Isti onaj deda koji je bio prut i batina za naše roditelje, nama je k'o med i mleko.
Uvek smiren, staložen i voljan za šalu.
Sve ono što je branio svojim sinovima i kćerima tu je da nama dozvoli ma koliko to bilo apsurdno i budalasto. Što unuk zatraži to unuk dobije. Tu je i onaj mali detalj sa penzijom kad nam deka da crvendaća za čokoladu, iako s tom novčanicom možemo uzeti deset takvih. Našim roditeljima je trebalo truda i truda da dobiju za olovku u školi, da mogu nešto i da zapišu. Zato je tu deda da nama olakša sve teškoće s roditeljima. Uz neku dobru viljamovku il' kruškovaču, mekan k'o duša, sve će uraditi da ugodi svojim sokolovima.
Deda u ulozi oca pre četrdeset godina:
Deco, imate deset minuta da operete ruke i sednete za sto!
Deco, nema priče za stolom!
Siniša, bež' napolje da pooreš njivu!
Dragana, pomozi majci da opere suđe!
Nenade, u sobu i kreni s domaćim, više te neću opominjati!Deda u ulozi dede:
:Nikola, deder dođi kod mene da ti nešto dadnem.
:Kaži deko.
:Evo ti neka sitnica, znaš, da imaš na odmoru za parče leba!
:Ali deda, ovde ima para celu školu da snabdevam, i to za celu nedelju!
:Ćuti dok sam u formi, videćeš ti kad mene ne bude bilo...
:Ajde, dosta crnjaka, nego može jedno unuče?
:Znaš ti da ja ne odbijam kad me neko ponudi tako lepo! Nego šta imaš za domaći?
:Ma imam svašta, ne pitaj!
:Kuku mene, kad bih mogao svoje znanje da ti prenesem pa da se ne mučiš, aj' izađi ti napolje, lako ćemo za školu!
Živ se čovjek na sve navikne, tako kažu, bilo loše bilo dobre stvari, u saradnji sa vremenom sve se polako upije i jednostavno sraste sa tobom, kao neki tumorčić sa kojim živiš dalje. Prepustiš se vremenu da te oblikuje tako da budeš knap za šablon, i pičiš. Otupiš, osjećaš prazninu u stomaku, blijed pogled i hladna duša, ziviš kao u komi, na aparatima, jer je neko drugi mislio da treba da živiš tako, da je tako bolje.
I navikao si se. Navikao si se da nije savršeno, vjerovatno ne mora da bude, navikao si se da se ne smiješ, jer nema razloga za smijeh, navikao si da sekunde, minuti, dani prolaze i da te apsolutno boli kurac za to.
Klik.
Pogledajmo gospodina Markovića za trenutak. Svakog jutra mora da ustane u 6 da bi stigao do svoje direktorske kancelarije, gdje ce 8 sati da trpi raznorazne šlihtare i ljigavce koji njuškaju oko njegovog dupeta. Ni gosn Markoviću nije jasno zašto on, dijete iz bogate porodice mora da radi taj posao, ali roditeljima se nije sviđao njegov san, nema, bre, 'leba u pisanju i poeziji, pa se navikao.
Kad se vrati kući, čekaće ga žena sa ručkom, danas je srijeda, znači čorba od povrća, takav je raspored, ženina navika da za svaki dan unaprijed ima isplanirano šta kuva. Mrzio je povrće i sav taj zeleniš, ali, ćutke će posrkati čorbu i nastaviti sa dnevnom rutinom. Posle će da popriča sa ćerkom, da je nagovara da odustane od novinarstva, jebo to, daj se na pravo, tatinim stopama, šablon je već gotov samo da mu se prilagodiš, zna tata kako treba!
Odgledaće malo TV, psovaće državu i turske serije i otići u krevet. Okrenut ženi leđima, sanjaće staru ljubav, neprežaljenu. Pronašao ju je opet i zajedno bježe neđe daleko. Na Kubu, možda. Uživaju, daleko od svih, samo oni, ništa drugo mu ni ne treba, samo kada bi mogao da se istrgne iz okova navike, ali odavno već nema snage, a i glas u njegovoj glavi koji mu je govorio šta je ispravno, odavno je odustao, navikao je da ga gazda ignoriše. Navikao je na tu malu dozu sreće dnevno, pa makar i u snu.
Sutra će ustati u 6.
