Nema dalje. Kada vam upute ovu rečenicu, znajte da ste preterali, šta god da je to što radite. Ona predstavlja izraz poslednjeg stadijuma finoće onoga ko ju je izrekao. Posle toga, u zavisnosti od vašeg uzrasta, slede ili batine, ili malo oštrija grdnja, ili odmazda (dok budete spavali - potapanje ruke u čašu ili crtanje hitlerskih brčića). A možda, kada se probudite, i ne zateknete džojstik ili diskove na mestu na kom ste ih ostavili.
- Sine...
- Molim, ćale?
- Izvini, možeš li da izađeš malo?
- Vidiš i sam da ne mogu. Zauzet sam. Pune mi ruke posla.
- Pa, jeste, to vidim... Nego, mama kaže da budete malo tiši...
- Ajde mi sad i ovo zabranite. Nisam ja kriv što je njoj lepo.
- Znam, sine... Ej, znaš kako ćemo - plati sad dami, pa neka ide kući, a ujutru nek opet dođe, ja ti dam pare. I sutra je dan. Noć je za spavanje.
Dok je mene, to se neće desiti. Postoji široka lepeza mogućnosti za upotrebu.
-Ljubi te deda sine, pa da dogodine i praunuke imam! Jeste li riješili pitanje rakije?
-Deda, nećemo služiti rakiju na vjenčanju...
-Šta ne'š? Neće bit' rakije? A ja devedestpete pod tenkovskom paljbom izvlačio tri bureta rakije iz podruma, jedva pezejac sa prikolicom dovukao do Rače, da mi ostane za unukovu svadbu, a ti men' tako! Slušaj mali, biće 'ladan dan u paklu kad se na srpskoj svadbi ne bude služila rakija, upamti to!
Najčešće demantovana rečenica koju koriste roditelji, a služi kao podloga za iskazivanje učeničkog velikomučeništva.
Roditelj: "Ništa ne radiš po ceo dan! Ništa ne učiš!"
Učenik: "Ustao sam u 6 sati da učim, uradio 3 domaća, napisao esej o srpskoj istoriji, trčao do škole na 40 stepeni, uradio 2 kontrolna iz fizičkog i muzičkog za koje sam učio 7 dana i sad malo seo za kompjuter da odmorim, a ti našla da mi popuješ!!!"
Srpski rimejk filma „Independence day“ (1996)
Premijera: 2016
Režija: Radoš Bajić, Dragan Bjelogrlić
Trejler:
12. februar
Scena 1: Mladi kapetan Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, romske nacionalnosti (u daljem tekstu kapetan Romo) budi se iz sna u porodičnoj kući u Kraljevu. Romo izlazi na ulicu da baci đubre, prolazi pored uspaničenih komšija i vraća se u kuću. Tek slučajno bacivši pogled kroz prozor primećuje ogroman vanzemaljski brod iznad rodnog grada.Scena 2: Opšta uzbuna na aerodromu Lađevci. Piloti 241. eksadrile „Tigrovi“ trče preko piste ka svojim Orlovima.
Scena 3: Kraljevo u plamenu. Na razarajući napad vanzemaljaca nadovezuje se zemljotres koji uništava ono što je preostalo od grada.
Scena 4: Predsednik Srbije Tomislav Nikolić se ukrcava u „Land force one“ (MKŠK-a broj 1) i upućuje na tajno komandno mesto u Žarkovu, Ratka Resanovića 1.
13. februar
Scena 5: Vazdušna bitka između Kraljeva i Kragujevca. Napad 101. i 241. eskadrile ne daje rezultate. Vanzemaljski brod je neranjiv zbog energetskog štita, srpski avioni bivaju oboreni. Ostatak Vitezova i Tigrova se povlači ka Batajnici.
Scena 6: Kapetan Romo obara vanzemaljsku borbenu letelecu u besomučnoj jurnjavi kroz kanjon reke Uvac, ali pri tome i njegov orao biva uništen. Kapetan Romo se padobranom spušta kraj vanzemaljca koga linčuje lokalno stanovništvo sa vilama i motikama.
Scena 7: SAD pozivaju obe strane da se suzdrže od prekomerne upotrebe sile.
