Većini prigradskih tinejdžera prvi motor. Toliko omiljen da ga zovu: Apenac, Apenjara, Automatik. Omiljen kako vozačima tako i saobraćajcima ako vas uhvate da ga vozite po gradu neregistrovanog! Što se registracije tiče, bolje da kupite 5 Tomosa pa da imate i delova i motora nego da plaćate 20-25 hiljada! Iako nekima deluje slabo i prljavo...naprotiv, njihovim vozačima deluje moćno, prelepo i muževno. Iako je Tomosu izvađena duša pre 20 i kusur godina...njihovi vozači tvrde da mogu oni još drva da poteraju...još makadama da prođu...još cura da provozaju! Doživljavaju ga kao simbol lepote i blagostanja u saobraćaju. Takođe ga vole zbog njegove ekonomičnosti...sipaš 2 L benzina, i mesec dana jezdiš po selu, iritirajući okolinu bučnim zvukom motora...tandrkanjem blatobrana i mirisom ulja koje curi po auspuhu pa tako kao šlag na tortu dodaje zagoreli miris koji vozačima(kako oni tvrde) podiže adrenalin.
Pera: (šeta se sa devojkom po selu) Jovana kako samo jedva čekam da napunimo 18 godina pa da se uzmemo!!
Jovana: Jao Peroo...ljubavi! (ljube se) Ma biće nam prelepo!
Narator: U blizini Željko vozi Tomos...oko njega buka...iza njega dim i prašina...brzo se približava našim golupčićima....
Pera: (baca se na Jovanu onako junački i padaju oboje u šanac)Pazi draga...to je bio Željko sa Apenjarom! Mogao je da te osmudi! Da ti ogaravi to lepo lice!
Jovana: Ajd' ne seri nego silazi sa mene...konju jedan! Hoću da ustanem iz ovih govana! Pet dana neću moći da se operem...jao božee!
Narator: Željko se samo nasmeja, doda gas do kraja...i nesta u daljini...ode...ko zna gde...
Ja ne znam kada će to da se desi, al se nadam da neće da zapadne neki post. Onomad, kad Paja ispusti dušu, usr'o sam se jedući džema i leba, i sarme bez mesa.
Negde u futuru...
-Što si tužan, brate?
-Umro patrijarh Irinej, jebote, duša mi se cepa.
-Ali, nemoj biti tužan, sad nije post. Aj, vodi te brat u Duff na pljeku.
-Spasioče moj...
Ne, nije sportski sudija i da, velikim slovima sa 3 !!!
Zatvorska populacija zemlje Srbije trenutno čini skoro 11.000 duša i svake godine se poveća za oko 1000. Više od 1/3 je ubeđeno da je suđenje bilo nefer, 1/3 neće nikad priznati krivicu, a ostatak iskreno veruje u svoju nevinost ili stvarno jesu nevini. Naravno da svu odgovornost za njihovo stradanje snosi gospodin sudija. Prvo što će uraditi posle zvona za ustajanje u 07h je da se protegnu na neudobnom krevetu i proderu SUDIJA MAJKU TI JEBEM!!!
Ventil za sav jad i čemer zatvorskog života je ta banalna psovka kojom pokazuju prkos, revolt i pokušaj opravdavanja sebi samom. Gnev prema sistemu i sudiji kao predstavniku istog iskazuju i tiho, kroz stisnute zube u toku celog dana. Kad u blizini nema komandira začine ga i prezrivim pljuvanjem na pod.
Ponekad je spomenut i ministar policije, advokat ili svedok saradnik, ali sudija je sudija...
-Gospodo pritvorenici jeste čuli novosti? Upravnik vam je povodom svog rođendana omogućio da se za vikend održi mali koncert u prostorijama KPZ-a... U goste nam dolazi Dejan Cukić!
-(horski urlik) SUDIJA MAJKU TI JEBEM!!!
Spavati
Jako mi se spava, ali ostaću sa tobom još malo.
-Duša moja, idi bujki, videćemo se i sutra.
Savsren primer za izraz:"Ko nema u glavi, ima u nogama". Takodje veoma iritirajuca licnost, sto zbog ponasanja, sto zbog masovnog onanisanja ziljvih klinki na njegove slike na informatici.
