U južnoj Srbiji narodni naziv za bilo koji unutrašnji organ. Ponegde se izgovara i "željutka".
Naravno, naziv dolazi od iskrivljenog naziva za želudac, ali može da označava i bubreg, jetru, srce, pluća, pankreas...
- Poštovani gledaoci, večeras ćemo pokušati da odgovorimo na pitanje šta je to srce. Naši večerašnji gosti su doktor Radovan "Korason" Mitrović, kardiohirurg, zatim Vitezslav Olujić, pesnik romantičar i Stojiljko Stamenković, poljoprivredni proizvođač iz Donji Ljubeš. Doktore Mitroviću, možete li vi da nam odgovorite prvi na pitanje šta je to srce?
- Naravno, srce je šuplji mišićni organ koji pumpa krv kroz krvotok pomoću stalnih ritmičkih kontrakcija.
- Gospodine Olujiću, po izrazu vašeg lica vidim da se ne slažete sa definicijom doktora Mitrovića?
- Ah, vaj, prizemnoga stvora reči bubnje mi i suštastvenu nutrinu mi posuvrću. Srce, središte bitka čovečjega, opisati tako prostim rečima, dok se u njemu ovaploćuje besmrtna duša koja stremi nebeskim visinama...
- U redu je, gospodine Olujiću, dobićete reč ponovo kasnije. Gospodine Stojiljko, šta je za vas srce?
- Jebemliga, žuljutka nekakva.
Pošto Srbi ne bi bili Srbi kada na nešto što već ima ime, nadenuli novo, tzv. "Narodno ime". Za sve na svetu postoji to, pa tako i za rakiju.
Pekmezara: Izmedju 18 i 20 gradi. Kada popijete oseća se na voće i imate utisak da možete na lebac da je namažete kako je ukusna. Kao pekmez da jedete.
Šećeruša: Naučnici još nisu utvrdili koliko ima gradi, ali se saznalo kako se dobija. U ovu rakiju se mnogo stavlja šećera, da bi se dobilo što više količinski. Vole da je piju ljudi kojima je moto "Važan je kvantitet".
Majmunara: Rakija izmedju 20 i 25 gradi, koja vam pomuti vid, pamćenje, i direktno napada centar za moral usled čega postajete druga osoba. Ova rakija bi od štreberke napravila seksualnog predatora posle samo 2 čašice.
Usvinjevača : Rakija 25 + gradi od koje se probudite u sopstvenoj bljuvotini sa izrazitom glavoboljom. Ovu rakiju nije moguće popiti do kraja jer jednostavno koliko god možete da popijete, uvek malo ostane od nje.
Kupovna: Rakija pored koje voće nije ni prošlo. Izgleda odvratno na pogled zbog ukrivo nalepljene etikete. Odvratnog je i ukusa, miriše na matorce i setite se odmah kariranih stolnjaka u kafanama gde sede samo par lokalnih pijanaca i loču je.
"Srkni pa crkni" rakija: Predator među alkoholnim pićima. Kada je popijete osetite kako vam čeoni režanj mozga otiče i kako vam gore svi unutrašnji organi. Nju ne voli niko, ni telo ni duša. Uglavnom nastaje svakojakim prepecima.
Grobljarska: Ime je dobila po tome jer se nosi na groblje i pije se za pokoj duša. Uglavnom ne možete da popijete više od gutljaja jer je neverovatno užasna. Izaziva nadimanje u stomaku i nju mogu da piju samo iskusni igrači. Stavlja se i u kovčeg sa mrtvakom, ne bi li se malo okvasio i na onom svetu.
Multivitaminka: Rakija koja može da bude i dobra i loša. Uglavnom nije jaka, ali se dobija stavljanjem svog voća koje imate. Šta na kraju ispadne, samo Bog zna, ali može da prođe.
Brlja: Najpoznatija podvrsta. Slaba, nikakava, nikakvog ukusa, a opet, svi je piju. Brlja se dobija svakojakim mešanjem prošlogodišnjih rakija koje su ostale. Može da se pije i uglavnom udara u centar za ravnotežu tako da nije preporučljiva na planinama. Legenda kaže da su nekad ljudi u nestašici pravili je i od paradazja.
Sada oprezno sa rakijom i ŽIVELI!
Najdebilnije imaginarne osobe. Pojavljuju se uglavnom u tinejdžerskim magazinima kao što su Bravo, Bravo grl i Okej. Takve osobe najčešće postavljaju pitanja o svojim takođe imaginarnim problemima koji nikoga normalnog ne zanimaju, a tu su da pomognu devojčicama od 13 godina koje su u dilemi oko toga da li treba da smršaju da bi se svidele simpatiji. Logičan odgovor redakcije bi bio: "Da, glupačo, koji popaljeni tinejdžer bi te pogledao ako izgledaš kao trudna slonica?!", ali ne, njihov odgovor je samo privremeno lečenje kompleksa u fazonu: "Sestro slatka, budi svoja i voli svoje telo. Onda će te i drugi voleti, dušice."
Izmišljena čitateljka1: "Je l' mogu da zatrudnim ako sedim na WC šolji na kojoj je pre mene sedela trudna žena?"
