crv je jedini prezivjeli sisar(od svih pet od kojih su nastali ostali sisari)
da je sisar i nash predak potvrdjuje njegova velichina a i darvinov mozak.
crv je takodje jedini koji je u svom lancu ishrane kraj i pocetak kruga,shto automacki pobija teoriju da je krug savrsen oblik,da nema pocetak a samim tim ni kraj.na to bi crv da zna pricati rekao-a nije li ravan skup tacaka.
crv je takodje toliko tehnoloski napredovao da ce nam trebati hiljade godina da budemo onako spori i lijeni a da nam je pri tom cio svijet na dlanu(internet,mobilni,igrice,depresija,atomsko naoruzanje...)a da je pri tom sve to tako malo da je chak i nevidljivo.dokaz je upravo i cinjenica da postoje ljudi koji vjeruju u svjecke zavjere(masone,templare,italijane...)i da je na chelu svega toga neko nevidljiv,nedokuciv,mal i ruzan(crv).
crv je izmislio budizam kad je uvidio da ce mu trebati godine i godine da bi istrijebio covjecanstvo.delaj lama prije nego li se reinkarnira pojede ga crv
na kraju sta reci.crv je bog i batina

Recept koji bi trebalo da olakša življenje. Ne smeš da dozvoliš da se išta zalepi, ne smeš da primaš sve k srcu, jer ćeš inače završiti kao oni zapečeni, izgrebani, stari tiganji, raspašćeš se, poludeti i više niko neće poželeti da te podmaže i isprži u tebi koju kobasicu. Oboriće te depresija i navataćeš paučinu tamo u nekom izandjalom kredencu. Svaki je čovek težak kao crna zemlja i uvek će se naći neko ko će i tebe da zagrebe, ko će hteti da baš ti budeš posuda u kojoj će isprobavati nove recepte. No, ne smeš dozvoliti da te to slomi, da se za tebe zalepe neuspele palačinke, neka piletina sa sirom u umaku od pomorandže, da te ispiru dok te ne potroše, ne smeš da dozvoliš da se sva ta govna zalepe za tebe. Budi teflon!
Kad budeš imao šta da kažeš, uvek će se naći neko ko će te gadjati jajima.
Kad ti bude bilo jako dobro, uvek će se naći neko ko će te gadjati jajima.
Kada uspeš u svojim poduhvatima, uvek će se naći neko ko će te gadjati jajima.
Jer ovo je jebeni život.
Zato skupi jaja i ne dozvoli da se išta lepi! Budi teflon, iako si čovek.

Tekst koji bi svaki moderan čovjek trebalo da ima kod sebe. U dobu depresija, razočarenja, nervoza, neuroza, stresova i tako dalje, čovjeku često prilazi, u prvi slučajevima stidljivo, a kasnije sve smjelije, misao o tome kako bi sve bilo bolje kada njega ne bi bilo. Međutim, otići tako naprasno, nestati sa lica zemlje, bez poslednje riječi, bez završnog čina, malko je neukusno. Zato treba imati, za takve slučajeve, unaprijed pripremljen govor poslednjeg časa. Sročite tako, u jednom takvom inspirativnom trenutku, par rečenica, opišite razlog, kažite svojima da ne tuguju, pozdravite tu i tamo po nekog, poručite NJOJ da ona nije kriva; onda sve to uentostručite, pa pohranite u onaj maleni džep na farmerkama koji se nalazi unutar klasičnog džepa. Pošto ne znam koja mu je druga funkcija, kapiram da je baš tome namijenjen. Mislim, taj džep ni majka ne provjerava prije nego ubaci odjeću u mašinu za veš. I eto, pismo je u džepu, život je opet kučka, dobavio si revolver/cijanid/konopac, uvjerio sebe da ovako dalje ne može, i učinio svijetu uslugu.

