Prosta radnja koja usled ubrzanog načina života i primoranosti da pamtite rođendane svakakvih likova, zna da se pretvori u pravu umetnost konfuzije i napravi bespotrebnu pometnju. Bez obzira na to retko kad odustanemo od čestitanja.
- U bre, danas šefu rođendan, moram da mu čestitam!
- new sms-
"Srećan rođendan, sve najbolje! Pozdrav, Mirko!"
Ne, ne, ovo je suviše jednostavno, glupo je ovo da šaljem.
"Srećan rođendan, puno zdravlja, sreće i ljubavi vam želim! Mirko."
Uf, nekako mi ovo suviše obično. Ipak bi da se istaknem, to je ruka koja me hrani... Ajde, ajde, upotrebi moždane ćelije.
"Na današnji dan, pre 45 godina, rodila se zvezda vodilja naše firme! Da nam dugo još sijaš i ukazuješ put, dragi naš šefe! Iskreno vaš Mirko."
Au brate, kako je ovo šlihtarski, bolje ne... Ma daj da napišem šta god, ne mogu više da lupam glavu...
"Poštovana zvezdo, srećan rođendan, puno sreća, zdravlja, ljubavi i para i sreće i da nam živite još dugo i da sijate i želim vam da nam firma cveta i da živimo dugo. I da jednom svi kolektivno odemo na odmor kao što smo ono jedared pomenuli pre 6 godina! Puno pozdrava, iskreno vaš, Mirko!" Message sent! Dobro je valjda!------(1) new message------
Ok. Nemoj da kasniš sutra. Da me čekaju oni papiri, fakture, profakture, ugovori, kafa, burek i Politika na stolu.
Ekstremni namćor, smarač. Neko ko svačiji, pa i svoj život posmatra kao prokleto dugu hroniku mučenja i dosade. Čovek koga dobre vesti ne mogu da pokrenu, a loše ga samo učvršćuju u postojećem uverenju. Dok hoda gradom on neće primetiti neku dobru ribu, novu fasadu ili novu fontanu, ali ćemu se zato pogled zadržati na kerećem izmetu koji već danima stoji na istom mestu, pa će nastaviti da šeta mrmljajući psovke i kletve. Ne postoji ništa čemu neće naći manu. Kojot, taj majstor autodestrukcije, za njega je obična, nezanimljiva budala (''Kol'ke pare je potrošio na sve one izume, mog'o je da živi kao car i da jede šta hoće, umesto da ganja ovu žgoljavu ptičurinu''), genijalni Panter Panta takođe (''Šta se kog đavola bakće sa onom kamilom, što joj lepo ne prosvira mozak i nabavi kamion ko čovek''), a legendarni romantik Pepe Le Tvor je jednostavno predimenzionirana smrdljiva mačketina. Taj se nije nasmejao ni kad je dete dobio.
- Gde si ti, Pantiću, šta ima novo?
- O, poštovanje, čika Mićo. Evo, pre neki dan sam se upisao na fakultet, na budžetu sam.
- He, sad treba bubati iz onih debelih knjiga, drkati se sa onim profesorima, tražiti stan! Mučiš se džabe, sinko.
5 godina kasnije:
- Gde si ti, Pantiću, kako je?
- Zdravo, čika Mićo. Pa diplomirao sam pre neki dan, prosek 9, 50, sad se malo slavi.
- Šta slaviš? Šta ćeš sa tom diplomom, da je uramiš? Kad ćeš pos'o da nađeš, crni sine?
3 godine posle toga:
- Zdravo, Pantiću, šta ima novo?
- Našao sam posao, čika Mićo, odlična firma, 80 hiljada plata, službeni auto, putovanja, ne može biti bolje.
- Posao, posao, lako je za posao. Sad ti valja naći stan, pa onda žena, pa deca, svi ti vrište i idu ti na živce...
- Ma popuši mi bre, ćika Mićo!
Sekretarica na privatnom fakultetu.
Na tvoje, nekoliko puta, postavljeno pitanje
"Da li je vaš fakultet akreditovan"
Ona uporno odgovara
"Naš Fakultet je u procesu akreditacije..."
umesto da kaže NE!
- Dobar dan, zanima me taj vaš Fakultet za biznis u Barandi, molim vas recite mi neke osnovne podatke...
-Naš fakultet je osnovan jesenas, na njemu predaju najeminentniji svetski stučnjaci iz oblasti, kao na primer amerikanci...i tako dalje, cena je 1500evra po godini, broj žiro računa...
- A da li je fakultet akreditovan?
