Fakultetski izraz za odjebavanje u doživotni friend zone. U prevodu, neš jebat pa da ti je od zlata. Možete se znati iz Gimnazije ili iz kraja ali ti si dečko kolegaaa! Ništa što ste zajedno išli na časove nemačkog i matematike a ti je vatao po busu u drugom srednje i dobio blajv na Kozari u po onog spomenika. (Prejebala ekskurzija i Avalu u prvom osnovne). Indeks = memory dump.

Једна, без сумње, бистра особа која је у својим тинејџерским покушајима да се издвоји од остатка масе отишла мало даље. Није се у потпуности извук'о. Неомражен, али неприметан и никад позиван када је требало да се пљуга иза школе, решио је да оде корак даље бавећи се стварима које представљају тоталну непознаницу његовој околини.

Било шта што би евентуално заинтригирало остале и њега угурало у центар пажње је долазило у обзир, али мало кога је интересовао бруто домаћи производ Никарагве и огроман проценат заражених ХИВ-ом у Централноафричкој Републици. Ко их јебе што не купују гумице, причали су. Енглески сви знају, а и шпански. И баба га научила поред Љовисне. Норвешки је добар, примамљиво звучи. Богата земља, снег, плавуше. Међутим, паде и то у воду, чим су кренуле критике о губљењу времена и "За кад ће то да ти треба, ни српски не знаш". А ионако је било зајебано пребацивање из директног у индиректни говор и смештање прилога "ikke" у разним реченицама.

Дигавши руке од наука, баца се на уметност или тако неки ђаво. Хипстеризам је кул, ал' фрка од ћалета. Видео би неке зелене уске панталоне и одмах посумњао свашта, а човек је академац Универзитета Ломоносов. Гот звучи примамљиво. Обучеш црно, лакираш нокте, пичиш неке металике па нека гледају љомбери. И треба да гледају. Ал' онда све то види кева па сазове фамилијарну конференцију где ће расправљати о најефикаснијим методама извлачења детета из секте и лечењу болести зависности, прецизније наркоманије.

Зато је ту стари добри спорт. Фудбал је увек популаран. Лепо је пратити га и бити упућен, али сви знају за Реал, Арсенал, Бајерн и остале великане, а тек није кул бити навијач Манчестер Ситија. Јебеш ти то. Сад је ту инернет и разни канали који преносе свакаве пизде материне па ће се наћи нешто што је "андерграунд". Изгуглаће се ако треба и трећа лига Албаније за ратне инвалиде па нека се чуде. Не навија за Барсу, а није ни несврстан. Издваја се.

Umesto da bude obrnuto, malu decu smaraju da nose po 5 kila knjiga i svesaka da iskrive kičmu, dok fakultetlije ponesu samo jednu svesku... I to samo kad su dobro raspoloženi.

Prsiti se. Tripovati se. Hvalisati se.

Količina pameti je idealno raspoređena u svetu. Svakome je svoje dosta. Ipak, nije veliki broj ljudi koji za sebe misle da su baš najpametniji, a verovatnoća da se zapati takva ideja je obrnuto proporcionalna inteligenciji persone.
Međutim, na nivou nacija ipak smo svi najpametniji. Tako da se ističu primeri najveće inteligencije, Tesla npr... a one suprotne radije zaboravljamo, makar bili veoma uticajni u nekoj prošlosti.

Оno što piše na sajtu neke sitne programerske firme u pokušaju da izreklamiraju svoj novi obrađivač slika/sređivač datoteka/cvikač videa/ubaciti random nepotrebni program ovde. Naravno, pošto takvi programi u proseku imaju četiri i po opcije, a ima ih k'o selektora posle poraza od Makedonije/Estonije/Novog Zelanda/ubaciti random sranje reprezentaciju ovde, tvorci istih moraju da pristupe drugim metodama da ubede dokone ljude da skinu baš njihov program umesto da kao sav normalan svet torentuju fotošop i reše problem za vjek vjekov, pa onda lepo uzmu i prevedu sve četiri i po opcije na svaki jezik ponuđen na Gugl trenslejtu, koji prevodi stvari lošije čak i od prevodilaca sa Palme, Kopernikusa ili Panonije. I to piči sa engleskog(koji je ionako u cirka 97% slučajeva sjeban) na kmerski, tagalog, mađarski i srpski(ćirilica!).