Ziljava picka 1:Joj, kako je sladak, dusa moja.
Ziljava picka 2:Ne diraj mi Cikija, on je moj decko!
Ziljava picka 1:Dobro, pozajmices mi ga za jedno vece!
Sve ziljave picke: Ki ki ki ki kako smo ziljave.
Svi pripadnici muske populacije: Ovima treba dobra kurcina da ucute.
Majstor birane reči i biranih pokreta. Šmeker i gospodin. Veći šmeker od gospodina Mrke jer je do medalje stigao tri godine pre roka.Inspirator sa dostojanstvom. Šmekerski je isprovocirao čak i sudije da mu sviraju tehničku grešku i probudi naš najčistiji inat kod igrača koji su stigli i prestigli Slovence u borbi za finale.
Dokazo da se u našoj zemlji može snimiti film ”Povratak u budućnost IV” sa malo para i malo blještavih efekata. Samo srce, duša i akcija bez trikova. Naterao čupavog i bradatog Tea da postane obrijani Sale. Naterao Kostu da procveta, vratio veru u zajedništvo, a posle teškog poraza u finalu od apsolutnih favorite svojim izabranicima nije rekao ni ružnu reč. Posao je već bio završen, a naši junaci imaju dovoljno vremena da se vrate i nastave kako je Duda zamislio.
I osvojeno srebro ne sme da od nas pravi drugorazredne navijače koji bi da kukaju”moglo je bolje”. Progutajmo tu gorku čokoladu sa dostojanstvom i radujmo se novom danu i novim pobedama.
Narkoman dobre duše.
-Juče mi onaj Vule pajdoman tražio 450 dinara na zajam.
-Jesi mu dao?
-Ne. Vidiš da je dopara navukao se na šest droga.
-Što brate? On je Pikac. Duša od čoveka.
(Ne)Tipičan primer romantičarskog lika.
Ja cijeli zivot sanjam kako odlazim uz rijeku...
.
.
.
Dok zivim zivot koji nisam birao sam o suhom vjetru s juga moja dusa sanja...
... uzmite i terajte se svi u pizdu lepu materinu!!!- orilo se u zgradi.
Krajni stadijum iznemoglosti i istrošenosti čoveka. Bića, koje je sačinjeno od ugljenika, vode, kalcijuma, gvožđa a od njega ostane samo, duša, peto agregatno stanje. Jedino za ovaj vid materije ne postoji formula u molekulskom obliku.
Današnji način života i svakodnevnica doprinose da se naše telo sve brže i brže raspada. Stres je odličan katalizator.
Čika Tadija je bio jako dobar i pošten čovek. Živeo je na trećem spratu u jednosobnom stanu sa ženom Milunkom, sinovima Darkom i Markom i ćerkom Svetlanom. Familija za ne poželeti. Jedino on što je bio dika i ponos porodice. Ovi ostali nisu bili ni za kurac.
On je jadnik po osam sati radio težak posao u fabrici da bi priuštio porodici sve što žele a posle posla je redovno išao u baštu da bi ishranio stoku od žene i dece. Taj nikad nije odbijao poziv za red. Ne, c. Samo da zaradi koji dinar.
Žena? Pff... šta je njoj para davao za dijete mogao je sebi da kupi garažu za auto. Kad joj je na lep način rekao da samo treba da probuši kašiku i da će smršati, ova debela krava je zinat njemu nabavila personalnog trenera i počela da jede onaj skuplji musli.
Sinovi kao u svakoj gde ih je dvojica, jedan mora da bude gori. Marko je bio dobar student na menadžmentu ali je studirao u Beogradu. Daj za knjige, daj za skripte, lenjire, olovke, menzu, dom, džeparac samo za osnovne potrebe... i to košta. Al, nije mu bilo žao kad mali puca sve desetke.
Darko je bio budaletina svoje vrste. Završio tamo neku srednju, zahvaljujući ocu. Privatni časovi, popravni ispit, razredni ispit, i tu je trebalo malo podmazati. Tu je krenulo već i srce da mu slabi od nervnih slomova koje je doživljavao kad mu pozvoni telefon u jutarnjim časovima. Razredna, milicija, mafija, tetkica Rafida i ostali.