Scena 8: Žene u crnom organizuju protest na Terazijama zbog ratnog zločina nad zarobljenim vanzemaljcem.
Scena 9: Kragujevac u plamenu. Fijat napušta Srbiju i pored obećanja minista Dinkića da će dobiti dodatne subvencije.
Scena 10: Vrhovni komandant Nikolić proglašava opštu mobilizaciju.
50 000 vojnika i 700 000 pripadnika civilne zaštite spremaju odbranu Beograda.14. februar
Scena 11: Veliki svemirski brod se primiče Kosmaju. Raketne jedinice i protivgradna zaštita pokušavaju da uspore napredovanje vanzemaljskog broda.Scena 12: Savetovanje vodećih političara na tajnom komandnom mestu predsednika Nikolića. Aleksandar Vučić predlaže hapšenje najbogatijih građana da bi se umirila javnost. Ivica Dačić pristaje na rekonstrukciju Vlade. Vojislav Koštunica predlaže skupštinsku rezoluciju o „NLO agresiji u funkciji nezavisnog Kosova“. Čedomir Jovanović tvrdi da je napad vanzemaljaca posledica promašene politike iz devedesetih i traži da se prizna realnost. Jovanović napušta sastanak i prelazi na stranu vanzemaljaca.
Scena 13: Kapetan Romo od predsednika Nikolića i ministra odbrane Vučića dobija zadatak da zarazi svemirski brod najnovijim virusom, koji je razradilo 1000 domaćih stručnjaka iz IT centra kod Leskovca (zajednički projekat Srbije i Ujedinjenih arapskih emirata).
15. februar Sretenje
Scena 14: Kapetan Romo u zarobljenom vanzemaljskom lovcu stiže na bazni brod u orbiti Zemlje. Prenosi virus i postavlja eksplozivnu napravu (šestomesečna proizvodnja Krušika iz Valjeva). Dok se svemirski brod raspada u eksploziji kapetan Romo uspeva da se domogne Srbije i sleće na niški aerodrom.Scena 15: Uzleće celokupna srpska avijacija. Jedinim preostalim Migom-29 pilotira predsednik Nikolić. Prate ga preživeli migovi 21, orlovi, helikopterske jedinice kao i avioni za zaprašivanje komaraca. Lasta 95 pada pri uzletanju.
Scena 16: Bitka u vazduhu. Stotine vanzemaljskih lovaca, sada bez energetske zaštite bori se protiv srpskog vazduhoplovstva.
Scena 17: Predsednik Nikolić lansira raketu koja pogaća ulaz u vanzemaljski brod. Eksplozija. Delovi agresorskog broda padaju na Rušanj.
Scena 18: Predsednik Nikolić u kokpitu Miga-29. Suza mu kreće iz oka dok okreće avion na desnu stranu. U krupnom kadru ostaje Takovski krst na levom krilu.
Kraj
11.00 - Ustajanje nakon lude noći u nekom londonskom klubu. Od koksa, šampanjca i koktela joj se još pomalo vrti u glavi i rešava da stanje organizma popravi doručkom. Na sebi nema gaće, a pošto je muž u trening - kampu zaključuje da je sinoć dobila tudju močugu. Ili dve, nebitno - danas je novi dan. Sluškinja koja opslužuje četvrti sprat kuće joj donosi u krevet švajcarski sir, masline, sitno seckani pršut, krišku dinje, kafu, sok od pomorandže i british daily. Pozdravlja sa dobro jutro, na šta supruga kao i obično ne odgovara.
11.15 - Nakon što je obedovala u novinama nestrpljivo traži trač rubriku, ne bi li nabasala na ispovest maloletnice koju je njen dragi suprug divljački spenkovao u šaragama limuzine. Razočarano zatvara novine i konstatuje kako se ni ove nedelje neće bogato razvesti. A već godinu i po dana braka se pati sa njim. Do kurca misli, kud se nisam udala za Terija?
12.00 - Ženica koja vodi računa o njenom oblačenju se penje kako bi je obukla za odlazak na kozmetički tretman zakazan za 13.00. Uz random komplimente na račun njene figure i zategnute kože lica silazi dole da joj pozove vozača.
