Uzrečica emo kučki na Fejsbuku ili bilo gde drugde (da, 'mew' upotrebaljvaju i u razgovoru).
Koriste je jer su po njima mačke sveta bića (počev od Hello Kitty, preko dukseva sa mačećim ušima i šapama, do žena-mački po mangama i japanskim crtaćima).
Pokušavaju da budu 'swatke' i 'micaste' kucajući/izgovarajući 'mew' i time privuku što više potencijalnih jebača.

Matori šef koji ti kao novajliji uvali noćnu smenu, i na taj način te prisilno povampiri. Danju spavaš, noću bdiš. Nije potreban ni ujed, vruć seks na krvavoj mesečini, podivljali hormoni dugo gladnog, visokog vampira uz slepe miševe i crne leptire, i ostale emo vampirske stvari (slobodno dodajte vaše fantazije), noćna smena efektnije prenosi infekciju sanguinare vampiris od svega toga.

Ultimativna trsiteljčina. Fernando Kolunga na kub. Pretpostvka je da toliko jako burgija emo cavulje u rč da im poremeti nekako pigment zenica, pa im se boja očiju promeni. Pa ono, ako ima zainteresovanih dama kojima se ne sviđa njihova boja očiju, neka mu se jave. Da se tako duhovito izrazim.

Priča kaže sledeće...

Poglavlje prvo - UVOD:
Jednog dana, skupilo se par ortaka i odlučilo da pravi bend. Svi su znali da sviraju poneki instrument, jedan od njih je bio aktivni učesnik karaoke obračuna u lokalnom klubu, a jedan je znao da se dere k'o magarac. Lepo!

Drugi korak im je bio da smisle šta će da sviraju. Voleli su EMO muziku, ali nisu sebe smatrali tolikim gejčinama da sviraju tako nešto. Scremo (ektremniji Emo - da kažemo Emo-Core) im je bio onako, baš po meri, ali ni to nije to. Hteli su da stvore nešto novo, nešto divlje. Jedan od njih je voleo malo Deathcore-a, pa su odlučili to da iskoriste. I tako je krenulo...

Poglavlje drugo - DEFINICIJA:
Crab-Core je moderan podžanr ekstremne rock muzike. Iako ima dodira sa metalom, on to ipak nije.

Crab-Core muzički odlikuju Hard-Core rifovi, sa uplivima Deathcore-a, simpho klavijature, čisti, harsh (vokali između Death Metal growl-a i Black Metal scream-a), Euro-Dance semplovi i bitovi i Emo/Scremo tekstovi i atmosfera (muzički).

Vizuelno ga odlikuje odsustvo bilo kakve logike. Poenta u igračkom performansu je da je uopšte nema. Headbanging i headslaming je bez ikakvog reda, totalno nasumičan i retardirajuć. Mlataranje kosom, mrdanje glavom, skakutanje, pokretanje udova i izvođenje raznih igračkih figura je totalno debilno. Odatle i naziv Crab-Core, baš zbog tog "igranja" (samo me zanima ko je utripovao da krabe uopšte igraju, al' 'ajd sad, ko šta mene pita).

Poglavlje treće - ZAKLJUČAK:
Još jedna u nizu pojava iz SAD-a. Ti likovi kao da se trude da stvore što više retardirajućih bendova. Koliko god da su SAD doprinele kvalitetu i razvoju rock i metal muzike (i muzike uopšte), u poslednjih dvadesetak godina sa te strane Atlantika dolazi besomučno puno vokalno.instrumentalnih sastava koji su ubistvo za mozak.

Crab-Core je još jedan ubod u leđa rock i metal muzike, još jedna pojava koja okuplja muzički ograničene klince koji misle da su ovakve pojave ekstremne/žestoke/mamojebačke.

Sledeci evolutivni stupanj mladih ljudi koji nikako da napipaju nesto, kada nocu leze u krevetu na ledjima, sa rukama ispod sebe, te im u nedostatku te kostane mase treba instant subkultura. Novi stepenik posle emo price, s tim da hipsterima raste prava brada, skejtbord su zamenili uljem na platnu i plocama iz '72. Karakterisu ih Klark Kent naocare i neobjasnjivo tup izraz lica, koji normalan covek poprimi kada npr ispusti lubenicu na sred ulice. Uz malo srece, hit za jedno leto.