Svetlana mu je nož zabila u leđa kad je pobegla u 15 godina od kuće za Ramuša ciganina. Inače, menađera firme ''Kablovi - Jagodina''. Kiselina ga je već polako izjedala.
Više čika Tadija nije bio taj čovek koga znam. Ne. Znao je nekad da se iskrade od kuće i cele noći samo da šeta. I na poslu bi bio ćutljiv. Kafane je počeo da izbegava. Kasnije su se već pojavljivali i tikovi. Na spomen herbafasta, kirkoline čaja, kolokvijuma, poker aparata, baj pas je pretio da eksplodira.
Iliti, umreti pre smrti.
Prvo koža nestaje od dranja, mišići koji su teglili atrofiraju, krv se sisa polako na slamku a džigerica i ostale iznutrice se natenane jedu. I od čoveka ostanu samo koske, koje će kasnije da smažu crvi i bube.
Ali je zato duša na slobodi...
... BAM! - odzvanjalo je u hodniku.
Definicija pisana za takmičenje Pačija Škola
U narodu poznata radnja za utvrđivanje kvaliteta iste, jer ona koja jako puca pri čukanju smatra se dobrom.
-Dobar dan komšo. Odi da vi'š kakve sam lubenice doneo jutros. Slatke k'o duša. Pucaju samo tako, dođi da čukneš koji put.
Ubuciti se. Popuniti se elegantno, da podseća na plišanog medveda.
- Jaoooo vidi ga što se umecio, duša mala!
- Šupičku materinu, uveprio se stoka, jede k'o nezdrav. a tek mu je devet godina!
Kompilacija hrane iz pekare koja se uglavnom naručuje u povratku iz kafane. Može se naći u svim bolje opremljenim pekarama.
-Dajte mi sendvič pica-burek s' mesom i kilo jogurta!
-Pa mi nemamo to...
-Kako nemaš?! Uzmeš dve pice i izmedju njih uvališ burek s' mesom, kad se zalepi bude k'o duša!
Mračna strana čoveka, vazda skrivana od pogleda, brižnih reči i dodira. Okeansko dno duše u kom se brčkaju zlokobni trenutci, uspomene, dogadjaji i boli, slike, lica, strahovi i krici - komešaju se i izrastaju u demone, one krupne koji šapuću, i sitne koji se samo smeju.
Tražio sam šiljata koplja, silni malj, mač iz kamena..Tukao ih, ubadao, mučio..Krvare, plaču, pa se opet smeju..Prežive.
Osluškivao sam božju reč, čekao znak, tražio sam odgovore u knjigama i ljudima, proklinjao ih, plašio ih besom i vatrom srca, pretio..Podvuku se pod neki kamen, sakriju u vijugavu pećinu, ćute, čekaju, izadju..Smeju se i rugaju.
Trčao sam brže od vetra. Srce mi je lupalo, pluća sagorevala bez daha, nisam se okretao..Stizali su, nalazili trag, kao prišiveni da su.
Šunjaju se noću, bude me kad je krevet topao i kad je najlepše, ne daju da spavam. Kažu ustani, ne damo da bežiš u san. Novi je dan, idi u kupatilo, umij se, operi zube. Nagovaraju me da pogledam ogledalo, virnem kroz prozor, stisnem bravu i zakoračim u raskoraku sa svetom, idejama i okolnostima, realnošću i željama, onim što je bilo i onim što želim da bude. Neumorni su..
Rastu kada se smanjujem, kada sam lenj, dokon i zavučem se u najlošije društvo - sebe. Utišam ih u društvu, uz pivo, pesmu, entuzijazam i nadu koja kao rado vidjen poznanik iskoči sama, u prolazu, niodkuda. Bace ih u zaborav samo jedna prava reč, osmeh, poljubac i zagrljaj, lep dan, dobra vest, sreća drugih i gozba za dušu. Tada se ja njima rugam, upirem prstom, zadirkujem ih poput malog deteta. Čekaju i ćute.
