Legenda. Najveći navijač među navijačima.
Čovek koji je pratio svoju reprezentaciju(Španija) na svakom svetskom prvenstvu i svakoj međunarodnoj utakmici još od 1982. i SP-a u Španiji. Zbog svoje navijačke strasti žrtvovao je posao, porodica ga je napustila zbog čestih putovanja, ali on je ipak ostao veran pratilac svog nacionalnog tima, ne razdvajajući se od svog čuvenog bubnja "El bombo de Espana"(bubanj Španije) kojim uvek diže atmosferu na tribinama. Nezvanična maskota španske fudbalske reprezentacije. Čovek koji je postavio ozbiljan domaći zadatak svim navijačima širom sveta.
Jedan je Manolo...
Kada dodješ kući, a žena ti izvršila razmeštaj dnevnog boravka, pa ni za život ne mo'š naći daljinski.
E onda je ubiješ od batina i nateraš da ti napravi sendvič. I da svaki minut trči i prebacuje kanale manuelno, kada ti dosadi to što gledaš.
Trafika na okretnici autobusa u 45 na NBGu, gde se pije pivo za 30 ćunti, bez kaucije ili lične karte! Opušteno, zna nas matori što radi noćnu!
Takodje jedino mesto da se izadje u 45om!
-E de si batice?
-Evo me na žutoj!
-Pa da, de bi drugo?!
Rekreativo je inače fudbalski klub iz Španije Recreativo Huelva, ali tip ovog kluba postoji i u Srbiji, može se reći, u svim ligama.
Međutim ni jedan klub u Srbiji ne nosi ovakvo ime jer nije srpsko a i to bi potvrdilo tačnu činjenicu.
Rekreativo je nastao od reči latinskog porekla - rekreacija, što u doslovnom prevodu znači odmor, opuštanje, okrepljenje, oporavak, razonoda i zabava.
Dakle fudbalski klubovi iz Srbije su društvene orgaizacije u kojima se obavljaju tretmani odmora i opuštanja uz neverovatnu zabavu. Njima nije cilj rezultat već provod kao što stoji u prevodu reči. I posle se svi mi pitamo kako nas svi redom guze kada se igraju evropska takmičenja.
Red Rekreativo de Belgrade u narodu poznatiji kao Crvena Zvezda.
Black Rekreativo de Belgrade u narodu poznatiji kao Partizan.
Lord Rekreativo de Novi Sad u narodu poznatiji kao Vojvodina.
Fighter Rekreativo de Čačak u narodu poznatiji kao Borac.
Ima još ravno oko 200 - 300 primera.
Skraceno D'generacija(izgovara se De-ge-ne-ra-cija)
Je,za razliku Generacije X,Generacije 5 i Milene Generacije naziv za generaciju koja obuhvata sve osobe rodjene kasnih osamdesetih pa do danas.
Odlikujemo se nekulturom,neelokventnoscu,neafirmisanoscu za neke bitne stvari koje se ne ticu nase sopstvene guzice i vrlo bliske buducnosti(npr.Sta cemo u subotu?-ne znam,aj cimni Vuka do Ane gajbi),a koje mogu uticati na mnogo vise nego sto se da pojmiti.
Ukratko,D'generacija je svako dijete i adolescent na ulici koje mozete sresti.
Ima ih toliko mnogo...fejsbuk,spesjmaj,ajpod,laptop,pisi,pies,pes,nokija,soni,moderna verzija drustvenih igara i nacina komunikacije proslih generacija.
Najčudnije mesto kad počnete da radite. Dođete mladi i poletni, puni optimizma, javljate se svima...ali kakav bedak kad na nekog nalećete u tom hodniku sto puta dnevno. Glupo je svaki put se javiti, a glupo i proći u tišini. Šta smisliti svaki put? "Šta ima...'de si...kako je...ima li posla...ima li zime...čujem da će plata možda...fina haljina..." Onda počnete da uvek sa sobom nosite neke papire u koje ćete buljiti tokom prolaska, samo da se više ne patite.