-Fakultet je u Procesu akreditacije, mi smo podneli sva dokumenta ministarstvu, i imamo pozitivne signale da će biti akreditovan...
-A kad? Tokom ove školske godine?
- To zaista nije bitno, mi smo ozbiljna firma, imamo pečat, PIB, žiro račun, a možete da vidite u privrednom registru ili na našem sajtu...
-Dobro, Dakle nije akreditovan...
-(ljutito) Pa već sam Vam rekla da je u procesu akreditacije, možete videti na našem sajtu...
....... i tako u krug, u krug, dok ti ne iscuri kredit...
A ako se zajebeš pa se na kraju nađeš na Faxu koji je u procesu akreditacije, osećaćeš se kao u Kafkinom Procesu ili Zamku.
Trougao srpskog voajerizma. Tuđa intima koja najlakše zagolica maštu i o kojoj se najslađe tračari. Najprostija gimnastika zabadanja nosa. Aktuelna dešavanja u komšijinom dvorištu mogu il' da nam upotpune zabavu u našem, il' da nam prekrate dosadu. Komšinija lokalizacija u koordinatnom sistemu društvene zbunjenosti pomaže i nama da se orijentišemo koji nam je kurac.
Sedim u kafani i imam pare samo za kafu. Oni, sto pored mene, naručili ceo meni klope. Šta li to jedu? Koliko sve to košta? Jel to plaća firma, il' neko časti što mu se porodila žena? Joooj, kako lepo miriše...A u pizdu materinu, da platim ja ovu kafu, i da se nosim kući...
Al' prvo do pošte da platim račune. Vrckam se u onom redu sa penzosima. Glave im k'o suncokreti. Koliki je ovom ispred račun za struju? Uuuu, vidi ga ovaj, mora da ima tinejdžera čim je ovako nabildovao račun za telefon... Mamicu im pokvarenu, što su uveli ovu žutu liniju, ne mogu da mu gvirnem u novačnik k'o čovek!?
I vraćam se kući...U lokalnoj prodavnici komšinica Mica kupuje kondome. Aaaa, biće večeras neke švaleracije! Samo, ko li je ovoga puta, pitam se? Videćemo već...il' još bolje, čuće se, tanki su ovi zidovi...
Lagarije političara
Dinkić, 2008-e, sav poletan: '' Eto skijališta se već grade i sada je u posao ušla i firma ''Buenos Dijas'' iz Španije. Do 2010 ćemo biti najomiljenija turistička destinacija. Evropa će biti zahvalna što ima u svojoj blizini ovako jedan skijaški gigant, a sve po pristupačnim cenama''
Samardžićka (omladina i sport) maj 2009: ''Krenuli smo širom Srbije da postavljamo pič terene da nam se omladina malo bavi sportom. Nema veze što ne mogu da se zaposle, sport je ipak važniji''
Cvetković (premijer) januar 2010: ''Srbija definitivno izlazi iz krize, bruto dohodak je porastao dovoljno, svega i svačega imamo u rezervama i građani mogu lakše da dišu''
.
.
.
Avgust 2010- Hleb skuplji, Imlek (crkli dabogda) digo cene, pijaca skuplja od akcija Hemofarma.... Od sada kada vidim Dinkića na TV-u dođe mi da ga slomim, al nemam pare da kupim nov pa moram teške volje da ga slušam kako me laže, ceri mi se u facu i jebe u zdrav mozak!
Fraza koju ponavljamo u bilo kom životnom dobu prizivajući nostalgiju. Selektivnim sećanjem stvara se utisak kako nam je život sve gori i gori. Na kraju shvatimo da što se više stvari menjaju, više ostaju iste.
- 'Ajde, sine ustaj. 7 sati je, spremi se za školu.
- Pusti me mama samo još 5 minuta.
- Ne može. Oblači se, zakasnićeš. Jesi li ti đak prvak ili ne?- Diži se debilu, prošlo je podne.
- Ćale mani me se, vidiš da sam sav nikakav.
- Opet si mamuran? A šta ćeš sa faksom? Pašćeš godinu.
- Kad bude bio ispitni rok počeću da učim.
- Pobogu, nisi više u školi pa da tako spremaš ispite.- Gospodine, treći put uzastopce kasnite.
- Šefe samo 5 minuta, a bili su protesti u centru.
- Ne interesuje me. Mi smo ozbiljna firma. Ne možete koristiti taj izgovor kao da ste student. Ako je potrebno, krenite i sat ranije.- Ćale budi se. Imaš zakazan pregled kod doktora u 8.
- Ići ću kasnije.
