Prvi hladan dan nakon najmanje 60 toplih ili vrelih. Oblaci, zakasnelo i mlitavo razdanjivanje, kiša-miks koji preti da porobi naša, na golotinju navikla, tela. Dok biramo šta ćemo da obučemo i obujemo, prisećamo se: sunčali smo se i plivali pre samo 3-4 dana, jeli sladoled i ispijali ledena osveženja, nosili šorciće&miniće....eh..

Nema nam druge: jakna je u pripravnosti, kišobran je spreman za akciju, odeća je tu, ali....čarape...cipele.... Bljak!!!

Stopalo se obuvanju protivi ko’ protivprirodnoj radnji, duša nam se znoji od muke jer su nam noge sapete. Najtanje čarape se doživljavaju ko vunene, cipele se u prvih par koraka ko’ bukagije (inače su udobne).

Nakon nekoliko sati otopljava, sunce se samo šalilo. Biće ovo dan za „teško” koračanje.

Je obavezno dan kada kiša odluči da pada. Naravno, svoju odluku donese onda kada si ti svoju već sproveo u delo.

Ova rečenica postala je ustaljeni izraz kod doktorki u domu zdravlja. Pošto i same znaju da srednjoškolci i osnovci ne dolaze u dom zdravlja zato što su bolesni, nego zato što im treba opravdanje za školu rešile su da skrate diskusiju.

rečenica koju koristimo kada rečenicu '' 'ajdemo na kafu neki dan'' već istrošimo u nekoliko prethodnih susreta sa dotičnom osobom.

Ovo ''ali stvarno'' odaje utisak stvarne želje za druženjem a u stvari je samo najefektnije izvlačenje iz konverzacije ukoliko vam eskiviranje susreta (tj. bekstvo u prvu obližnju zgradu ili prodavnicu) ne podje za rukom.

Nus pojava ove rečenice je kada vaš sagovornik zaista pomisli da zelite s njim na kafu.

Reči koje tvoje komšije snobovi upotrebljavaju kada im u 11h pre podne kažeš "dobro jutro", jer na taj način žele da ti ukažu na to da je već dan i da si prespavao polovinu istog. Lenčugo.

Poslije pijanke predhodne noci, kad pogledate u krevetu kakvu ste rugobu pokupili, neka vam bude jasno da ce to biti jako gadan dan. Pun mahmurluka i kajanja.

Fobični sklop reči u Srbiji.

Dan kada se na radiju i televiziji pušta samo klasična muzika kako bi iskazali žal za osobom koja je preminula.
Ako već treba da žalimo bolje neka puštaju Mileta Kitića, Gogu Sekulić, Kebu i ostale "estradne umetnike" iz Granda, ta muzika je mnogo žalosnija...

Preuvelicavanje tvojih dozivljaja stecenih tokom dana. Iz dana u dan ti se desavaju neverovatne stvari, kao sto je na primer slikanje u gradskom ili u nekom drugom slicnom objektu.

Medjunarodni Dan tolerancije stize i do nas. Apel na drustvo da promovise toleranciju delom... prihvatanjem razlicitosti...
Zato ... unapredimo nase komunikacije prihvatanjem samih sebe i ljudi razlicitih od nas samih bez predrasuda.

Ne znači ništa mesec dana pred ispit, a dan pred ispit znači kao mesec dana.

Epidemija koja je obuhvatila skoro sve srednjoskolce muskog pola, koji su od kada je stiglo obavestenje o drugacijim pravilima polaganja vozackog, pohitali brzinom svetlosti da pocnu sa casovima voznje. Od kad dodjem u skolu, sto je negde oko 07h, oni stiskaju kvacilo i ne pustaju ga, PO CEO DAN BRE... on ga gazi i gazi i gazi.....

Dan kada se svi napiju i pevaju od sreće radujući se kraju srednje, nesvesni da što su proživeli, proživeli su. Bar većina.

Dan pred veliku slavu u kom ne jedeš ništa, ne bi li bio sutra dobro podneo tuđe pečenje i sarme. Pravoslavac, agnostik ili ateista ili kakav god (ne)vernik bio, svaki se Srbin pridržava ovog posta.

Dan kada ti ide sve uz kura* i kada kazes sebi sledece "Kako bih silno voleo da imam vremeplov i da se lepo vratim tamo negde oko 20.02.1985 i jednom coveku zavalim samarcinu i kazem OBUSTAVI!!!"