Da, dame i gospodo.
Ovo je VEOMA dobro. Kao ovakav, ti si individua, osoba svesna sveta oko sebe i podložna sopstvenom ukusu i zdravom razumu. Oči su ti širom otvorene, nozdrve raširene, ti vidiš trulež, ti osećaš smrad.
"Ali čekaj", reći će neko, "ovakvi su depresivni, imaju probleme i blabla tralalala".
Da, jeste, depresija i sveopšta, jel', sjebanost su minus, ali iskreno, mala cena za otvorene oči, za svest o svetu oko tebe, o ovom našem jadnom društvu. Društvu ogrezlom u dekadenciji, dosadi i sveopštoj nezainteresovanosti za sve. Zar ne vidite da smo postali čudovišta? Pohlepna stoka koja samo na jebačinu misli, ljudi pokušavaju da žive jebeni Američki san. Gde god da se okrenem, vidim to. Amerika. Klinkice cirka pet dina mlađe od mene glume ribe, puće se i sviraju kožnu frulu, dečurlija koja još nije ni iz nanulica izašla glumi mafiju, a izgleda da 80 % populacije pati od alkoholizma... Globalnu kleptomaniju i otimačinu da ne pominjem. Eklektični lopovi vladaju, bogate se, a siromašni postaju, o bede još siromašniji. Ali, ovo neće da napravi promenu. Ovo je samo jedan mali tekst, ideja...
...Ali vas, baš briga za to, zar ne?

Minuti života kada se osećate kao popišani (otud žuti). Narod je to optimistično oslovio jedninom iako ta minuta traje obično po sat vremena.
Postoji više razloga javljanja popišanih minuta. Može se javiti posle neke propasti (propala veza, brak, posao, ocena, ispit, druženje, muvanje, sex ili život) i ako se javi posle ovoga obično se manifestuje samo kao puka depresija kada se osećate više kao posrani nego popišani s' toga i niste agresivni. Druga mogućnost je da dobijete agresivni nalet adrenalina. Ovo se javlja kada se desi nešto što se kosi sa vašim fundamentalnim principima i stavovima o životu (Partizan izgubio, Zvezda pobedila, Tadić se izvinio Hrvatima za genocid,Nataša Jovanović se udala, Pamela Anderson dolazi u CG a ne u Srbiju, Dačić izabran za ministra policije, Čeda Jovanović propagira život bez droge, Radikalna stranka govori o poštenju, Socijallisti ponovo u vladi ili vam sine "život je sranje"). U ovoj fazi smatrate se izuzetno opasnim čak iako niste naoružani i predstavljate pretnju po ljudski moral, mentalnu stabilnost i zdravlje a ako faza uzme daha i po fizički opis. Kod žena se ova faza javlja bez konkretnog razloga na sobnoj temperaturi uz prisustvo agensa P.M.S.

Blaženost kratkotrajnog bjekstva od surove realnosti uživanjem narkotika.

nedostatak cigareta u paklici,koji se javlja najcesce uvece ili nakon obilnog obroka.
Patogeneza:Za razliku od vecine bolestina ovoj pogoduje lepo vreme narocito suncano leto.Najucestalije se javlja kod ovisnika mladje dobi tj nezaposlenih i materijalno nestabilnih.Kriticni periodi su nekolicina dana pre prvog i pre 15.-og u mesecu.
Klinicka slika se razvija brzo nakon istrazivanja rezervi cigareta,mlacenja praznim paklicama i utvrdjivanju nedostatka istih.Ubrzo potom nastaje psiho-motorni nemir,nelagodnost i vidljiva uznemirenost koja je pracena opsesivno-kompulzivnim stanjem.Drhtavica se razvija u prvih sat vremena anikotinizacije koja kada nastupi izaziva:halucinacije(cini Vam se da ste imali jos jednu u paklici i zapravo otvarate i zatvarate paklicu nekoliko puta),zatim dolazi faza izmirenja sa sudbinom i samosazaljenja koje prelazi vrlo brzo u depresiju zbog cega ukucani postaju zabrinuti i razmisljaju o terapiji.Treba biti oprezan jer depresija traje kratko i ubrzo potom se razvija opsesija,manicno ponasanje i agresija unesrecenog.
Prognoza bolesti zavisi od doba dana,otvorenosti prodavnica,ljubaznosti pizza servisa,bilansa stanja kasice prasice,spremnosti ukucana na nocnu ripnjavu kao i od sposobnosti unesrecenog da se odvuce do prodavnice koliko god daleko se cinila.
Prevencija:kupovati nikotinske stapice u boksevima ili imati rezervnu paklicu pod kljucem ili u staklu za slucaj opasnosti.