- Ne može. Ako sad ne odeš moraćeš da čekaš mesec dana.
- Ništa više nije kao pre. Ma koga ja zajebavam? Isto je. Uvek su me budili zbog ovog ili onog razloga, a sve što sam ikada hteo je samo da se naspavam.
Eto na šta je država spala. Ljudi koji sede u kancelarijama dobijaju plate vredne kao nečija godišnja plata, a ljudi koji zapravo i čine neku korist dobiju čisto neki dinar, da mogu sutra doneti veknu hleba u porodicu. Ti isti ljudi sa masnim platama su najčešće samo dno društva duhovno, a materijalno dno društva je najproduhovljeniji. Ako malo razmislimo, vidimo da se nije ni napredovalo od srednjeg veka. Oduvek je bio neko ko tlači, ko obećava, a s druge strane neko ko mora ta obećanja da ispuni i da se ne buni, jer ako imaš svoje mišljenje, nisi dobrodošao.
-Ostavio sam porodicu i idem u rudnik da radim, da donesem koji dinar u kuću... A šta ćeš, takva vremena. Budem tamo ceo dan, 7 dana u nedelji i dobijem platu od 50 000 hiljada dinara. Znate kakva su deca... Čas hoće novi bicikl, nove patike, igricu, a ja se mučim da ih prehranim.
-Imam radno vreme od 5 sati dnevno, direktor sam privatne firme, tu i tamo dođem, malo vidim kako ide posao, pa sednem u kancelariju i pijem najkvalitetniji liker. Radim 5 dana u nedelji, mada nekad i ne dođem na posao, ipak je to moja firma, mogu šta hoću s njom. Dobijam platu od 300 000 za to.
Ovo je samo jedan od primera kako nam se Srbija raspada, mi to ne smemo dozvoliti, jer je previše duhovnog nasleđa u rukama pohlepnika. Možda oni imaju materijalno sada, ali sve što je materijalno, to i prođe.
Dan se, jelte, djeli na 24 sata. Od tih 24 sata šest sati spavamo, 5 do 6 sati smo u kafani, tri visimo na internetu, jedan sat molimo ženu za malo guze. Ne da zbog kafane, 15 minuta drkamo. Ostaje osam sati. Osam sati trpljenja šefa i kolega iz kurac palac sela iz kojeg si i sam pobjegao. Tih osam sati moraš ispoštovati, zbog radi onih 400 kaemova koje služe da se ide u kafanu i vrati rata banci, kumu ili zelenašu ako pored alkohola imaš problema i sa kartanjem.
Ali kolege, moj ti kolega! Kolege su posebna vrsta cvjećki. Kancelarijske intrige kojih bi se postidio i sam Ilija Čvorović. Skeniranje od glave do pete odmah sa vrata zajebalo je i najmodernije ultra mega giga američke čitače misli i odavajućih pokreta tjela. Sve se skenira, obradi u sekundi i prepričava na puš pauzama svakih 10 minuta. Smilja Vojinova, Persa Gojkova, Rada Milanova, Bosa Čupina ne znaju naći ćirilicu na taskbaru ali zato poznaju sve rodovnike, plastične sise, kurvanja, probleme sa alkoholom i ostale pseudo informacije. Te gospođe bi postidjele bilo koju obavještajnu službu na državnom nivou. Svaki novi radni kolega mora proći njihovu dobrodošlicu i po defoltu upada u zamku iskrivljenih osmjeha, kafa proseruša, usputnih potpitanja iz kojih se izvlače potrebne informacije. I dok si rek`o prva plata, cjela firma zna ti ćaću i mater, datum prve vakcinacije i kad si izgubio nevinost. Ili nisi.
Ipak, ponekad u rjetkim slučajevima kad se nekom od kolega desi nekakva nelagoda, kao na primjer, da Vojina Smiljinog udari auto ili se Bosin Čupo prevrne sa traktorom prilikom oranja njive u Šimširovićima Gornjim, na površinu ispliva ona instiktivna emocija što djeli ljude od životinja. Tada se ostale kolege solidarišu sa problemom unesrećene i pokušavaju da pomognu na nekakav način. Skupljaju se pare medju kolektivom ili eventualno u slučaju smrtnog ishoda, organizuje se par kolega s kojim dotična skener baba može da pije kafu - zbog kafe, pa je posjete u njeno selo da joj predaju keš u plavoj koverti. Sve sa urednim spiskom imena koji su dali pare.