Kadkad polete, otrgnu sidro, kad duša krene na buran put da istera svoje i gurne kamen sa srca. Iseku mi šake, razbiju glavu, rasplaču me, izbiju zub. I onda opet u krug. Bude me pakosno radosni, rodio im se još jedan nasmejani brat, spreman da muči, ponižava i vredja, golica gde ne treba, psuje, kune, sprda se i smeje. Dajte mi nešto da popijem, recite mi nešto lepo, na licu mi načinite krivu, pa ću nekako i ovaj dan izgurati i podneti. Lakrdija, šala, paganski humor i lice dragog čoveka, neobavezna reč..I život, točak, nekako se otkotrlja dalje.
Demoni se retko mogu ubiti i pobediti, ali to nije najvažnije - važno je protiv njih se boriti, važno je da se sa njima ne saživi. Dok se duša jednog dana ne otkine i ostavi ih da sami umru u svojoj muci i pakosti.
Ono što svi glumite kad vam neko da minus ili negativno komentariše poster/definiciju.
Korisnik1: AAAAAAAAA + OMILJENO! CARE
Korisnik2: ahahahahah vrhunski +
Korisnik3: boli me duša od smejanja +++
Korisnik4: -. neduhovito.
Ti: pa dobro, prihvatamo i negativne kritike :) (a u sebi: MAMA TI NEDUHOVITA ZNAŠ?? )
cigara od posebnog znacaja,ona koja se pali samo u posebnim prilikama,to nije obicna pljuga koju samo zapalis iz navike
cigara koja zahteva samocu,samo ti i ona u beskrajnoj tisini
to je cigara koja oslobadja,pali se u trenutku kad ti se sve skupi,kad te dusa zaboli,da li je razlog tome neka riba,kinta,promasen tiket koji bi ti promenio zivot,nesto sto ti bas zagorca tvoj slatki zivot
palis je lagano,prvi dim je najvazniji,udises duboko,sve najgore misli povlacis u sebe i onda kad izdahnes,zamisljas kako svi problemi odlaze u kolutima dima
gasi se posebnim potezom presavijanaj preko palca,kao da nije dosta sto je gasis,zelis da se muci,sve svoje probleme iskaljujes na njoj u nadi da ces osetiti olaksanja i kao nekim cudom,lakse ti je,osecas se malo bolje...
ali samo satro,to je socijalna pljuga koju si uzickao od cala,obicno je u klasi "zlj"
nista ti nije bolje,osim sto sad stvarno osecas ona gorki ukus u ustima koji ti vec danima para dusu i cela soba ti smrdi na socijalnu pljugu,srecan si...
Pridjev sa svrhom označavanja mjesta porijekla, nacionalnosti ili zanimanja za koje si vezan godinama.
Od čistokrvnog dopaša porijeklom sa Kosova pobjegao virus HIV-a. Moli se dobra duša koja ga pronađe da ga zadrži. Hvala unaprijed!
Pat pozicija, u koju kad jednom uđeš, baš kao u tajno udruženje, izlaska nema. Ova osoba je prokleta na Večno Dežurstvo.
Jadna dušica je nagrabusila zbog svoje dobroćudnosti ali benigno i hronično, i ne može da se otrese svog jarma ma šta radila.
Kada su neke žurke (Nova godina, slave, svadbe, punoletstva, ispraćaj u vojsku) ona je zadužena da razdvaja tuče, trezni pijane i razvozi po kućama komirane.
Kada je potrebno brinuti o maloj deci, ona je osoba koju svi traže.
Kada treba sunđerom okupati kvadriplegičnu babu iz komšiluka, i svašta još nešto, ona je nedobrovoljni dobrovoljac.
Kada komšiji neće da upali auto, pogodite ko ga gura po blatu i potopu?
Sve u svemu, ova osoba se toliko žrtvuje za druge da na kraju ispada žrtva sopstvene neukaljane prirode.
Jeste da svi za nju pričaju da je duša od čoveka, ali im ni malo ne smeta da je upregnu za sopstvene potrebe.
Kažemo nekome sa velikim obimom vrata.
Osoba A: "Ceo dan nosim dzakove, duša mi u jajima, aj me izmasiraj malo?"
Osoba B: "Bež' u pm, imaš vrat ko zadružni vepar, nemam ja snage u prstima.
