Odgovor "važnih" ličnosti (uglavnom ženskog pola) na pitanje: "Koju ljudsku osobinu najviše cenite?". Većina naravno ne zna ni šta je to, jer je ne bi prepoznali ni da prođe isprednjih, obučena u ljubičasto-narandžastu kombinaciju, sa karticom na kojoj piše: Iskrenost. Razlog-verovatno to što su ih majke od malih nogu, od perioda kada su im niz radu curile bale, a duša još uvek nije bila iskvarena, učile da su najlepše, najbolje, najtalentovanije. Oko sebe imaju uglavnom prijatelje koji bi im čak i da imaju frizuru kao Cruela de Vill, iz straha ili drugih razloga, rekli da izgledaju kao Elizabet Tejlor. Život im je zasnovan na principi: "Laskaj i biće ti laskano." Pored iskrenosti bitan im je i mir u svetu.
Primer: pa osvrnite se oko sebe, ili bolje ne, pošto možda već imate nekoga na umu.
Arhaičan izraz kojim se najsažetije iskazuju želje, čestitke, zdravice, pohvale, ali i prekor. Zastupljen u narodnim srpskim govorima, kod pojedinih pisaca starije branše, ponajviše u lirskim i epskim pesmama.
1. Neka ti je na časti. Alal ti. Sve ti se pozlatilo.
2. Neka ti je sa srećom sutra na ispitu, da padnu prosta pitanja pa da trupamo!
3. Nek' ti je oprošteno. Od Boga (šta god se pod njim podrazumevalo), ljudi, pa i sebe.
Ali grešiš, druže. Strahovito si se zajebao.
4. ''Prosto da si Nemanjiću Savo!
Prosta duša tvojih roditelja!
Prosta duša, a čestito tjelo!"5. "I srušiše se lepi snovi moji
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji
- Prosta ti bila moja ljubav živa!"Ect.
Uspomena na čoveka.
Hodajuća senka, plitki obris nečega što je vremenima drevnim pretendovalo na ljudskost. Naime, reč je o narodu bezdomnom, kojeg su talasi migracija besomučno potapali dok mu se duša nije utopila. Potucaše se tako od nemila do nedraga, neshvatajući da se ne može domu nazad pobeći.
Tragova im ima po Evropi svuda ali nikad previše, tek toliko da se zna da ih je bilo. Pogodilo se tako da ih je svako iole toplokrvno pleme poharalo, pregazilo i pripojilo.
Poetska pravda, jer nemaše izgleda ni muda, ni pameti, što su u aktu krajnjeg cinizma Rimljani prepoznali i sačuvali u vidu nekolicine retardiranih imena za gradove i toponime. Singidunum! Čisto da se zna sa kakvim su nubinama imali posla.
Tikva bez korena, tikva bez semena. Kelt.
“Ovde u Švajcarskoj nema takvih gluposti. Ja najzad živim punim plućima, ja mirišem ozon nad Ženevom”
- Šta sere ova dileja?
- Ma pusti ga. Kelt klasični.
Ovo je posebna vrsta navučenosti,tj navučenost na sajtove tipa You tube. Kada odete na pesmu koju volite,recimo "Metallica-Master of puppets",date "thumbs down" samo da bi napisali "Koji je ovo idiot dislike-ovao,on je sigurno fan Justina Biebera" i time pokrenuli celu lavinu priča koja se vrti oko tog vašeg prvog komentara.
Sve je više i više ovakvih napaćenih duša.
Postoje 3 tipa
1.Eksplicitno fizički tip krkana: Lik pozamašnih dimenzija, nebitno da li je jako nabildan, prosto debeo, ili rodjen krupan. Vazda jako uočljiv u masi svojim proporcijama. Dobar ko duša, nikoga ne dira, i prava je divota imati ga za prijatelja jer neznanci uglavnom misle da je on treći tip krkana.
