Na ovo veoma ozbiljno i složeno pitanje moramo odgovoriti postepeno i oprezno.
Pođimo od Ajnštajnove teorije relativiteta.

Ajnštajnova teorija relativiteta je neophodna jednom astrofizičaru da proračuna kretanje udaljenih galaksija uzimajući u obzir relativističke efekte koji su prisutni pri velikim brzinama i udaljenostima, da bi za svoje proračune dobio pare od instituta u kome je zaposlen, i da bi s tim parama mogao da kupi kola i gajbu u kojoj će povaliti neku dobru ribu. U suštini Ajnštajnova teorija relativiteta služi za povaljivanje riba.

Geometrija Lobačevskog proučava zakrivljenost prostora. Ona će poslužiti jednom drugom astrofizičaru, da prouči uticaj prolaska manje crne rupe pored sunčevog sistema na geometriju prostora u kome se nalazimo. Za taj proračun će dobiti pare od agencije u kojoj radi, pa će kupiti kola i gajbu u kojoj će povaliti neku ribu. Dakle, i geometrija Lobačevskog služi za povaljivanje riba.

I najzad da vidimo, čemu služi integralni račun. Integralnim računom se proučava promjena sistema u toku određenog vremena. Jedan inženjer u hidroelektrani koristi računarski program kojim se simulira proizvodnja električne energije u zavisnosti od protoka vode kroz turbine, zapremine vode u akumulaciji i ostalih faktora, a za te proračune je neophodan integralni račun. Naravno, ni naš inženjer neće se sa svim tim stvarima bakćat za džabe, nego će dobiti neku platu. Kad skupi dovoljno love, i on će već nekako zbaviti kola, stan i ostale neophodne rekvizite, pa će povaliti neku ribu. Zaključak, integralni račun služi za povaljivanje riba.

to je toboz jezik,ono kao bajagi,ali ga je dobro ponekad i znati

U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.

U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.

U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.

Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.

Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.

Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.

Kažu stari ljudi, obično mladjim osobama koja bez pažnje ostavljaju upaljene televizore, klime, kompjutere itd.

Tući. Šaketati. Lemati. Mlatiti.

Pseto bez porijekla i bez adrese. Ne radja se, već jednostavno postoji. Lutalica koja dodje na nečija vrata bježeći od nečije čizme. Taj "neko" iz prethodne rečenice često je ista osoba.

Mješanac uspijeva na Balkanu. To je iz razloga što je za našeg čovjeka pedigre jako cijenjen. Kad se zna da su ti djedovi branili zemlju od Vizantije, Turaka i Austro - Ugara, a da su staramajke mahom radjale junake jedne krvi, koja sad teče i tvojim najplavljim venama, to je neoboriv dokaz kvaliteta rase. Biti jedan od čistokrvnika je sve rjedja pojava, tako da odgovornost nad odabranima je sve bremenitija. Mješanac, džukela, ta njuška bez lične karte, je njihova sušta suprotnost, nasušna za ravnotežu duševne rastrzanosti medju identitetima.

Uglavnom kršten kao Džeki, najčešće se zatiče na selu. Dodje sam, kao što rekoh, ili ga nadju djeca u nekakvom ranom proljeću, u takvom i takvom šipražju šipurka. Zimu ko zna kako je preživio, koje su ga šibe tjerale pa zaboravljale, a on njih pamtio kao ljubavi. Kada ga napokon nečije hrabre ručice odnesu kući, ukućani ga prihvate sa negodovanjem ili ravnodušnošću. To kao da je neki kodeks ponašanja ka lutalicama. I nakon toga, kada se odomaći na verandi, periodično ga tjeraju odatle, da ne zaboravi ko je i odakle je došao. Kad mu mali novi gazda donese hranu, uvijek izgleda kao da se više raduje gazdi nego hrani, što mu je najcijenjenija osobina.

Jedan poseban dio posvećen odnosu Džekija sa gazdom: Džeki je kao mlada ljubavnica uspješnog biznismena, porodičnog čovjeka. U gradu gazda drži haskija. Plavookog, kraljevskog držanja, inteligentnog, riječju, besprekornog. Primjer dobrog ukusa, primjerak za pokazivanje. A na selu, kad se nadje vremena da se svrati, trči za njim mršuljavi Džeki, neotesan, žućkaste dlake, poduže njuške, čudnog trka. Toliko je neproporcionalan da je to lijepo. O dresuri, ili pokušaju iste, ni riječi. Jedan jedini takav.