13.00 - U kozmetičkom salonu nesrećna supruga, listajući sve dostupne tabloide, u očajanju zaključuje da ona njena rugoba od levog beka ništa nije zasrala. Ili je desni bek? A ko će sve zapamtiti! Svejedno nije jebo van kuće, iako jed u njega polagala nade. Raspoloženje joj popravljaju solarijum, pedikir, manikir, feniranje, tretman kremama i uljima, šminkanje..
16.00 - Nakon što je obavila sve dnevne obaveze i sija kao novogodišnja jelka, rešava da sebe obraduje neobaveznim šopingom. Pazaruje neke sitnice za dvadesetak hiljada eura, i rešava sebi da kupi ogrlicu za pedeset - to je ionako samo pola nedeljne plate njenog dragog, koji ko zna šta radi na pripremama. Možda i trsi neke ondašnje manekenke, ko zna! Moli se Bogu u takav ishod, iako je ateista.
16.45 - Odlazak kod žene klupskog druga njenog muža na trač partiju. Rešavaju da posete neki jebački restoran, gde će ručati i jadati se jedna drugoj kako su se udale za evnuhe. U medjuvremenu sažaljevaju žene fudbalera čiji timovi igraju u drugim ligama, ili kupu uefa. Pošto su se odvalile od hrane, u 18.30 odlaze do još jedne bičarke koju baš i ne vole, ali koja bi mogla posedovati značajne informacije. Ništa. Dolaze na ideju da se to veče ipak lepo provedu kako bi popravile makar malo fijasko na koji je ličio ovaj dan.
20.00 - Odlazak kući na ponovno šminkanje kod ličnog kozmetičara. Ženica joj donosi garderobu za noćne varijante, i posle sat vremena supruga nalazi prikladnu haljinicu. U 21.00 šalje ličnog vozača po svoje prijateljice.
21.30 - Šmrkanje koksa u limuzini i ispijanje boce dom perignona. Odlazak u prvi klub na striptiz, gde sisatim ribama guraju pare u gaće i polivaju ih šampanjcem.
23.00 - Odlazak u drugi klub. Kokainska dorada i gutanje prvog eksera. Vatanje sa nekim latino - tipovima i jebanje u vip loži.
01.15 Odlatak u treći klub. Koka, šampanjac i ko zna šta još. Gutanje druga dva eksera. Navatavanje Ešli Kola, Nikolasa Anelke, Drogbe i Baneta Ivanovića.
02.00 - Grupne orgije u vili Nikolasa Anelke, i vrišteće iščudjavanje kako onaj mali Ešli može da ima toliku buzdovančinu. Nesvest usled primanja silne kurčevine nastupa oko 04.00, i lični šofer je odvozi natrag u njen lepi i topli porodični dom.
Kad opisuješ nekoga ko ima para.
Dva ortaka bleje u parkiću ispred zgrade..
- bio sam kod Gileta juče..
- kod onog klošara, šta radi taj?
- ma koji klošar, zaposlio ga teča u neku stranu firmu ne umem ni da izgovorim, radi tamo već godinu dana..
- ne seri brate, misliš da je u lovi, a?
- šta ti je brate, pa taj jede meso svaki dan!
- u mamu mu jebem..
Upotrebljivo posle niza neuspjelih pokušaja ka ostvarivanju komunikacije sa narodom koji se inače odaziva na sam pomen njihovog imena, gdje se (ime) iz naslova odnosi na onog koji razgovor hoće i da započne.
Aco: Des Mile, šta ima?
(Mile ništa, prođe kraj njega ko kraj turskog groblja)
Aco: Au jebote, al smo nadrkani. E, des Anđo, kako je?
(Anđa ko i Mile, ništa, žurno prošavši kraj njega)
Aco: Vid' ovo. E Rajko, des Rajko!
(Rajko ga isto ne primjeti)
Aco: DOBRO BRE VIŠE, KOJI VAM JE SVIMA DANAS? JE L' TO DANAS DAN IGNORISANJA ACE, A? ŠTA STE SVI TAKO... TAKO... ACOIGNORIŠUĆI???