Posle godinu-dve, smorili ste se od posla i ljudi, koji su u kolektivima po defaultu naporni do bola, naročito po državnim organima i više se ne javljate nikome. Možda namig simpatičnoj koleginici (ili kolegi ako ste žensko) i to je to. Posle nekoliko godina, već ih sve gledate ispod oka, jer vam je dosad već svako od njih bar jednom 'podmetnuo nogu'. Onda dođu neki novi klinci, isto tako poletni kao i vi nekad. Ali već ste zaboravili kako je to bilo.
Novi klinja prolazi pored vas peti put od jutros:
- Zna li se kad će plata? :ljubazni kez
- Zabole me kurac...
Interna fora međ' profi muzičarima, preciznije muzikantima, a najpreciznije cigojnerima, glede repertoarskog dijapazona koji su narečeni kadri dodsviraju u provinijenciji jednog nasumičnog radosnog hepeninga ili rendom kafane. Polusimpatična rima koja uz legendarno-neizostavnu floskulu "Pa, 'de baš tu najskuplju, kume..." čini sastavni deo onog takođe legendarno-neizostavnog ciganisanja kojim drugovi muzičari redovno teže u pokušaju d'ižicaju još koju kintu od gostiju. Zajebana situacija nastaje samo u eventualnosti u kojoj je najmanje jedan gost pijan k'o bulja, naoružan i 'oće da mu muzika svira Bljaabljaambbrrbljmljljlbljljbrmbmljgmbh od Bljmmbraljbaljmmbramljgmbh. Ono - ko razume preživeće...
- Brate, ja i dalje ne mogu da procesuiram da se ti ženiš, jebote...
- Pa, bolje bi ti bilo da to uradiš što pre, matori, jerbo bi trebao, ono, da mi budeš kum i to, hehe...
- Ma, naravno, čoveče, samo nevera mi, nisam još navik'o...A šta? 'Ste već počeli da tražite kad i gde ili...?
- Ah, znaš ti, Jelenu, brate...Ta ti je već sve i odlučila i kaparisala, jedino sam nekako uspeo joj diskukam da barem ja organizujem muziku, ako ništa drugo...
- Dobro, jebiga, nije zika mala stvar...E, znam jedan do jaja bend, brate, 'nači momci sviraju sve, "od Baha do sevdaha" fazon, a nisu ni toliko skupi, možda možemo da...
- A je l' stvarno misliš da već nisam dobio upute kakva muzika dolazi u obzir, a, kumaro?
- I ti mi tražiš da razumem što se ženiš, je l'?!
Strpljivost je umijeće koje vodi do željenih daljina gradeći most između očaja i nade.
„Strpljivost je umjetnost nadanja.“ Luc de Clapiers de Vauvenargues
Starofudbalska izreka kad se pojave neki pavijani koje mo'š da nafiluješ od male mrežice do pod prečku. A još krenulo!
- Ajmo!Napadajjj!
- Stani treneru! Četiri nula za nas, alooo!
- Trpaj sine, ovakvi više ne dolaze!
Bend u koji se mnogi metalci kunu. Mo'š mislit' koliko su dobri, kad ne umiju pravilno ni ime benda da napišu.
Umjetnik iz plejade frikova od Luisa Bunjuela i njegovog "Andaluzijskog psa" koga je snimao u pauzama trpanja sa Lorkom i Dalijem, koji odiše boleštinama nepojmljivim i u današnjem vremenu, pa do Pedra Almodovara kome "Un Año de Amor" izvodi trandža, dok mu u drugom filmu glavni lik opšti sa djevojkom koja je u komi.
Da bi španski režiser dobio epitet "eminentni" potrebno je da se u filmu pridržava sledećeg - što grotesknije, što odvratnije i što nenormalnije.
- Vi niste normalni! Jeste li svjesni šta tražite od mene?
- Jesi li ti glavni glumac u ovom filmu?
- Jesam!
- Jesi li potpisao ugovor u kome se pominje mogućnost sakaćenja?
- Jesam, ali mogućnost slučajnog sakaćenja!
- Reći ćemo da je bilo slučajno, još ćeš i osiguranje naplatiti!
- Ali, tražite od mene da odsječem kurac!
