Za njega se kaže da "nije fotogeničan". Njega gledaju prezrivo kada u ruke uzmu fotografiju za koju su na maturi dali 200 dindži jer je upropastio sliku svojom izbečenom facom. Nije hteo - tako je ispao. Tako uvek ispada.

Slika na kojoj stoji sasvim mirno izgleda kao da se napinje da izbaci poslednji nesvareni deo hrane iz debelog creva. Ona na kojoj su mu ruke iza leđa jednosmerno upućuje da džapa dupe jer je izraz lica blaženo sablasan, a tamo gde su mu ruke u džepu - iz pogleda čitaš da ga zapravo nateže tu, pred svima.

To je osoba kojoj je fotoaparat zakleti neprijatelj, koji na svakoj slici izgleda triput gore nego u stvarnosti - propalo, oronulo, užasno izbečeno i zlokobno. Ne, ako je Oskar Vajld imao očovečenu inspiraciju da napiše knjigu o Dorijanu Greju - to je morao biti on, definitivno.

U američkom fudbalu daun (spuštanje lopte) znači da se igra prekida i da ekipa koja ima loptu igru nastavlja sa mesta gde je lopta spuštena. Ekipa koja je napadu ima četiri pokušaja da pređe minimum 10 jardi i tako obezbedi novi napad, tj. prvi daun. Naravno, ako se pređe više od 10 jardi, igra se nastavlja gde se lopta spusti i odatle kreće novi prvi daun. Ukoliko se u ta 4 pokušaja pređe gol-linija protivnika, postiže se tač daun (pogodak, neka vrsta gola, tj. glavni cilj igre u američkom fubalu).

U životu prvi daun znači novu šansu, odnosno jednu uspešno savadanu životnu prepreku koja je tek jedna u nizu novih koje je neophodno savladati. U svetu gde ljudi mahom žive od danas do sutra, svako to novo sutra predstavlja novi prvi daun. A život kao kvoterbek baca nekad loše, nekad savršene pasove, a na tebi je da uhvatiš živu loptu i trčiš napred vešto izbegavajučći sve protivničke igrače koji bi da te obore, prekinu pas i oduzmu ti loptu.

Dok se trudiš da se pomeraš napred, jard po jard, ne dozvoljavajući da te izugraju nazad ili van terena, a sve to dok makar ne pređeš tih famoznih 10 jardi iz četiri pokušaja i dalje se nadaš da će taj kvoterbek, koji smišlja milione akcija u sekundi, konačno baciti taj savršeni pas, koji će ti doneti taj toliko željeni tač daun, koji će značiti konačnu pobedu nad svim nedaćama i kada ćeš moći da kažeš da si osvajač Super Boula.

Kad ti se prisere u radno vreme,to je najneprijatnija stvar koja moze da te snadje.Vecina ljudi ce probati da se stisne i da tako doceka kraj radnog vremena i da svoju muku istrese u miru svog kucnog Wc-a,ali nekima ce toliko da "prigusti",da se cekanje ne smatra za opciju...
Prva stvar koja je bitna u takvoj situaciji,jeste izgled zajednickog wc-a i broj kabina koji se u njemu nalazi,bas kao i da li je unisex ili je razdeljen na muski i zenski.
U situaciji kada postoje muski zenski wc,problem i nije tako strasan,pogotovo ako postoji vise kabina.Tada obavljanje nuzde ne prestavlja problem,osim ako se ne zajebete i ne pogledate pre sranja da li ima dovoljno guz papira.
Pravi problem nastaje kada u firmi postoji samo jedan zajednicki"unisex" wc.Tada sranje moze postati nocna mora,iako je to u sustini jedna od radnji koju svi svakodnevno upraznjavaju.
Prva stvar koju morate uraditi kda odete da se ispraznite jeste da zakljucate vrata da vam u wc slucajno ne bi upala koleginica na koju se lozite i zatekla vas u, nimalo ,interesantnom polozaju za ocima koje hoce da vam iskoce iz glave.
Nikada ne sedajte na dasku,jer ne mozete biti sigurni kolike su smrdljuse vase koleginice!
Obavezno pogledajte da li ima toalet papira,posto vase zapomaganje za istim u muskom wc-u bi proslo nezapazeno,dok u zajednickom,cuce vas cela firma.
Posle obavljenog posla,obavezno operite tribale sa solje,posto ce cim budete izasli ,odmah iza vas da uleti neko ko ce da svima isprica kolika ste svinja i da vam upropasti i ono malo postovanja koje saradnici imaju prema vama.
Ako ga zasmrdite ,onako muski,gledajte da se isunjate iz Wc-a,da vas niko ne vidi.