Brižna redakcija: "Ne, draga izmišljena čitateljko, možeš da zatrudniš samo ako imaš nezaštićen seksualni odnos sa dečkom! Upamti, uvek koristi prezervativ!"Izmišljena čitateljka2: "Imam dvanaest godina, a još uvek nisam imala dečka. Da li treba da sačekam da dobijem menstruaciju?"
Brižna redakcija: "Kada osetiš da si spremna da imaš dečka i kada shvatiš da je on tvoja srodna duša, onda možeš da imaš dečka, čak iako nikad ne dobiješ menstruaciju. Naravno, obrati nam se ako odlučiš da želiš da imaš devojku da bismo ti rekli kako je to skroz okej."Izmišljeni čitalac: "Imam četrnaest godina, a moj penis je zelen i ima čudne crne izrasline koje se pomeraju kad je pun mesec. Da li to znači da sam biseksualac?"
Brižna redakcija: "Dragi izmišljeni, ne treba ničega da se bojiš. Tvoj penis je u normalnoj fazi razvoja. Obrati se našem astrologu u vezi sa punim mesecom i shvati da si ti jedinstven i da treba da voliš svoje telo."
Vršenije nužde. Seranije. Sve učestalija pojava pametovanja, frljanja arhaičnim, te akademskim izrazima, posebno izražena među estradnim esnafom.
"Komentar ovom slučaju zaista nije potreban, preskordicija odnosno predosećanje budućih događaja zaista nisam imala. Ovo je ustvari najvažniji detalj jer apsolutno nisam očekivala, zvuči fantastično, ali nemam objašnjenje ovakvog fenomena. Ova fascinirajuća tvrdnja naterala me je da, nakon ovog divnog iskustva, shvativši do čije mere sam stala...aaa...s'vatila da ono što najviše volim moram žrtvovati...i svakako to divno osećanje još uvek živi u meni."
Miss Vranje
____________________________________________"...Pa uglavnom sportski i brzo... Nemam nešto da sam rob jedne marke, u principu, oblačis se.... Svi koi imaju visoka primanja, svi! 90% ljudi se oblači skupo. To je sasvim normalno. Kad imaš visoka primanja i finansije, ideš u neke druge krajnosti, kad nemaš, onda si normalan i pokušavas da izgledaš lepo."
Marko Pantelić
_______________________________________________"...Čekajuć mi duša presahla..."
Al Dino
Pogled na svet antičkih grčkih, a i srednjovekovnih narkosa, koji su o svojim tripovima pisali knjige. Ministarstvo prosvete je kasnije ovaj predmet uveo u srednjoškolske programe, kako bi popunili nastavni plan, jer nedostaju sredstva za dobru nastavu informatike, koja će kasnije u životu biti korisna. Filozofska knjiga ne oduzima toliko iz budžeta,a sadrži 192842857392769322 stranica o nečemu, o čemu neko misli da nije ništa, a može biti nešto, ali može biti i nešto drugo, što ni sam profesor ne zna, ali to ipak mora da se nauči jer profa tako kaže.
Časovi filozofije se održavaju ili u rano jutarnje doba, kako bi svi učenici izgubili volju za životom što pre i kako bi, još u delirijumu kao neka vrsta zombija pratili profesora, ili u kasno popodnevno doba, kako bi se učenicima razbilo radovanje odlaska kući.
Ko želi, može studirati filozofiju, postati doktor filozofije, što u prevodu znači da si čitav život razmišljao o nečemu o čemu neko misli da nije ništa, a može biti nešto, ali može biti i nešto drugo, što ni sam profesor ne zna, ali to ipak mora da se nauči jer profa tako kaže i na kraju dobijaš razna finansiranja, stipendije i ostale nagrade za sedenje i razmišljanje.
Čas filozofije.
Prof: "Ajde da vidimo da vas malo upitamo. Jeste li učili?"
Učenici: .......................Prof: "Ko želi? Nema nikoga. Ajmo ti dečko, ustani. Ti mi reci, šta platon misli o duši, jesi li učio?"
Učenik: "Platon je o duši mislio....ovaj.....ovaj...ahm..ahm.. Da je duša nešto što ne može da se ..ovaj...vidi"
Prof: "Tačno, ne vidi se, nastavi."
Učenik: "Am...Ovaj..Am...Ovaj...Am...Ovaj...Nisam skroz naučio to profesore, a i ne razumem ovo i uopšte mi se ne uči.."
Prof: "Ne uči ti se filozofija??! Kako možeš tako nešto da kažeš, to su mišljenja puna duha i uma, to su mišljenja, koja se moraju znati."Učenik: "Profesore, moj ćale misli da mu je komšija peder. Da li je moj ćale filozof?"
Prof: "Sedi. 1. "
Projiciranje krivnje na žrtvu kako bi sebe opravdali tamo gdje nije moguće.
- I kad ćeš mu vratiti novce? Znaš da je duša od čovjeka i neće da te pita jer konta da ćeš vratiti kad god budeš mogao.
- Tko mu je kriv kad je naivac. Vidjet će pare na sv. Nikad.- Kako si mogla pobaciti? U braku ste, obožava te i znaš koliko bi mu značilo da bude otac.