- Ne, senjor, daleko bilo! Ne čitav kurac! Samo malo s vrha. Moram da uhvatim taj trenutak užasa na tvom licu kako bi gledaocu prenio nepodnošljivu bol postojanja...
- Kate odvalim nogom u glavu ima da ti prenesem nepodnošljivu bol postojanja iste sekunde! Odlazim!
- Vidim ja da ću morati u ime umjetnosti da pribjegnem krajnjim mjerama... Drž' te ga, mućaćosi! Taaako...
- NEEEEEE!!!
- OLE!
Pojava u svetu, a i šire, da ljudi saopštavaju javnosti da su kupili dres nekog tamo kluba (koji je bajdevej sinoć nakant'o neki drugi poznatiji klub) još odavno i time šarlatanski ističu kandidaturu za novu Kleopatru u fazonu: "Ja sam kupio/la njihov dres iako su tad bili drla zato što sam znao da će za 700 godina raskantati ove pičke preplaćene!". Naravno, suprotno nikad nećete moći da čujete, osim ako se radi o Zvezdi i Partizanu, ali oni i tako nisu poznati, a pitanje je da li su klubovi ili menadžerske prčije. Elem, de ba!
Post 1:Sinoć Orlando Pirates nadero Raju Casablancu 5-0. Tako im i treba mamu im beduinsko-marokansku jebem ušljivu kad piju vruć čaj u po leta!
Post2: Imam dres Orlando Piratesa 50 godina! Nelson Mandela mi dao kad je iš'o u tvorza. Reko mi je: "Uzmi ti, poderaće mi neko u zatvoru!"
Devojka iz najviših krugova, što bi se reklo Creme de la Creme. Ona nikada ne izlazi sa običnim smrtnicima, nikada ne ide u obične kafane jer tamo ne zna da se snađe, ne ide u prodavnicu a i kad ode ide u štiklama i kupuje samo najkvalitetnije proizvode uzimajući ih sa dva prsta kako bi ostvarila što manje kontakta sa stvarima koje su drugi dodirivali. Nikada ne ide gradskim, nikada se nije vozila vozom i nikada se ne švercuje jer ona za tim nema potrebe.
Koristi se npr kada konzumator zove dilera na mobilni i mora da prica u slengu jer naravno policija prisluskuje dilerov telefon.
Koman: "E de si tebra, s'a ima?"
Diler: "Evo nista, ti?"
K: "Shtani, nego jel imas one zute majice(heroin)?"
D: "Imam tebra, dobra je ova tura."
K: "Do jaja, aj spremi mi dve zute i jel su stigle neke zelene(trava)?"
D: "Stigle juce, prva ruka."
K: "Ful tebra, spremi i jednu zelenu pa se vidimo na coshku."
D: "Ok"
K: "E burazeru jel imas zle (papir za motanje trave)?"
D: "Imam, ponecu."
K: "Aj pa se divimo..."
Izuzetno rasprostranjen SLENG!™ kod omladine predškolskog i školskog uzrasta(niži razredi). Naime, ova riječ objašnjava radnju koja prethodi igri i koja određuje nesrećnika koji će da žmuri ili stane na gol(prostor između dva bubulja(bubulj - kamenčina)). Onaj koji ekipitira je ustvari onaj koji izgovara brzalicu pri svakom slogu pokazujući prstom na sledećeg takmičara u krugu. Onaj kome pripadne poslednji slog, slobodan je, ispada iz konkurencije. Ekipitira se dok ne ostane samo jedan, neizabrani, kome predstoji nezahvalna dužnost. Odbijanje dužnosti vuče sa sobom sankcije slične jugoslovenskim za vrijeme devedesetih(ali nećemo o tome). Takođe, postoji mogućnost za mnoge malverzacije, u vidu prilagođavanja brzalice rasporedu ekipe, mijanjanja iste u poslednji čas i slično(ali nećemo ni o tome).
- Mićo, još ja i ti. En - de -lo ben - de - lo po - je - deš gov - no de - be - lo. Ha! Ja ispadam, ti na gol! Mijenjaćemo se...
Mića: Neću da igram. Daj loptu. Idem kući.