Rečenica kojom se završava većina razgovora između srpskih novinara i tajkuna. Prevedena na narodni srpski, ova rečenica glasi "Jesam, ukrao sam, ali ti to nikad nećeš moći da dokažeš na sudu, zato odjebi".

Komentar, koji daje muškarac kada mu se kao zamerka stavlja da tvrdi pazar.

Kao i svaki čovek koji se profesionalno bavi vožnjom i vozači GSP-a imaju svoje suvozače, koji im baš i ne pomažu pri vožnji ali svakako su tu.

Pojava suvozača nastaje kada se neki šljaker, najčešće sredovečan čovek, zakači na šipku, prednjeg kraja autobusa, koja se nalazi levo od vozača i započne određenu priču. Ove priče nisu kao one koje profesionalni reli vozač dobije od svog suvozača. Najčešće suvozač vozaču priča o svom poslu, porodici, političkoj krizi sa akcentom na lošoj vladi i na nemanju para da preživi mesec iako se ove 2 timske kolege najčešće ne poznaju.

Majstori nisu hladnokrvni na navođenje svojih trenutnih partnera, verovatno jer je monotonost njihovog posla tolika da i bilo kakvo društvo može biti zanimljivo. Kada jedan od suvozača napusti svoje mesto, njega menja neki koji uđe u bus na nekoj od sledećih stanica i tako u krug.

Ugostiteljski objekti za prodaju prevashodno pice na parče, čija najezda je za svega 3-4 godine uspela da pozatvara konkurenciju, pregršt pekara i hamburgerija, pa čak i da prepolovi profit meka u koji se danas zaklinju jedino najverniji fanovi.

Ova fast food sekta je napravila pametan posao, počevši medju prvima da prodaje picu na parče, po simpatičnoj okrugloj ceni od 100 dinara, i postigla uspeh kakvom se verovatno ni sami nisu nadali. Danas parče je upola skuplje, firma se udružila sa pepsijem, orijentisala proizvodnju i na sladoled i čokoladne bananice, a kupci su se masovno odazvali. Nema poslovnice koja slabo radi. Na prometnijim mestima (pogotovo vikendom) može se često videti red od četrdeset ljudi koji je zakrčio prolaz i čeka svoje sledovanje. Ljudi su pali toliko nisko da incidenti i tuče oko mesta u redu i rasprave ko je prvi šta naručio više uopšte nisu retkost.

Karibik pice zaista imaju neki poseban šmek, ne znam šta stavljaju u njih ali ljudi su se definitivno navukli. Za tri godine koliko sam imao priliku da radim u jednom klubu, jutarnje svraćanje na parče pice je postalo uobičajena praksa mene i kolega. To parče je ubrzo postalo nedovoljno, pa se prešlo na podelu još jednog parčeta sa nekim, neretko i proždiranje drugog. Rezultat - stomak, lenjost, tromost, nezainteresovanost i nekoliko kilograma više na delovima tela sa kog se naravno najteže skidaju, kako kod mene tako i kod svih drugara sa posla. Na kraju sam shvatio kakvo djubre u stvari jedem, presekao, i nakon par meseci obilaženja karibika u širokom luku vratio svoj organizam na staro.

Pogodna uzrečica za odjebati idiota koji pokušava da vam proda priču o, naprimer piramidalnom ulaganu novca.

Jedan od načina na koji se može izgubiti, ali ne i pobediti.

Otvaraju se papagajkama.

Zenska osoba koja radi u biblioteci.