=====================================================-Sonja, sine, dolazio opet onaj mali Marković, sve se češće raspituje za tebe. Fin dečko, bogat je.
-Ne zanima me, kevo, šaban je, misli da može da kupi sve.
-Nemoj tako, ćero, znaš kako lijepu kuću imaju, šta bi ti falilo?
-Ne volim ga, kevo.
-De, de, pa zna majka, valjda, šta je najbolje za tebe. A i zavoljećeš ga vremenom. Kao što si onog zaboravila vremenom, Navići ćeš se, već.I navikla se....
Već nekoliko meseci, jedino mleko koje naše krave daju.
Idite u najbližu prodavnicu i uvetire se sami.
Obične "kravice" nigde, ali zato čokoladnog mleko koliko duša hoće.
Trenutak u posle kojeg se u vasem mobilnom telefonu ime devojke menja od ( Moje Pile ; Andjeo : Dusha Moja : Pilence ... etc ) u ( Kurva , Bivsa , Guzata , Radodajka i sve drugo sto superiorni muski um moze da smisli )
Ostavljeni decko : E sacu da ti jebem mamu ( Edit Contact > Change Name > Dusa<3 DELETE > Guzata Sanja > OK . Tako , sad sam joj odbrusio .
Prava je enigma da li ljubav kao takva postoji, ili se radi o hemiskim spojevima, koji u većoj ili manjoj količini teku našim venama i iz nekih nama nepoznatih razloga, nas teraju na stvaranje novog života,održanje vrste..................
Desi se da ljudi spoznaju srodnu dušu na prvi pogled, i ostanu zajedno u dobru i zlu,potkrepljujući mit o tome da svakoga od nas u svemiru negde čeka srodna duša.....
Sa druge strane dešava se da ljubav pretvara u mržnju............
Prokleti su trenuci, kada se ruše svetovi i pale mostovi......
Zašto je u ljudskoj prirodi da prosipa otrov, tamo gde su nekada nicali i uzgajani poljupci i osmesi......?
Zašto je nekada tako lako izdati onog/ono što nam je jednom značo/la sve.......!?
Kao prvo dadilja mora da bude neka izmucena i napacena dusa koja je nekada davno rodila dete i posto nije imala uslove da ga odgaja utrapi ga gazdama ali tako da ovi ne znaju da dete ostavljeno pred njihovim vratima je ustvari od njihove sluzavke.Postoji izuzetak a to je da je dozvoljeno matoroj vestici iliti gazdarici da jedina zna za tu tajnu i da je godinama deli sa svojom najboljom prijateljicom-dadiljom.E kada dete poraste i pocne da se hvata sa nekim siromasnim onda dolazi do zapleta koji se resava nakon mnogo preokreta saznanjem da je dadilja njena majka koja nakon nekoliko prekore svoje cerke ipak dobija ljubav i poverenje i ona i cerka zajednickim snagama hitaju ka srecnom zavrsetku serije nakon 19878 epizoda.
Prebio ga k'o vola u kupusu. Zgazio k'o mačka ciklamu. Ubio i Boga i Đavola u njemu. Izmenio mu lični opis. Dva puta.
Nenadjebivi i apsolutni izraz za maksimalni učinak u fizičkom demoliranju jednog ljudskog bića. Piktoresni termin za najteži vid telesne štete. Sama demonstracija sile je, naime, toliko brutalna da je žrtvu potrebno najpre SASTRUGATI, eventualno SAKUPITI a potom i ZALEPITI. To, međutim, nikako ne garantuje da će baš svi unutrašnji organi biti na svom pravom mestu i u ispravnoj funkciji. Doduše, tehnika iz naslova nije fatalna samo za spoljašnji izgled jedva preživelog subjekta. Veliki deo stradanja nažalost apsorbuje i čovekova duša pa je oporavak daleko teži nego u uobičajenim slučajevima. Ipak, nije sve tako crno: u zavisnosti od dužine boravka u bolnici ili manastiru, moguće je pročitati popriličan broj knjiga iz edicije biblioteke ''Solaris''...
- Matori, jes' video Djoleta ovih dana? K'o da je u zemlju propao a treba da mi vrati onaj Sony...
- Brate, ti ne znaš...!?
- Šta, bre..?
