentracija u kurcu, pa ni ne gledaš šta protivnik igra, a vidiš da nisu sve figure na mestu na kom su bile. Kako bilo da bilo, kakvog god protivnika imao, nikada nećeš saznati šta je zadnje igrao.

Izraz koji koristi dečurlija po osnovnim školama, jer ih mrzi da nose sopstveni blok u školu, pa svaki čas traže drugu žrtvu. Papir obično završi u kanti, a postoji i drugarska varijanta kad samo držiš list ispred stola pa ga vratiš ortaku.

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Omiljena rečenica roditelja.

Izjavljuje se čak i pri pomisli studenta da se pored fakulteta bavi nekim volontiranjem, poslom, sportom, društveno korisnom aktivnošću, ili, ne daj Bože, zabavljanjem! Jedna od uvreženih zabluda roditelja koja kaže: "Ako se naše dete ne bavi ničim drugim, onda sigurno stalno uči."

Jedna od rečenica koja dovodi do duševne distorzije kod mladih i ambicioznih ljudi iz sledećih razloga:

1. Ukoliko mladi i poslušni student, kao što mu i ime kaže, posluša roditelje, šta će staviti u CV sutra kada ga poslodavac priupita?

2. Ukoliko mladi i preduzimljivi student, kao što mu i ime kaže, nešto preduzme, kako će preživeti roditeljske opaske za vreme studija?

Buduće vreme od glagola neću.

Rečenica u oglasima koja govori daj šta daš za ovo sranje, ne treba mi ni za kurac, samo nosi.

To vičemo nekom kada želi da ispadne snagator, pa uz krv, suze i znoj diže nešto što je teško k'o tuč.

Ovu kratku, a jasnu rečenicu izgovara glavni baja u mlađanom društvu prije početka, nazovimo je tako, utakmice.

rep, hip-hop, reggae, raga...pesma koja manjka kvalitetom ili umetničkom vrednošću, ali ti privuče pažnju zato što je "gen'sta(gangsta)"...svaka grupa ili izvodjač gore pomenutih žanrova, kojem je stalo do popularnosti, mora imati gen'sta, komercijalnu stvar za široke narodne mase, ali mora paziti da ne bude previše gen'sta da ne bi oterala prave fanove.

Odgovor na pitanje: "Šta je?"

Večita briga kod Srba. Šta će komšija da kaže? Šta će ljudi da kažu? Ne smem to da uradim. Uvek se pitamo šta će neko drugi da kaže, mešamo se u tuđe živote i brinemo njihove brige, kao i oni naše, kao da nas oni hrane, kao da oni stvarno znaju šta se i gde dešava stvarno. Ljudi ne mogu da žive ako ih ljudi ne voli, ili ako ih ogovaraju.

isiotmeni film brus wilisa ili ``dodaj mi taj hard disk`` tj kad nekome trazis hard pa kazes ``daj hard``

Stara decija fora, kojom se pokusava da se drugu nameste batine roditelja. Za ovu podvalu ne treba nista vise od jednog druga koji na mobilni telefon razgovara sa roditeljima, i jos jedan lik koji ce sto blize slusalice telefona vikati svakakve zejebancije upucene drugu koji razgovara, kao na primer baci cigaru, daj i meni malo piva, sta si zgrabio tu flasu ne das ni malo, daj meni malo vutre, itd. Sve u cilju da se roditelji decaka malo zapitaju sta njihov sin radi kad je sa drustvom!

Pitanje koje postavljamo osobama koje su izvrsile neke sitne a opet bitne usluge tipa pranja kola, sitnog majstorluka, popa kada sveti vodicu. Uvek se postavlja uz vec zamisljenu idealno malu svotu novca, a uz strepnju kolko bi to moglo da ispadne.