Dobar dečko. Baš dobar. Nema mu se mnogo šta zameriti. Pristojan, vaspitan, načitan. Pomaže babi iz zgrade s cementnim kukom da pređe ulicu, daje krv redovno, ne pije, zapali po koju. Drogira se čisto ideološki. Na prvi pogled, Stefan Milenković u kariranoj košulji.
Ali, on je nežan. Ne gleda fudbal. Boli ga duša zbog nepoštovanja prava Albanaca. On ne jebe, on ljubav vodi opšteći. Toliko je nežan da miluje raspalu sektašicu po glavi, dok mu ona u moru fekalija pruža felacio u toaletu KST-a, i uz to joj recituje stihove Branka Miljkovića. Rođeni brat alt cave intelektualke.
Jovane, idemo kod Miće večeras?
- Zašto bih išao?
Dolaze neke njegove s faksa, kaže da su voljne dati. Ja ih upoznao, znači - potpuna havarija kakve su!
- I ti ideš samo zbog nade da će ti one dati?
Aha...
- Kako možeš? Pa i one su nečija deca, kao što je tvoja majka, pa i sestra...
Koji si, bre, jebeni nežni Dalibor!
Pre nego što počnem da razrađujem ovu temu, ne mogu a da ne primetim opštu decomaniju koja vlada Srbijom. Dok je do pre samo pola veka, prosečno dete, čekalo negde kod ambara, da se najedu prvo stariji, pa za njega šta ostane, danas se situacija frapantno promenila. Hvala Bogu pa se promenila, ali sada se ide u drugu krajnost, situacija postaje zabrinjavajuća! Uzrok svemu tome je valjda bela kuga, ali i psihički poremećaji mladih majki, koji se najviše ogledaju u neumerenoj potrošnji. Ovim putem apelujem i na mlade majke, da se ne ponašaju kao da nose smrtonosno oružje, dok imaju bebu naručju. Mi smo svi bili mali, pa nas majke nisu uperile nikome u glavu sa pretnjom "Pomeri se, ili će da povraća!". Takođe nema potrebe da kupujete kolica površine šest metara kvadratnih, slobodno možete da imate manja nego komšinica Lana - ipak je njen muž uspešni fudbaler u Uzbekistanu!
Da pređem na temu, nas su sve kupali Merima sapunom, sa nacrtanom čudnom bebom na omotu, Kosili šamponom, a hranili nas iz sise, pa nam ništa ne fali i vazda ovde prosipamo pamet. Kosili je zamenjen "Džonson bejbi koenzim ku deset sa retinolom i antioksidansima" šamponom. Sapun je totalno izbačen iz upotrebe. Pelene mogu da upiju mesečnu zalihu dečije mokraće, mleko se naravno kupuje u konzervi, a za onu malo stariju decu, postoji i mleko za spavanje. Da! Dobro ste čuli! Mleko za spavanje! Volela bih da priupitam izumitelja ovog proizvoda, "Jel ste izmrvili neki Bensedin unutra, ili šta?". I šta su to deca pa radila do pojave ovog mleka? Majke, bolje osmislite deci neku dnevnu aktivnost, da se umore i uveče kada ih okupate tim vašim lavandama, jednostavno utonu u san. Jedan od najblistavijih proizvoda je prašak za veš "za decu". Realno razmislite, da li je osetljivija koža jednog deteta, ili jednog tinejdžera? Ups, sada ću dati ideju marketinškim prevarantima!
Da zaključim! Čoveku je predodređeno da se razvija, živi i preživi i pod mnogo gorim uslovima nego što je nedostatak koenzimakudeset. Deca su izdržljiva, hvala Bogu, srpska verovatno još i više nego neka inostrana, jer nam je u genu upisan neki faktor opstanka. Drage majke, ne zapadajte u kredite i dugove zato što vas žulja praziluk u predelu rča i morate imati sve što zablista na reklami. Bolje vašoj deci prenesite neke intelektualne vrednosti, a ako vam primarno životno opredeljenje postane to što ste Majka, budite sigurni da će vas i muž zapostaviti. Onda sve pare odoše kod neke mlađe i bolje, pa nećete imati ni za Kosili, a kamo li za koenzime!
-1951. godina
Mali Milan, šesto dete u porodici, kod ambara se igra svojom igračkom od šaše, čekajući da stariji ručaju, ne sme reč da progovori, jer je baba popustila sa živcima, još od kad je deda poginuo na Solunskom frontu.:tras:
-Evo ti ta koska, a pošto je nedelja, ima i malo svežeg 'leba!
_________________________________________________________________________
-2011. godina
Mali Kameleon Drugi Leon u dubku sa šest brzina, krši po kući, gađajući deda Milana kašom od manga i artičoke.The Majka (obraća se mužu): Rekla sam ti da ne kupuješ od artičoke, više voli od asparagusa i indijskog oraha. Neću ni da pričam što si greškom kupio Rosu, rekla sam samo Evian dolazi u obzir i to ona plava, za dečake! Omekšivač za veš si kupio za decu stariju od godinu dana, a on ima tek jedanaest meseci...jaoj kome sam ja dete rodila, skotu bezosećajnom! Jadna duša moja mala, otac mu je neandertalac, pa i njega moram da gajim kao da je u kamenom dobu!
