Krakat je onaj ko ima dugačke noge i dugačak korak. Dok on napravi dva ostali moraju napraviti tri koraka.
Krakati su obično i visoki, ali ne bezuslovno.
- Skrati korak, *ebem te krakata, duša mi ispade na nos.
E, od kako se u Prizrenu jedan takav kum najeo pune tegle slatka (od dunja valjda, nebitno) i to z'inat jer mu je kum cicija prava ovaj se izraz koristi kako bismo nekom ugladjeno rekli da prestane da se prezderava. Mada, ne deluje na domace jer svi znaju foru, al' pali kod dosljaka.
A: Ti je dobro ovo slatko kume, oooo, mrtva usta dizedu, daj malo i kiselu vodu, cu dobijem secer...
B: Pa kume, toj ti je slatko, po malo se je (jede)
A: A, vala jes, jes slatko, nemoz se mices od tegle, cg jos malo dizem pa kud puklo da pukne, dusa trazi, dusa neka pati
B: Ama, slatko kume, slatko
A: Nej ti vredi to nish, ja ce ga izem, a ti vikaj slatko kolko 'oces
Zagrobni život, rezervisan za sve one koji uredno izmiruju svoje obaveze.
- Đe će ti duša, gazda?
- U pakao, zna se.
Najviši nivo izelice, gladna godina u svoj svojoj "veličanstvenosti". Rupa bez dna. Vepar u najbizarnijem izdanju.
Iako debele osobe nisu za podsmevanje, ovakva jedna persona nema nikakve veze sa njima. Po izgledu bi se reklo kao da će svakog trenutka eksplodirati, svaki zalogaj deluje kao kap koja će preliti čašu. Međutim, ona se ne da - hrabro i uoprno guta zalogaj za zalogajem i kao da joj nije dosta.
Oči su mu gladne, duša mu je masna. Obedovanje mu je zamena za seks jer, i kada bi imao šta, ne bi mogao zbog stomačine.
Prinudno najvrednija osoba u kući. Mora, mučenik, šta će, jer kad treba nekome uvaliti posao, naravno da se svi izvlače i potežu raznorazne argumente. A ovaj je nenadjebiv, gotovo ga je nemoguće oboriti.
- E, aj’ skokni čas u prodavnicu.
- Što ja? Pa, keva tebe poslala.
- Jes’, ali ne da me mrzi...
- Kakav si ti to burazer? Ja sam tek došao iz škole, keva me odma’ upregla da sredim sobu, a i ćaletu sam pomagao ugalj da utovari. Idi malo ti!
- Jeste, ali ti si najmlađi.
- Pa?
- Ako ne odeš ti, premlatiću te.
- Jao, gde će ti duša?
Bogotac ! Čovek za koga se može reći da baš može dosta da popije. Tamo se nazdravlja za sve i svašta. Za supu,sarmu,salatu, slavski hljeb. Za pokojne, za sadašnje za buduće. Pije se za dobrodošlicu, odlazak i ostanak. Pije se do besvesti, dok duša ne klone i do poslednjeg atoma snage. Vraća se kući četveronoške, a ponekad se čak ostane i na konak kod domaćina. Snažan kao međed, uporan kao Keba u dokazivanju da nije Rom, ali i društven i dobar čovek, kao Rade Lacković. Prosvetitelj, iscelitelj i idol mladih koji su rođeni u ravnici,ali kažu da ih nije odgajila Drina, nego jutarnji miris planinskog cveća, i kamen iz Grahova, Glamoča i Gornjeg Vakufa.