2.Psiho-krkan: Lik koga je evolucija preskočila, i svi se čude kako ima dovoljno moždanog kapaciteta da ti sastavi rečenicu : ''Da ti razvalim pičku malo ja, a??'' Kod ovih nema mirnog završetka rasprave, zbog psihičkog nedostatka često upadaju u fizičke obračune. Nemaju standardnu dimenziju, a i svejedno mu je kad on misli da je najjači.
3.Psiho-fizički krkan: Eto je najgora vrsta krkana, kombinacija prva dva tipa, od recimo 2.10cm, 100-140kg, koja ti se unese u lice i izogovori gore pomenutu rečenicu: ''Da ti razvalim pičku malo ja, a??'' Taj obično umjesto tebe odgovori na ovo pitanje.
Ono sto ce svaka cura,kurva, da kaze poslije jebanja ili eventualne fatacine momku sa kojim je bila
Ona:Mozes imat moje tijelo,ali dusu nikad,ja volim drugog!
On:A koji ce mi kurac dusa,meni tijelo i treba!
Ovo kazemo kada nam neko od drugara, posle dobrih 20ak dana idenja u teretanu, pocne da nosi uske majice, sabira sta je danas sve pojeo i "hoce malo samo da se napuca, ali ne ko svarceneger". naravno sve to za mesec, mesec i po... (svarci budala vezba ceo zivot)
Sta je Beli, ides 20 dana u teretanu, siris mi se tu ko Mister Proper, idu bolje pomozi caletu, vidis da mu ispada dusa u radionici!!
Isti. Poseban. Slobodan. Samo svoj.
Odmetanje u šumu je nešto za šta je Radnik nesposoban. Odmeću se u šumu samo veliki duhovi - četnici u Nacističkoj Nemačkoj i hrišćani u Rimskom carstvu.
Odmetnici su sami sebi zakon. Njihova parola je "Živela smrt!".
Odmetnik nije rasa već ustrojstvo duše. Jukio Mišima i Martin Luter King, pripadnici nearijskih naroda, fino su uzdigli svoje rase ličnim primerom. Pobednik smrti Isus iz Nazareta uradio je suprotno. Duša pomera planine sa tim i takvim ustrojstvima.
Ne valja biti odmetnik. Bar ne u nekih 90% slučajeva. Blago onom ko navijek živi - imo se rašta rodit je jedna postavka koja ne donosi mnogo. Osim, jebiga, ako nisi tako neki neprikosnoveni čedomir kao što je Buda, ili Muhamed, ili (insert religious chad).
Negde tu u Beogradu, Klub 451, Montagov sajam knjiga 2023.
- Jebem ti mater normansku! Jebem ti decu cigansku! Ma... Gubi se iz naše biblioteke.
- Druže, bukvalno samo tražim pesme Bukovskog.
- Jebali ti pesnici mater. Mrš bre u pičku materinu, pederu.
- Kenjac sam bio što sam i dolazio. protresa kaput dok stavlja šešir na glavu
Grubost humora prirode. Čovjek - živa rana. Onaj koji se povija, pri svakom tuđem dodiru, krvareći. Osoba koju boli svaki prijeki pogled. Svaka ružna riječ pravi još jednu brazdu u golom mesu, kao skalpel. Podsmijeh, ljudska zloba, ljudska neljudskost, nove otrovne strelice u tijelu bez zaštite. Suze kao jedini odgovor. Tihe, neslane. Neprimjetne. Od one sorte rijetkih, što su zalutali među sebi slične. Oni koji gmižu, koji od rođenja osjećaju smrt, koji plaćaju za sve, i koji prihvataju sav prezir. Suvi. Bauljaju kroz život tražeći svoju utopiju, istovremeno mrzeći sebe, i trujući dušu tuđim toksinima do trenutka kad se rastvor njihove bistre duše prezasiti kiselinom. Tada koža postane zatvoreni karbonski oklop, a duša emotivni otpad koji nagriza unutrašnje zidove utrobe, i produžava agoniju života. Umiru sami i zbunjeni, neshvaćeni i prezreni.