-Prvo da se procitaju vesti.Norvezanin pobio skoro 100 ljudi…Majku mu,valjda
ono,kao sever,hladnoca,depresija…Sta ti ja znam…Mada,trebe su im mrak,ima
tu posla kad se izadje subotom,vole I da popiju,lagano se tu odvoji nesto.Onako plave sa
dugim nogama,sisama bas kao sto treba…
-Mejl poslati sefu.Izvestaj koji ceka od ponedeljka,nikakoda ga zavrsim.Mada,I ne treba
tu puno posla.Sabrati ono u excelu.Da sam bio pazljiviji na casovima informatike sad bih znao da ga koristim.Ali kako,kad profesorica Milanka dodje u onoj uzanoj suknji do kolena I hulahopkama za koje sam siguran das u sa halterima.Dupe bas kako treba…
-Ionako mi je posao sranje.Trebalo bi da posaljem cv na jedan konkurs koji sam video u novinama.
Lokalna bolnica trazi ekonomistu.Valjda da se bakce sa nabavkama lekova,hrane I sta ti ja znam.Nije ni to lose.Secam se kad sam polomio nogu u sestom osnovne,pa mi medicinska sestra donosila gusku za mokrenje onako nepokretnom.Jos mi I pomagala da piskim.A pubertet drma li drma,malisa odmah odreaguje.Kako se samo nasmesi sa razumevanjem dok ja crvenim…

Ulazimo u prodavnicu.Tek svršena punoletna radnica nas pozdravlja kiselim osmehom.Vraćamo istom merom,moja žena govori,ja ćutim stojim sa strane.Prodavačica klima glavom,sve razume.Počnem i ja instiktivno da klimam glavom,i ako ništa ne razumem i ne kapiram.Onda prodavačica počne govoriti,moja žena se ubacuje,slušam stereo.Tri hiljade sedamsto trideset i sedam reči,dalje ne brojim.Spominju dizajnere,kreatore,silikone,bradavice,pubičnu oblast.Mene ne primećuju.Prodavačica ne izgleda loše da obrije brkove,izgledala bi k'o manekenka za ortopedske pomagala.Prepuštam se maštanju,budan sanjam o pivu,mračnoj sobi toplom krevetu i kokicama uz neku kvalitetnu Švedska produkciju.Današnji plan,ne tražim puno od života.Nikada nisam ni tražio,ne želim piti ona sranja od antidepresiva.Želim viski,vinjak,pivo,vino...svejedno šta se pije samo da me depresija ne nahvata k'o zima Cigana u prolazu na Zelenjaku.Prodavačica podiže majicu pokazuje svoj brus,moja žene opipava.Poželim i ja al' se neusudjujem.Onda moja žena podiže majicu prodavačica pipa.Pada mi napamet da ih ostavim same....Žena nešto prokomentarisa uz širok osmeh mongoloida,prodavačica se smeje.Duhovito je...valjda.Iako ništa nisam čuo i nemam pojma o čemu se tu radi smejem se i ja.Dobro mi ide.Svi se smejemo glasno k'o blesavi jedino moj smeh odskače od njihovog kao da je izvežban.Neprijatna tišina ispunjava prostoriju...

