Izraz kojim pokušavamo da utešimo (ili ako smo bezosećajni da skinemo sebi sa vrata) nekoga kome se nešto loše dogodilo.

Gubljenje vremena na ulepšavanju i doterivanju nečega, za čim u tom trenutku nema nikakve potrebe, nepotrebno ušminkavanje, stavljanje tri višnje na šlag.
Obično se javlja kao posledica patološkog perfekcionizma.

Čovek kojeg je život jednostavno izigrao na jedan od svojih brojnih kurvanjskih načina. Razočaran u ljude, svet, društvo, ljubav, vrlo često i u prijateljstvo, klošar dan za danom preživljava, na surovom dnu društvene lestvice, pitajući se dokle. Raduju ga stvari koje skućeni ljudi uzimaju zdravo za gotovo - pošten obrok (ne kvalitetan, obilan), odeća koju drugi odbacuju jer više ne zadovoljava, kupanje..Iz dana u dan polako stari bori se koliko može, i više se ne nada ni uspehu ni čudu, prestaje da veruje u lagodniji život, u sreću, prestaje da sanja..
Kada ga slučajni prolaznik pogleda, u oči mu upadnu krpe, stare šuplje cipele, brada i neuredna masna kosa, koje prate vonj i polu-tužan polu-izneveren pogled osobe koja je podlegla nevoljama i okolnostima. Izaziva zazor, razgovor utihne kada ljudi prodju pored njega, a majke i očevi nevaljale dece upozoravaju upirućim prstom i oštrim, osudjujućim pogledom..
A isti taj čovek je možda školovaniji i obrazovaniji od velike većine ljudi koji od njega okreću glavu..Možda mu je propao posao, bankrotirala firma, izigrao prijatelj kojem je verovao, ostavila žena koju je voleo i koja mu je uzela sve. Nije kockar nije pijanac, nije bio lenj, hteo je bolje, težio je da stvori više, nije očekivao, nije se ovome nadao..
Samo mu se desilo ono što može da zadesi i tebe i mene.

Ne verujem da uopšte neko i zna kako to izgleda, ali verujem da je to u stvari ogromna manipulacija građana, i pretpostavljam da to izgleda kao i u primeru (možda malo preterano, ali verujem da nisam daleko od istine).

Mladi Kenijac u naponu snage.

Najdelotvornija naprava za mučenje.

Jedna od retkih stvari koje su preživele SFRJ i nesrećne devedesete. To su prodavnice koje su još uvek nekim čudom u državnom vlasništvu a najčešće se u njima prodaje tekstil i obuća a ima ih sa posuđem i elektro opremom.

Izlozi - Obično su pretpani robom, tako da što bolje reprezentuju šta se u samim prodavnicama nalazi.Garderoba, ako već nije na lutkama, obično je vezana strunama tako da što vernije oslikava ljudsku siluetu. Duž celog izloga postavleni su natpisi koji upotpunjuju kolorit i daju više informacija o samim proizvodima: “Povoljno”,”Uvoz”,”100% pamuk”, “Domaća roba”...Cene su uvek vidno istaknute, krupno ručno ispisane.

Enterijer - Rafovi su od zida do zida i od poda do plafona, krcati robom, na šta već implicira prepun izlog. Za pakovanje se, pored kesa, neretko koristi i papir sa rolne. Neizostavna je muzička pratnja sa nekog prastarog kasetofona, sa koga se čuje muzika iz osamdesetih, tako da stičete utisak da ste upali u vremensku rupu. Ambijent upotpunjuje i puno cveća, o kome brinu zaposleni.

Zaposleni - U najvećem broju slučajeva,radnice su sredovečne žene u kasnim pedesetim. Pošto firma nije privatizovana, nisu uspeli da uzmu otpremninu i da na birou sačekaju zasluženu penziju.Uniformu im čine radni mantili i neizostavne borosane. Odlikuju se izuzetnom (čitaj:napadnom) ljubaznošću i neće im predstavljati nikakav problem da prevrnu celu radnju da nađu ono šta vam treba.