Jebiga, ako si već patriota i oćeš da kropuješ slike na ćirilici, valjda je red malo i da se žrtvuješ.

Zdravstvenog ili životnog... nije bitno. Rastajanje od korena za prstohvat vilinskog praha gradske vile. Prećutkivanje istorije bolesti u porodici, jer pradedina tuberkuloza zarađena prelaskom preko Albanije nije ništa vrednija od lažnog osećaja pripadnosti nekoj celini koja danas samo bruka istu onu kaldrmu kojom su nekada kročila gospoda s dobrim cipelama i jakim karakterima. Pokušaj dodvoravanja Nejakim Urošima s ciljem nasilne kvaziurbanizacije ličnosti izgubljene između dva sveta. Zaboravljanje dede, izuzetnog posleratnog hirurga, samo iz razloga što je tvoju babu upoznao služeći vojsku u Bujanovcu; ili u krajnjem slučaju, jer je tamo i živeo.

Osramoti me va vjek i vjekova.

Zaključak koji se veoma često izrodi u bleji koja se dotakla političkih tema.

Jednostavno, ako se krene sa tom temom dođe se do zaključka da nema za koga da se glasa jer Demokrate su teški lopovi i u očima sveta su toliko srozali našu zemlju, da ne može niže, a mislili smo da je dno bilo ono pre petnaest godina. Naime, unakazili su zemlju, sebe su napunili do besvesti, a po korupciji smo jedna od najgorih zemalja u univerzumu, tako da se stranci gnušaju ulaganja.

Sa njima u kombinaciji su Mali Sloba, Mrka i Penzosi koji su nas uništavali desetak godina, u kojima su uspeli da nam srede 4, 5 ratova, inflaciju, sankcije i kao šlag na torti bombardovanje. Naravno za to vreme su nas i mentalno uništavali muzikom, glupim emisijama, vidimo-se-u-čitulji knjigama i dokumentarcima, a njihov recept i danas uspešno primenjuju njihovi gorepomenuti drugari i koalicioni partneri.

Tu je i LDP ali za njih se ne može glasati jer prvo podržavaju Vilenjake, a zatim hoće i da daju Kosovo što realno nije baš mnogo popularno, a oni i sami znaju da tako nikada neće doći na vlast, ali mogu na tu foru da se ogrebu za koji Sorošev dinar i njima lepo. Malo ponekad moraju da dobiju sitne batine od ovih baš ekstremno desnih ali za drogu se uvek ima, a to je najbitnije.

Da ne zaboravim i najveću opozicionu partiju Naprdnjake (slovo "e" namerno ispušteno) koji su dogurali tačno tamo gde su želeli, jer ne odgovaraju ni za šta, samo prduckaju, a čak i maloj deci je jasno da su u talu sa ovima na vlasti i da mlate lepe pare, tako da oni neće nikada ni doći na vlast jer ne žele. Kao i ovim trećima, lepo im. Bace neki povremeni plakat protiv par likova iz vlasti, štrajkuju glađu par dana i to mu dođe to. Kada ih pokradu na izborima, uplate im neki dinar i Toma ima za kupovinu hrane posle štrajka, Vučke ima za botoks i bole ih brige.

Na kraju ostaju one partije koje predvodi Koštunica, ali za njih skoro niko neće glasati, jer da se razumemo, ja sam ubeđen da Koštunica na izborima ni sam ne glasa za sebe, ako ga uopšte i obaveste da su izbori u toku. Tu u njegovom rangu su Šešeljevi svedoci koji osim povremenog gađanja cipelom u parlamentu i po koje bačene kletve, malo šta drugo rade i mogu da rade, barem dok se ne vrati Veliki Vojvoda sa lenstvovanja u Hagu. Njima će se pridružiti u borbi protiv toga da im nebo padne na glavu i čuvene Zveri pardon Dveri, pa će da zajedno namaknu pet posto.