Postoje 3 vrste:

1. Skolska bibliotekarka
Najbrojnije. Javlja se u osnovnim i srednjim skolama. Uglavnom su debele, nose cvikere i isfurane su da su neke gospodje. Najvece su tracare u skoli. Nikad nemozes da ih ulovis za vreme odmora jer su za to vreme u zbornici i tracare sa nastavnicima/profesorima. Ponekad se prosetaju do biblioteke za vreme casova jer tamo stekaju kanticu eurokrema. I kad te profa posle ne znam koliiko slihtanja pusti u biblioteku da uzmes lektiru za vreme casa i ti je uhvatis kako krisom svoje debele prste maze eurokremom ona te tuzi kod razredne i dobijes ukor jer si se setao van ucionice za vreme casa. I kad kazes da ova nikad nije u biblioteci dobijes, po mogucnosti, jos jedan, sve zavisi od raspolozenja razredne. U njeno biblioteci se mogu naci samo lektire, poneki strip i mnostvo sranja koja samo skupljaju prasinu cija je uloga da popune biblioteku.

2.Drzavna/gradska bibliotekarka
Kao i sto njeno ime kaze radi u drzavnim/gradskim bibliotekama. Smorena je ceo zivot, i uglavnom je nista ne razumes sta prica vec moras da sacekas dal ce da ustane da donese ono sta si trazio. Ponekad se toliko smore da ih mrzi da ustanu pa ti kazu da nema. A kad konacno nabavis knjigu moras da je vratis u roku od 3 dana. Ako kojim slucajem zakasnis (a to ti se uvek desi) krene proseravanje o tome kako si neodgovoran kako si trebao ranije da doneses itd... Posle toga je najbolje da joj kazes da nece vise da ti se ponovi i da odes. Ne vredi da se raspravljas, verujte, probao sam.

3. Privatne bibliotekarke
Rade u privatnim bibliotekama. Ugrozena su vrsta. Za razliku od prethodne dve ove su mlade, zgodne i neobicno prijatne. One ce da te razumeju bez obzira na godine. Uvek su ljubazne da ti donesu knjigu, kazi svoje misljenje o njoj i dr. Al od toga im zavisi posao. Da su neljubazne dobile bi otkaz. Jbg tu najvise placas za clanarinu, al vredi svaku paru.

Akademski građanin sa zvanjem diplomiranog zaludnologa ili nekog sličnog filozofskog smera. Može biti i sa diplomom nekog od funkcionalnih fakulteta ali politički relikt pa nema prođu.

Suzdržavanje od odlaska na doručak kod privatnika, iz straha da vam suludi gazda ne bi dao otkaz u međuvremenu.

Marka sportske garderobe i obuće u klasi zamalo-pa-socijala. Koliko se sećam doba šverca, Wink je madjarska firma, pa je valjda zbog toga kao brend vazda boravio u toj nekoj "nit smrdi nit miriše" zoni k'o i rodna mu Madjarska. Nekada dopreman na srpske buvljake ilegalnim putem od štekova u vagonskim plafonima i deset dojče maraka u pasoš madjarskom cariniku, danas je na našem tržištu prisutan potpuno zakonito u buticima "Wink", a ima ga i u svakom drugom koji iole drži do sebe.

Wink nikad nije važio za klasu, ali nije baš bio ni socijala. Nekako ga zamišljam kako čitav svoj život radi propadanja oslonjen rukama na ivice kanala u kome obitava socijala. Pokušava na površinu, medju elitu poput Najka, Riboka, Adidasa- ne ide, al' se ipak ne predaje i odbija da se zgovna u kanal zajedno sa šangajkama, didibaom, abidasom, abadaom i ostalim fejkovima kineskim prokletim.

Wink je i jedini proizvodjač obuće zbog kojeg nije stradala nijedna životinja- naime, nikada nisu upotrebili ni najmanje parčence prave kože kao materijal za tike. Uvek je to bila neka plastificirana guma (ili gumificirana plastika) ili pak lakovani skaj sa šljaštećim metalik odsjajem u bojama sportskih automobila.

Ko bi u društvu nosio Wink, bivao bi u njemu i prihvaćen, ali nikad u potpunosti. Uvek bi postojalo neko podozrenje ostalih obučenih u zvučno, jer braaaatee msm Wink.. ono.. svi smo čuli, al' ga niko ne fura. Čak se i socijala radije odricala toga da prelazi u viši rang postepeno, dakle oblačenjem u Wink tokom nekog perioda, već bi do trenutka kada ne kupe original šetali kineze jer nositi Wink je blam gori i od samih kineza.