Pitanje koje pokrece seriju odgovora u vremenskom rastojanju od po 15-20 dana.

Ambiciozan i perspektivan sa diplomom državnog fakulteta. Da tečno govori neki strani jezik i da poznaje rad na računaru. Obavezno mora da je timski igrač i da ima vozačku dozvolu. Da nije stariji od dvadeset godina i da je rođen sa par godina radnog iskustva.

Ono kad si nezaposlen, ali pogotovo kod firme u kojoj radi Vuk.

Specijalan ustanova za odvikavanje od rada. Ako ti ne treba posao za koji si završio školu prijavi se.

Pojava prisutna u srpskom biznisu, politici, a bogme i u kulturi koja je skopčana sa prirodnom srpskom težnjom da bivaju mudo, odnosno da imaju neku titulu, neki Dr.
Teorijski je proseravanje, dok praktično može da znači i zadržavanje jedne osobe na radnom mestu ili sličnom jer mu se daje i izmišlja neka funkcija da ne bi pobego kod nekog drugog koji ima dosta tih funkcija. Tako su nastali menadžeri higijene i koječega još...

Stari i davno zaboravljeni izraz, još iz vremena pre VHS plejera kada ste film mogli da odgledate samo na jednom od dva državna kanala ili, naravno, u bioskopu. E, bioskop je bio poseban doživljaj, kako zbog gužve i teškoće nabavke karata, tako i zbog ogromnog platna i tog posebnog ugođaja. I tačno se znalo ko gde sedi: zadnji redovi su bili rezervisani za zaljubljene parove, dok su u prvima bili pravi filmofili koji nisu nikako hteli da propuste ni najmanji detalj filma, često zureći u svaki milimetar tog velikog platna otvorenih usta pred tim čudom tehnike.
Naravno, i žanr filma je odlučivao o publici. Kad bi se emitovali američki akcioni filmovi (kojih je bilo i ostalo na tone do dana današnjeg), trčali bi klinci. Mislim, morali su da gledaju likove u filmovima poput Rambo, Komando, Predator (al' onaj prvi) gde glavni junak na sebe natovari količinu oružja i municije koja bi stala u osrednji vojni arsenal u Tirani i krenuli da praše time po mrskim im dušmanima kako bi im se najebali keve. Osnova radnje je bila pucnjava, a klinci bi se otimali za "plac-kartu" u prvom redu, da ništa ne propuste i da se užive.
I otuda taj izraz kojim su ih stariji podjebavali kada bi se pohvalili da su gledali takav film iz prvog reda, puni oduševljenja. Kada si već bio u prvom redu da gledaš svo to rokanje iz što je veće moguće blizine, jesi li bar sakupljao i čaure za suvenir?
Naravno, kako bi i ta klinčurija dobijala na godinama, tako bi se selili na druge vrste filmova i polako uzmicala u zadnje redove u pratnji suprotnog pola.

Prigovor upućen ortaku koji je počeo da priča služeći se stranim izrazima.

Još jedan u nizu marketinških trikova samo kako bi kompanije privukle naivne kupce da pristanu na njihovu neodoljivu ponudu. Jebeni slogan, moto, šta li je već... Šta god, mamu im smrdljivu!

Ovaj "divni" slogan je jadan od glavnih, ako ne i glavni slogan svake druge turističke agencije. U bukvalnom prevodu agencija koju ste izabrali vam njim saopštava da možete mirno i bez problema uživate u 12 sunčanih dana provedenih na Zakintosu za dve osobe, u hotelu sa 5 zvezdica, sa 4 bazena, 5 sauna, 6 centara za masažu, restoranima svih mogućih kuhinja, sportskim terenima, igralištima za decu... Ukratko, da vas boli kurac za sve (ili pička ako ste ženskog pola).