- Nisam ja kriva što je naivac. Rekla sam mu da ne želim djecu. To što se zalomilo, može se i odlomiti.- Imaš koju kintu? Dat ću ti samo da mi sjednu pare od izložbe.
- Koji si ti naivac. Ne dam.
- Živim od naivne umjetnosti, samo je malo zapelo nakon korone. Znaš da ću ti vratiti, prijatelju.
- Ne dam. Nikome ne posuđujem pa ni prijateljima. To svi znaju osim tebe.
Srpska multifunkcionalna prostorija... U mnogim porodicama u sled nedostatka prostora , kuhinja je u isto vreme i kuhinja i špajz i trpezarija i dnevna soba i spavaća soba.
Tu se kuva, tu se uči, tu se ruča, tu se slavi slava, tu baka spava...
MAMA: Sine ajde završavaj taj domaći treba mi sto, da lomim orahe .
BAKA: Sad si našla da lupaš orahe kad oću da spavam, pusti to dete nek uči ono je bar tiho.
MAMA: Neću da lupam ako ćeš ti da mi spremiš slavu, šta misliš sutra će da mi spavaš tu dok gosti sede! Kad ćeš više da crkneš da mi se duša smiri!
BAKA: Joooj da Bog da snajka...
TATA: Tišina bre više, ne mogu ni dnevnik da gledam na miru od vas dve, jebo me dan kad sam ušo u ovu kuću! Oćete i sutra tako da vadite oči na slavi?! A i ti mama ne moraš baš u pola 8 da spavaš...
BAKA: Ja ću sinko u mojoj kući da spavam kad god oću, a ti lepo ako ti se ne svidja uzmi svoju gospodju pod ruku, pa srećan put!
Sleng koji subjektu ili radnji pridodaje epitet poslednjeg stadijuma osirovosti. Haiku opis limesa beskonačne nebrušenosti, nema dalje.
Meziti pileću salamu pred seoskom zadrugom, i zamakati je u so spakovanu u žutu kutijicu od Kinder jajeta. Nabadati meze na odgojen nokat na malom prstu i istim čačkati nos, zube i uši i zavrtati šarafčiće na instument tabli Kalibre. Piti šećerušu, jer je svaka druga skupa, direkt iz flaše Skaj Kole. Češati se drškom mlatača za mušice po dlakavom guzu koji virka iz spadnutih radničkih pantalona, uz usputno ispuštanje zvukova zadovoljstva. Drati se na Nokiju 3210 dok se zdogovara renta suprasne kezmice za dva kubika jasenove daske. Sa skele dobacivati prolaznicama: MOla, obri' pičku sikirom! Hvatanje miline kada sa radija zapeva Esad Plavi između reklame za mešaonicu stočne hrane i reklame za izdavanje šatora kapaciteta 150 duša za ispraćaj u armiju i gratis hladnjače za meso. Potcikivanje brkatih tetki u kolu kojima salo kipi preko kineskog brushaltera, a šiške vire ispod pazuha dok u transu pucketaju prstima. Tri meseca na crno uvoditi grejanje po Beču, jer ti ćeif da ti Farizada zapeva na krštenju sina... Jednostavno, džigera.
Šalterologija je oblast primenjene nauke, koja proučava i definiše pojam i svrhu šaltera.
Čovek ima nezgodnu naviku da zaviruje i zavlači nos u razne rupe. Zbog toga su svi šalteri mali, najčešće okrugli, mada mogu da budu i četvrtasti, kao prozorčići ili šuberi. Bez obzira na oblik, uvek su nekako u visini pupka, e da bi se krajnji produkt evolucije i vrhunska božija tvorevina dovela u četvoronožni položaj i perspektivu žabe.
Prema nekim izvorima, šalter je izmislio nemački uzgajivač stoke iz XVIII veka Fridrih fon Šalter. Služio je da goveda imaju gde da se raspitaju kada će biti prodata, po kojoj ceni i kome. Od tada pa do danas, svrha ovog izuma ostala je, uglavnom, ista.
Izgled, kao što je napred rečeno, varira. Od okruglih otvorčića, do, danas veoma modernih, ustakljenih površina, sa veoma malim prorezom pri dnu, da može da se provuče papir A4, presavijen po dužini. Ima i onih, koji uopšte ne liče na šalter, već imaju oblik pulta, koji prosečnom homo sapiensu dođe do brade. Najmoderniji vid šaltera zove se boks. Oni su najpopularniji u bankama. Služe da se onaj ko moli za kredit ili slično, dovede u zabludu da nije na šalteru i da ga tretiraju kao ljudsko biće.
Ono što šalter čini šalterom, njegova suština i bit, njegova duša (!?!?) jeste persona koja sedi iza stakla. Šalterska službenica! Ona je sve i svja. Ako je Njoj volja, Ona može Sunce da pretvori u Mesec, toliko je moćna! Gledati svet iz Njene vizure bilo bi ravno iskustvu koje su imali prvi ljudi na orbiti, dok se Zemlja smanjivala na veličinu teniske loptice. Izreka “Do podne mrzi sebe, a od podne ceo svet“ nastala je zbog Nje. Ona je merna jedinica za nadrndanost, neljubaznost i bahatost. Pri tome je ograničena k’o terasa. Za Nju i čitavu kastu Njenih koleginica svaki dan počinje ustajanjem na levu nogu. Nema gore i veće kletve, nego kad neko kaže “da bogda izgubio ličnu kartu, vozačku i pasoš“.