Ta dva do tri dana koliko traje solidarnost, uglavnom se priča najljepše, najbolje, najveselije o unesrećenom. Taj period takođe služi za resterećenje mozga od zastarjelih informacija jer, jelte, dolazi novi mladi kolega iz područne jedinice Kneževo a čule su od Spomenke Gligine da mu je stari dužan šestosedamnes` hiljada kaemova poreza državi.
I to kao fizičko lice.
- Jaoo :povlači dim: jeste čuli :povlači dim gasi cigaru: šta se desilo Baji Miljinom?
- :guta komad bureka: Joooj :pali Evu, ljubičastu: jesmo čule! Evo skupljamo po cenera da pripomognemo kol`ko - tol`ko.
- A ti kolega mladi, jel učestvuješ?
- Ja ljudi nemam keša. Nisam još prve plate dobio. Al` mogu ići kopati raku ako treba. Znate kakvu sam đedu iskop`o, živ čovjek da se ispruži!
Ma jedan je doca, ali kad ga sretneš na ova dva mesta skoro si siguran da is upoznao doktore blizance, stim da je jedan tek pušten sa decenijskog kultivisanja u Albaniji, a drugi samo što je sleteo iz Pariza. Ovaj drugi ćak i miriše na Pariz. Mada i ovaj prvi miriše ...
Državna bolnica
Izlazi doca iz neke prostorije jednom rukom vuče neki lanac a drugom rukom zakopčava šlic. Zvuk vode iz vodokotlića se ne čuje. Psuje. Mantil mu je raskopčan, kosa ajnštajnovka, brada od 4 dana a iz majce viri amazonska netaknutost. Ugleda me i srdačno se rukuje. Znam da nije oprao ruke. Jebi ga.
-Vidiš, nije to ništa opasno, gurnćemo ti crevo koje se tek unutra rasklapa na 3 manja creva, tehnologija he he, i onda guramo sva tri do organa. Tamo ubrizgamo lekove i sredstva za snimanje. Posle toga vadimo dva creva, a jedno ostavljamo za svaki slučaj da bi ...
-Doco, da li boli? Ima li anestezije?
-Ma jok brate, ne traba ti anestezija. Podmazaće te čika doco, skliznuće ti ko vruć čavarak niz grlo. Videćeš, ni Molder nije ima slično iskustvo sa vanzemaljcima... .... Ajde guzi se koji kurac si se smrzo ...Privatna klinika
Izlazi doca iz neke prostorije, prethodno se čuo zvuk vode iz vodokotlića. Šlic mu je zakopčan. Ovaj doca ima kravatu i sako, očešljan je i obrijan. Pozdrvaljamo se. Ruke su mu oprane i mirišljave.
-Vidite, radićemo najmodernijim sondama koje imaju 3 kanala. Sondama dolazimo do cilja, ubrizgavamo lekove i sredstva za snimanje. Iako traje kratko procedura je ekstremno bolna ali vi nećete osetiti nišata. Ovde imamo vrhunske anesteziologe.... ... Namestite se molim vas sad će anestezija.
Razbijanje svake iluzije,onome ko misli da bude prizetko,odnosno da se oženi iz bogate kuće.
Pera:-E brate,ženim se,rešio sam!Da mi budeš kum?
Đoka:-Oću,brate,nego odakle ti lova frajeru?Mislim ne radiš,kod tebe u stanu gužva,sestra,zet,sestrići,ćale,keva,još vas dvoje...Teško će te.
Pera:-Ma, kod Majinih ćemo da živimo,njen ćale ima onu firmu,znaš pričao sam ti,njeni će preći u kuću,a nama će ustupiti stan.
Đoka:-Znam,a šta ćeš ti da uneseš u brak? Dignutu kitu,a?
Pera:-Daj,ne drkaj me!
Đoka:-Ko te drka,lepo te pitam,od čega ćete živeti?Jel misliš da se zaposliš,ili ćeš i dalje biti izdržavano lice,kao do sad?
Pera:-Majin ćale će me primiti kod njega u firmu,da radim nešto tamo.
Đoka:-Sine,to je građevinska firma,a ti ne znaš eksera zakovati,jedino da budeš fizikalac.Razmisli još jednom o ženidbi,da ne budeš ceo život potrčko Majinom ćaletu.
Pera:-Daj,ne loži me,koji ti je kurac?
Đoka:-Ja ti reko,a ti kako 'oćeš.Znaš,kako se kaže,ko ima zeta,ima i magarca!
IT naočari imaju radnici u IT industriji. Što su na višoj poziciji, pogled na ostatak sveta im je više iskrivljen i jednostavno nemaju pojma s čime se susreću radnici u maltene svakoj drugoj branši. Čak nije u pitanju raskorak u vezi mesečnih primanja, nego u pravilima radnog mesta.