Rečenica kojom sagovorniku govoriš da ti se živo jebe za to što je prije rekao i da bi prije gledao reprizu reprize zasjedanja Marokanskog parlamenta nego slušao to što on govori.Razlozi su razni
1.previše ste pijani obojica
2.situacija je smorna sama po sebi
3.on se ponaša toliko emo da bi ga zveknuo
4. 1,2,3 u kombinaciji

Popularna zanimacija prilikom obedovanja koja se često viđa u američkim serijama. Najčešće možemo videti kako se hranom igraju ziljave devojke i emo pederčići dok ih depresija šiba kao bič starog Vranca. Ovakav običaj u Srbiji nikad nije zaživeo, jer, jelte, mi nemamo para kao Ameri da se razbacujemo hranom, kod nas se sve što se nalazi na stolu brzinom munje deportuje u stomak.

Misao koja se pojavi kada odeš na bir fest, egzit ili tako neku manifestaciju pa naletiš na razne neke metalike, sektalike, emose, pankere, skinse, darkere i čudno ofarbane ljude koje nikada ne srećeš danju, u radnji, kraju, na poslu ili tako negde gde se danju krećeš.

Najbolji drug, koji nije EMO.
............................
Znate onaj glupi trenutak, kada više niste ni tamo-ni vamo, pa pokušavate da definišete međusobni odnos?
E. Onda počinjete da razmatrate obostrane emocije u sitna crevca... postavljate
jedno drugom najbesmislenija pitanja, na koja dobijate i dajete jos banalnije odgovore...
Satima vam dotični skače po
nervnim završecima i sve ste dalji od odgovora koji tražite ...

Potpuno nevažna pobeda. Trijumf koji ne menja stanje stvari drastično. Obično je borba koja prethodi takvoj pobedi samo prepreka ka pokušaju ostvarivanja nekog cilja. Za razliku od pirove pobede ne mora da bude sa velikim gubicima, već je samo - besmislena. Ali sve to pod uslovom da taj cilj nikad i nisi mogao da ostvariš, ili si jednostavno epski fejlovao.

Naime, Hanibal Barka je jedan od najvećih vojskovođa svih vremena. U drugom Punskom ratu je odlučio da pokaže svetu svoja gigantska muda pa je objavio rat Rimu - najvećoj sili tog doba. Nakon što je prešao preko Alpa ZIMI ( u to vreme su bile skupe avionske karte, a i Kartagina je bila u ekonomskoj krizi. To je i razlog drugog punskog rata, osim Hanibalove mržnje prema Rimu naravno) stigao je u Italiju i počeo Žabarima redom da objašnjava šta se desi kad ti oštar objekat penitrira u solarni pleksus. Ređao je pobede i Rimljani su ga se plašili ko Srbin promaje. Ali..... Da bi porazio Rim trebalo je osvojiti sam grad. Trebalo je probiti zidine Rima i ući k'o Burzum u emo cavu. A Hanibal je zaboravio da ponese mašine za opsadu....

Slika koja se postavlja kao "default" na Facebook-u, Myspace-u i slicnim sajtovima. Sastoji se od devojke/devojcice koja slika samu sebe u ogledalu digitalnim foto-aparatom, ili cesce mobilnim telefonom. Slika u 99% slucajeva nastaje u kupatilu, te se u odrazu ogledala vidi doticna devojka/devojcica, njen foto-aparat ili mobilni, vodokotlic, plocice i polica sa cetkama, brijacima i uloscima.

(U retkim slucajevima i momci postavljaju ovakve slike, ali pod uslovom da su emo ili gej)

Marina Tucaković uze ogroman novac od teksta nekog siromašnog rokera pa napravi "dobar" narodnjak.Roker ode sa 50 evra hepi.Sve u svemu,TFolk tekstovi su naj emo kad ih neko piše iz duše ili ukrade autorska prava nekog ko je ispisao neki tužan spomenik na romskom groblju.Dole naveden tekst,mislim da je Škora,de će joj duša za tako nešto...