Samoca je kao tisina, glasnija od svakog zvuka.

Gloomy Sunday, poznatija kao "mađarska samoubilačka pesma", s tim da se ovde misli na urbanu legendu o velikom broju samoubistva koja se prepisuju uticaju ove pesme, a ne da je to pesma iz Mađarske koja vrši samoubistvo.
Tekst pesme je napisao László Jávor (u mom očiglednom neznanju neću se gnjaviti kako se mađarska imena pravilno izovaraju, jer stvarno nemam blage, tako da ću pisat kako se piše, u nedostatku boljeg rešenja), a muziku je komponovao Rezső Seress, daleke nam 1933. godine.
Pesma je ubrzo zabranjena u Mađarskoj, zbog brojnih samoubistava koje su prepisivane ovoj pesmi, mada je ipak bila Velika depresija tada, ali ajde, šta je tu je....
Pesma je više puta izvođena od strane raznih pevača i pevačica, i najpoznatija verzija je od strane Billie Holiday (što je i priložena), iz 1941. godine, koja je takođe vezana za samoubistva u Americi, pa navodno postoji prećutni dogovor među radio stanicama da je ne puštaju. Ujedno, Billie je ubacila zadnju strofu u kojoj kaže kako je sve to samo bio san, da bi malo ublažila pesmu (po mom mišljenju nepotrebno).
OK, da ne ulazimo previše u to da li pesma ima ili nema neke voodoo čini koje će nas naterati da uzmemo zarđalu kašiku i grebemo vene na kolenu... Pogledajte pesmu i "odlučite" sami. Čisto da vam kažem: praznici su i svi su srećni (vi?), sve nas očekuje vedra finanskijska budućnost, možda ćemo ući i u EU ove godine, nafte ima dovoljno za sve... ALL IS WELL.
Moje mišljenje je da je to jedna lepa, lepa pesma...
Zbogom svima....

Jedno od omiljenih ženskih duševnih stanja, pretežno nastupa kad im nije ništa i za to postoji samo jedan pravi lek.

Zahvaljujući činjenici da kod nas u odredjenom delu godine vlada svako od njih, velika većina ljudi jedva čeka da im život što pre prodje:

I tako se polako krene skupljati... Trebalo bi pokositi dvorište, promeniti rog na kući jer je istrulio, prefarbati ogradu jer počinje da liči na niz strašila poređanih u kolonu, trebalo bi izneti stvari sa potkrovlja, počeli miševi da se kote, trebalo bi, trebalo bi... Ali nešto ti ne da. Nije da si neradnik, jednostavno nemaš tu volju, taj elan koji bi te gurao napred. Zapravo, ti samo nemaš odgovor na jedno jedino pitanje; "Zašto?".

Zašto bih prekrečio sobu, zašto da kupim novu utičnicu pa da je menjam, znaš koje je to cimanje oko tako male stvari. Nema veze, stavićemo lopova pa nek posluži neko vreme, nešto sam umoran ovih dana, samo mi se spava. Depresija, ili kako to već zovu...

I onda se nastavi poput domino efekta, jedno povuče drugo a sve zajedno zakači tebe nekim nevidljivim kukama i prikuje za voz kojem je poslednje odredište ambis. Od mladica po avliji već se stvorila debla koja ako posečeš ostaće panjevi pa moraš i njih kopati, zato bolje ništa da se ne dira. Od jednog roga istrulio čitav krov, i onako potamneo kao da čeka prvi vetar da ga obori. Na tavan ne može da se uđe od paučine već odavno a i što bi ulazio, kao da tamo nešto ima, samo trulež i stare lampe koje odavno ne sijaju onim blistavim sjajem.

Ugasile su se kao i životna snaga u tebi. Makar kada bi znao za šta si konkretno kriv, kada bi znao zašto, zašto...