- Jovan Lemur Subotić (22) - grafički dizajner.
Jovan pizdi jer mora jednom mesečno zapravo doći u ured, umesto da radi s plaže. Čak ni najnoviji Mekbuk od 7 somova evra koji mu je firma poklonila ne može potisnuti misao da je to čisto robovlasništvo. Eh da je barem konobar, kao njegov drug Stevan. Fin posao, nema stresa. Samo bakšiš, kokteli i karanje pičaka posle fajrunta. Šalje poruku Stefanu da uzme mesec-dva slobodnih dana, pa da obađu malo Vijetnam i karaju nešto kosooko za promenu.- Stevan (27) - konobar
Stevan radi sedmu godinu zaredom bez dana odmora. Kada dođe sezona terasa, Stevan smrša 20 kila u tri meseca jer jedan konobar pokriva 20 stolova. Naravno, on i čisti kafić ujutro i naveče, te ponekad skokne gazdi po burek i uplati mu tiket. Ponekad prespava u kafiću jer nema kad kući otići. Vidio poruku od Jovana, poslao ga u kurac i natočio još jedan dupli vinjak. Sebi, naravno.
To je neko ko je uvek dobro raspoložen, jer su ga pozitivna životna iskustva ubedila u to da veruje da ima sreće u životu. Večiti je optimista i sa svojim bezbrižnim osmehom zbog svog rešenog životnog pitanja, izaziva gnev kod većine svojih poznanika, koji za razliku od njega žive na granici siromaštva.
USRATOR: E, gde si matori? Šta ima?
LIK: Ma, evo me smaranje! Nema nigde posla, sve je otišlo u kurac!
U: A jesi li probao da vidiš nešto kod onog lika?
L: Ma kakvi, nema ništa od toga!
U: A ona firma što si mi pričao da je bilo dosta slobodnih radnih mesta?
L: Ništa od toga! I oni pukli! Cela država nam je u rasulu! Nema nigde posla!
U: Ne sekiraj se! Biće bolje! Uvek može nešto da se nađe!
L: Ti si skoro završio faks... Jesi li uradio šta?
U: Jesam brate! Imao sam sreće da dobijem posao u jednoj stranoj firmi!
L: Mesec dana nakon što si završio faks?
U: Tako je... Srećom, ima veze sa mojom strukom, okej su ljudi... Čak je i plata dobra!
L (kiselog osmeha): E, jesi usrator! Boli te kurac!!!
U (tapše ga po ramenu): Biće bolje i kod tebe! Samo budi uporan... Vidimo se!Lik ostaje smoren i nastavlja da pizdi.
Služba koju u svetu nazivaju služba za zapošljavanje. Ovde ima mnogo prikladniji naziv s obzirom da zapošljava samo stolice i stolove u zgradi, eventualno neku džezvu.
- Dobar dan, došao sam da se prijavim, treba mi posao pa...
- Ime, prezime, šta imaš od škole?
- Mile Cicvara, završio višu elektrotehničku za računare.
- U redu, našao si posao?
- Ne, ne razumete, ja...
- Aha, imaš neku vezu, pa dobro, treba da vidiš šta su ti našli tamo pa da..
- Ne, nismo se razumeli, nemam posao, došao sam ovde da ga nađem.
- Hahahaha, hihihihi, Slavka, došao dečko da nađe posao! Khm, khm... Ovaj, u redu, evo imamo u ponudi: Perač sudova u narodnoj kuhinji, perač ulica, perač kontejnera, perač prozora... Ok, na drugoj strani: Kopač kanala, kopač rovova, kopač jama, grobar...
- Ovaj, pa ja sam se nadao ako može nešto u struci...?
- A u struci, pa ne znam... Slavka, hoće u struci! Hahahahahaha! Khm... Evo, imamo ovako:
"Kompaniji Sexy-gej erotika, potreban stručni tester plastičnih i gumenih pomagala, poželjna osoba sa razrađenim..." Ovaj, idemo dalje:
"Firma Metalo-Čelik traži stručnog menadžera ručnog transporta čeličnih komponenti. Rukavice obezbeđene."
- Ali gospođo to nisu moje struke!!!
- Slušaj lutko, već 15 minuta me ovde maltretiraš, ladi mi se kafa. Aj idi ti lepo nađi posao pa dođi ovde da te zaposlimo.