Onaj što se sanka uzbrdo. Onaj što namerno protera biciklu kroz bulevar bez ruku i nadrndava trudnice sa kolicima. 'I onda se nakezi kao neki ivl mastermajnd iz kojekak'ih američkih filmova. Ma zlo svih zala. De svi Turci, tu i Mujo - al' ne i Mile. E da, i obično ima kratak fitilj, ma trajnost tolerancije mož' da se poredi sa trajnošću jedne šibice.
Da sročim, najzajebaniji soj ljudi, koji je u stanju da Vam nađe pičji živac samo nekoliko sekundi nakon što Vas je upoznao, a Boga mi, i ubode isti.
Mama (dovikuje iz ku'inje): Mile, sine, 'ajde da usisaš stan!
Mile (sedi za kompjuterom, igra Dotu): Ne mogu sad, mama, malo kasnije ću!
Mama (već kreće sa taktikom "dizanja glasa": Pa ne može kasnije, mora sad! To kasnije okači mačku o rep, znaš!
Mile ('ladan k'o špricer): Ma jok more, što mora sad? Opušteno, mama, kažem ti da ću kasnije usisati.
Mama (pritisak skače, zajapurena u licu): SLUŠAJ 'VAMO MLADIĆU! IMAŠ 10 SEKUNDI DA UGASIŠ TAJ SEPET I UPALIŠ USISIVAČ! STAN HOĆU DA VIDIM USISAN!
Mile (da, u pravu ste, i dalje je 'ladan k'o špricer, gleda u kevu k'o da sa njom igra pokera): Nije problem, reći ću ja opet - U-SI-SA-ĆU KA-SNI-JE.
Mama (više ne priča, sad histeriše, raskopava kablove iza monitora, podrmava Miletovu tastaturu, klika šta stigne, klimata monitor, lupa šakom o sto): MARŠ U PIČKU MATERINU! SAD ĆU SVE DA TI POLUPAM!
Mile (sada vidno uzdrman, jebi ga, keva mu pojebala partiju Dote, ali i dalje u sasvim smirenom maniru): E sad tek neću da usisam.
Mama: E, da vidim šta ćeš sad.
Mile (gleda u ugašen monitor).
Mama: Uzmi usisavaj.
Mile (ma kak'i, ne mož' ovog ništa podrmati, EEE, Mile je to!): Neću. (Uzima mobilni i pali "Fruit Ninja" igricu).
Mama (oduzima mu telefon i kezi se sebi u bradu). MUHAHAHA
Mile (uzima mp3 plejer i pušta muziku).
Mama: (I to mu oduzima).
Mile (baca se preko kreveta, na leđa, ruke pod glavu, i gleda u plafon, totalno smiren).
Mama (sad već na nivou narko-lemura koji nije dobio svoju dozu jedno 7 dana): JAOOOOOOOJ BOŽE, ŠTA SAM JA RODILA! MA KOJE, TREBALA SAM JA TEBE BACITI KRAVAMA! PIČKA LI TI MATERINA, NIŠTA NEĆEŠ DA RADIŠ! JAOOOJ... (odlazi polako u kuhinju)
Mile (da, da, i dalje TOTALNO smiren, i dalje kulira na krevetu, i kezi se u stilu Dirka Kujta sa čuvene slike).
Mesto na kom majke iz Pomoravlja drže sve stvari, pojmove i licnosti kad ne znaju odgovor na pitanje ili kad hoce da te skinu s vrata.
Ja: Kevo!
Ona: A?
Ja: De su mi one roze čarape?
Ona: Na tavan, ćerko. Na tavan! Malo mi moj pos'o nego jos od tvoje roze čarape da mislim. Kad bi znala 'de ostavljas stvari mozda bi i znala 'de su!Drugom prilikom
Ja: Majko, de beše Kamčatka? Tamo negde u Aziji, al ne znam tačno gde...
Ona: Na tavan. Ja ne znam 'de mi dupe 'de mi glava - slava nam prekosutra a ona me pitu'e za Kamčatku!
Najbitniji i najkorisniji razlog upotrebe ovoga je za zanimaciju dok seremo. Svi mi volimo da citamo uputstva i etikete sa deterdzenata, shampona, raznih preparata za kosu itd, dok seremo... Ako je tekst na stranom jeziku pokusavamo da procitamo bez obzira sto ne povezujemo ni 3 slova.