Poštenjačina, poslušan, prihvata sve bez pogovora, čak i svakojaka izdrkavanja, eventualno nekada lupi vratima i to je to. Tip ljudi ''propisi su propisi'', računi se plaćaju na vreme, red se uredno čeka, bojler se gasi pre tuširanja... socijalno, zdravstveno i neka crkavica, bole me brige, gura se... Ideja vodilja u životu, bitno je da se mirno spava. :Sve je to u redu, pozdravljam, nije ovo nikakva prozivka:

Međutim, ukoliko neko stvarno nije takav, već naprotiv buntovnik, kontraš, opire se svemu a počinje sa takvim transformacijama :a nije u pitanju fora: to već postaje krajnje zabrinjavajuće. Onako sa površine, reklo bi se postao drugi čovek, smirio se, došlo mu iz dupeta u glavu... Ali znajući da takvi karakter ne menjaju, ovakvo ponašanje sugeriše na nezgodnu problematiku, sjebavanje dotičnog, prepuštanje kolotečini, gubitak živosti, utapanje... Što je najgore, obično to bude samo uvod u neka dublja sranja, poput totalne bezvoljnosti sa motivima level blizu dnu, zapuštencije temperamenta, propuštanja protivnika...

Šta žene žele, to je ono što muči sve muškarce ovog sveta. Da bi razumeli njihove želje, moramo da shvatimo i um ili dušu iz koje one potiču. Svaka žena ciklično prolazi kroz sledeće faze i treba ih znati prepoznati.

1. F 30 Mania, ili poznatije Pms, dolazi jednom mesečno i ogleda se u prekomernoj potrebi da sprema, kupuje, organizuje, raspoređuje...
2. F 40 Anxiosis, strah da se neće udati i imati decu, dolazi čim se f30 ugasi.
2a. Postoji i kombinacija ova f30 i f 40 i ogleda se u lovu na muža.
3. F 20 Schizophrenia ili Danas majko ženiš svoga sina. Potpuno ludlo koje je hvata i drži neko vreme pre i posle srećnog događaja, na kome ima centralnu ulogu princeze, tj svadbe.
4. F 05 Delirium iz faze šizofrenie ulazi u tu fazu, trudna je i srećna je, al potpuno odvojena od realnosti, ima prohteve, koje Bog ne bi ispunio - sveže jagode u 00:45h, 15. januar...
5. F 32 Depresio - čuvena posleporođajna depresija, ona plače, ona je neshvaćena, ona je odvojena od detata, ona je odvojena od muža (on je izbačen iz bračnog kreveta, jer hrkanje budi bebu)...
6. E 66 Obesitas Debljina, ne može da skine bebi salo. Tehnički ovaj poremećaj i ne spada u duševne, al svi smo se sreli sa debelim ženama.
7. F 22 Paranoia, Ona se palši da će je on ostaviti, prevariti , zbog gore navedenog poremećaja.
8. Konačno na veliku radost ulazi u blagu fazu f 30 - f 40, koje jeste naporna al je makar predvidljiva, i taman kad smo mislili da je sve u redu, ne leži vraže...
9. F 23 Psychoses, ulazak u meno pauzu, vruće joj je, hlado joj je...
10. F 01 Dementi tj. zaboravnost. Kada konačno uđe u mirne vode meno pauze i ponovo postane ona devojčica, bez hormonalnih ispada, počinje da svog saputnika gleda drugim očima i zaboravlja sve što je on pretrpeo tokom zajdeničkog života.

Potvrda sagovorniku da se posle kraćeg navođenja konačno nalazi na pravom kursu.

Sad se kapiramo, burazeru!