Jedini zakon u Srbiji koga se svi drže k'o pijan plota. Nemački je to kvalitet (iako je u stvari američki), napravljen da TRAJE, nego šta. Jedini član tog zakona glasi:
"Sve traje duže nego što se očekuje, čak i kada se uzme u obzir Hofšteterov zakon."
2004.
Investitor: Jeftini stanovi u izgradnji, ključ u ruke do kraja 2006.
Kupac: Super!
2006.
Investitor: Samo još malo strpljenja, završavamo do 2008, sve po novom planu koji smo izradili.
Kupac: Dobro.
2008.
Investitor: Imamo manje finansijske poteškoće, znate, kriza je, ali završavamo sigurno do 2010.
Kupac: Pa, ako je kriza, u redu, strpiću se još malo.
2010.
Investitor: Izgubili smo ceo kapital, firma je u stečaju.
Kupac: A gde su moje pare?!
2014.
Nakon 4 godine zastoja, slučaj građevinske firme koja je prevarila kupce bliži se svom epilogu na sudu.
2016.
Početak ponovnog suđenja je po četvrti put odložen usled nedolaska optuženog investitora na sud.
------
Đinđić 2002: Živećemo bolje za dve godine!
Koštunica 2006: Živećemo bolje za dve godine!
Tadić 2008: Živećemo bolje za dve godine!
Cvetković 2010: Živećemo bolje za dve godine!
Vučić 2012: Živećemo bolje za dve godine!
Vučić 2014: Živećemo bolje za dve godine!
Vučić 2016: A znate već...
Jedini posao u kojem se ljubaznost najmanje ceni.
Cane Grobar: Dobar dan komšija, baš mi je drago što Vas vidim? Čemu dugujem Vašu posetu?
Borivoje: Znate komšo, jutros je umro striko Bogoljub... Pa ako bi vaša firma mogla da uradi pogrebne usluge, bio bih vam zahvalan.
Cane Grobar (srećan, treći mrtvak od jutros): O baš mi je drago... što ste izabrali nas! Sedite komšija, prvo da popijemo nešto pre nego što zaključimo posao!
Borivoje: Znate, nije mi baš do pića. Ako možete odmah da mi prodate sanduk, imam silne obaveze kod kuće.
Cane Grobar: Kako da ne, ja Vam predlažem ovaj lakirani, duplo tapacirani svilom iznutra, a i komotan je veoma. Svaki čovek da ga poželi! Cena samo 600 evra, sniženje 30 posto ako ga kupite pre smrti!
Borivoje: Kako god, daćete mi ga. Samo da ovo završimo što pre.
Cane Grobar (trlja ruke zadovoljno): Hvala komšija, nadam se da ćemo uskoro ponovo sarađivati. Dođite nam opet!Borivoje: More marš u pičku materinu!
Kad si već dobio posao, red bi bio i da se adekvatno uklopiš. Pošto su poslovi sa kravatom za pičke, uzećemo pravi muški posao, gradjevina.
1. Odelo čini čoveka - Nemoj da te kakav djavo natera da dodješ sa rukavicama ili još gore zaštitnim šljemom na posao. Ako je to obavezno, dobićeš ih. Oblačenje, ako ti firma nije dala radno odelo, je dosta komplikovano. Ova tema će ti znatno pomoći u tome.
2. Prvi utisak - Moraš da imaš nadimak. Ne predstavljaj se kolegama punim imenom i prezimenom. Ako već nemaš nadimak smisli neki. Bolje ti da ga smisliš nego oni. Naručuj isto što i ostali. Kafa, pivo ili rakija. U suprotnom će ti naći neki posao dok oni kafenišu.
3. Lov profajl - Čućeš razne loše priče o šefu. Samo klimaj glavom, tebe to ne zanima, ti si novi. Verovatno jeste loš, jer da je šef dobar bio bi otpušten od svog šefa.
4. Samo rad - Ne samo da bi se dokazao. Kada radiš onda te neće slati po pivo a to je najbitnije, da ne postaneš vodonoša. Ako te šef ili većina natera da odeš po pivo budi Džek i ti časti. Nemoj da bude baš providno, možeš reći da si dobio na kladži, da si prodao auto, smisli već nešto.
5. Žene i seks - Obavezna tema, ali sve u zajebanciji. Dobacuj snajkama sa gradjevine, ispričaj matorcima neku anegdotu kako si zguzio neku u onom autu koje si prodao, vole oni to da čuju. Ako već nisi jebao, ovde ti je objašnjeno kako da to prikriješ.