Vrlo labilna (nazalost ne uvijek)mladost podlozna raznim uticajima,koji su ponekad potpuno normalan adolescentski period,a ponekad imbecilno pretjerivanje.
Danas postoji termin i pravi gotik koji se odnosi na pokret nastao u Londonu(a gdje bi drugo)krajem sedamdesetih,kojeg su pokrenuli Siouxie and the Banshees,Bauhaus,And Also The Trees,The Cure,onda i Christian Death(ameri)i drugi,a kasnije ga promovisali Sisters Of Mercy,Nine Inch Nails,cak i David Bowie(ne kazem da je on goticar)kao i Depeche Mode(takodje),i slicni,bio je to jedan odlican pravac potpuno cudnih muzicara koji nisu isli na sokantnost ili seksualne atribute vec melodiju,poeziju koja je cinila tekst mnogih od njih i muziku generalno jer im je to i bio cilj.
Ono sto je danas poznato kao gotik je armada nekih govana koji misle da je smisao svega biti tuzan i pricati o krvi,smrti,besmrtnosti,vjecnosti i patnji.I seksu,sto dovodi u konflikt sa starijim gotikom,pokazujuci koliko su isprazni.Kad im neko kaze da je sve to emo,oni se uvrijede iako ne znaju da pokazu kako to NIJE emo.Moderni gotik je nista drugo nego sund za narodne mase,industrijska potrosna roba dostupna svim koji svojom jednostavnoscu teze za dubinom prije dubine.

Stanje teške paranoje. Situacija bez izlaza. Situacija kad svi jebu, a ti ništa, situacija kad ne možeš da savladaš samog sebe, svoje strahove, svoj bes na svet. Klasična verzija pubertetskog problema u koji upadaju i najjači. Decxko momenat. Pojava kad se strejt osećaš k'o gej, jako teška životna dilema, biti il' ne biti, jednostavno bezizlazno. Hard-kore emo sranje.

A to je neki cudan ludak. Neprilagodjen u drustvu, nece lepo da prizna da je degenije, nego se vadi, ja sam emo smrc, smrc. Uglavnom seta sa povecim brojem akrepa, nikad ne spavaju, a i da se to desi, kome puca patka?! Jednostavno, likovi sa vise boje na sebi, nego pokojni Hit Ledžer. Nije da sam ja neki frajer, ali njih treba lemati.

Ubac je svaka (najčešće maloletna) osoba koja, u periodu pronalaženja sebe, očajnički pokušava da se izdvoji iz mase i da pripada nekoj kul grupi. Pritom ima više opcija, a postupak je sledeći. Otvoriti google i u polje search ukucati:
1. emo. Nakon što je video(la) kako bi emo trebalo da izgleda, odlazi kod frizera po frizuru sa šiškama preko lica, kupi roze pertle i postaje depresivan jer tako treba. Secka se u slobodno vreme.
2. metalac. Neparnim danima nosi majicu sa printom Metallica, parnim sa printom Iron Maiden koje kombinuje sa uskim crnim pantalonama, martinkama i dugom masnom kosom. Da, i svira onu zamišljenu gitaru. Ide okolo i govori kako svi ostali imaju pomeren sistem vrednosti.
3. rege. Traži kintu od roditelja da ode do BG-a jer tamo neki tip radi dredove veoma povoljno. Oseća duhovnu povezanost sa rastama i Etiopijom, njegovom kolevkom. Sluša isključivo Bob Marley-a, omiljena životinja mu je lav, a boje zelena, žuta i crvena.
4. reper. Popreko posmatra rege ubaca sa kojim je u istom busu za BG, s tim što ovaj pali po VANS patike i ECKO farmerice tri broja veće. Ima besnu kapu preko očiju od koje ne vidi gde gazi. Njegovi bogovi su Kanye West, Snoop Dogg, 50 cent i naravno 2pac.

Ovaj sajt je u svome nastajanju imao potpuno drugu svrhu i formu,do danas se izmenio i prošao kroz razne modifikacije.To što je ovaj sajt danas nema nikakve veze sa onim što je bio na početku.

Ironija je to što je procenat tinejdžerskih trudnoća u Virdžiniji najveći u celoj SAD. . .

Stupidno liberalno tolerantna reklama koja očigledno nije snimljena u Srbiji. Dva mala balavca nabace emo šiške,što je teško bez (vidljivih fizičkih) posledica. Pogoršanje nastaje kada otac balkanac, samim tim patrijarhalnog vaspitanja, da svoj pečat odobravanja : Da znaš da jesu slatki. Nema te rakije koja to može učiniti balkancu, a kamoli ceđeno voće. Jedino prolazi to što Bogdan Diklić liči na tolerantnu metroseksualnu mušku papuču, pa scenario deluje moguć.

Он је ултра, мега, гига јебач. Кад он јебе, емо цава постаје фенсерка, а црнкиња белкиња. Њему је трпање у чку досадило, он јебе само у рч. Тако је добро уигран, да може да јебе два сата без престанка. Кад он јебе, чак и рч доживи оргазам. Број риба које су осетиле укус његовог паламара сразмеран је броју становника Исланда.