Odgovor onih koji obicno obavljaju tezacke poslove...na pitanje ''Sta ima,kako ide domacine?''. Naravno, svako ima svoju skalu tezackih poslova.

Dvosmislena rečenica, koja se odnosi na drugu devojku ili na druga. Sve zavisi kako devojka shvati poruku, ali ako devojka ne želi stres bolje je da shvati da joj je dečko sa drugarom.

Obavezno nakon ubistva ili hapšenja nekog narko dilera, razbojnika malo većeg kalibra ili ako je delo iz nekog razloga malo više medijski propraćeno, pojavljuju se roditelji uhapšenog i sledi veliki naslov "Moj sin nije kriminalac". Nakon toga sledi pola strane obaveznog nabrajanja dobrih dela koje je uhapšeni ili ubijeni svakodnevno radio. pomagao je bakicama da pređu ulicu, hranio golubove, učio klince iz kraja da voze bajs, branio slabije, sadio drveće i bio dobar sportista, a jedino što je mrzeo nepravdu pa je ponekad upadao u probleme jer se borio protiv nje. I naravno neko mu je sve to namestio. A ako je poginuo onda ga je ubila država.

Univerzalni prilog za mesto, vreme, radnju, stanje i zbivanje sa manje popularnim sinonimima iz ukrštenica: eno, eto, gle...

Reče jednom Ivo Andrić onu svoju čuvenu: "Dođe tako vrijeme kad pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati." Sve je to tačno, samo, mudri nobelovac ne napisa ništa o trajnosti te pojave. Došlo je to vrijeme i traje nekih stotinjak godina bez tendencije prolaznosti.

Treća stavka Andrićeve konstatacije posebno bode oči. Potrefi se tako da novac imaju najgluplji, najveći bilmezi koji u svojoj bahatosti pokupuju statusne simbole, čije značenje i upotrebu nisu dovoljno (čuj dovoljno - nikako) sposobni da dokuče. Načuli su negdje da tu novotariju imaju samo najugledniji/najpametniji/najpoštovaniji članovi društva, pa su potrčali da se okolini pohvale tim čudom tehnike. Vidjela žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu.

I pored tog skupog perja kojim se kite, svoju tupavost i neobrazovanje ne mogu da sakriju. Te svoje osobine pokažu poput ružnog osmjeha na lijepoj ženi. I hvala Bogu na tome! Jer, kako kaže Dučić, od svih stvari na ovom svijetu, samo je pamet pravilno raspoređena.

Nacin na koji zapocinje recenicu svaki 6-ogodisnjak,iole sposobniji od svojih vrsnjaka u odredjenoj muzickoj,likovnoj,sportskoj ili kakvoj drugoj disciplini.Idoli su jedinstveni,jer su samo oni proneli slavu odredjene discipline.

Inicijalna kapisla za početak tuče kod neodlučnih klinaca.
Kad već svi navijači postanu smoreni čekajući epsku bitku između 2 rumena balavca,bitku koja će napokon odlučiti ko je najjači u razredu,na scenu stupa koju godinu stariji (i mudriji) klinjo.Postavlja se između junaka,koji su već davno pobacali školske torbe u grmlje,stojeći svako u svom neprobojnom gardu i u strahu čekajući potez ovog drugog,pruža prst na polovinu odstojanja između heroja i kaže:"Ne morate se tući,'ajd ko pljune u moj prst-jači."
Oba klinca u isto vrijeme ispaljuju projektile koji,naravno,završavaju na licima suparnika jer je prst brzinom munje izmaknut,a neodlučni ratnici istom brzinom pretvoreni u neprepoznatljivo klupko obavijeno prašinom iz koje izviri poneka noga,ruka,raščupana glava...

Osoba koja vrlo cesto ima nadrealne moci.Sluzi da se dokaze nesto sasvim nemoguce,ponekad (cuj ponekad,stalno) i izmisli.

Još jedan oldskul spust iz difolt-repertoara prosečnog korisnika, a iz kategorije onih koji zahtevaju rimujući šlagvort da bi se servirali strani od prekoputa. Nezaobilazan deo prozivačkog humora onih kojima je mentalni uzvik OPAAA!!! dovoljno fascinantne prirode da ga ponekad proizvode čak i vantelesno.

I kao što reč "osam" izgovorena od strane bilo koga u vašoj aproksimativnoj blizini inicira automatsku i gotovo subsvesnu repliku Na kurcu te nosam!, tako i reči/fraze kao što su "nisam te sluš'o", "kačamak se zgruš'o" i "molim, dušo" predstavljaju inicijalnu kapislu za gore pomenutu i, reala, pomalo neinventivnu floskulu. Idealnu, doduše, za pišanje po papučama i ostalim potlačenim masama...

Univerzalni odgovor sagovorniku koji od vas traži ( ili vas pita kada ćete ) da poduzmete neku akciju. Sagovornik je dužan sačekati završetak rituala udisanja i izdisanja dima bez obzira na prioritet njegovog zahtjeva ( koji je po defaultu daleko ispod pljuge ) . Najčešće se koristi kao vremenski interval prije napuštanje kafane, sijela, teferića, kao i pri svakom random zahtjevu koji vas je zatekao sa cigaretom u ruci .

