Moto svih wannabe jebača. Rečenica koju ćete veoma retko čuti od ljudi koji snošaj imaju na redovnoj bazi bilo sa devojkom ili dečkom (jebi ga, moderna vremena) i kojima zvižde jajca da li je u pitanju petak ili neki drugi dan, ali je zato nasušna potreba upravo onih koji spadaju u grupu da krava nosi gaće, on pičku u životu ne bi video ljudi.
Petak kao dan sigurno nije izabran samo zato što se rimuje sa rečju metak, već je očigledno u pitanju standardno zapadanje u euforiju kada se vikend neumitno približava. Nema sumnje da se svi nalaze u niskom startu kako se bliži vikend, čiji je petak logičan uvod, ali samo nemači pojma to gromoglasno najavljuju iako je svima u njihovoj okolini jasno da će se sve završiti po staroj narodnoj pas koji laje ne ujeda.
I tako će po ko zna koji put mladi junoša petak veče provoditi uz računar sa širokom lepezom sajtova za odrasle dok uvežbava desnicu ruku, iako je gromoglasno najavljivao da će petak biti taj dan, dan kada će njegova patka konačno osetiti vlagu i možda najvažnije od svega, tuđu ruku.

Dan u kome prosečan srpski student za pojesti ima samo ''Dijamant'' margarin i par komada jaja.

Dan kada se maturanti takmiče ko će veće sranje da napravi.

Malobrojni srećnici koji imaju posao u našoj državi mogu slobodno da dođu u ovu situaciju iz naslova.
Kako ti malobrojni srećnici rade pa vasceli dan, a onda dođu kući da se malo odmore, nema se vremena da se urade neki bitni poslovi.
E, zbog toga postoje slobodni dani. Oni se mahom koriste zbog obavljanja sledećih poslova:
- radnje oko ogreva
- keramički, vodoinstalaterski, tapetarski i slični radovi u okviru svog doma
- odlazak na njivu
- vađenje raznih dokumenata po opštini.
i slično...

Tada se naprosto vidi, da je slobodan dan više iscrpljujući od radnog dana i onda se malobrojni srećnik sa melanholijom seća ovih radnih dana.

Dan za upoznavanje sa celokupnom rodbinom jer 90% onih koji dođu uopšte ne poznaješ.

Dan kada se prisećamo svih dobrih odgovora koje smo trebali da upotrebimo.

Odgovor iz kurtoazije za dan koji nikad neće doći

Dan kada se alkoholicari i pusaci vracaju svojim porocima koje su prekjuce ostavili

Каже се кад догађаји неочекивано пођу по добру.
Као што је дан кад се очекује да легне плата одавно прозван "Спасовдан", тако може бити и више "бадњих дана" у току године, невезано за конкретне датуме. Код оних предузимљивих (агилних), то уме баш да заређа; код оних што се моле богињи Фортуни омакне се понекад, тек толико да се зарадују и да, бар накратко, сметну с ума да су, у коначном збиру, безнадежно у минусу; код обичног света (социјално, здравствено и редовна плата) испада да то стварно буде једино на "Бадњи дан" (ако и тад буде).

Praznik koji devojke obeležavaju kao dan kada su počele da vole svog dečka više od
hi-mena

Dan kada svako priča svoju verziju onoga što se tačno dešavalo na žurci!!

Dan nakon praznika kog se pribojavamo jer se tad suočavamo sa vagom. Tad proklinjemo tortu i kolače, a ruska salata nam postaje vrhunsko zlo koje ni najljućem neprijatelju ne bismo ponudili. Kunemo se kako ćemo na dijetu, koje se i pridržavamo kraće nego što nam je bilo potrebno da pojedemo sve ono. A onda se žalimo kako ova država i propada, jer ima toliko praznika od kojih se oporavljamo ostatak dana u godini.

Otkad znaš za sebe, deda svaki bogovetni dan pušta iste fore. I ti svaki bogovetni dan na njegove opštepoznate pitalice daješ glupe pogrešne odgovore, praveći pritom pauzu od par sekundi i facu kao da se iz petnih žila trudiš da skapiraš šta bi pravi odgovor mogao da bude. Deda se zatim šeretski nasmeje, otkriva ti ceo fazon sa ponosom, a ti se onda lupiš po glavi i smeješ se sopstvenoj gluposti, pohvališ dedu za dovitljivost i produžiš svojim putem. Sutra će, naravno, kao i svaki drugi dan poslednjih 20 godina, deda opet pustiti istu foru, a ti ćeš se opet napraviti da je nisi čuo i tako sve ispočetka, jer znaš koliko dedi znači misao da je još uvek zanimljiv i duhovit.

To je dan u nedeljnoj dijeti, kada moj kolega sanker dodje na posao, i ubije se od svih zivih rakija koje imamo.

Mnogo zajeban dan.
Ustaješ ujutru na posao umoran k'o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.
Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k'o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k'o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k'o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.
Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.
Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k'o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k'o vuk.
Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k'o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k'o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k'o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka...

Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.

Dan na kojem pijani Srbi jurišaju po brdima sa sekirama u rukama, a da pritom niko ne strada.

Prolećni dan 1997. godine kada je cela Srbija stala.

Dan kada su sve definicije na vukajliji dobre zato što ljudi nisu u mogućnosti da izađu napolje.

Iako si se prethodnih dana tešio mislima da ćeš svi stići, ovo je dan kada shvatiš koliko zapravo NIŠTA ne znaš.