- Sine...
- Molim, ćale?
- Izvini, možeš li da izađeš malo?
- Vidiš i sam da ne mogu. Zauzet sam. Pune mi ruke posla.
- Pa, jeste, to vidim... Nego, mama kaže da budete malo tiši...
- Ajde mi sad i ovo zabranite. Nisam ja kriv što je njoj lepo.
- Znam, sine... Ej, znaš kako ćemo - plati sad dami, pa neka ide kući, a ujutru nek opet dođe, ja ti dam pare. I sutra je dan. Noć je za spavanje.

-Ljubi te deda sine, pa da dogodine i praunuke imam! Jeste li riješili pitanje rakije?
-Deda, nećemo služiti rakiju na vjenčanju...
-Šta ne'š? Neće bit' rakije? A ja devedestpete pod tenkovskom paljbom izvlačio tri bureta rakije iz podruma, jedva pezejac sa prikolicom dovukao do Rače, da mi ostane za unukovu svadbu, a ti men' tako! Slušaj mali, biće 'ladan dan u paklu kad se na srpskoj svadbi ne bude služila rakija, upamti to!

Roditelj: "Ništa ne radiš po ceo dan! Ništa ne učiš!"
Učenik: "Ustao sam u 6 sati da učim, uradio 3 domaća, napisao esej o srpskoj istoriji, trčao do škole na 40 stepeni, uradio 2 kontrolna iz fizičkog i muzičkog za koje sam učio 7 dana i sad malo seo za kompjuter da odmorim, a ti našla da mi popuješ!!!"

Трејлер:

12. фебруар
Сцена 1: Млади капетан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, ромске националности (у даљем тексту капетан Ромо) буди се из сна у породичној кући у Краљеву. Ромо излази на улицу да баци ђубре, пролази поред успаничених комшија и враћа се у кућу. Тек случајно бацивши поглед кроз прозор примећује огроман ванземаљски брод изнад родног града.

Сцена 2: Општа узбуна на аеродрому Лађевци. Пилоти 241. ексадриле „Тигрови“ трче преко писте ка својим Орловима.

Сцена 3: Краљево у пламену. На разарајући напад ванземаљаца надовезује се земљотрес који уништава оно што је преостало од града.

Сцена 4: Председник Србије Томислав Николић се укрцава у „Land force one“ (МКШК-а број 1) и упућује на тајно командно место у Жаркову, Ратка Ресановића 1.

13. фебруар

Сцена 5: Ваздушна битка између Краљева и Крагујевца. Напад 101. и 241. ескадриле не даје резултате. Ванземаљски брод је нерањив због енергетског штита, српски авиони бивају оборени. Остатак Витезова и Тигрова се повлачи ка Батајници.

Сцена 6: Капетан Ромо обара ванземаљску борбену летелецу у бесомучној јурњави кроз кањон реке Увац, али при томе и његов орао бива уништен. Капетан Ромо се падобраном спушта крај ванземаљца кога линчује локално становништво са вилама и мотикама.

Сцена 7: САД позивају обе стране да се суздрже од прекомерне употребе силе.

Сцена 8: Жене у црном организују протест на Теразијама због ратног злочина над заробљеним ванземаљцем.

Сцена 9: Крагујевац у пламену. Фијат напушта Србију и поред обећања министа Динкића да ће добити додатне субвенције.

Сцена 10: Врховни командант Николић проглашава општу мобилизацију.
50 000 војника и 700 000 припадника цивилне заштите спремају одбрану Београда.

14. фебруар
Сцена 11: Велики свемирски брод се примиче Космају. Ракетне јединице и противградна заштита покушавају да успоре напредовање ванземаљског брода.

Сцена 12: Саветовање водећих политичара на тајном командном месту председника Николића. Александар Вучић предлаже хапшење најбогатијих грађана да би се умирила јавност. Ивица Дачић пристаје на реконструкцију Владе. Војислав Коштуница предлаже скупштинску резолуцију о „НЛО агресији у функцији независног Косова“. Чедомир Јовановић тврди да је напад ванземаљаца последица промашене политике из деведесетих и тражи да се призна реалност. Јовановић напушта састанак и прелази на страну ванземаљаца.

Сцена 13: Капетан Ромо од председника Николића и министра одбране Вучића добија задатак да зарази свемирски брод најновијим вирусом, који је разрадило 1000 домаћих стручњака из ИТ центра код Лесковца (заједнички пројекат Србије и Уједињених арапских емирата).

15. фебруар Сретење
Сцена 14: Капетан Ромо у заробљеном ванземаљском ловцу стиже на базни брод у орбити Земље. Преноси вирус и поставља експлозивну направу (шестомесечна производња Крушика из Ваљева). Док се свемирски брод распада у експлозији капетан Ромо успева да се домогне Србије и слеће на нишки аеродром.

Сцена 15: Узлеће целокупна српска авијација. Јединим преосталим Мигом-29 пилотира председник Николић. Прате га преживели мигови 21, орлови, хеликоптерске јединице као и авиони за запрашивање комараца. Ласта 95 пада при узлетању.