- U, jebote, gde ti živiš...Pa, drug Đorđe je najeb'o k'o žuti pre neku noć. Saček'o ga onaj majmun Kiza sa ekipom - da l' mu je ovaj vređ'o ribu ili šta - i razbacali ga, znači, k'o đubre po livadi. Lom ruke, tri rebra, štangla po lobanji...Ma, sve po propisu, batice. Eno ga u bolnici, piša na lakat, bre!
- Auuuu...! A tako mi se pikao PES...
Osoba od koje si sve pokupio.Naučio te je kao da pricaš šatrovački,kako da se smeješ,koje fore ribama da prodaješ,kako da se oblačiš,koju muziku da slušaš,...Na tome si mu beskrajno zahvalan i jedino njega voliš bezuslovno iako nije tu i iako se ne viđate već par godina.
Nema ti većeg ponosa kad kažu: "Vidi ga isti brat",bilo to u negativnom ili pozitivnom smislu.Ljudi bi pomislisli daleko od očiju,doaleko od srca,ali nije tako.Uvek ti je u srcu i za njega si spreman i da ubiješ samo ako treba.
Krv nije voda,
Od kolevke do groba,
Moja duša srodna,
Moj brat !
Za razliku od romantičnih bajki u koje mnogi danas veruju, pravi vitezovi su bili surova ratnička kasta. Njihova uloga je bila ratovanje i držanje ljudi pod kontrolom.
Budući da su bili bog i batina mogli su da ubijaju, otimaju, siluju, žare i pale do mile volje i običnim ljudima su radili razne grozomorne stvari. Tako je bilo svuda od Evropskih vitezova do Japanskih samuraja.
Drugim rečima oni su bili "žestoki momci" i psihopate onog vremena.
Kasnije su romantičari od njih napravili svece...
"Pop će da pričuva decu, on je duša od čoveka... pravi vitez... "
Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).
-Marija, znam da uvek govoriš kako se ložiš na momke koji te zasmejavaju.
-Pa, da, hihi, imaš super smisao za humor.
-Eto.... Mislim da sam te dosta zasmejavao nekih.... Dve... Tri.... Godine, m? Šta misliš o tebi i meni?
-Jao, pa, duša si ti, ali, ipak, nije to taj smisao za humor koji tražim.
-Pa kakav tražiš?
-Eno znaš Dušana, rmpaliju? E, pa on ima veći smisao za humor od tebe.
-Misliš kurac?
-Da.
-Pa tako kaži, jebem mu mater.
Britanska serija prikazivana na B92, remek delo britanskog suvog i nadrealnog humora. Ko je voleo Pajtonovce sasvim sigurno ce zavoleti i ovu seriju. Radnja se odvija oko 3 glavna lika, Bernard Black, irac, konstantno pijani, džangrizavi i mizantropni vlasnik knjižare koji doruckuje vino, a cigaru ne vadi iz usta, Manny Bianco, bradati i čupavi radnik u knjižari, duša od čoveka, pomalo naivan i jedini sposoban da se nosi sa konstantnim podjebavanjem i psihoterorom svog gazde, Fran Katzenjammer, najbolja prijateljica prve dvojice, histerična i luda žena, koja deli sa Bernardom ljubav prema alkoholu i duvanu i zalazi iz jedne ljubavne katastrofe u drugu. Za čudo, pored genijalnosti ove serije, veoma mali broj ljudi je pratio, nažalost. Ako imate viška vremena skinite celokupnu seriju (3 serijala po 6 epizoda 30min. trajanja), nećete se pokajati.
Mušterija, gospodin u odelu, snob, prilazi Bernardovom stolu koji priča u telefon i ne jebe ga ni 5%.
Mušterija: Khm, khmmmm, one knjige tamo, je li to prava koža?
Bernard: Definitivno su pravi Dickens.
Mušterija: Moram da znam da li je povez od prave kože, moraju da se slažu sa kožnim kaučkom. Sve ostalo u mojoj kući je pravo.Bernard ga ignoriše
Mušterija: Znate šta, daću vam 200 za njih.
Bernard: 200 čega?
Mušterija: Pa 200 funti.
Bernard: Jesu to kožne funte?
Mušterija: (zbunjen) Eee, Ne.
Bernard: Žao mi je, trebaju mi kožne funte da se slažu sa mojim novčanikom. SLEDEEEĆI!