Mješanac je najlakši za održavanje. Redovne obroke, naravno, ni ne sanja. Ne sanja baš ni povodac, te mu ne smeta što ga uglavnom ni nema. Redovne šetnje su uglavnom u sopstvenoj organizaciji, o sopstvenom trošku, i sa prihvaćnim svim rizicima. Prihvatio je uslove saradnje: To ti je što ti je, ako ti ne valja, put pod noge.

Veliki dječaci se sjećaju Džekija često. "Fali mi to", priča jedan, "da nije ovako usamljeno. Krov je bio niži. Svi smo spavali u istoj sobi. Ujutru nas je budio ustajao vazduh. Džeki bi mi lizao bradu. Nisu mi dali da ćutim tada, ovako kao ćutim sad. Kad sad Doveru pokažem na mjesto, on ode na mjesto. Sjajan pas. A Džeki bi na taj znak samo nastavio da mi grize rukav. Njegovo mjesto je tamo gdje sam ja. Sad svakome sve moram da kažem, pokažem, ili podnesem zahtjev. Niko me ne konta ćutke. Nije da ima bog-zna-šta da se skonta, ali ono..."

Nekvalitetan šator (uglavnom kineski).

Osoba ne starija od 20, uglavnom muškog pola.
Može se naći u vozilima GSP-a odmah pored vozača u Zoni 51.
Prepoznaje se po konstantnoj priči sa vozacem iako ima upozorenje ZABRANJENO PRIČATI SA VOZAČEM U TOKU VOŽNJE.
Inače ovaj soj ljudi poznaje ceo vozni park kako Beogradskih, tako i Novo-sadskih, Niških i Kragujevačkih gradskih prevoznika.
Dužim praćenjem, primećeni su oblici nekih "pošalica" koje su vozačima urnebesno smešne, dok su većini građana dosadne, čak i mučne.
Ovo biće ja na neki način imuno na kontrolu, a često i prijateljski komunicira sa njima.
Daljom evolucijom od Asistenta nastaju: Vozač, mehaničar i kontrola GSP-a

Češće muškarac nego žena ( jebem li ga, žene uvek izgledaju uposlene, čak i kad ništa ne rade, mada ima i ženskih primeraka ). Od malih nogu je znao šta će da radi u životu. Kad bi drugu decu pitali šta žele da budu kad porastu, neko bi rekao lekar, neko učiteljica, neko vatrogasac, a samo je on oduvek imao ambiciju da postane palamud. I to na fakultetu.
To je osoba koja je sveprisutna, a ne znate koju tačno funkciju obavlja. Nije čistač - nema mantil i nikada ne drži metlu u ruci; nije vozač - niti vozi dekana, niti fakultetski autobus; nije majstor - nikad ništa ne popravlja; nije tehničar - nikad ga niste videli u laboratoriji; asistent ili profesor defintivno nije - znate valjda ko vam drži nastavu...
Međutim, palamud se stalno muva po hodnicima fakulteta i uvek je u nekoj žurbi, kad god uđete u kabinet nekog od profesora ili asistenata skoro uvek naletite na njega, često je sa vama na stručnim ekskurzijama i prisutan je na svakoj katedri. U većini slučajeva ne znate ni kako se zove, a kada pitate profesore ili asistente za njega, oni se naprave blesavi ili promrmljaju nešto sebi u bradu. Jedino logično što vam pada na pamet je da palamudi i za to prima platu, jer ko bi normalan radio nešto džabe, pa makar to bilo i palamuđenje.