Obično kao i svi drugi masoni i prevaranti (tipa Kirbi i oni što nagrađuju večerama) i ovi zovu i reklamiraju se preko telefona, jer jelte, nemaju para za reklamu na TV-u. I nadaju se da će svojom ljubaznošću privoleti kupca s druge strane slušalice. Nekad im prođe al' u većini slučajeva ne. Valjda smo konačno postali pametni što se tiče tih... ne znam ni ja šta su...

Pitanje je samo kol'ko će se još truditi...

Još jedna u nizu brdsko-erotskih doskočica i pošalica, inače dosta čestih u našim seoskim sredinama ( tipa: -Pozdravio te Vlasta -Koji Vlasta? -Što te mota oko plasta ). Odlika ove jeste da potiče iz Krajine i njeno pravo značenje ne zna veliki broj ljudi ni u samoj Krajini, a kamoli izvan nje.
Unatoč mišljenju da se radi o Miletu, sinu vašeg rođaka Mande, zapravo ovim pozivamo sagovornika kome tepamo Mile ( kao brate, gari, druže, zemo...) da nam malo "zamahne" spolovilo ( Mile, ma(h)n(i)de moga )

Neki beogradski pandan bi bio: "Žili mi ruka"

Hemijsko jedinjenje između čoveka i kreveta.

Najveća koncentracija je u domovima. Do nje dolazi tako što polu-mrtvi kapitalista izuje svoje cipele i oproba novi Dormeo memosan. Kao produkt nastaju bale po jastuku i čudni zvuci koji podsećaju na groktanje. Ili je to ipak hrkanje. Da, biće da je hrkanje. Ukoliko probate da na bilo koji način probudite ovo mitsko stvorenje, ono će burno reagovati. Čuće se različiti onomatopejski zvuci, koji najviše podsećaju na psovke. Preporučuje se velika udaljenost jer element postaje dakako, reaktivan.

U prirodi, hemisko jedinjenje ovog elemnta se javlja kao klošarozin kluposfat.

Autoritativni anti-retorički pojačivač na tek postavljeno, ili predstojeće pitanje. Ne mešati sa poštapalicom je li koja se piše pravilno, dok se ovo u neformalnoj pisanoj konverzaciji piše ovako spojeno, a često i kapslokovano.

Nešto što ne znamo ni sami šta je, odakle je, ko je.

Jedino pozitivno što može da mu padne na pamet, kad ulovi ženu u krivojebu.

U trenutku shvati da mu je život sranje. Da su mu deca propala i da u njih nije ulagao dovoljno, ona mala se oblači ko da se prodaje, ne bi je ni prepoznao bez šminke, a sin, nije siguran, ma ne mogu oči biti tako crvene od piva. Firma će mu uskoro u stečaj, likvidaciju, kurac palac, izdržavaće ova njegova, posle 35 godina staža i rmbanja ode na biro, a kako će do penzije pojma nema. Roditelji davno upokojeni, a prijatelji za koje bi dao ruku pokazali kao najobičniji smaradovi... Ženu jedinu uzdanica i podršku u životu, ulovio je sa komšijom, kumom, u njihovom bračnom krevetu.
Svestan da je ozbiljno popušio u životu, i da su svi njegovi planovi zakopani pod teretom zvanim Srbija, okreće se na pristima i tiho izlazi i svog stana kao lopov, zatvara vrata za sobom, besčujno. Da puca u sebe, nju, njega, to mu baš sranje, posle da mu muče decu da im je otac samoubica ili ubica, a mati kurva. Bolje biti budala za sebe, nego da celo selo zna. Što da se svađa sa njom, rodila mu je dvoje dece, kuva mu i pegla 30 godina. Pa, šta ako je jebe, nije ni prvi kome se to dogodilo, jebo je i on mnoge, Micu pekarevu, Jovinu ženu... A na kraju krajeva nije ni njena pička od sapuna pa da se potroši. Ostaće valjda i za njega nešto....