Druga strana šaltera, bez koje on ne bi ni postao ni opstao, je red. Ako u redu čeka od sto do sto pedeset ljudi, može se smatrati da nema gužve. Brzina kojom se red pomera oscilira. Čas prođe petoro za deset minuta, a onda sat vremena neko gnjavi. Ne može se nikad pouzdano reći ko je uzrok tome, Ona, ili kukavac koji kleči ispred šaltera. Kako ljudsko biće ne poseduje urođenu strpljivost govečeta, u redu se često dešavaju ekscesi, guranje i utrpavanje preko veze, uz obavezne psovke i svađu.
Uz gandijevsku strpljivost ništavni, mali stvor, koji uopšte stigne na red, moće da se nada:
A) da počinje pauza
B) da će ga poslati na drugi šalter
V) da mu je nepotpuna dokumentacija
G) da dođe sutra
D) da je kraj radnog vremena
Đ) da sačeka da Ona telefonira
E) da Nju hitno zove direktor
Ž) da Ona pojede svoj burek
Z) da detetu objasni gde mu je doručak
I) da skokne do pijace
J) da nalakira nokte
K) da je pao sistem
L) da objasni detetu šta da obuče za školu
Lj) da se posekla na papir
M) da mora da ode kod šefa po pečat
N) da objaaasssni detetu kako se vezuju pertle
Nj) da skokne kod frizerke
O) da se konsultuje sa koleginicom
……
Š) da joj se može, i da joj puca prsluk za sve.
To je onaj trenutak, kada ne želimo slušati loše o bivšoj, kada nismo raspoloženi za prijateljsko tešenje i dnevnu dozu sažaljenja.
-Ajde šta si se sturio, kanda je poslednja na svetu, vidi koliko devojčica oko nas, samo čekaju da ih rekreira neko.
-Ma mani me, nisam raspoložen da se žemkam sa nekim fuficama.
-Slušaj me budalo, ni ona nije bila bolja. Mislim nije da je ružna, ali šetala te celu vezu. Sećaš se onomad, kad si je na kiši čekao dva sata, pa nije došla, još te ismejala kasnije pred nama?
-E pazi šta pričaš!
-Ma šta pazi, ponižavala te pred svima. Muvala se sa nama naočigled tebe, izvukla ti do poslednjeg dinara, ona kući ladila dupe, ti joj vukao cigarete i uloške. E moj mili majmune. Pa kao da ona tebe i volela, ti odeš kod nje, najaviš se, a kučka ti i ne otvori. Pa dobar si dečko, duša me boli da patiš radi jedne dronfulje.
-Nemoj tako molim te, ako ja ne pričam loše o njoj, nemoj ni ti, pusti je.
Vukajlijaški sleng koji označava odlaganje neke vesti ili obavljanje neke radnje zarad bolje prođe iste. Ako nekad i uđe u upotrebu to će biti zahvaljujući Kashofu, plebsu poznat kao Kašan, i njegovom brisanju i oživljavanju defki.
- Mama, moram...
- Mama, naucio sam da vozim biciklo bez tockica.
- Duša mamina, kako si samo pametan! :Cmok: Jovane, je l' si rekao nešto?
- Nema veze. :U sebi: Govedo malo, sreća tvoja što te nisam zadavio u kolevci...Pola sata kasnije
- Mama, malo pre sam hteo da ti kažem da...
- UPALA SAM NA BUDŽET!
- To, oči majkine. Sutra te vodim u šoping. :Cmok: Joco, čini mi se da si hteo da...
- Ništa, ništa... :U sebi: A, kurvo jedna, ima da ti izbušim one kondome što ih štekaš ispod kreveta...Sat vremena kasnije
- Mama...
- Kaži brzo, dušo. Mama gleda seriju.
- Ništa kazaću ti neki drugi put.
- Aman, bre, dete! Šta kašanuješ ceo dan? Gukni šta imaš.
- Dobio sam pet iz likovnog i nastavnica me je pohvalila ispred celog odeljenja kako je moje jaje...
- Lepo, dušo. Aj' sad idi gledaj neki anime ili tako nešto i pusti mamu da gleda seriju.
Zaštitni znak životnog preobražaja mlade njuške. To je njuška koju su vukli i rastezali svi koji sebe nazivaju starijim (njihove godine ne moraju da imaju veze sa ovim), a ona se, mlada i vlažna, migoljila van krutih rukohvata, koliko joj se dalo. Ispod nje, mladi zubi su se bijelili i, oštri, lajali su, još uvijek ne znajući na šta. Tužna njuška, ko svaka tužna njuška, svaka na svoj način kriva.