Rock'n'roll je muzicki pravac nastao u Sjedinjenim americkim drzavama, pod uticajima blues-a, jazz-a, bluegrass-a, r'n'b-a i srodnih pravaca.
Instrumenti koji se koriste u rock muzici su gitara, bas, bubanj, cist vokal i povremeno klavijature.
Ono sto rock'n'roll i pravce nastale iz njega izdvaja od ostalih muzickih pravaca jeste stepen identifikacije ljudi koji ga slusaju sa tim zvukom i sa stilom zivota koji ta muzika propagira.
Na primer, Converse all stars i izlizane farmerke su postale zastitni znak rocka.
Takodje, i zivotni stavovi koje dele ljudi koji slusaju tu vrstu muzike su cesto veoma slicni.
Pored zvuka koji forsira, kompletnu sliku o toj muzici daju i tekstovi.
Iako se najcesce bave ljubavnom tematikom, tekstovi vrlo cesto zalaze i u sfere politike, svakodnevnog zivota, stanja u drustvu...
Najpoznatiji bendovi su :
Beatles, Rolling stones, The Who, The Doors, Pink floyd, AC/DC, Black Sabbath, Ramones, Sex pistols, Clash...
Mnogi od ovih bendova su najzasluzniji za nastanak pravaca kao sto su heavy metal (Black sabbath, Deep purple), punk (Sex pistols, Ramones, Clash), psychodelic rock (The Doors, Pink floyd).
Takodje, istoriju rocka su obelezile licnosti kao sto su Elvis Presley, Janis Joplin, Tina Turner, John Lennon, Ozzy Osbourne...
U nastavcima dobicete definicije heavy metala, punka, black, death metala, kako u svetu tako i u Srbiji.

Specifična podvrsta prestoničkog ljombera čija je osnovna karakteristika višestruki od a do š očni sken dnevnih tabloida tokom vožnje od početne stanice seljobusa do Zelenjaka. Pored nepogrešive vizuelne identifikacije koja predstavlja finu mešavinu nezavisnog taksiste i BusPlus kontrolora, mogu se locirati i čulom mirisa zbog visokog procenta azota iz stajskog đubriva, koji luče kontinuiranim znojenjem. Jajarskog senzibiliteta, večito namršteni, iako deklarativno vrlo srdačni, domaćin-čovekci, nezvanični životni moto je kako zajebati nekoga, makar to značilo da se progura ispred trudnice da kupi pljuge i proveri da li mu i dalje na karti za bas već mesec dana stoji isti iznos, neophodan za drugu zonu.

U evoluiranijoj varijanti, kao posledica kombo uspešnih ućara, ne moraju se nužno transportovati trocifrenim, tj. prigradskim basovima po kojima su dobili ime, već dolaze i za volanom Golfova, Alfi, Stila i sličnih ljakse-magnet modela.

To su oni što muvaju nesretnice koje u Sremskoj dele dvostrano štampane letke za šišanje i osnovnoškolske udžbenike. Oni rade to.

Depilacija koju lenje devojke primenjuju za izlaske.

Bilo pa prošlo. Ne može ponovo. Nešto što je nekada gorelo punim plamom se ne može zapaliti opet. Postoje izvesne šanse da će moooooožda nešto biti od toga, ali slaba vajda.

Metaforički izraz koji matorci koriste komentarišući neki sport, obično je fudbal u pitanju. Normalno, koristi se sarkastično kako bi nam dočarali kako je neki igrač izrazito sporiji od ovog kojeg juri.