Izraz kojim odgovarate na pitanje neke osobe ,,De si kućo stara?''

Najveća i najčešće izgovorena laž.

Reci koje obavezno izgovori savaka velika zvezda kada ga/je pitaju zasto je postao to sto jeste, ili nesto tako...vazno je da su to zeleli jos od kad su bili deca.

Reproduktivni organ ponuđen kao nepristajanje na donaciju svojih vitalnih organa humanitarnom radniku.

Ono, ide nekako. Gura. Nije loše. Kao i ovo vreme. Kad vidim kako drugi ja još i dobro. Biće bolje. Mož' da prodje, kotrlja, taljiga. Životinjarim, jedem ova svoja govna i tako.

Svaki od nebrojenih izraza slične prirode, koje susretnemo gotovo svakodnevno, vapaj su, ako ne za pomoć, a ono bar za trunku zdravog, ljudskog razumevanja, jer ne ide, i nije uvek dobro. Zapravo nekada je loše, i to vrlo loše. Ne očekujem da me čupaš, ne očekujem ni da me zagrliš, ali ljudi smo na kraju krajeva, od iste krvi i sličnih iskušenja i nedoumica, izrasli iz istog blata i govana.

Čovek ne zna kuda bi pobegao od sebe i od svoje kože, promašenog života i zlurade sudbine, džandrljive žene i propale dece, od bede, nesreće, čamotinje...Izadje na ulicu da razbistri glavu i skloni se ma gde, da vidi ma koga - lepu ženu koja miriše na život i mladost, olistalu krošnju, osunčan zid, psa ili mačku...No mesto toga slučajno nabasa na poznanika (ponekad čak prijatelja) za kog ga vežu neki prethodni dani, neko bivše dobro i loše, koji su medjutim deo nekog predjašnjeg, minulog života. Ili se poznaju tek odnekud, preko zajedničkog prijatelja, ili su bivše (ili sadašnje) kolege i to je sve. Velika je nedoummica zbog čega u tim slučajnim i sasvim nepotrebnim susretima poznanici, sa neshvatljivom lakoćom, daju sebi za pravo da upute jedno automatsko "štaimakakosištaradiš" očekujući najbolje...Zapravo ne očekujući bilo šta, to se pita, i to je to, vidim te sad i ko zna kad, reci da si dobro i da je sve u redu, jer ionako te pitam iz pristojnosti, na kraju krajeva, ne dugujemo jedan drugom ništa.

Nevolja je medjutim dvojaka, jer ovakvo pitanje stavlja čoveka u situaciju da se, navlačeći kakav - takav osmeh i gledajući negde ukoso, oseća kao pravo pravcato govno jer gle, eto stojiš tu i prosto sijaš, zdrav, prav i srećan dok sam ja nepopravljivo omanuo na svim poljima.Ili da saspe sav teret zabluda i poraza i ne poštedi sagovornika ni jedne svoje muke, pri čemu bi se i jedan i drugi osećali kao govno, jer - niti je prvom lakše, niti njegova iskrenost može doneti bilo šta dobro ma kom od njih, niti ovaj drugi nudi bilo kakvu utehu i pomoć. Zato prvi to nikada ne čini, jer ostala bi nekakva gorka senka, neprijatnost, i sećanje na susret koji ćemo se ubuduće truditi da po svaku cenu izbegnemo. Naprosto, ne prija nam da pokazujemo osećanja i nerado se upuštamo u nepromišljenu iskrenost. I to je na kraju krajeva nekulturno, ne? Život je samo jedan i moramo uspeti, moramo se izboriti, dati sve od sebe, a ko da sve od sebe neminovno će isplivati, iskoristimo svoje potencijale, mislimo pozitivno, hranimo se zdravo. Ako ništa - ostavi makar utisak da stvari kod tebe stoje vrlo dobro, jer sve drugo je neprihvatljivo...

Znam to. I nemam nameru da ti kvarim dan bilo kakvim neprijatnostima, jer i tebi je, ne znam, možda svega preko glave. Ali znam i da sam čovek, i ne mogu do te mere da lažem i glumatam, ni ta dva minuta. Ostalo mi je još nešto malo ljudskosti i dostojanstva, a ko zna - možda čak i ponosa.

Dve reci koje izgovaraju osobe koje uvek kasne, kada se javljaju na telefon.

To je vrlo rasprostranjena recenica u omaldini!

Najcesci odgovor nekom prolazniku na ulici sa kojim nemas zelju da stupas u dublju konverzaciju ,na njegovo pitanje:"Sta ima?"

Osoba koja ima sve,zna sve,sve je radila,sve je pokusala,sve je videla,jednostavno svemogce bice.

Savremeni pozdrav,koji se koristi u prolazu,u kome niko nikoga ne slusa vec se samo odgovara na pitanje koje bi postavio upitani da je stigao prvi da pozdravi doticnog.