Tu negde pluta i Rasim Ljajić ali za njega niko neće glasati zato što će dati glasove Borisu Tadiću, kao i najveći lopov u istoriji Srbije Mlađan Dinkić čiji je manevar izlaska iz vlade provaljen, svi znaju da je Miškoviću prodao pola zemlje za sitne pare, a to što ljudima obećava opštine je takođe smešno, jer šta će im opštine kada će svakako biti bez para, a plus i on će dati glasove Tadiću, jer izašao je iz vlade samo da bi probao na ovu foru Ujedinjeni Regioni da namakne cenzus.

Na kraju ostaje jedino da sam sa svojim drugarima iz kraja osnuješ stranku, jer jednostavno u bilo kom kraju Srbije možeš naći dvadesetak ljudi koji će bolje obavljati posao od ovih lopova i lenjih neznalica koje žive kao paraziti na našim grbačama. Ako ništa drugo, mora da je isplativo čim su se oni svi toliko navadili.

Uzvišen izraz kreativnosti i mašte, krajnji proizvod često je uporediv sa najboljim delima H.K. Andersena, Ezopa i Braće Grim.

Kada zavladaju glad, bolest, tiranin, siromaštvo i razne druge nedaće koje nas kroz istoriju nisu zaobilazile, potlačenom Srbinu je ostajalo uvek jedno oružje za bitku - sposobnost da se samom sebi smeje onda kada mu je najteže. Na tom polju, pored inata, možemo sa punim pravom da tvrdimo kako ne postoji niti jedna nacija i kultura koja je u stanju da ismeva bilo koga i bilo šta na tako sarkastičan i kreativan način, pa na posletku i sebe i sopstvenu sudbinu i situaciju koja nas je zadesila.

Zajebi i Pajtonovce, čuveni engleski cinizam, grčku komediju, Molijera, Sašu Baron - Koena...Humor ovog podneblja ne samo da pogadja najbolnije tačke i veličine prikazuje u groteskno - nipodaštavajućem svetlu, već niti ikoga poštuje, niko mu nije svet, ne štedi ni ličnosti ni institucije, ni same narode. Ne jebe ni papu ni vatikan, ni predsednike, magnate, javne ličnosti, ne preza da ismeje crkvu, narode, nacionalne manjine religije..Što u suštini i ne bi bilo tako strašno da u svemu tome postoji granica pred kojom vredi stati, a to je sarkazam na sopstveni račun.

Svi znaju da je Tomislav Karadžić kriminalac, da su Šutanovac, Nikolić, Vučić, Velimir ilić i ostala kompanija neobrazovane i nekulturne lopuže, da su sudstvo i zdravstvo korumpirani do tačke očaja i bola. Svakoga pa i malo dete Ivica Dačić asocira na ugojeno prase, Isidora Bjelica na nosoroga, pokojni Batić na Gargamela. Ali lakše je tako. Pronadje se ventil, izbaci bes, a ljudi koji u manjoj ili većoj meri utiču na tvoj život i njegovo funkcionisanje, umanjeni uz pomoć karikature i satire, deluju ti nešto bezopasnije pa ih nešto lakše i podnosiš.

Miloš Obrenović, pokojni vladar imao je svoje uhode na svakom koraku, koje su ga redovno obaveštavale kakvo zadovoljstvo vlada u narodu : nije ga zabrinjavalo kada se ljudi žale i negoduju, još manje kada ismevaju, ogovaraju i vredjaju aktuelne čelnike vlasti. Plašilo ga je jedino kada narod ćuti.