6. Ne petljaj se u svaku raspravu - Šta ti ima da pričaš sa matorim brkajlijom o tome kako je bilo lepo otići u Šibenik preko firme, zašto je pao Knin ili kako se branila Manjača. Imaš ti svoje teme. Automobili, pivo, kladža, sport, izlasci, mlada pičetina i(li) u šta se već razumeš.
7. Psovanje - Kad nešto zabrljaš ili sjebeš psuj kao kočijaš. Boga, sunce, hleb, kuran, državu.. šta god ti padne na pamet. Ako se usereš kad nešto zajebeš, tek tad si najebo. Psovanje za vreme rada su dve unakrsno povezane radnje, kao češkanje muda za vreme pranja zuba.
8. Čuvaj kičmu - Mlad si momak , možeš da podigneš i ralo i volove, ali nemoj. Radi onoliko koliko je dovoljno da ne izgleda kao da se izvlačiš, jer ćeš za cirka pet godina osediti posledice. Stavljaćeš obloge, kukati i ustajati u slowmošnu. Zato umereno i pametno.
9. Podjebavanje - To moraš da znaš. Ako ne da napadaš onda barem da se adekvatno odbraniš. Ako već ne znaš da se braniš smej se na svaku foru, jer ako vide da se buniš gotov si. Premazani su oni, ne udaraj na intelektulane fore. Humor iz tehničke škole je prolazna opcija. Bilo bi dobro se uortačiš sa nekim. Dva loša ubiše Miloša.
10. Nisi više novajlija - Došao je novi lik u firmu. Mlad, zelen, neiskusan. Daj mu nadimak, daj mu pare da ode po pivo, zezaj ga. On hoće da se dokaže, pomozi mu u tome. Neka slomi kičmu dok ti purnjaš i izvlačiš se na sjeban zglob. U tome će ti i ortak pomoći. Shvatiće i on kako stvari funkcionišu ali tek kad prodje sito i rešeto i kad mu kičma bude u obliku slova "S".
Radni poklič kapitalizma. Najčešći oblik motivacije radnika posle završenog sastanka sa direktorom.
-Dragi moji radnici,
kao vaš direktor, biću iskren i odmah preći na stvar... Sjebani smo k'o Berlin '45-te, jer niste ni za kurac! Šta je, bre, ovo!? Da li ste vi normalni!? Pad prodaje u prvom kvartalu zbog slabe naplate, pad proizvodnje.... Ma ne, nema nema ništa od vas, kad sve moram sam da radim! Da mene nema, propali bismo skroz! Kako ne shvatate da pred sobom imamo jednog velikog neprijatelja, a to je ekonomska kriza, da moramo još jače da se svakodnevno borimo kako bismo izašli kao pobednici Ne, vi ne shvatate, jer ne možete...
Jedan veliki i mudar državnik je rekao "Ne pitajte šta država može da uradi za vas, nego šta vi možete da uradite za državu"! Ja ću vam reći da ne pitate šta firma može da uradi za vas, nego šta vi možete da uradite za firmu i zato svi mrš na svoja radna mesta, dok nisam smanjio plate!
Donacije, direktne strane investicije, krediti i ostala upumpavanja u budžet naše male ali neprosperitetne republike prolaze trnovit put ne bi li gradjani osetili boljitak u svakodnevnom bitisanju. Nakon sto se 95 procenata podeli po strogo zakonski (ne)definisanoj šemi, hijerarhijski odozgo naniže, a partijskim statutom utemeljeno, ostatak se namenski troši za saniranje gorućih problema. Pod uslovom da je dotični moćnik zadužen za prosleđivanje sredstava u pitanju dobro raspoložen. Nikad se ne zna, možda je tog dana polno opštio sa osobom različitog (ili istog) pola kao dodatak svakodnevnom polnom opštenju sa narodom. Eventualno životinjom po sopstvenom izboru. Svako ima pravo na različitost.
Funkcioner1: E, prosledili nam ovi iz stranke sto hiljada u opštinski, od onih milion bespovratnog što smo dobili od švaba. Mogli smo da uradimo taj krov na školi da nam ne seru više ovi naši, probiše mi mozak svaki dan. Može šuretova firma da odradi, budemo dobri svi po deset glava.
Funkcioner2: Ma beži bre, 'si normalan? Otkinula mi se zadnja desna kvaka na Audiju, a ne spada pod garanciju. Odakle mi pare za drugi? A? Odakle?
Funkcioner1: Pa mozeš da uvaljaš opštini za sluzbeni. Uzmes nov i budeš dobar za skuter neki za decu.
Funkcioner2: Ne mogu. Treba žena da mi se operiše. I to u Italiji. Znas kol'ko to košta? Pa da mi je Mišković ujna, a Beko pašenog ne bi' imao.