Ako je Skadarlija srce, onda je Kalemegdan dusa Beograda.
Idealno mesto za penzionere, djake koji su pobegli iz skole, studente koji su dosli da razbistre mozak u ispitnom roku zureci u reku, mame koje ponosno setaju svoj podmladak, slikare, boeme i ostale koji traze smisao zivota, ljubavnike kojima je Kalemegdan besplatan hotel u slucaju da su sva mesta na Kosutnjaku, Zvezdarskoj i Sumicama zauzeta.
Mnogi Beogradjani su bas tu napravili prve korake.
Na Kalisu najlepse opada lisce u jesen i najlepse sija sunce u prolece.
Takodje je i velika sahovska pozornica sa penzionerima u glavnoj ulozi, grobnu tisinu samo ponekad prekine ocajnicki vapaj nekog od njih:
- Jao vidi slepca, prevideo je topa!
Grupa alkoholičara, njih 5-6 koji su u kafani od samog otvaranja, naravno pre toga propisno zagrejani na nekom splavu, neretko se dešava i da ostanu posle fajronta, da "čuvaju kafanu od zlih duša". Postoji i rezervna postava koju čine dvojica alkosa, to su uglavnom oni koji imaju ozbiljan posao, ali vole da se sete starih dobrih dana kad su bili u prvoj postavi, tu su u slučaju da se neki od startera "povredi" odnosno napije toliko da ne može po crnoj zemlji da hoda. Za mesto prebivališta bi najradije izabrali matičnu kafanu, kad bi to bilo moguće.
Jedna od najpoznatijih preventiva na ovim prostorima, pravilo koje se poštuje od kako se pojavio prvi bojler na Balkanu.
Nema sumnje da postoji razlog, a sa pravim su upoznati isključivo oni koji su, što kaže narod, učili školu za to, oni koji su ga napravili i poneki lokalni Baltazar koji se, između ostalog, razume i u struju. Što se tiče običnih korisnika, priča se da, ako se ne isključi, hoće često da pecne, a onog koji dibidus sreće nema hoće i da drmne onako muški, ritne se dva tri puta k'o razjareni ovan i nađe ga sledeći koji uđe u kupatilo po radi sebe. Oni koji ga ne isključuju su retki, ali ih se svakako treba kloniti jer sa njima definitivno nešto nije u redu ili jednostavno imaju samoubilački nagon.
Drugo pravilo je da se obavezno gasi kad nestane voda kako bi se sačuvao sam bojler, a to su poštovali i još uvek poštuju u većini slučajeva oni koji su za vreme Jugoslavije boga oca plaćali za "Gorenje".
- Sitgla mi juče tužba. Rekao mi još ranije veterinar da uspavam džukca za svaki slučaj jer je mator i postoji opasnost da krene da ujeda pre smrti. Ja nisam i pre nedelju dana ujede komšiju, sad moram na sud.
- Brate, trebalo je da ugasiš bojler pre tuširanja kad ti je čovek rekao.
- Kakav bojler, šta pričaš bre?
- Ma metafora, znaš da sam umetnička duša.
Koristi je osoba koja, iz nepoznatih razloga, izigrava mudo gledajući sa kim se pokačiti i koga prebiti. Uglavnom iz takvih situacija izadje kao apsolutni pobednik sa najviše jednom masnicom nekog neznanog junaka.
Miloš : Brate, vidi kako me gleda onaj... jebaću mu mater sad.
Dušan : Gde će ti duša, jbt. Dvoje ih je a i klinci su.
Miloš : Pa šta izigrava onda. Šta me gleda? Sad će da vidi svoga boga. Skupi ekipu, počinjemo.
Ono što kažu ili domaćin ili tvoja majka na nekom jelu (slavi,ručku,večeri) kod nekoga. Samo te obilaze i viču ''Šta ćeš, oćeš ove slaninice, ko duša'' i slično. A ti samo šutiš, jer ti si mali , niko te ne sluša i nemaš pravo glasa- pa roditelj priča za tebe. I kada nećeš da jedeš, odma' kažu ''A stidi se''..A ti pokušavaš da dođeš do riječi..Ne znam zašto bi se iko stidio da jede. Ovo mi je duboko ostalo urezano u sjećanju.
Neretko tvoj roditelj kaže ''Ma ne stidi se, uzeće on kad bude htio''.
U međuvremenu svima im psuješ mater u glavi.
Vječito isfrustriran činjenicom što ne može da nosi svoj
instrument sa sobom kao ostali muzičari iz njegovog benda.
Zato sa sobom uvijek nosi palice sa kojima u svakom mogućem
trenutku lupka po koljenima, da bi okolina znala da i on nešto svira.