Takvu njušku godine nužno povuku u novo razdoblje. Do tada mršav, namršten, cijepao bi kožu samo da to nešto iznutra izbaci na površinu. A sad, 'to nešto iznutra', kao da je završilo van njega. Njuška je sada punačka i zgodna, a ožiljci iz tužnih i golih dana, kada je duša jurila tijelom kao svijetom, njih kao da se stidi. Izgleda kao da se trudi da bude nešto uprkos njima.
Kažu mi da sam dobar, a meni drago. Kad sam zamijenio svoja mjerila njihovim? Na šta sam juče pljuvao, sad dižem na pijedastal. Diploma se na zidu smiješi, tamo iza stakla rama. I ja se njoj smiješim, govinjivim osmjehom. Ona mi je dokaz da znam o čemu pričam, oni su mi rekli. Poštuje me mnjenje, moj kašalj sad pravi tišinu i prostor u etru, sami za moju riječ. To što ta riječ koja izlazi iz mene više uopšte nije moja, brine me, ali ne toliko da prestanem da se smješkam. Jebiga, nešto dobiješ, a nešto gubiš, shvatila je njuška. Postao sam kralj forme, dajem savjete mladima: šta valja učiti, šta valja slušati, čitati, misliti. Znam koliko bodova moj svaki odgovor nosi, znam koju tačku na čijoj sujeti treba da tretiram sa finom pažnjom. Znam koliko oštro mogu da kritikujem, koliko jako da mrzim, koliko mudro da volim. Znam posle koje čaše treba da krenem. Sve uz taj govnjivi osmejak, zbog kog mrzim ogledala.
Ne može dan bez kafe. Ne može bez šećera. Ne može život bez piva, jegnjetine, cigarete... Sve mi to treba, jer sam uznemiren ponekad. Treba mi i društvo, da mi kaže dvije lijepe o meni. Žena mi treba da me želi, baš ovog ovdje mene, jedinog. Sve to treba mojoj novoj njuški. I kad me trulež iza gnjilog osmjeha podsjeti da je nešto crklo iznutra, ja se brzo uvaljam u neki mojih šećera. Napravim još neki plan, zalijem cvijet iluzije da je taj idealni daj koji će svanuti za deset godina mnogo važniji od ovog današnjeg. Namjestim rame pod nečiju ruku, obrnem turu, privedem nešto, trgujem izum sa reklame... Toliko je načina da mi govno zamiriše.
Njuški će vremenom šminka da izblijedi. Tada sve zavisi od kredita laži: da li umirem kao memljiva smješa lišena razuma, samim tim i boli, ili ću potrajati toliko da ostanem još jednom sam sa sobom. Da se prepoznam, da se sjetim, da bar umrem kao ja. Zna njuška i sad te stvari, ali se smješka, lakše joj. Pa i nije da nije.
Stavio sam ti ime u tetovažu, srećo.
U Zemlji u kojoj je svaka moralna vrednost postala smešna i vredna sažaljevanja, studentkinja nije više devojka sa naočarima koja provodi dane u biblioteci izučavajući i čežnjivo posmatrajući momke sa mašinskog fakulteta ili difa. Ona je jedan novi izrod tranzicije sa roditeljima koji su posle 20 godina rada izbačeni na ulicu, poslati na biro, da sa setom gledaju njihovu fabriku koju su gradili i za koju su verovali da će ih hraniti do penzije u rukama bivšeg policajca sa perspektivnom političkom karijerom u uluzi velikog gazde kako danonoćno iz nje čupa instalacije i nosi ih u staro gvožđe. Ta fabrika, perjanica okruga sada gola i u zidinama predstavlja za njene roditelje sliku njihovih duša dok stoje u redu u pošti da podignu socijalnu pomoć. A ona sa čvrstom verom da mora da pobegne iz sirotinje iz, iz tetkinog kaputa, iz doručka godinama sačinjenog od čvaraka i slanine, u neku bolju budućnost gledajući nafrakane advokatice i službenice po opštinama, odlazi u veliki grad da studira. Jer škola, škola je bitna. Odlučuje da radi, jer zna da njeni nemaju za stan i knjige... Njih pet spava na podu garsonjerice i uveče rade kao konobarice u kafićima velegrad. Na kraju meseca gazda ih ucenjuje, neće da im plati zarađeno ako ne prisatanu na seks sa njim. I one pristaju, računjajući da je to manje zla nego da se vrate kući i nadaju se velikom investitoru iz nedostižne Evropske unije ili Albanije, koji će otvoriti šivaone u kojima će naše žene prevremno stariti, radeći na jednoj nozi, sa krivim kičmama za minimalac ako ispune normu ili manje... Naravno sa momcima nema sreće, jer i oni su čuli da nije pametno zabavljati se sa konobaricama. A onda jednog dana čuje od koleginice sa faksa da postoji lakši, jednostavniji i brži način da se zarade pare i da voda sve opere. Roditeljima laže da ima stipendiju, kao i momku. Ima mnogo više vremena za učenje i za obično studentsko druženje. Jeste malo čudno, što leže sa nepoznatim muškarcima, što su uglavnom stariji i od njenog oca, što traže čudne stvari, što joj to ništa ne prija, što mora da se pravi da joj je lepo... Ali voda stvarno opere sve. Zavšiće sa tim čim diplomira i zaposli se, udaće se za tog svog momka jer njega stvarno, stvarno voli... I radiće mnogo da njena ćerka nikad ne mora raditi što i ona.