Funkcioner1: Au, izvini... Nisam znao za gospođu. Od čega boluje?
Funkcioner2: Jezik pregrizo! Ču' boluje. Ide na liposukciju i stavlja nove sise. Nego da mi to podelimo bratski?
Funkcioner1: Nemoj bratski 'leba ti. Aj' po pola.
Funkcioner2: Aj'.
Izraz kojim se obraćamo ljudima koje poznajemo dovoljan niz godina da bi stekli neki uvid u naše difolt ponašanje, kojima ne moramo da objašnjavamo svaki debilizam koji smo uradili. Ujedno, izraz kojim se nekim drugim, manje poznatim osobama, pravdamo za neke debilizme kojih se i sami stidimo, sve vreme igrajući na kartu "ma daj, zar me tako malo poznaješ?" bacajući ih na svršen čin shvatanja našeg ponašanja i pravdanja istog. Šta ti je psihologija.
- 'Oćeš u grad večeras?
- Ne znam, trebalo bi.
- A što ne bi išla?
- Ma ja uvek tako, dajem sebi lufta da se predomislim, jer ako kažem da hoću, neću da ispalim - onda dolazim sigurno. Tako da je bolje da kažem "možda" da ne budem ispala. Jer ako ispališ jednom, ceo život si ispala, ovako bolje da budeš nesiguran. Ma znaš ti mene, imam ja neke bubice.
- Da...------------------------------------------------------------------
- Oho, kolega, čujem da je sinoć na kompansijkoj žurci bilo nekih bahanalija, a? (podrugljiv kez)
- Vidim pročulo se...
- Pa kako! Šef sektora za međuljudske odnose, pa još žensko, pa još ušla u pedesetu ooooo, pa nije to mala stvar za mladića poput tebe! ("gde si babojebac" kez)
- E, uvek sam imao afiniteta prema starijim ženama, naročito kad sam pijan. Tad baš gajim duboku želju da ostvarim međuljudski odnos sa nekom dobrodržećom milfačom, pa čak i ako ima par godina više. Znaš ti mene kolega, oduvek sam takav.
- Pa, da... Istina mogu ti reći. Sad kad porazmislim, ništa čudno u svemu tome. Jebote kakvo nam je selo ova firma, sve se odmah sazna i svi bi da te podjebavaju, a ne poznaju te.
Sadomazohistički odnos taoca i teroriste, žrtve i dželata, prvi put zabeležen pri krizi taoca u Stokholmu. Fenomen karakterističan za grupu ljudi u zatvorenom, izolovanom prostoru koji trpe mučenje i strah od strane druge, malobrojnije grupe ljudi. Ali to osećanje se kasnije menja, pa počinju da se vezuju za svoje mučitelje, razumeju ih, opravdavaju, osećaju neku vrstu topline i ljubavi prema njima (uključujući i onu romantičnu). Na kraju, uprkos svemu, a najviše zdravom razumu, taoci prelaze na stranu terorista, štite ih i svojim životima ako treba, kao da su im rod rođeni. A teroriste baš zabole tuki, ništa im nije jasno, ali koriste situaciju i ovaj mehanizam odbrane kod taoca.
- Još malo, pa izbori. Već mi se smučilo.
- Istina. Za koga ćeš da glasaš?
- Neću ni da glasam, nemam za koga. Dojadili mi ovi podgojeni što se kao nešto sekiraju za nas. A ti?
- Ja ću da glasam, i to za iste k'o prošli put.
- Pa, dal' si ti normalan?! Tebi, kao, dobro? Ostao si bez posla jer ti firma neuspešno privatizovana, živite od ženinih 20.000, imaš dvoje male dece, a još otplaćuješ kredit koji si prošle godine podigao da potplatiš lekara da bi te operisao, jer bez toga nisu hteli ni da te pogledaju? Iz EPS-a ti stalno prete sečom, iz RTS i komunalnog tužbom. I tražiš još?!
- Ma, preteruješ nije tako strašno. I oni su ljudi, vidi se da se trude i sekiraju zbog svega toga. I nisu podgojeni, nego se naduli od muke i osedeli. Nisu oni ništa krivi, takve su okolnosti. A to oko kriminala i korupcije je naduvano, od par izolovanih slučajeva se pravi pravilo. Uostalom, moraju i oni od nečega da žive. Dobri su to ljudi, vidi im se po očima, samo im treba dati još jednu šansu.
- Ma, da se gonite u kurac nenormalni, onako na gomilu, i ti i oni!!!