Uglavnom, posle par dana naucimo napamet raspored deterdzenata i sampona i ta slika koju vidimo dok kenjamo nam postane dobro poznata, i reci i fraze koje procitamo nam se odjednom nekada jave i motaju po glavi, a mi se pitamo 'De li sam to cuo??'
NeeeEEEegujuca formula Fa Actiive Sport gela za tusiranje sa ginko... Aaaarrghhh... ekstratom regeneriše vaše telo i uUUum i obnavlja vašu energiju... OoohH...
Stvarno, nisu mogli bolje ime da mu daju. I, šta tražimo ovde Frenk i ja? Svako treba da ponekad probudi unutrašnjeg džibera. Odmah mi se svidelo ovo mesto. Vajsmileri svuda oko nas. Možda nemaju dugu kosu i lokvanj ćega ali svakako ispustaju karakteristične krike. Eno je i Džejn, zajahala je šipku. Možda nije engleska plemkinja ali svakako je moldavska boginja Irina.. Čita...upravo me pretresao i pitao da li sam uneo bazuku.Tu je i Winamp DJ pusta Milka Canić remix.Čak i na Fešn Ti VI-ju džangl motivi. Frenki odmah napeo neku. Njene drugarice se raspituju za mene. On ih laže da sam oženjen, aludirajući na činjenicu da bezuspešno muvam jednu ribu 100 god. Urnisala me. Neću jebati.Puk'o sam. Samo napred braćela...moj put se razlikuje večeras.
-Kako ti se sviđa Tarzanija, Zapata?
-Do jaja je. Odo' ja do klonje. Serveza radi svoje.
Začuđujuće čista klonja. Možda zato što svi bljuju napolju, a kenjaju kući. Prilazi mi dugonoga crnka za glavu viša od de Vita, tj mene.
-Mali, imaš možda upaljač?
-Ne pušim. To je štetno, znaš.
-Kako volim kad muškarac brine o meni.
-Ne, ne ...nit sam tvoj muškarac nit' brinem. Samo kurtoazan razgovor vodim. Bolje nego da sam ti rek'o ''Ne'am lajter al' mogu te zapalim'
-Kako si duhovit....i mali i sladak.
-Durasel zeka sam pravi.
Jedan Tarzan me je spazio. Ovo je očigledno bila njegova Džejn. U šta si se uvalio...Ovo nema ni u Donje Vranje
-Je li ti, kepecu, mojoj ribi prodaješ fore a?
-Samo joj iznosim epidemiološke činjenice o karcinomu pluća. Pa i da flertujemo, bezazleno je, treba da ti imponuje što svi tvoju ribu gledaju.
-Nemoj da ti ja importujem jedan aperkat!!
(Budi se i džiber u meni...Tarzan u meni vrišti sa lijane AAAAAAAA)
-Ne importovanje...Imponovanje!
Udaram iz sve snage majmuna. Ali to je spazio čopor njegovih drugara, i Security Čite. U sosu sam...Počinju da me guraju...Frenk šamara krajnike Anđi...U taj mah...Dolazi Krampon...Možda i imamo šanse...
Totalno potcenjivanje ljudi koji vole da pogledaju dobro silovanje na filmskom platnu. Zmaislite da ste pasionirani obožavalac silovanja i odete na neki porno sajt i nađete omiljenu kategoriju klipova i kliknete na klip tipa "Hot secretary forced into sex with hers boss". Nakon početnog uvoda koji drži pažnju koliko toliko dolazite do dela u kojem je ona šatro naterana da klekne, a onda manirom hirurga počinje da vadi močugu svog šefa i strasno počinje da ga blajva k'o da ona njega tera, de ba!
Onda naravno u nedostatku filmske akcije imate mogućnost da svoju pasiju pokušate u stvarnosti i jebiga.
- Klekni dole kučko!
- Nemojte molim vas!
- Sisaj ga!
- Ali šefe...
- Skroz u grlo!
- Ali šefe, ne može da mi dobavi grlo, kratak je! Evo gurnuću ja skroz...ne može....