Divna, starinska, tradicionalna osobina naših ljudi. Familijaran čovek je čovek čija je duša puna, jer ima lepu porodicu, kojoj posvećuje pažnju, sa kojom se druži i deli lepe i ružne trenutke. Porodična stabla na ovim prostorima su široko razgranata i ne daju se dušmanima za ogrev ni kad je najteže.
Međutim to takođe znači da morate imati bar jednog srodnika kojeg mrzite ili bar ne pričate sa njim. Ako nemate, zaista se morate zapitati da li ste familijarna osoba? Da li je vaša porodica dovoljno velika? Ili ćete pak, morati da naštancujete desetak klinaca i da se jednog lepog dana posvađate sa nekim od njih oko 10 ari pašnjaka. Eh, a ako bog da možda se i svi međusobno posvađaju. Kakva je to slava/svadba/sa'rana gde svako priča sa svakim?
- Mama, a što se ne javimo tetki Dušici, sad je prošla pored nas?
- Zato što je tvoja tetka kurva raspala.
- To si rekla za tetka Stanu prošle nedelje?
- I ona je kurva! I tetka Mileva i tetka Dobrila i strina Jana!
Problemi nastali tokom emocionalnog kraha pijane osobe, najčešće u kafani, kada usled razbijene flaše srča leti na sve strane.
- Joooooooooj, pa gde nađe ovu! Postelja njena vrelaaaaa je, al' dusa sjevernaaaaa, ona ce uvjek ostatiiiii, kucka nevjernaaaaaaaajooooooooooooooj!!! *cangrrr*
Argument za čuvanje ružnog kućnog ljubimca (nikako čoveka). Ekvivalent onom "Pa zato što je mnogo dobar/ima para/mnogo ga volim" u međuljudskim odnosima, u kojima se, ruku na srce, faktor pameti i ne navodi baš tako često na prvom mestu. To što dragi spava sa integralima, usmeno radi Laplasove transformacije, ume da objasni zašto bi seksualni odnos u sistemu koji se kreće brzinom svetlosti mogao da traje 20 godina i što bi složenom kombinatorikom mogao da izračuna svojoj lepšoj polovini koliko odevnih kombinacija može da napravi sa stvarima iz svog ormana (uzimaju u obzir i modne savete Lune Lu za novo leto), baš i nisu od velikog značaja za ljubav. Sa druge strane ako mali pekinezer ume da donese novine, nanjuši otršenu pticu u lovu, poliže stopala svome vlasniku kad ovaj izuje čarape, ili da pusti vodu u WC-u, voleće ga više nego nekog ljudskog člana familije.
- Joooj, bre, što ti je odvratno ovo pseto! Ko još ovo može da voli?
- To su i tebe pitali kad si se udavala za Milojka, pa si rekla da izgled nije bitan.
- Ali Milojko je mnogo dobar, duša od čoveka.
- E vidiš, i ova moja kučka je prepametna. Svaku noć, oko 2h, kad se ta tvoja "duša od čoveka" vraća iz kafane, pa navali na moj pendžer k'o puž na bukvu, ona se prišunja, ispita mu čvrstinu zadnjice, pa ga vija do kraja ulice, sve dok ga ne smesti u bračni ležaj. Njoj da se zahvališ za stabilnost vašeg braka.
Iliti: jedeš govna, al boli me kurac da se raspravljam s budalom.
...
-Da, da, i odmah posle joj je i stric umro. I onda su zaklali kokošku, da treća duša ne bude ljudska...
-Kakva treća duša?
-Pa znaš, kad dvoje u porodici umru, i treće ode, obavezno.
-Ajde? A ko to kaže?
-Pa to svi znaju, to je tako oduvek.
-Čekaj bre baba, jebemu mater, pa jel ti stvarno veruješ u to što pričaš?