Сцена 16: Битка у ваздуху. Стотине ванземаљских ловаца, сада без енергетске заштите бори се против српског ваздухопловства.

Сцена 17: Председник Николић лансира ракету која погаћа улаз у ванземаљски брод. Експлозија. Делови агресорског брода падају на Рушањ.

Сцена 18: Председник Николић у кокпиту Мига-29. Суза му креће из ока док окреће авион на десну страну. У крупном кадру остаје Таковски крст на левом крилу.

Крај

Dva ortaka bleje u parkiću ispred zgrade..

- bio sam kod Gileta juče..
- kod onog klošara, šta radi taj?
- ma koji klošar, zaposlio ga teča u neku stranu firmu ne umem ni da izgovorim, radi tamo već godinu dana..
- ne seri brate, misliš da je u lovi, a?
- šta ti je brate, pa taj jede meso svaki dan!
- u mamu mu jebem..

Aco: Des Mile, šta ima?
(Mile ništa, prođe kraj njega ko kraj turskog groblja)
Aco: Au jebote, al smo nadrkani. E, des Anđo, kako je?
(Anđa ko i Mile, ništa, žurno prošavši kraj njega)
Aco: Vid' ovo. E Rajko, des Rajko!
(Rajko ga isto ne primjeti)
Aco: DOBRO BRE VIŠE, KOJI VAM JE SVIMA DANAS? JE L' TO DANAS DAN IGNORISANJA ACE, A? ŠTA STE SVI TAKO... TAKO... ACOIGNORIŠUĆI???
Joca: Šut' bolan, vidiš da je hem'čarka dala kontrolni, sve keč'na do keč'ne. Sreća tvoja pa s' okasnio.

- Markoviću, šta si ti radio danas?
- Pa, prvo sam jutros razvezao radnike iz treće smjene kućama. Zatim sam kamionom robu prebacio u drugo skladište. Istovario sam viljuškarom ono što je stiglo iz uvoza. Nabavio namirnice za kuhinju. Proknjižio račune ulaznog materijala. Proknjižio izvode. Napravio i poslao ponudu strancima što su zvali juče. Napravio i poslao PDV prijavu. Odvezao na previjanje onog što mu je mašina otkinula pola prsta. Instalirao antivirus na svih pet računara. Odgovorio na mejlove...
- Fino. A, jesi li sravnio šiktarice i napravio obračun plate?
- Nisam stigao, gosn direktore!
- Pa, dobro... Ima i sutra dan.
- Ali, sutra je nedelja!
- Pa?
- Ništa, ništa...

07:00
DIVAN DAN!
07:10
Ustajanje.Pa i nije toliko tesko ustati kad je lepo vreme.
07:30
Izlazak iz kuce.Jao kako strava dan ali mnogo je vruce.
Vadis flasu da popijes vode,sapletes se,upadnes u blato.
(Divno.Samo mi jos to fali)
Na putu do busa cistis majcu,valjda niko nece primetiti.
Busa nema 10 minuta,przis se na suncu.
07:40
Konacno je bus stigao.Taman imas vremena da stignes do skole,tu su neke ribe iz skole.Kreces da im se javis.Udaras glavom o plafon autobusa.Valjda niko nije primetio,one se smeju.
"Cao,sta ima"..izustis,ali ispred tebe se ispreci gradjevinac,100 kila,smrdi kao les.Nema veze,desava se..okreces se i pijes vodu.
07:45
Koja guzva.Kreces da se raspadas od vrucine.Pokusavas da otvoris prozor,ali babi pored tebe smeta.Haos.
07:55
Jos uvek guzva.Nema sanse da dodjes do skole.Baba pored koje si seo pocinje razgovor sa tobom. "Da,ja idem u tu skolu.." Samo ti je jos to falilo.
Ribe su odavno izasle.
08:10
Sada je vec sigurno da si zakasnio.Bar si blizu.Baba ne zatvara usta.
Bus staje.Pun je i ti ne uspevas da se probijes do vrata pored onoliko ljudi.Moraces da izadjes na sledecoj.
08:15
Izlazis iz busa,kreces kroz park do skole.Sad je daleko,kad si promasio stanicu.Neki lik se prosuo po parku,pijan.
08:25
Crk'o si od trcanja a jos se i raspadas.
Bar si blizu.Pokusavas da predjes ulicu,ali crveno svetlo nece da se skloni.Kada se upalilo zeleno pretrcavas,ali pijani ludak na motoru prelazi na crveno.Zamalo da pogines.Psujes mu familiju.On silazi za motori.Ti bezis.Veoma promisljen potez,tokom bezanja zgazis u baru(otkud bara po ovakvom vremenu)
08:29
Ulazis u skolu,mokar,blatnjav.
Svi ti se smeju.
"Izvinite sto kasnim,bila je guzva."
"Jovanovicu,neopravdani!"
08:30
GROZAN DAN!

- Jao, bole me leđa od promene vremena, naročito kad se oblasi cirusi smenjuju sa cirostratusima... A i neko mi crvenilo oko bobuljice izašlo, mislim da je melanomčina kleta.