Ali studentkinja ne zna, da će jednog dana u njen bračni krevet poput utvara početi da ulaze sećanja na nepoznate perveznjake njene mladosti, da će joj se gaditi seks i da će joj se gaditi muž. Ona ne zna da će njena postelja nekad vrela i egzotična po potrebi postati hladna, toliko hladna da će izlazeći od prijateljice u nepoznatoj zgradi, naići na svoga muža sa mladom, lepom, siromašnom, studentkinjom iz provincije, ispred onog istog stana u kojem je nekad radila i ona.
Nešto toliko brutalno da prevazilazi i brutalnost Čaušesku-a.
14. Jul 1683
Habzburška Monarhija. Beč. Dugogodišnji san Otomanskog Carstva, osvojiti Beč, nadohvat ruke.Otomani opsedaju sa armijom koja broji 150 000 duša predvođeni Velikim Vezirom Kara Mustafom. Dočekuje ih 84 000 branilaca iz raznih delova Evrope: Sveto Rimsko Carstvo, Bavaria, Saxony i naravno Habzburzi. Otomani udaraju svom silinom, crnim barutom dižu u vazduh veliki deo zida. Pobeda im se smešila, ali prerano su se radovali. Alah in je napustio. Pojačanje dolazi, verna Hrišćanska brata Poljaci udaraju o Otomane. Pešadija seče protivnika i grupiše ih. U savršenom momentu Jan III Sobieski predvodi 20 000 teške konjice u centar bitke. Nevernik je sasečen u korenu, nateran na beg i poražen. Hrabrim borbama Balkanskim Ratom naših predaka 239 godina nakon Bitke za Beč poslednji Sultan napušta Evropu. Pobeda je bila teška i duga, ali vredela je svake kapi krvi!
Brutalesku!
Najučestalija racionalizacija nečijeg neuspeha i objašnjenje zašto neko ko je sprcao trideset i kusur godina u dupe nema ni dana radnog staža i i dalje živi sa mamom i tatom i grebe se od njih za cigare.
- Gde si Mićko, sto godina?! Šta ima, radiš li šta?
- Evo, buraz, bio na nekoj izložbi u galeriji, naivno slikarstvo, takav kolorit, takvi prelazi...
- A, čuo, čuo, to ono što bila i neka klopa i pite posle za džabe,da? Nego, šta radiš brate, radiš li negde, si završio faks, jesi?
- E, ma ne radim, batalio faks pre par godina, ne dam da me sistem šablonizuje i melje, ipak sam ja preveliki individualac, umetnik...
- Dobro brate, ali od čega živiš, kakav si mi ti umetnik, šta, izlagao negde?
- E, nisam buraz, imam par akvarela i grafika, ali ne želim još to da delim sa publikom, znaš, rano je, ne bi ljudi to razumeli sad.
- Pa, ako misliš na onih par hamera od pre deset godina za njih nikad neće ni da dođe vreme, iskreno. Uzmi šljakaj nešto, od toga se ne živi, nismo više klinci brate, radi to u slobodno vreme.
- Ma, imam brate i par drvenih skulptura i klesao ja, umetnička duša, šta ćeš.
- Ako misliš na ono što si baba Dari cepao drva pre par godina kad je slomila kuk brate, to nije umetnost.
- Ma, ne kapiraš ti to brate, ja sam umetnik!
- Pa, ako ćemo tako brajko svi smo mi pomalo umetnici!
Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.
Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih i nesnalažljivih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, kamena tvrdjava sva u lišaju i mahovini, načeta ludost u službi zdravog razuma. Svakoga ko poseduje Andromedu odlikuje i tračak sujete, jer svakome je njegova Andromeda najlepša. Uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, ona se širi i skuplja oponašajući pluća univerzuma, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše čezneš i žudiš. Druge ne smeš povesti tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti - na letimičan pogled deluje blistavo, a opet, ta blistavost materije i duha neiskusnom posmatraču može delovati zastrašujuća.
Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju, nalazeći jedino prokletstva ljudske pohlepe i tragičnu patnju postojanja. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama ispod pazuha. Tamo jedino mogu biti svoj, sam sebi prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.
Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju iskre žudnje i zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim krmu ka nepoznatom pravacu, ćutanju, drugujem sa mislima koje ne trebaju ograničenu reč, zvukovima koje daruju instrumenti koje sam jedino za sebe izmislio. Nema gladi, hladnoće, sujete, prohteva, zahteva, jasno odredjenih pravila, tebe, mene, civilizacije..
Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti iz daleka. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo početna stanica sa koje sam krenuo davno, vrlo davno.
Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih slova i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti u ograničenosti vremena i postojanja, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, um neslućene dimenzije a ljudska sudbina jedan novi smisao. Ne postoji ni jedan vid barijera ni iskušenja - samo pobeda.
A onda nekako prokrijumčare zgusnuti snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.
- Kevo vratio sam se.