Vrtiš te ovo te ono po glavi. Preplićeš, zaplićeš, rasplićeš. Rokneš sebi jedan tretman ćutanja na dva-tri dana. Embargo na uobrazilje što ti se useru u čitav dan. Pa se lepo opet otreseš, cepaš dalje. Jebeš samoodbrambenu patetiku. Tvrdiš, uveravaš, razuveravaš, sumnjaš. Živiš od danas do sutra kao da si danas rođen,a da tek sutra stariš... Kad odjednom, zakove te živa reč. Nema više "zdravo za gotovo". Tad udri brale da misliš, da vičeš, da ćutiš, da se pitaš o čemu ti duša vapi. Ma bre ko te jebe, sad će malo preko tebe da se kotrlja živa reč. Svaka će da te žigoše ko magarca. Izdrži brale moj...
- Tu smo sedeli juče...
- Sve normalno...
- Pa kako bre...
- Nije to rešenje...
- Nije... Ne znam...
- Pljuni u pazuhe i ne čudi se
Verovanje o ponovnom vraćanju duše u telo. True!
Polazna tačka ovog procesa polazi od prekomerne doze alkohola ili nekih drugih psihoaktivnih supstanci usled čega te zadesi blackout iliti pomračenje, gde duša napušta materijalno, odlazi iz tela. Druga, ujedno i poslednja faza procesa reinkarnacije sledi nakon što te neko otprati do kuće, jer sam ne možeš. Ostavljaju te ispred vrata, a odatle si sam. Ulaziš u kuću, i dalje bez duše, nemaš svest, predstavu o bilo čemu, sve radiš mehanički, po navici, kad odjednom kreće svetlost ka tebi, bljesak, misliš da si dobio rak, ali ipak dobijaš nešto što te pokreće, postaješ svestan svega, i vidiš ćaleta kako ti, sada već drugi put, puca šamarčinu dok ti verbalno jebe mater. Kraj. Reinkarnacija postoji.
Sutradan:
- Šta ti je bilo sa licem, čitavog smo te otpratili do kuće?
- Ma, ćale me reinkarnir'o.
Razlog jednog partnera u ozbiljnoj vezi nakon nekoliko dana monotonosti.
- Ko ti je rekao da mi isprazniš pikslu?
- Pa bila je puna, nisi mogao ni cigaru da ugasiš.
- Nemoj ti meni nisi mogao, ja sve mogu.
- Dobro izvini. Ne znam samo zašto se sad svadjamo.
- Bolje je tako. Veruj mi.
- Kako bolje? Ne smem da te pogledam koliko se ljutiš.
- Sve ce biti kao nekad. Aj sad vadi te pikavce iz kante interesuje me nešto.
- Gde će ti duša?
Osnovna razlika između lekara i popa.
Udahni duboko , da ti pregledam pluća!
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Izdahnuo je gospođo, nek mu se duša nastani u Carstvo Nebesko!
Velibor Miljković, zvani Boro Grbavi.
Pevač kojem nijedna Tv stanica nije bila previše lokalna ili suviše udaljena, da Tony ne bi zaseo u njihov talk show, na nedeljnoj bazi. Za razliku od ostalih muzičara koje niko ne sluša npr. Dejan Cukić, D'n'D, Delča, (sa skelkovima i bez njih, on je u škripcu), crvenorežimske Maja Nikolić i Ceca Slavković i sl, Tony je svestan brojnosti svoje publike, i ne održava koncerte već više od 10 godina (je prošlo, a on nju i dalje voli), jer bi imao opasan problem da proda sve karte, čak i za koncert u telefonskoj govornici. Poslednji put je pevao sa ozvučenjem na nekom mostu 1999.
Hvali se činjenicom da je pevao pre 100.000 duša. Ali u pitanju je bio Titov rođendan
"Nema veze" iz vremena kada je jedina potrebna veza bio pop koji te preporučuje ili Bogu ili Vragu. Prost narod je verovao da neko gore sabira i oduzima sva naša dela i sve, ali sve naše misli. Tako da kad neko učini nešto loše od slučajnog razbijanja krčaga za vodu do iznošenja neistina o nekom (ne svedoči lažno na bližnjeg svog), a oštećeni mu oprosti, izgovarajući ove reči, kao svaki pravi hrišćanin, Vrag izgubi još jednu dušu i strašno se nasekira. Na taj način dobra duša, osim svog mesta u raju, dobija i simpatiju Boga zbog namernog izazivanja čira na dvanestopalačnom njegovom najljućem neprijatelju.