-Ajde, ajde, ti si popila svu pamet sveta. Ju, što je pametna ova omladina danas... Pa zamisli kako je ljudima kad ih zadesi takva nesreća. Bolje da zakolju kokošku nego posle da ih grize savest kad im neko umre.
-Šta god.
Imati, kako to moćno zvuči.
Osnovni moto bar tri četvrtine čovečanstva, ako ne i više je:
" Ja imam ovo i ono. Što više imam moćniji sam, više vredim i više me poštuju drugi."
Pri tome nije bitno koliko se ima, već da se ima više od svoje okoline.
Ipak, kada se realno razmisli dolazi se do pitanja: " Da li čovek uopšte nešto ima ?"
Novac se vidi na prvi pogled isto kao i materijalna dobra. To imaš ili nemaš.
Ljubav, sreću, znanje ili razumevanje možeš da imaš, ali je to veoma lako i izgubiti.
Ostaje duša. Simbol svega dobrog što je u čoveku. Neki kažu da da je to jedino što čovek stvarno ima. Ipak oni koji veruju u Boga tvrde da se i ona može izgubiti. Da li su u pravu ne znam. Znam samo da ću je čuvati najbolje što znam.
Pokojni pevač, koji je u današnje vreme nepravedno zaboravljen (a ako neko od vukajlijaša nije bar jednom doživeo neki ljubavni momenat uz njegovu muziku neka me pljune)...sinonim za romatiku.
Bata Rodji i njegovom glasu mogu da zahvalim što mi je nekoliko puta spasao sudar sa odredjenim ženskim osobama....dakle kada god su one tvrdile pazar, ili sam ja bio indisponiran, Rodja je završavao posao.
Dovoljno je bilo da se začuju prvi taktovi neke njegove lagane stvari, i da se Mlada Tanana Nežna Ženska Duša oklembesi meni oko vrata i počne da mi njenim raspilavljenim glasom priča kako sam divan i osećajan...NEPROCENJIVO.
Po celokupnom utisku smatrao sam da Rodja srpski Marvin Gej, kome bi svaki prosečan muškarac ( dakle i ja) trebao da pošalje jednom mesečno bar pismo zahvalnosti, zato što im je služio kao ljudski afrodizijak...zaslužio je Rodja i više od toga...samo nije zaslužio kraj kakav je doživeo
Rodja Raičević umro je od prekomerne doze metanfetamina u nekom sivom oblakoderu na Novom Beogradu... samo je jedan štampani medij objavio vest o negovoj smrti...
Pašenogova šurnjaja.
"Moj ti je paša duša od čoveka, al' ima nezgodnu šurnjaju - na svu sreću, šegrva ne živi sa njima."
Skinuti fajervol sa mozga. Dopustiti mislima koje inače stoje u skrivenim folderima u glavi, da teku buJično kroz govorni aparat. Na opšte zgražanje okoline.
- A jebote da sad imam neku vezu na Kosovu, prod`o bi po bubreg od babe i dede, laaadno bi uzeo ovog Kavasakija i dig`o ga na zadnjaka do Crne Gore!
- Buraz, jes ti dobar s glavom?
- Jesam opet naglas rek`o?
- Nisi ti dobar men` se čini , izgleda da si malo isp`o iz realiteta.
_______________________________________________________________________________________Deda - Baba aj se malo volimo, ako me razumiješ hehehe
Baba - Opet ispadaš iz onog, kako je Gligo duša moja reko, razvaliteta!
Deda - E moja baba razvaljena si ti sa glavom gore nego Gligo, duša moja.
Životni moto čoveka koji je preozbiljno shvatio onu narodnu- ''Od probirača nema jebača''.
-Jeb'o si Baka Ljilju, govedo jedno. Gde će ti duša?
-Bolje i nju nego gaće. Još sam dobio pola penzije i kilo sira.
Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.
Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.
Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.
Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.
Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.
Mesto na gornjoj usni gde rastu brkovi.
"Mala moja, duša moja ište
Da te svu noć ljubi u brčište."(pesma iz Crne Gore)