-Jaoooo, duša bakina! Ona meni svira violinu... Hajde zagudi nešto!
-Bako i ja sviram!!!
-Ti i tvoj bubanj, okani se toga!!! To je kod nas u selu samo ludi Coco "svir´o"
Sinonim za istočnu Srbiju- zidarac! Kvalitet godinama zamaskiran u najružniju ambalažu koja postoji, sada izašao iz anonimnosti najdebilnijom reklamom ikad vidjenom na ovim prostorima. Autoru navedene reklame bih se lično iskenjao na facu, onda bih ga mlatio geografskom kartom smotanom u pendek, i na kraju ga udavio u cisterni sa pivom. Zaječarsko pivo- DUŠA JUGA! Jedino logično objašnjenje je da je reklamu pravio neko iz Subotice, čiji geografski položaj joj omogućava da ostatak Srbije posmatra sa visine geografse karte.
E, da, još da napomenem da su idioti stavili na reklamu sliku Babinog zuba, koji je "samo" 80 kilometara od Zaječara
svaka gramatička greška u naslovu je namerna
Kao i "skidanje strave", samo što kod skidanja hejta olovo ide u meso, a ne u vodu.
Ovo je šala, a ja sam dobra duša.
Jedina dobra stvar na srpskoj svadbi.
(povratak kući)
-Auuuuu, što je bilo pečenje, ko duša!
Neki događaj čija je verovatnoća ostvarenja jednaka nuli ili manja od nule.
Ne može kurac u dupe i duša u raj!
Sažaljenje nad bogatijim od tebe. U smislu da ti živiš odlično sa onim što imaš: opijaš se na poslu (oni što su unapređeni to ne mogu), jebeš ciganku Ružicu iz kantine (a ne moraš da je izvodiš na večeru), izlaziš svako veče (ispred lokalne trafike), voziš Juga (jer si patriota i domaćin)... Pa ako neko ima više od tebe on je megaloman i prodana duša i žališ ga što ne ume da uživa u životu (jebeš Čivas, moja šljivovica rulz). Obaveza tvoja je da pomeneš takve nesretne duše više desetina puta dnevno da bi sprečio da se takva pojava odomaći u društvu.
- Da ti kaže čika Sivi, pošto si mlađi. Čuo si za onog što se vratio iz Kanade pa oće otvara neke fabrike ode kod nas. Ja i on zajedno počeli da radimo u firmi seamdeset neke. Ma svi mu se smejali, pio neke sokove ko peder, jedini on nije jebo onu pokojnu Dušicu. To ti neka tetka beše? Nego, sad će taj da mi tu nešto gazduje i misli da je važan. Ma sve mu malo bilo oduvek, taj da je normalan ko mi ne bi išo u Kanadu koja nas bombardovala.
Hladno i vrlo smtonosno naoružanje, evolutivni napredak batine. Praher je u naših domaćica postao smrtonosni predator jer su generacije žena izučavale kako da udaraju njime po tepisima kako bi izbacivale prašinu. Evolucija je na kraju preovladala da od nepokretne lovine tepiha, praher kreće da mlati po pokretnoj lovini : deci koja prave gluposti, odraslim muškarcima koji prave još veća sranja i prema drugim ženama domaćicama. Poseban vrhunac evolutivnog lanca jesu bili čuveni metalni praheri koji su mogli da lupaju koliko im duša želi po bilo čemu, pa su bili dobar deo vremena jedan od glavnih vaspitnih predmeta u srpskoj pedagogiji.
Kada jebeš dvije pacijentkinje, al jednu duže razvlačiš po krevetu pa se stvara utisak da ona i leži na tvom odjeljenju dok ordiniraš sa svojim ukrućenim dautogluom.
Žena: opet si je 'spavao', vidiš da sam dobila spondilozu, ne dižem glavu od ovih završnih računa, pa gde će ti duša, rospijo jedna!
Muž: Ma nisam bre, to je ona mala od tvoje kume sa vjenčanja, nju sam samo ambulantno ljubnuo i to je to( heehe), šalim se , pa gde ću dete 28 godina, đe bi mi duša...
Žena: U pakao, il u ono tvoje raspadeno podneblje, dakle pakao!
Nakriviti kapu. Reći zbogom vrevi gradskog života na neko vreme i svakodnevnim obavezama. Otići Bogu iza tregera i još dva metra levo. Konačno otići gde te duša vodi. Zaboraviti na kancelariju, šefa koji podiže normu, onu kurvu koja se pokraj tebe štancala na svakom ćošku. Trenutak u kome osetiš onu lakoću kao kada si bio klinac atletičar, rešiš da otkačiš sve i odeš u neki drugi grad, ili još bolje na selo, napušteno selo.
-Đesi Mile jebo te ćaća, nema te ni za leka?
-E moj brajko. Uzo sam ti godišnji. Otišao na selo. Ustajao sa petlovima i legao sa suncem. Da ti vidiš tu milinu, kada tice pevaju, balega miriše, a svako te zove i na ručak i na ljutu.