Joca: Šut' bolan, vidiš da je hem'čarka dala kontrolni, sve keč'na do keč'ne. Sreća tvoja pa s' okasnio.
Ne, ova rečenica ne predstavlja antipod onoj "Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra" već je njen nastavak. Ne može se sve baš danas.
Koristi se posle radnog dana pretrpanog obavezama koje nisu dozvolile da se svi planirani poslovi završe. Jednostavno - nije bilo vremena, ali uradilo se dosta toga i treba biti prezadovoljan učinjenim.
Ostatak će da se uradi sutra, nije pao šećer u vodu.
- Markoviću, šta si ti radio danas?
- Pa, prvo sam jutros razvezao radnike iz treće smjene kućama. Zatim sam kamionom robu prebacio u drugo skladište. Istovario sam viljuškarom ono što je stiglo iz uvoza. Nabavio namirnice za kuhinju. Proknjižio račune ulaznog materijala. Proknjižio izvode. Napravio i poslao ponudu strancima što su zvali juče. Napravio i poslao PDV prijavu. Odvezao na previjanje onog što mu je mašina otkinula pola prsta. Instalirao antivirus na svih pet računara. Odgovorio na mejlove...
- Fino. A, jesi li sravnio šiktarice i napravio obračun plate?
- Nisam stigao, gosn direktore!
- Pa, dobro... Ima i sutra dan.
- Ali, sutra je nedelja!
- Pa?
- Ništa, ništa...
Svakome se ovo nekad desilo.Prolece.Skoro leto,40 stepeni, "nezapamcena" vrucina,a raspust jos nije dosao.Pakao.
07:00
DIVAN DAN!
07:10
Ustajanje.Pa i nije toliko tesko ustati kad je lepo vreme.
07:30
Izlazak iz kuce.Jao kako strava dan ali mnogo je vruce.
Vadis flasu da popijes vode,sapletes se,upadnes u blato.
(Divno.Samo mi jos to fali)
Na putu do busa cistis majcu,valjda niko nece primetiti.
Busa nema 10 minuta,przis se na suncu.
07:40
Konacno je bus stigao.Taman imas vremena da stignes do skole,tu su neke ribe iz skole.Kreces da im se javis.Udaras glavom o plafon autobusa.Valjda niko nije primetio,one se smeju.
"Cao,sta ima"..izustis,ali ispred tebe se ispreci gradjevinac,100 kila,smrdi kao les.Nema veze,desava se..okreces se i pijes vodu.
07:45
Koja guzva.Kreces da se raspadas od vrucine.Pokusavas da otvoris prozor,ali babi pored tebe smeta.Haos.
07:55
Jos uvek guzva.Nema sanse da dodjes do skole.Baba pored koje si seo pocinje razgovor sa tobom. "Da,ja idem u tu skolu.." Samo ti je jos to falilo.
Ribe su odavno izasle.
08:10
Sada je vec sigurno da si zakasnio.Bar si blizu.Baba ne zatvara usta.
Bus staje.Pun je i ti ne uspevas da se probijes do vrata pored onoliko ljudi.Moraces da izadjes na sledecoj.
08:15
Izlazis iz busa,kreces kroz park do skole.Sad je daleko,kad si promasio stanicu.Neki lik se prosuo po parku,pijan.
08:25
Crk'o si od trcanja a jos se i raspadas.
Bar si blizu.Pokusavas da predjes ulicu,ali crveno svetlo nece da se skloni.Kada se upalilo zeleno pretrcavas,ali pijani ludak na motoru prelazi na crveno.Zamalo da pogines.Psujes mu familiju.On silazi za motori.Ti bezis.Veoma promisljen potez,tokom bezanja zgazis u baru(otkud bara po ovakvom vremenu)
08:29
Ulazis u skolu,mokar,blatnjav.
Svi ti se smeju.
"Izvinite sto kasnim,bila je guzva."
"Jovanovicu,neopravdani!"
08:30
GROZAN DAN!
Komentar na zapomaganje hipohondra kako je bolestan.
- Jao, bole me leđa od promene vremena, naročito kad se oblasi cirusi smenjuju sa cirostratusima... A i neko mi crvenilo oko bobuljice izašlo, mislim da je melanomčina kleta.