Mladež pored usne, i nekako je stalno išao kao povređenog skočnog zgloba, ženu su mu zazidali pa zato joj, joooj, počast pružao dolazio je do nas uvek sa cigarom i tražio upaljač sedeo bi na ivičnjaku i ispružio desnu nogu masirao bi koleno: boli me na promenu vremena imao je četrnes godina i neku dobroćudnost drugih krajeva i onu dobrotu staraca, frizura: jež, on je govorio, idite tamo, tamo vam jeftinije i čuvajte pare od užine, duša od čoveka taj Gojko, sličice turbo žvaka, topku celu što je skupljao celu školsku godinu, dao je malome Rajku, eto takav je čovek taj i vojvoda Gojko
imao je braću Vukašina i Uglješu, starije mrke ćutljive momke, iz Gnjilana su svi bili oni, nekako nisu imali tu nježnu crtu ko Gojko oni su ličili na ćaću a Gojko na slabunjavu majku i braća bi radila sve na Oruk, rano odrastavši, zvali bi ga uvek ozbiljni: Gojko, ćaća zvao da postavljamo plot, sedmi stepen odbrane oko vikendice, teodosijev zid takozvani, ajde polazi i ponesi svoju loptu za sobom ovo je sedma koju ostavljaš drugoj deci; Gojko bi na te reči gasio cigaretu u mrlju od ulja na ulici i polazio hramljući na jednu nogu, uzdahnuo je - to je za njega bilo kao da mu iznova zidaju ženu - nije voleo te poslove oko ograde.
Nevidljivo, neopipljivo stanje duha kojem čitavog života silno težimo.
U stalnoj borbi s tugom i nesrećom, sreća nam neprekidno izmiče.
Pa ipak – često i svesrdno zazivamo sile nebeske da nekom drugom podare svu sreću svijeta.
Želim vam svako dobro i svu sreću koju vaša duša može i želi u sebe primiti.
Najskuplja među kuravama...al vredi svaku paru! Odere te za pare, al i ti nju odereš za tih sat vremena plaćenog boravka...ako me razumeš.
Krem među pripadnicama lepšeg pola, koja najskuplje unovčava svoje blago... Jelte, nije od onih za svaki dan, više je na stadijumu upoznavanja sa roditeljima, i te fore...Govori tri jezika, zna šest različitih vrsta plesova, solarijumi, manikir, pedikir, ma da duša ne iska za bolje...al košta majku mu... Tako da samo vreba priliku da upeca soma, koji će na kraju stvarno i ispasti som, kad ostane na ulici, bez prebijene pare...
U mnogim pesmama ima,
na kraju stiha jedna vrlina,
ono sto osmeh iznudi svima,
bude ti toplo i kada je zima.
I nema na srcu toliko jada,
za bolje sutra postoji nada,
tuga u tebi pocne da pada,
ovo je super kazes ti tada.
Sunce na nebu pocne da seva,
nece sad dusa vise da zeva,
decak u tebi pocne da peva,
Opet si duvao!-kaze ti keva.
U mnogim pesmama ima,
na kraju stiha jedna vrlina,
ono sto osmeh iznudi svima,
bude ti toplo i kada je zima.
...........eto to vam je rima.
Najzajebanija vrsta imenica u našem jeziku.
Bolesti: Sida, Tuberkuloza, Leukemija...
Zmije: Šarka, Kobra, Tašta, Svekrva...
Neprijatelji: Amerika, Albanija, Promaja...
Karakterne osobine: Pizda, Sisa, Prodana duša...
Pitanje koje je rame uz rame sa "Jesi li za hot", što se tiče gluposti i banalnosti. Naime, potpisao si se relativno neutralnim nadimkom, koje ne ukazuje na tvoj pol, i time manje-više zbunio prisutne "Krstaše", koji vrebaju sa svih strana u pokušaju da nešto namuvaju, pa makar i preko četa. U tom slučaju: čućeš ovu uveliko poznatu upitnu rečenicu, od koje će ti dići kosa na glavi. Međutim, u normalnim uslovima, postaviće ti je neko sasvim dobronameran, dok u slučaju nevolje, čućeš je od nekog isuviše dobronamernog (pogađaš-gej "krstaš"), koji je ovim putem hteo samo da ti ukaže na novonastalu neobičnu situaciju i ponosno "pokaže prstom" na sebe, nenamerno te navodeći da na vreme pobegneš sa četa, iako je mislio da si njegova srodna duša.
Nepisano pravilo po kom su se vodili naši stari, obnevidjeli od zagorjelosti, a u mogućnosti da istu zaliječe samo tršenjem ovaca ili svojih bližnjih.
- Brate, dođi malo 'vamo!
- E, šta je?