- Uh! Pa šta ćemo sad?
- Pa jesam li ti lepo rekla nemoj u mene! A ti vragu brige, vragu brige!
Nije iz licnog iskustva,ali dobro ce vam doci da znate kakav je pakao...
Istinitost događaja na testu iz hemije na Univerzitetu u BG-u je nemoguce potvrditi.ali bilo kako bilo,prica je veoma zanimljiva.Odgovor jednog studenta je bio toliko ,,dubok'',da je profesor odlucio da ga podeli sa svojim kolegama preko interneta.
Pitanje:''Da li je pakao egzoterman(predaje toplotu),ili endoterman(absorbuje toplotu)?''
Vecina studenata je napisala svoje predpostavke na osnovu Bojlovog zakona(gasovi se hlade kad se sire i zagrevaju kad se skupljaju)ili neku drugu varijantu...
Jedan od studenata je napisao sledece:
''Prvo moramo znati zapreminu u koju duse ulaze u pakao i izlaze iz njega.Smatram da odmah mozemo da predpostaviti,da dusa koja jednom uđe u pakao vise ne izlazi.Znaci,broj dusa se povecava.Da bismo dobili ideju o tome koliko je u paklu dusa,osvrnucemo se na razlicite vere koje danas postoje na svetu.Vecina tih vera tvrdi,da onaj ko nije pripadnik bas te određena vere ide u pakao.Dakle,zakljucak je de ce sve duse zavrsiti u paklu.Ako tome dodamo odnos nataliteta i mortaliteta,mozemo ocekivati da broj dusa eksponencionalno raste.Dakle,obratimo paznju na odnos promene zapremine pakla,jer prema Bojlovom zakonuza zadrzavanje istog pritiska i toplote zapremina mora rasti proporcionalno sa brojem pristiglih dusa.To nam pruza dve mogucnosti Pakao-teorija:
1)Ako se zapremina pakla povecava manje od potrebnog prosecnog broja dusa koje stignu u pakao,toplota i pritisak pakla ce toliko porasti da ce pakao eksplodirati.
2)Ako se pakao siri brze od proseka kaji mu je pottreban da primi sve duse,toplota i pritisak ce toliko opasti da ce se pakao smrznuti.
Koja od mogucosti je ispravna?Ako uzmemo u obzir izjavu,koju je kategoricki iznela Milica sa cetvrte godine,a koja glasi:''Pre ce se pakao smrznuti nego sto cu ja sa tobom da spavam.''i s obzirom na to da je sa mnom spavala juce,mora biti ispravna teorija br.2,dakle pakao je sigurno egzoterman i smrznuo se.Zakljucak ovog izlaganja je,da sko je pakao smrznut,ne prima vise i preostalo je samo nebo,sto je dokaz postajanja Boga,a to objasnjava zasto je Mlilica sinoc vakala:''Ax moj Boze!''Ovaj student tehnologije je jedini dobio 10 poena.
Autobuska linija u Beogradu čiju će definiciju najbolje razumeti (ne)srećnici koji su imali priliku da se njom voze. Linija koja spaja Petlovo brdo i Zeleni Venac - do pre nekoliko godina sinonim za autobuse koji su navršili punoletstvo, ali ih to nije sprečavalo da pomahnitalo vitlaju po ulicama. Danas je postava podmlađena, ali elan za brzu vožnju ne izostaje (osim kod par vozača pred penzijom).
Skup ratobornih penzionera, neshvaćenih duša koji žele da svoju muku podele sa celim svetom, raspevanih cigančića, gomile srednjoškolaca i studenata koji pokušavaju da ugrabe mesto da bi učili (kući nisu imali vremena jer su ''blejali na spejs-fejsu''); a svi oni predvođeni ''majstorom'' koji u slobodno vreme najviše voli da gleda prenos formule 1, odakle je naučio da preskače stanice kako ne bi izgubio na vremenu.
Istinit primer, ne sećam se baš doslovce, ali prenosim poentu.. :
- Joj brate vidi kol'ko je sati, večeras 100% kasnimo na trening...
- Ma šta ti je, ićićemo 56icom!
Jedini ktitor na vukajliji koji nema otvoren nalog.
Za razliku od izgubljenih duša ktitorskoh , Ivana ne dobija slova u boji već mir duševni i mjesto u carstvu nebeskom.