To je ono cega se setis da nemas u saobracajnoj dozvoli kad te pandur zaustavlja na rutinsku kontrolu (alkohola, jure nekog krimosa), a vozis kola na auto-gas...

Sama činjenica da se praznovanje 1. maja svelo na nerad i podsećanje na masakr čikaških radnika našem soju nije bilo dovoljno. Morali smo tu dodati još nerada, još krvi i uživanja u svemu što se po prirodi stvari smatra pogubnim po organizam. Sve primese totalnog ugođaja, gledano sa obližnjeg brda deluju kraljevski. Dakle blud i nemoral srednjevekovnih srednjeevropskih dvorova i divljaštvo Balkana i njegove dece ni malo plave krvi. Mojih pet predloga za otkačiti bi trebalo da bude veoma konstruktivna pomoć u postizanju prebačaja.
1. Potes, zvano mesto
Velika je verovatnoća da većina vas ima dobro utabane staze ka svetilištima ludila i razvrata u vidu omiljenog mesta za prvomajsko kampovanje. Međutim tradicije su tu da bi se rušile, ko što bi rekli mnogi superligaški klubovi pred okršaj sa , da se tako duhovito izrazim, večitima. Dakle odbacite logiku ''tamo nam je bilo dojajno lani''! Probajte nešto novo, nešto divlje! Odabir lokacije nije jednostavan ali probajte iskoristiti savremenu tehnologiju, dakle Google Earth, pa pravac tamo gde se najslabije vide konture terena i okoliša. Vojnu kartu razmere 1:25000, potraži staze i bogaze, da samo vi i vojni vrh zna kako doći do orgijališta. Bitne stvari koje bi logorište trebalo da poseduje: proplanak, šumičak, nedostatak signala i potok ('naš što sam gledao njavu sa potokom!).
2. Mazga vuče ali se teže jaše
Odabir prevoznog sredstva je vrlo bitna stavka. Ako ne možeš gajbu piva da staviš pod auto ne kreći sa njim! Dakle idealan izbor bi bila Lada Niva ili TAM 110 u nedostatku istih bilo koji službeni auto. Na kraju krajeva uvek može i peške da se krene ali onda to isključuje mogućnost posete živopisnih vukojebina kojima naša zemlja obiluje.
3. Ne guraj trougao u krug!
Nemojte od kuće nositi ono što vam neće pružiti užitak ili smanjiti patnju. Samo preko potrebne stvari poneti, dakle na uranak se ne nosi kišobran, suncobran i ostale brane. Tamo te čeka širenje spoznaje uticaja prirode i od toga se, kažu stari, ne treba sklanjati. Šta još kažu stari? Da, voda se ne nosi na izvor ili transkriptovano: ne nosite drva i ćumur (zato služi državna šuma). Ponesite neophodan alat u vidu sekire i upaljača, viljuška komada jedan, nož komada dva za seći meso i za odbranu od mesa, ko voli da srkne može da ponese kašike za celu ekipu (ako već pravite gulaš, pasulj i ostale plodove kotlića, ponesite i tanjire).
4. Umočiću!
Napomenuh li da je uranak svrsishodan u slučaju prisustva bluda i nemorala? Da, e pa onda svoje dušice, mačkice, kuce, maze i ostalne legalno steknute lepše polovine ostavite u kuhinji! Vazda si uporan u slobodno vreme sad je trenurak da budeš uporniji. Umočiti nešto sa strane na uranku je vrhunski ugođaj, stoga se postaraj da povedeš što više potencionalnih ženki za priplod ili pak neku siguricu kvota 1.15.
5. Brda eee, brda!
Kada je o količini alkoholnih, opojnih i hranjivih derivata reč, tu ne bi trebalo da imaš ograničenje. Bar 30 krmača, balonče žganje, nameštaja po ukusu, dva-tri keta dum-duma, loma dsa za trežnjenje i izobilje hrane (čitaj mesa) - je univerzalan recept za hedonistu kao što si ti. Ako baš želiš da se dokažeš pred društvom prikolji ono malo u džaku što je skičalo celim putem.