- Daj, oladi malo od Milice, koji ti je kurac, jes' da je svadba, ali ti je rod, majku mu! I to ne neki daleki, sestra od tetkine tetke, đe će ti duša?
- Ajde Boga ti, krst na se, rodicu poda se...
- Kakva budala, majko Božija.
Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.
- Eno ga Žare. Ajde da sednemo kod njega.
- Gde si pošo? Je l' čuješ koja pesma gruva?
- Dva galeba bela. Pa šta s tim?
- Šta s tim?! A šta pije?
- Vinjak i kiselu.
- Šutnula ga je Maja, moronu jedan ograničeni. Imaš sporo paljenje ko jugo u februaru.
- Šta da radim, stao mi mozak. Pa, ajmo da ga oraspoložimo malo.
- Ne trebamo njemu mi sad. Vinjak i kisela su dovoljni.
Liker domaće radinosti spravljen kombinacijom višanja, šljivovice i šećera. Zbog jednostavnog recepta i neodoljivog ukusa nije retka pojava u domaćinstvima.
- Hoćeš jednu domaću višnjevaču? Meka je kao duša!
- Ne odbijam!
Pojava koja postoji od pamtiveka. Od kad postoje živa bića postoje i podele na grupe. Novonastale grupe se uglavnom dobro podnose i lepo slažu.
Grobar Deliji: Crkni!!!
Delija Grobaru: Crkni ti bre!!!Vegetarijanci: Kako bre možete životinjama da se hranite, gde će vam duša?
Mesojedi: A zašto vi našoj hrani jedete hranu, gde će vama duša???!!?CT: Mamicu vam je*bem terorističku!
TR: Crko da bog da pandurčino!Bele zebre sa crnim prugama: Šta je šabani šta blejite a?!
Crne zebre sa belim prugama: Ma jel vi to nama? Nemoj da vam se načestitamo mile Nove Godine!!
Lopta nabijena daleko od terena (poligona ili nekog drugog neprofesionalnog terena) tako da ekipe mogu da predahnu dok najmanji klinac ne donese loptu.
-Zile, zajebi taktiku, daj nam jednu odmorušu, izaće mi duša na usta.
Prvi hladan dan nakon najmanje 60 toplih ili vrelih. Oblaci, zakasnelo i mlitavo razdanjivanje, kiša-miks koji preti da porobi naša, na golotinju navikla, tela. Dok biramo šta ćemo da obučemo i obujemo, prisećamo se: sunčali smo se i plivali pre samo 3-4 dana, jeli sladoled i ispijali ledena osveženja, nosili šorciće&miniće....eh..
Nema nam druge: jakna je u pripravnosti, kišobran je spreman za akciju, odeća je tu, ali....čarape...cipele.... Bljak!!!
Stopalo se obuvanju protivi ko’ protivprirodnoj radnji, duša nam se znoji od muke jer su nam noge sapete. Najtanje čarape se doživljavaju ko vunene, cipele se u prvih par koraka ko’ bukagije (inače su udobne).
Nakon nekoliko sati otopljava, sunce se samo šalilo. Biće ovo dan za „teško” koračanje.
Jedan od najnizih staleza ljudske rase u Srbiji. Grupa najcesce starijih osoba (mada ima puno i mladjih) koja gleda utakmice iz svoje udobne fotelje kuci i komentarise kako koji igraci nemaju pojma, kako nam se klubovi raspadaju, kako su nekada JNA i Marakana bivali ispunjeni do zadnjeg mesta, a sada smo do neba kada dodje 10000 dusa, a ne pada im na pamet da odu na stadion, pa ako ne zele da navijaju, makar da sede da grickaju semenke i novcem od karte pomognu nasem fudbalu da se oporavi. Jos nizi stalez su oni koji cak ni na TV-u ne pogledaju mec, vec procitaju u novinama da je Zvezda dobila Partizan ili obrnuto i zezaju one koji navijaju za protivnicki tim.
Jako puno "nazovi" delija i grobara ima i na nasem sajtu(cast izuzecima koji imaju pravo da mi nabijaju na nos kada Zvezda izgubi u derbiju)