- E, moj ti, tako je i moju pokojnu babu tri dana pred smrt savatalo, a bi dobra žena laka joj crna zemlja. Ma ne brini ti ništa, ja ću ti baciti pedeset maraka na prsa, jes' mi drug il' nisi jebogati... Samo nek' sahrana padne u mrsan dan, nisam odavno krkao nekog pečenja.
Čest početak jedne duge, duge pridike kojom stariji pokušavaju da ti probude malo sažaljenja i savesti, da ti svojim primerom pokažu da nećeš ceo život moći bezbrižno da lenčariš i izbegavaš obaveze.
A: Ej, daj mi čašu vode, kad si već u kuhinji!
Majka: Ja da ti dam čašu vode? Pa jel ti znaš da sam ja ceo dan na nogama? Od jutros nisam sela! Perem, čistim, kuvam, peglam, radim kao kobila da bi ti imao šta da jedeš i obučeš, pička ti materina. Da ne bi možda i muzičku želju? Na koga si tako lenj da mi je znati!
A: Dobro, 'ajde, uzeću sam.
Stanje totalne konfuzije. Za sopstveno ime i prezime treba dobro promisliti i tad je tačan odgovor pod znakom pitanja. Razlog ovog delirijuma je strah od nepoznat.
- Kaži mi koji je razlog tvog takvog ponašanja, ideš danima ko muva bez glave?
- Kakvog ponašanja, do jaja sam?
- Pa izgledaš mi ko da će svakog trenutka da te vode na klanje, ko ćurka pred dan zahvalnosti...
- Sanja je trudna, eto.
- Pa to je do jaja čoveče, čestitam ti. I vreme ti je bilo da postaneš tata, mislim ako je stvarno dete tvoje, mada poznavajući Sanju...
- Odmažeš mi!
Neki mnogo tužan čovek. I ne samo to, on se uvek trudio da svima oko njega bude bolje, i zbog toga je svoj život totalno zapustio. Tužan je jer nije očekivao da je svet ovako surov, već toplo i prijatno mesto za svakog, i zato što je imao burnu prošlost. Ne mora uvek biti siromašan, ali je zato uvek bogat u duši. Uvek je bivao baksuz pa mu državne institucije nikada nisu htele dati pomoć. Mnogi su ga zajebavali, radio je za mnoge ljude, a većina ljudi su mu za uzvrat davali go šupak. Ima samo jednog prijatelja. On mu govori tajne i dogodovštine, ali sve u jecaju, plašeći se da se on ne naljuti. On je neiskvaren, uvek iskren, velikodušan i human. Čovek koji ne zna da mnogo više vredi od ljudi koji su mu zatvorili vrata.
-Gledaj ti ovu budalu, zašto radi za onog Dragana, kad zna da mu nikada neće platiti dnevnicu?
-On ti je jako dobar čovek. On je svoj deo posla odradio. Ispao je ljudina. A to što je Dragan seljak, to je već drugi padež.
-Hoćemo da mu damo po 200 dinara, da ga iznenadimo?
-Ajde! Meni ga je žao. Proplakao je dan kada se rodio. O tome ću ti pričati kasnije.-Izvolite, ovo je za Vas!
-Jaooo... Hvala... Treba šta da vam pomognem?
Najgori dan za lekare opste prakse po selima.Dan kad babe i dede nista ne rade i obavezno idu kod lekara.
Kao sto se kod vukova pripadniku drugog copora stavlja do znjanja da je na pogresnom mestu, tako je i kod ljudi razvijen osecaj jake pripadnosti i nepovredivosti copora i naravno stavljanja do znanja istog nepozeljnoj osobi. Cim se pojavi nepozeljni kurjak krece se sa bezobraznim prozivkama na sav glas kao sto su " O pa to nam je nas zetic stigao " ili " O pa to je snajka znaci, pa sto je nisi ranije doveo da barem pomogne u kuhinji "
- Zeleo bih ovaj nas danasnji dan da pocnem zdravicom nasoj slavljenici Mileni, cerki jedinici na koju sam mnogo ponosan, zelim da joj pozelim mnogo srece u zivotu, uspeha na poslu. Necu da duzim mnogo, pozvali smo vas, nase drage prijatelje i rodbinu da podelimo zajedno ovu radost i diplomu nase Milice, dobrodosli dragi gosti( pogleda ka stolici u cosku) a i ti zete. Prijatno vam bilo.