U Francuskoj, Grčkoj, Portugalu, Irskoj..Jednom rečju masi zemalja koje su po stupnju obrazovanja, kulture i intelekta 1500 godina uglavnom kaskali za nama, svaka odluka, donesen zakon i pokušaj pritiska na budžet ili uslove života gradjana biva ispraćen paljenjem automobila, rušenjem zgrada, demonstracijama, smenama, ostavkama, paralisanjem saobraćaja i normalnog života, dok stvari u manjoj ili većoj meri ne dodju na svoje mesto. Sravne pola infrastrukture sa zemljom ali ko ga jebe, izgradjena je njihovim novcem i trudom, prema tome pripada njima, ne vlastima i institucijama. U Srbiji, ljudi se izlaju ispred dragstora, u kafani, školi, poslu, ulici, narugaju se političarima, ismeju poskupljenja, mortalitete, zagadjenost, besposlenost...Otvore ventil, izduvaju se i teraj dalje.

Kriterijum koji odredjuje koja ce sekretarica biti zaposlena.

Jedinica za važnost u SI sistemu (mernih jedinica), zaostala iz bivše nam države. Zapravo, bivše, bivše, bivše države. (Valjda nisam neku zaboravio)

Takvi u stvari ne postoje, osim mozda neke od sportskih nam reprezentacija, i to samo na kratko, al tu bi se vec govorilo o kolektivnoj, a ne pojedinacnoj slavi.Bbilo kako bilo, ova kategorija ljudi se velica od strane novinara i biva svrstavana u red mini-bozanstava, u njima vide jedini spas za ovu zemlju, jer nas oni predstavljaju na jedan totalno pozitivan nacin u celom svetu. Sama cinjenica da su oni bas "naseg porekla" je za njih vec pola uspeha, jer su "nasi ljudi" tako cenjeni svugde u svetu zbog svoje jedinstvene kreativnosti i nacina razmisljanja, koje nema dobru prodju na nasim prostorima al' zato preko grane ide ko alva.

Svakako jedan od najvećih likova u istoriji kriminalnih romana. Lik čije deduktivne moći prevazilaze i zakone formalističkog mišljenja, čineći ga nepogrešivim u obavljanju svog posla. On je detektiv-konsultant.
Svaki slučaj je drugačiji, ali obrazac za rešavanje, koji Šerlok nalazi u svakom slučaju, je besprekoran. Uz njega verno stoji Doktor Votson pri obavljanju svog detektivskog posla. Pandan po kulnoći uz njega mogu biti eventualno Dr Haus ili kolega lik Herkul Poaro.
U svakodnevnom govoru označava atribut čoveka koji je jako dobar u pronalaženju izgubljenih stvari.

Ambiciozan i perspektivan sa diplomom državnog fakulteta. Da tečno govori neki strani jezik i da poznaje rad na računaru. Obavezno mora da je timski igrač i da ima vozačku dozvolu. Da nije stariji od dvadeset godina i da je rođen sa par godina radnog iskustva.

Mufa, Kiki i ja su akteri nekoliko legendarnih pesama Zabranjenog Pušenja i živi svedok da su neki ljudi ipak bili proroci. Isti izraz se može servirati kao odjeb starijoj generaciji koja krene palamuditi.

Elegancija sa pet brzina. Najbolji topdžija svih vremena. Čovjek čije se ime pretvaralo u huk Hajberija i gostima tjeralo jezu niz kičmu. Davne 1999. magnet za talente u ljudskom obliku Arsen Venger ga je doveo iz Juventusa i ovaj vižljasti momčić je našao dom. Stao na centar terena i rekao : „Moje kraljevstvo seže do oboda ovih tribina“.

Nije krenulo baš najbolje, ali je stari vuk Arsen imao strpljenja dok Anri nije uhvatio zalet. A onda, kad je uhvatio zalet, kao kroz čitavu karijeru niko nije mogao da ga stigne. Imao je sve, brzinu, dribling, ideju, dušu, kompletan igrač. Mag. I gospodin. Tako je elegantno izgledao na terenu da bi mu pozavidio i najveći engleski džentlmen. Dribling nije atraktivan kao Ronaldinjov, onaj dječački, već odmjeren , zreo, gospodski, jednako ubojit, taman koliko treba.