Muk. Čekanje. Pomirujući osmeh.
- Sedi prvo da jedeš, nisi ništa uzeo u usta danima, a onda se sredi pa idi malo medju ljude. Zaboraviće te.
- Koliko sam bio odsutan?
- Eonima. Nešto kraće nego obično.
Kučka je savršena imitacija ljudskosti! Ovaj kao i svaki drugi oblik psihopatije teško je prepoznati ukoliko se ne pojavi situacija u kojoj kučka nužno ispoljava svoju prirodu! Jednako kao što je nemoguće utvrditi da li je neko levoruk ili desnoruk pre no mu se u više navrata baci lopta, tako je i sa situacijama u kojima kučka “objavljuje” sebe! Sve dotle kučku je nemoguće prepoznati jer njeni činovi stalno osciliraju tako da bolnica misli da je za zatvor, a zatvor misli da je za bolnicu! Sinonim za kučku je “bogomoljka” – ženka insekta koja nakon parenja pojede svog mužjaka! Na kratke ili duge staze maksima svake kučke je – “gotov pazar”! Kučka je neizrasla duša koja je tek napustila mentalni raj životinjskog carstva te zatečena u ljudskom organizmu poseduje spontanu faunsku nevinost koja neodoljivo podseća na duševnost (privrženost porodu npr. ili neodoljivost spontanosti niže logike koja na najmanju umišljenost ugroženosti reaguje u skladu sa automatizmom životinjskog carstva)! Kučka je tako u egzistencijalnoj izraslosti tek biološki robot – medijum prirode, suštinski nesposoban da druge zaštiti od sebe! Ukoliko oženite kučku budite sigurni da vas neće pozvati na piće nikad, niti vam samoinicijativno kupiti košulju da bi vas usrećila, osim ukoliko iza toga ne postoji skriveni motiv! Kučka živi od patnje i poniženja svejedno prolaznog ili stalnog partnera jer njena škrtost je pre svega emotivna, a zatim i materijalna! Kučka se tako manipulacijom održava u socijalnom ekvilibrijumu! Ukoliko ovakvim načinstvom ne uspeva da sakrije svoje bezmalo apsolutno egzistencionalno neznanje kučka sve gura “pod tepih”, ostaje “u pravu” ili odćuti svaki očigledni dokaz nekorisnosti i objektivne štete koju nanosi na ma kojoj životnoj ravni svojim činjenjima! Kučka ne razume da nije smešno ako se svi ne smeju! Ona može da se smeje i dok drugi plaču, jer njena faunska imitacija saosećajnosti ne doseže dalje od mirisa feromona! Težište svesti kučke je u zakonima i običajima krda, jer njen mental je osuđen na oponašanje, budući nesposoban da vlada sobom bez povoca socijalne uslovljenosti! Tako je kučki najviše u politici – stanju opažanja koje isključuje svaki oblik svesnosti! Kučkin krajnji domet “vertikalnosti” je ritualan i završava u najboljem slučaju sujeverjem i crkvenim obredima! Svaka logika dalja od “il’ je crno il’ je belo” iz stanja opažanja jedne kučke - nesumnjivo je “ludilo”! Kučka razume nežnost kao i svako ispoljenje prirode, ali dalje od ličnih prohteva razume samo ogoljenu silu koju joj može pružiti samo “džukela”! Kučka sve što je dobro uzima kao vazduh, a sve greške sakuplja u špil sa “adutima”! Lukavost je mudrost kučke! Kučku je nemoguće egzistencionalno opismeniti jer je svo njeno “znanje” – baratanje prikrivanjem neznanja! Kučku opismenjava jedino samo životno preobraženje putem retroaktivnosti, to jest objektivnim vrednovanjem onog što je izgubila blefirajući moć putem lukavstva! Tako kučka stiče mudrost onda kad je ne može više primeniti!
Porvraćajuć slogan odabranih društvanceta, (uh, drutšvance, uh) firmi koje se druže posle posla, starih poznanika, raznih ženskih okupljenih žgadija koje mungosno krive glavu kolektivno u ustranu kad se slikaju. Tačka na i od instagram mozga i kvačica na č od čmarine ispeglane napućenih usana uuuu, uuu, uu, u idiotskoj iluziji posebnosti u startu razvejanoj općim pravilom da iza svakog novopojavljenog mi to tako stoje manje više iste jedinke apsolutno zamenjive muškim i ženskim kartonskim maketama Novaka Đokovića.
Pa, mi to tako: kupimo čips, pivo i skuvamo lonac kafe, pijemo iz ogromnih šolja na kojima je Snupi kako spava na engleskom i slogan mmm volim da spavam z z z mmm kafa jer mi ne možemo dan pravnog fakulteta da počnemo bez kafe i mi to tako, znaš, originalno, kućna varijanta, kafić uzak, tesna šupčetina preuređena ali to je naše mesto gde ja udaram glavom uporno o neku kuku u ćošku de je prethodni gazda kačio polutke, a konobar ladno ne vraća 45 dinara: ha, ma boli me kurac, čekam, imam ceo dan samo se ti prebiraj po džepovima Gojko, ličiš mi na Gojka opasno, brate znaš Gojka iz Stanova, brate, vozi kola, ima onu sestru, brate, ne, ne... ma u redu je, ZADRŽI, budi se galantni svileni šal u meni a na njemu se srmali kadifom ispisuje: gospodin Darko Rundek, pa otpijem jedno ništa onako da potvrdim širokost i ližem li ližem pivo nula tri, uostalom ja imam pljosku pa odem do wc da se doteram votkom - ja to tako, dok mi ona predano žvaće kašičiću od kuvane plastikovine, treći dan, sa aromom jumisove supe.