Zaštićen naziv leka, jačina leka, farmaceutski oblik: šljivomicin, 1l, flaša

Sadržaj aktivnih supstanci: rakija, šljivovica

Sadržaj pomoćnih supstanci: nema, maximalno prirodan oblik

Naziv i adresa proizvođača: neki Mića, neko selo, Šumadija, Srbija

Dejstvo: aktivni sastojak šljivomicina je šljivovica, koja pripada grupi narodnih lekova poznatoj kao rakije. Rakije su jedini predstavnici alkohola koji su poznati po svom lekovitom dejstvu. Deluju analgetski (smanjuju bol), antiinflamatorno (smanjuju zapaljenje), antiseptički (prevencija infekcije), lokalno antiedematozno (smanjuju otoke lokalno), imunostimulativno (jača odbrambene snage organizma). Osim toga, lek utiče i na funkciju CNS ukoliko se unosi sistemski, i to u zavisnosti od uzete doze, telesne konstitucije i učestalosti primene može delovati kao stabilizator/elevator/depresor raspoloženja, motorike i verbalnih sposobnosti.

Indikacije:
- obične prehlade i upale gornjih respiratornih puteva, povrede, prelomi, uganuća, iščešenja, postoperativne rane, urasli nokti, kurje oči, glavobolja, zubobolja, reuma, išijas, spondiloza i slična bolna stanja – lokalno analgetski, antiedematozno, antiseptički, sistemski imuno- i psihostimulativno
- stres (eustres, distres, problemi svakodnevnog života), mrzovolja, malaksalost, hroničan umor, anksioznost, fobije, depresija, apatija, psihosocijalna izolacija, i slična psihopatologija.

Način upotrebe:
Posebna pogodnost šljivomicina je ta što ga možete uporebljavati na razne načine, zavisno od individualnih tegoba i sklonosti.

Lokalno: u vidu obloga (krpa, peškir, majca, novine, ili različito lekovito bilje i trave poput bokvice i sl., sa ili bez belog luka i sličnih začina, ili ukoliko želite malo higijene onda vata ili gaza). Računajte na to da bi obloge trebalo da budu stalno vlažne, da ne bi sunuli ostatak flaše niz grlo i tako ostali bez dalje lokalne terapije.

Sistemski: iz čašice ili flaše (nikako flašice), jedan gutalj, dva, tri…, ili jedna čašica, dve, tri…, ili jedna flaša. Potpuno individualno doziranje ovog leka daje vam slobodu da sami odredite koja količina vama odgovara trenutno. Najvažnije je da izabrana doza nije fiksna, već se uglavnom povećava sa dužinom i učestalošću korišćenja leka.

Neželjena dejstva:
mučnina, povraćanje, inkoordinacija, duple slike, dizartričan govor (tzv. saplitanje jezika), anastezija, amnezija, puno događaja u kojima ste učestvovali a nije trebalo, ili u kojima niste a trebalo je, masna jetra/ciroza, demencija, impotencija, halucinacije, psihoza, petlov hod, etilična ružnoća, moralna, psihosocijalna i finansijska degradacija…

Kontraindikacije:
verovatno ih ima, al za stanovnike sa domaćeg podneblja, sa velikim kapacitetom enzima jetre za obradu alkohola, nisu još otkrivene.

Čuvanje i rok upotrebe:
Čuvati u vidokrugu ili na dohvatu ruke.
Rok upotrebe zavisi od Vas.

Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.

Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...

U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.

Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.

Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.

Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.

Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.

Одрицати се свих животних задовољстава. Једноставно, преживљавати. Живот се своди на борбу да се дочека нови дан. Услед свега тога, човек постаје празна љуштура којој више ништа није битно. Заборавља да ужива у једноставним стварима, у ситницама. Песми коју чује на радију, књизи коју му је поклонио неко драг, а коју је пре обожавао. Зна да ће му сваки дан бити исти, устаће рано да би радио посао који не воли, дошао кући и вечерао увек исту безукусну храну, гледао људе који су му пре значили, а сад су странци. Једно јутро, пожелеће да не устане. Што би се више мучио и грцао, кад је све што жели одмор.