Subota. Tačno je 12 sati. U kladionici gužva kao da dele džabe. Sastavljas tiket, gužvaš one listiće pa ti sve milio oko srca što si oštetio gazdu i na taj način bar malo nadoknadio svoje više mesečne gubitke ostvarene u njegovom lokalu. A njega boli kurac za papiriće, ima šemu iz Bugarske, milion komada 10evra, nema na sve je lopov mislio. Konačno si napisao tiket, kvota ni mala ni velika, ako prodje biće taman cele nedelje za osnovne potrebe. Čekaš za pultom da uplatiš, otegao se red kao za ulje '93, ali ti treperiš, znaš da ovog puta nema greške. Za pultom Maja, godinama je već tu, dobar znak, poslednji tiket si i prošao kod nje još tamo negde, ni ti više nisi siguran kad. Svojim veštačkim noktima seljačkog dezena miluje tastaturu i čuje se dobro poznati zvuk koji ti izaziva vibracije u mošnicama jer liči na zvuk bankomata koji broji novac. Milina. Mahinalno proveravaš tiket, mada ne bi Maja pogrešila, zna ona šta radi. Kad ti tamo, ono medjutim, desilo se upravo ono čega si se pribojavao. Maja je pogrešila. U tebi dilema, da li verovati sebi ili Maji. Da li je ovo možda znak sudbine? A jeste kurac znak sudbine, noćas je pila kao koza do 3, jutros ustala da otvori kladionicu ne zna kako se zove, otkucala je milion tiketa, zato se i zajebala. Čvrsto si rešen da ispraviš njenu, veruješ, nenamernu grešku i uputiš se u toplinu doma svoga. Stižeš kući i imaš vremena taman da spustiš dupe i otvoriš pivo, sav ponosan jer danas je taj dan. I zaista kreće sve kao u snu, nižu se prolazni parovi, ti lebdiš, ali ipak osećaš neku zebnju u srcu. Da li je šporet isključen, da li si platio račune, ni sam ne znaš šta je, ali se trudiš da zaboraviš na njega i ne dozvoliš da ti kvari istorijski momenat. Onda, u jednom trenutku shvatiš..Počela je utakmica koja je bila faktor tvoje nestabilnosti. I počelo je baš onako kako je Maja predvidela, ili slučajno otkucala. A možda i nije slučajno, možda nije mogla da mi kaže jer ih snimaju, a htela je da mi pomogne. "Pa da, sigurno je to", govoriš u sebi. Ma nemoguće, otkud se Maja razume u dojave. Ne, ne...Već počinješ da ludiš jer je sve manje vremena, a sve su veće šanse da je Maja bila upravu. Moliš se Bogu, Alahu, Budi, i svim bogovima koje znaš ne bi li te ovog puta pogledali. Ali avaj, okrenuo si im ledja kad su ti poslali signal, sad su ogorčeni i ne žele da odgovore na pozive jadnika koji nije verovao. Gotov je meč, gotovi su i tvoji snovi. Nemaš više nikakvu nadu, u ruci ti je samo zgužvan tiket sa samo jednim precrtanim parom i to baš onim prokletim koji si morao da ispraviš. Da li te je Maja proklela ili se sudbina poiglrala sa tobom, ne znam, ali istina je negde izmedju.

„ ... Kad sam bio mali, sećam se da je jedne noći ćale došao kasno, majka je nešto vrištala na njega, on joj je lupio šamar i leg'o da spava. Keva mi je posle, rekla da umalo nismo uzgubili kuću zbog njegove kocke. Ćale mi je inače zajebant, s njim sam oduvek mogao da pričam o pičkama. On mi je i pokazao da sa parama i zbog para možeš sve...

... U osmom razredu su ovi iz naselja počeli da vare i gutaju „bombone“. Ja sam probao sve, i shvatio da mi se više isplati da im prodajem to sranje. To je bila dobra kinta, za neko vreme. I jedini sam ja od tog društva iz kraja završio srednju školu. Čak sam i upisao neku višu, Megatrend, i dao par ispita, bez dana učenja. Važno je da se snađeš, k'o da će me neko nekad pitati to što je trebalo da naučim. Kevi sam znao da tražim 2000 din da prijavim ispit koji sam položio...

... Konobarisao sam u par kafića. Najgori posao na svetu. Mada u poslednjem nije bila loša ekipa. Ostajali smo i posle radnog vremena, duvali iza šanka. Ovima što dođu i proseravaju se sa ceđenom pomorandžom smo donosili običan đus, neko je završio i sa zapljuvanom kafom. Tu sam radio zajedno sa onim ortakom zbog kog sam prošle godine visio po sudu, onaj što je napravio frku u pekari, pa ja skočio za njega i razbio onom maminom drekavcu nos...

.. A cura... cura ima za izvoz. Keve mi, jednog dana ima da napravim vibrator u obliku svog kurca, kao onaj ludi reper što ga upucaše devet puta...“

Način "ishrane" cure koja tvrdi pazar.

Onaj koji upada bez poziva na rodjendane, zurke, svadbe. Padobranac.

Golmanski antitalenat ili bilo kakav drugi antitalenat u društvu , lak za "pogodke" drugih . Može se reći i za osobu koja je uvek dežurna da se o njoj zbijaju šale u društvu . Izreka nastala po sindromu gradskih bacača đubreta koji će odložiti kesu s đubretom u otvoren kontejner koji je prepun, ni ne pomišljajući da otvore poklopce od nekog drugog pored i ubace kesu iako su isti verovatno polu-puni ili prazni...

Suvozač koji bezušpešno navigava.
Vozač nema orijentaciju "levo-desno".