Nebo se spustilo, oblačno, nigde, živo, pile, tmurina neka u dušama kasabalijskim, most se srušio, Andriću, iskrivljene naočare, pljunula ga lama, svuda garež, crni, sneg, vrag i trinesti paragrafi ugašenih svetiljki, vrane, konji, izmršaveli i sve smrdi na ugalj i proaplu industriju dok dve studentkinje engleskog idu ulicom u šetnju do parka pretovrenog u parking i preslišavaju jedna drugu treću kolonu glagola, past particip duša našijeh. Uslikavaju se na okuci Mate Pižurice dole kod Petrijine petlje i objavljui mi to tako – napaćeni Mitar Pešikan iz momenta likes this dok se iza njihovih lepih lica mangulica vide udžerice, golo granje, mraz, odžak okrnjen, crnodimujuć i pogrbljena baka koja nosi uflekan kaput govno žut iz šesettreće i skuplja šećer prosuti što je nekoć kotzkom bio.
- Baba pa de ćeš taj prljav šećer nazad aman nije sto dukata vidi kako je crn.
- Pa ja to tako - i opiči selfi grada propaloga odozdo kroz noge ko Delpotro.
Od skorijeg svi misle da su popularniji ukoliko imaju vise prijatelja na face book-u ili my speace-u i zato dodaju sve zive, i one koje znaju extra i one sa kojim su se samo jednom videli u gradu i one koje uopste ne poznaju.
Dve drugarice gledaju fb i sad jedna ima 3 504 prijatelja dok druga ima samo 2 439 i upada prva na njen acc i gleda "friend requests" i ima 45:
Drugarica 1- Jao samo 45 zahteva.
Drugarica 2- Pa bre vidi ko je sve, mozda ces se preko njih setiti jos nekoga i onda ga ti dodati u prijatelje.
Drugarica 1- Tako je, cekaj da vidimo....JAOooooooooooo evo ga MILANCE mali, upoznali smo se pre neko vece, njega prihvatam a evo je i njegova sestra i nju cu isto...
Drugarica 2- E vidi tvoja mladja sestra je napravila fb,koliko ima ona godina?? 11 bese??? i vec ima 1 538 prijatelja, jao dusa moja :***
Drugarica 1- Ima 9 godina bre a vidi kako joj je lepa skila, nego kad pre 1 538 kad je juce napravila, nema veze evo sad ima 1 539.
Drugarica 2- AUUUUUU ko je ovaj Abdul Ar Mahit???
Drugarica 1- Cekaj da vidimo, 1974 godiste, iz Indije, ozenjen i ima petoro dece, ma ima slatku sliku na profilu dodacu i njega....
Osoba koja vodi imaginarne ratove, vidi probleme i razne znakove tamo gde ih nema. Osoba velikog srca, građena k'o stalak za infuziju. Šmeker, ali samo u svojoj glavi. Najbolji drug mu je realni Sančo Pansa. Njemu je alkohol hrana za telo. On ne pije zato što hoće, nego zato što mora.
Don: Sančo, pogledaj onu devojku, najlepši cvet, koji se može naći u ovo vreme, vreme globalnog zagrevanja i velikog zagađenja vazduha. Kapljica vina u moru vode. A još me i gleda.
Sančo: Ooo moj dobri Kihote, ta majska ruža, taj lepi cvetak te gleda, ali te gleda i sav narod iz ove kavane. Naime, malopre te je saplela stolica, a pre toga si peglirao na poslužavnik.
Don: Sančo, prijatelju, ne budi pesimista, sad ću odšetati u nove vojne pobede, neće mene mala neprijatnost ometi u ovom uzvišenim poduhvatu.
Sančo: Al' će te ometi njen voljeni, radnik obezbeđenja, iliti jednostavno izbacivač.
Don: Ne bije boj svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
Sančo: Jeste Done, al' ovaj ima veće srce i od tvoje ljubljene.
Don: Ma šta ti znaš. Lepotice, lepo je rat ratovati sa lepim devojkama. Moje srce za tobom krepa. Moj te tukidid neizmerno voli. Moja se duša za odnos s' tobom moli.
Ljubljena: O svetli Kihote, ja ne bih ratovala sa tobom, al' moj dečko bi vrlo rado.
(nakon bolnih 24 minuta u urgentnom centu)
Don: Oj Sančo, moj vodiču, prijatelju jedini. Hvala ti što si uvek bio uz mene.
Sančo (u sebi): Sančo, Sančo u dupe te ljubim realističko, kud mu ranije ne izbi sulude ideje iz glavudže.