Osim desetak gradova koji svojim fizionomskim karakterom zaslužuju epitet koji nose,svi ostali gradovi u BiH imaju slijedeće karakteristike:

1. Velika rasksnica (sa semaforom ili bez) u centru oko koje se nalazi desetak zgrada socijalističkog tipa,kuće i sjedišta opštinske administracije (obično neka stara austrougarska kasarna,škola,sud koji je prefarban novom bojom)
2. Neposredno do raskrsnice je oveći trg na kojoj se gotovo redovno nalazi ogromna zgrada nekadašnje robne kuće "Beograd" ili druge neke robne kuće sa identičnim stilom gradnje kao i RK Beograd.Zgrada je oronula jer je niko ne održava,niko u njoj ne radi jer su se državna preduzeća davno raspala.Ako nema robne kuće onda je nezaobilazna velika fontana koja ne radi
3.Hotel koji u 90% slučajeva nosi ime mjesta,oronuo zapušten
4.Autobuska stanica sa maksimalno pet perona na čijem natpisu uvijek fali neko slovo otkinuto ko zna kad( Auto..uska s.anica npr)
5.Stadion bez tribina ili eventualno jednom koja je 10% prekrivena stolicama
6.Dom kulture pretežno na periferiji oronuo,zapušten,prekriven grafitima u sklopu kojeg se nalazi kino koje opet pogađate-ne radi
7.Dvije ogromne školske zgrade jedna za srednjoškolce,druga za osnovce sa zajedničkim dvorištem
8.Crkva ili džamija u zavisnosti o vjerskoj strukturi mjesta sa ogromnim dvorištem koje zauzima pola dužine cijele ulice
9.Pijačni prostor koji je šest dana u sedmici prazan (pazarnim danom ne može igla da padne)
10.Kafići na svakom ćošku sa ljetnjim baštama u svakoj mogućoj varijanti-prazni sa par ljudi eventualno koji budno motre na svakog eventualnog došljaka
11.Nekoliko raznoraznih postsocijalističkih motelčića zvučnih imena :"Grand","Monte Karlo" ili nazvanih po prezimenu vlasnika
12.Na ulazu i izlazu u grad se nalazi bezbroj benzinskih pumpi raznoraznih privatnika i poduzetnika

Svi ove gradove karakteriše još jedna,najbitnija stvar koja je potpuno atipična za grad u pravom smislu te riječi a to je dosada,u njima se ama baš ništa ne dešava,totalno je mrtvo i pasivno uz veliki zaostatak sa dobavljanjem osnovnih materijalnih stvari.

Nedosanjan san mnogih klinaca rođenih početkom osamdesetih godina prošlog veka. Statusni simbol i merilo finansijske moći roditelja ( -za mo'e dete sam' najbolji Ribok i Najke, al' ajd' i Fila može, neću da ide u školu ko onaj komšijin, nema za šta pas da ih ujede, neka se vidi da mi IMAMO - zonfa).
Par Najki - 125 DM;
Trenerke Diadora ili Asiks (gornji i donji deo) - 150 DM;
Izraz na komšijinom ''nema za šta kuče da ga ujede'' licu - prajsles...

???
Jos jedan u nizu dokaza da mi srbi nismo bas previse cisti....jer dozvoljavamo da nas varaju sve moguce belosvetske fukare i otimaju nam lovu!
Kao sto je poznato,nasa zemlja nije kraljevina,niti parlamentarna monarhija kao Britanija,nego je gradjanska drzava.Monarhije smo se odrekli na prvim posleratnim izborima,na kojima je Tito ,naravno, pobedio.Iako je bilo inicijativa od pojedinaca,monarhija se nije vratila posle sloma Jugoslavije devedesetih,a sve govori u prilog tome da se na ove prostore nikada nece ni vratiti!

Trenutak koji traje barem godinu dana pred izbore, i u kome sve staje, osim priče i prepucavanja koji su pošteni a koji lopovi. Eh da, tu su i predizborna obećanja, obogaćena optimizmom koji nema pokriće, osim kod stranačkih poslušnika (pa valjda samo jedan dio njih i može očekivati uhljebljenje u nekoj državnoj ustanovi i primati platu koju će mu plaćati onaj veći dio građana i seljaka, putem poreza, PDV-a, i ostalih dažbina i nameta)...