Kao i na svakom poslu pod Božijom kapom, najteži je prvi dan. Pogotovo ako si nezainteresovani mulac. Ipak, dok kod drugih okupacija postoji određena blaga kriva edukativnog procesa na samom poslu, npr. gde poštaru pred penzijom moraš objašnjavati da ne sme čitati tuđa pisma u potrazi za inostranim banknotama, kod bauštele je ona nemislosrdnija nego kod bilo kojeg drugog zanimanja. Ili znaš da zidaš ili te uzidaju, što no saznade ljuba Gojka Mrnjavčevica, po narodno Gojkovica mlada. Komplikacije rada na realizaciji arhitetektonskog plana tj. građevine nastaju najčešće oko nivoa struke radnih lica. Ne toliko po osnovu iskustva koliko po teoretskim predispozicijama, za divno čudo.

Ustaješ ujutru, nemaš pojma koliko je sati, mrzi te da ustaneš iz kreveta jer si još umoran zbog toga što si se pola noći premeštao tamo- vamo zbog vrućine. Konačno si ustao, umivaš se, i ponovo ležeš na dvosed da bi gledao TV. Posle nekog vremena ogladniš ali te mrzi da ideš u prodavnicu pa se najedeš bilo čega što imaš u frižideru. Sve ovo vreme klima radi, i onda počinje da te boli glava jer ti je klima sat vremena duvala u nju. Nakljukaš se lekovima i konačno bol prestaje. Onda shvatiš da moraš da odeš do grada da obaviš neke stvari (uplatiš račune,odeš u nabavku..). Posle izlaska iz kuće momentalno osetiš kako ti sunce prži oči i onda škilječi ideš do kola. Nakon prženja napolju u kolima te čeka još više prženja, zagušljivog vazduha i smrada ugrejane plastike. Tako se kuvaš u kolima 15-ak minuta dok klima ne počne da radi, pre toga si otvorio prozor i izbacivao glavu kao neki džukac. Sada , kada klima radi, prozori se zatvaraju i konačno dolazi do malo relaksacije. Nažalost, ubrzo posle toga, moraš da izadješ iz kola jer si stigao na odredište, ponovo se napolju pržiš kao svinja na ražnju i onda ideš da završiš ono zbpg čega si došao. Najčešće pre plaćanja račune,kupovine nečega čekaš u ogromnom redu dok osećaš smrad oznojenih ljudi. Sve to vreme na plafonu rade klime ili nekakvi ventilatori koji su toliko glasni da ne čuješ sebe kako misliš .Posle svega se vraćaš kući, gledaš televizor do 10,jer tek tada pada mrak,onda ležeš i u naredna 3-4 sata (koliko ti je potrebno da zaspiš) razmišljaš kako će i sutra biti još jedan jebeni vreli letnji dan.

Ako imaš jutro kukuruza koje treba da se okopa, siguran je znak da posle toga, ceo dan nećeš biti ni za kurac.

Dan (ili dani), negde pred kraj meseca, kada sve police u frižideru zvrje prazne, a u usamljenoj plastičnoj posudi ostane mali sloj margarina...
Ako se više dana jede samo 'leba i margarina, zovu se Ramadani. Ramadani traju dok ne stigne plata, ili pare od matoraca...

Na srpski nacin-Zikica Jovanovic Spanac,narodni heroj WWII ,sa 22 godine tajno uzima ucesce u spanskom gradj.ratu i odatle pise majci"Majko ,nisam mogao ostati slep na bolove i dozive covecanstva,ja volim coveka ti si mi tu ljubav usadila.....".Vrativsi se u zemlju siri komunisticku propagandu i na jednom seoskom vasaru usmrcuje dva lokalna zandarma koji su vrsili sluzbenu duznost.Jedan od zandarma-Zikicin vrsnjak,ozenjen,sin 6 meseci.Ovim hrabrim delom ubistva Srbina 7.7 1941.nastaje drzavni praznik ,dan ustanka.
Na slovenacki nacin-23.7.1941. slican scenario,sa razlikom sto "domaci izdajnik"izresetan nekako prezivljava i kasnije cak prelazi u partizane.Posle je i sam slavio dan ustanka Slovenije i time usao u istoriju kao covek koji je praznovao sopstveni pokusaj ubistva.
Interesantno je da ni u jednoj od bivsih SFRJ republika nikome nije palo na pamet da borbu protiv okupatora zapocne ubistvom recimo...hm...okupatora.