Mili Bože kad uzme loptu na centru pa se sjuri lijevom stranom prema kaznenom prostoru, naniže par igrača, i onda magija... dođe na ivicu šesnaesterca i odjseče loptu u gornji lijevi ugao. Golman svojom paradom samo uljepša prizor. Trejdmark.

Bio je toliko brz da mi se uvijek činilo da ostali igrači stoje u mjestu dok on juri kraj njih. Izgledalo je kao da ne dotiče zemlju, veća elegancija nego primabalerine maksime teatra „Boljšoj“, Svetlane Zaharove. Uhvatiti njega bilo je kao uhvatiti srndaća kapitalca. Pravi trofej. Sve je ličilo na video igricu u kojoj je on zadnji glavni, baš u skladu sa tadašnjim sponzorom Arsenala kompanijom „SEGA“. Osvojio je sve što se osvojiti moglo. I jedina mrlja ovom džentlmenu u karijeri je ruka protiv Irske u kvalifikacijama za svjetsko prvenstvo. Ali jebeš ga, i to je čar fudbala, pa i jedan Maradona je imao Božiju ruku pa je heroj. Bili je ili oni ili mi, i on je napravio izbor. Nikad nije dobio zlatnu loptu, ali je zato dobio Kanavaro jeb'o mu pas mater i onome k'o je dade odbrambenom igraču.

A onda je odlučio da malo vidi svijeta mimo sumornog Londona. Od tad Venger traži novog kralja, novog Anrija, vrte se igrači, talentovani, dobri, ali ovakav blagoslov te pomiluje samo jednom u životu. Ponekad u pauzama američke lige , vrati se iz legende, čisto da djeca koju Venger sada trenira povjeruju u bajku o kralju sa Hajberija. Da je postojao neko ko se mogao suprotstaviti Crvenim Đavolima, i da je u Londonu gazda bio Topdžija a ne onaj plavi pandur sa Stamford Bridža. Da vide da još uvijek postoji i da je nekada vladao, i da će možda opet zagrmiti čuveni topovi, ovaj put sa Emirejtsa. Da je moguće da ponovo ovladaju fudbalskim bojilištima u Engleskoj.

Jedini Francuz kojem se London predao bez zrna baruta.

DEMOKRATSKA STRANKINJA

Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.

RADIKALKA

Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.

KOŠTUNIČARKA

Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...

VUKOVKA

Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.

CURA IZ DRUGE SRBIJE

Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.

G17 + PROVIZIJA

Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...

Međ' narodom našim gotovo genetski osetljivim na jednu vrstu parade (a pre svega na "vrstu" koja tom paradom defiluje;prim.prev.), još iz vremena sletova i ostalih marksizmom osvešćenih manifestacija rado korišćen termin za kakvu profanu ili besmislenu pojavu, događaj ili informaciju.

E sad, u tim slavnim decenijama iza Titovog mesijanskog dolaska na čelo države u kojoj su naši matorci imali usranu sreću da budu rođeni i jednom godišnje, moliću lepo, idu i na to čuveno more (jebalo ih isto, bajdvej), sve van pomenute zajednice naroda predstavljalo je prc paradu: Vijetnamski rat, dizanje i pad Berlinskog Zida, venčanje Čarlsa i Dajane i ostali manje-više poznati ali u životu jednog vlasnika crvenog pasoša sasvim sporedni događaji. Danas, međutim, kada je navedeni putni dokument odavno izmenjao sve dugine boje i nijanse i može eventualno da vam koristi još jedino kada ga u odgovarajućoj administrativnoj zgradi prilažete radi vađenja novog (ali sa prejebeno sakrivenim tekstom himne preko fotke vaše malenkosti), pod fenomenom iz naslova se podrazumeva praktično sve, od sâmog tog pasoša do čitavih života nesrećnih ljudskih primeraka koji ga poseduju. Za 5 'dina će i otcepljivanje Kosova da bude prc parada. Ako već nije...