- E, moj ti, tako je i moju pokojnu babu tri dana pred smrt savatalo, a bi dobra žena laka joj crna zemlja. Ma ne brini ti ništa, ja ću ti baciti pedeset maraka na prsa, jes' mi drug il' nisi jebogati... Samo nek' sahrana padne u mrsan dan, nisam odavno krkao nekog pečenja.

A: Ej, daj mi čašu vode, kad si već u kuhinji!
Majka: Ja da ti dam čašu vode? Pa jel ti znaš da sam ja ceo dan na nogama? Od jutros nisam sela! Perem, čistim, kuvam, peglam, radim kao kobila da bi ti imao šta da jedeš i obučeš, pička ti materina. Da ne bi možda i muzičku želju? Na koga si tako lenj da mi je znati!
A: Dobro, 'ajde, uzeću sam.

- Kaži mi koji je razlog tvog takvog ponašanja, ideš danima ko muva bez glave?
- Kakvog ponašanja, do jaja sam?
- Pa izgledaš mi ko da će svakog trenutka da te vode na klanje, ko ćurka pred dan zahvalnosti...
- Sanja je trudna, eto.
- Pa to je do jaja čoveče, čestitam ti. I vreme ti je bilo da postaneš tata, mislim ako je stvarno dete tvoje, mada poznavajući Sanju...
- Odmažeš mi!

-Gledaj ti ovu budalu, zašto radi za onog Dragana, kad zna da mu nikada neće platiti dnevnicu?
-On ti je jako dobar čovek. On je svoj deo posla odradio. Ispao je ljudina. A to što je Dragan seljak, to je već drugi padež.
-Hoćemo da mu damo po 200 dinara, da ga iznenadimo?
-Ajde! Meni ga je žao. Proplakao je dan kada se rodio. O tome ću ti pričati kasnije.

-Izvolite, ovo je za Vas!
-Jaooo... Hvala... Treba šta da vam pomognem?

- Zeleo bih ovaj nas danasnji dan da pocnem zdravicom nasoj slavljenici Mileni, cerki jedinici na koju sam mnogo ponosan, zelim da joj pozelim mnogo srece u zivotu, uspeha na poslu. Necu da duzim mnogo, pozvali smo vas, nase drage prijatelje i rodbinu da podelimo zajedno ovu radost i diplomu nase Milice, dobrodosli dragi gosti( pogleda ka stolici u cosku) a i ti zete. Prijatno vam bilo.

maj 1980.

~Rumenkaaaa, Milutina pregazio kamion !
- Kog Milutina ?
~ Pa tvog muža Milutina ! Kog drugog imaš ?!
- Kad ?
~ Pre dva dana, sad mi javili, našli ga pored puta.
- Gde i on sad našo na svu muku, pa još i njega da žalim..

-Halo,da li je to gospodin Jovanović?
-Da?
-Ovde Vesna iz mUni-credit banke.
-Izvoli te?
-Kasnite sa uplatom po rati kredita,pa bih Vas molila da to uplatite...
-'Oću Vesna,uplatiću.
-Kada će te uplatiti?
-Kad mi legne plata.
-A kad će Vam plata?
-Ne znam Vasna,nisam ja direktor u firmi,nego običan fizikalac....
-A jel znate.bar okvirno kada će to biti'
-Ja se nadam jedan dan od nedelje.
Tu,tu,tu,tu....
Vesna je bila mlad i ambiciozan bankar ,pripravnik kojoj je prvi posao bio da uteruje dugove preko telefona od mušterija banke.Posle n tog ovakvog razgovora,odlučila je da se prekvalifikuje.
Danas radi na vrućem telefonu jedne lokalne televizije.

- ...i onda ćeš da zaliješ cvijeće,nahraniš piliće,odeš u trgovinu i kupiš ono šta sam ti rekla,pomotaš robu,pokupiš smeće iz dvorišta,a kad sve to uradiš,javi mi se pa ću ti naći nove zadatke.
- (sebi u bradu) Ma možeš mi nabiti i francusku kapicu na glavu,da ti budem prava služavkica.
-Šta si rekla !?
-Ma,niš',reko' lijep će dan.

: Što mi nisi ispeglala košulju?
: Nisam stigla.
: Kako nisi stigla?! Bila si kod kuće ceo dan! Hoćeš izgužvan da idem?!
: MOLIM?! Sad si to rekao i nikad više! Hajde da se menjamo, da ja sedim u kancelariji, a ti da voziš decu u vrtić, vraćaš decu iz vrtića, čistiš govna koja kenjaju po celoj kući, da pereš, da kuvaš, da čistiš, da sklanjaš svoje gaće i čarape sa svih mogućih mesta, da se prepireš sa svojom ludom majkom na svakih sat vremena, da...
: Opeglaću sam košulju, jebala te košulja.

Ponedeljak:
- Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.

Utorak:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.

Sreda:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.

Četvrtak.
- Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.

Petak:
- Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!

Subota:
- Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.

Nedelja:
- Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.