Baksuz. Od 100 pički i jednog kurca, on izvadi kurac. Niko ga nije pošteno prežalio, niko tog dana nije ni saznao da je umro. Držan u hladnjači nedelju dana pa tek onda sahranjen uz minimalne počasti.
maj 1980.
~Rumenkaaaa, Milutina pregazio kamion !
- Kog Milutina ?
~ Pa tvog muža Milutina ! Kog drugog imaš ?!
- Kad ?
~ Pre dva dana, sad mi javili, našli ga pored puta.
- Gde i on sad našo na svu muku, pa još i njega da žalim..
Nešto što ne postoji u srpskom poslovnom rečniku,a svakako tamo pripada,jer se koristi obilato.
Nikad,možda ni tad.
-Halo,da li je to gospodin Jovanović?
-Da?
-Ovde Vesna iz mUni-credit banke.
-Izvoli te?
-Kasnite sa uplatom po rati kredita,pa bih Vas molila da to uplatite...
-'Oću Vesna,uplatiću.
-Kada će te uplatiti?
-Kad mi legne plata.
-A kad će Vam plata?
-Ne znam Vasna,nisam ja direktor u firmi,nego običan fizikalac....
-A jel znate.bar okvirno kada će to biti'
-Ja se nadam jedan dan od nedelje.
Tu,tu,tu,tu....
Vesna je bila mlad i ambiciozan bankar ,pripravnik kojoj je prvi posao bio da uteruje dugove preko telefona od mušterija banke.Posle n tog ovakvog razgovora,odlučila je da se prekvalifikuje.
Danas radi na vrućem telefonu jedne lokalne televizije.
Izraz koji koristite kada svome sagovorniku želite da date do znanja da vam uopšte ne smeta što je čuo to nešto što ste mu rekli,a što mu smeta. Primjer objašnjava stvar.
- ...i onda ćeš da zaliješ cvijeće,nahraniš piliće,odeš u trgovinu i kupiš ono šta sam ti rekla,pomotaš robu,pokupiš smeće iz dvorišta,a kad sve to uradiš,javi mi se pa ću ti naći nove zadatke.
- (sebi u bradu) Ma možeš mi nabiti i francusku kapicu na glavu,da ti budem prava služavkica.
-Šta si rekla !?
-Ma,niš',reko' lijep će dan.
Obavezna rečenica muškarca kada žena ne uradi nešto što je on zamislio. Ni ne shvata koliku težinu ta rečenica ima i koliku dozu uvrede nosi sa sobom. Onda se toliko nasluša svega i svačega da mu ne pada na pamet da je više ikada ponovi.
: Što mi nisi ispeglala košulju?
: Nisam stigla.
: Kako nisi stigla?! Bila si kod kuće ceo dan! Hoćeš izgužvan da idem?!
: MOLIM?! Sad si to rekao i nikad više! Hajde da se menjamo, da ja sedim u kancelariji, a ti da voziš decu u vrtić, vraćaš decu iz vrtića, čistiš govna koja kenjaju po celoj kući, da pereš, da kuvaš, da čistiš, da sklanjaš svoje gaće i čarape sa svih mogućih mesta, da se prepireš sa svojom ludom majkom na svakih sat vremena, da...
: Opeglaću sam košulju, jebala te košulja.
U suštini sličan prosečnom neradničkom radnom danu u Srbiji, s tim što ga solidna socijalna pomoć čini kud i kamo podnošljivijim. Bitno je jedino da ideš na povremene razgovore za posao. Ako te prime - prime, ako ne živiš i dalje od socijale.
Vreme je krajnje u kurcu i uglavnom je hladno, nema turista, nema plaže, nema blejanja napolju..Jednom rečju, duhovi se dosadjuju.
Ali standard jebiga..
Ponedeljak:
- Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.Utorak:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.Sreda:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.Četvrtak.
- Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.Petak:
- Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!Subota:
- Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.Nedelja:
- Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.
