Rečenica kojom jedan tip čašćava drugog prilikom gledanja naučnoobrazovnog programa o životinjama a da je pritom naišao prilog o majmunima.
U 98% od 100% slučajeva se ovo dešava.
Televizija i radio stanica koja u Beogradu postoji više od 40 godina, i koja je u početku bila jako popularna i slušana, a danas služi kao termometar, jel okrenemo na ovu televiziju samo da bih videli koliko ima stepeni. Penzioneri čine 90% gledalaca, a svaka serija, emisija u sebi sadrži reč Beograd (Beograde dobro jutro, Beograd u 9, Beograde dobro jutro Plus, Podne u Beogradu, Beogradjani, Moj Beograd, Beograd moj grad,Beograd zdrav grad, Beograde laku noc, Beograde jedi govna). Iako je nepopularna, ova televizija sadrži više kulturno-obrazovnog programa u jednom danu nego sve televizije u Srbiji u narednih mesec dana. I što je najvažnije, skoro svaki voditelj ima preko 4 banke života i 2 banke rada u Studiu B!
Beograde, dobro jutro- Kreće čuvenom rečenicom Duška Radovića.
Voditeljka: "Kako je vaše srce? Ne od jutros, nego inače??" ( Mislim kakvo je to pitanje i to od sabajle...)
Voditeljka: "...sa obzirom kakva nam je statistika trebalo bi da se zapitate da li možete da budete njen deo.." ( I naravno njen smešak od uva do uva, a tema nikad ozbiljnija)
Voditeljka: "...i odlučite da uzmete stvar u svoje ruke, ili bolje da kazem svoje noge!"(Kakve noge ženo, o čemu priča ova, tako prokomentarišem sam sa sobom onako uspavan i zbunjen)
I tako nastavlja program sa još nebuloznijim pitanjima i gostima koji ne progovore dve rečnice u celoj emisiji.
Dvije riječi koje sagovorniku umanjuju tenziju u rečenici na takav način da kraj rečenice zvuči potpuno spokojno.
A: Pa bre, to je kurva, ej rođena ćerka mi je kurva!!!
B: Ajde, Mile, spavala je sa petoricom za dva dana, bože moj, nije neka muka.
___________________________________________________________________
A: Gori nam kuća, daj onaj aparat, brzo!!!
B: Polako, Srle, nema nikoga unutra, bože moj, ugasiće se...
Geostrateška orijentacija rodbine koja se za ljetnih odmora vraća kući iz Njemačke. Optimalna lokacija Šapca omogućava svakom beogradskom domaćinstvu dovoljno vremena za pripremu u smislu čišćenja kuće i podgrijavanja ručka bez ikakvog vidnog stresa.
Rečenica kojom se garantovano može ganuti svaki, ali SVAKI, član porodice, uže i šire rodbine, komšiluka itd. poslat u krvavu misiju buđenja spavača.
Sve u cilju, naravno, dobijanja tih o-tako-željenih 5 minuta
Ako omane, vraćam novac :)
Sranje ti je ova dugačka defka ali znam te sa Vuke matori pa da bismo nastavili da se ližemo evo ti plus. A možda sam ti i minus dao, ko zna.
(pisano s telefona gde nema slova s kvacicama)
Fraza kojom pocinje recenica - razjebavac sagovornikove teorije. Recenica kojom sagovorniku rusis mali svet njegovih ubedjenja, seres mu na njivu njegovih verovanja, al ne na brazdu, nego po ogradi iste. Fraza koju je Rambo Petkovic slusao kad je prethodno menadzeru ushiceno rekao da ce postati prva "desetka" nacionalnog tima kad se Piksi penzionise, fraza koju je Lenin cuo kada je pred smrt svom advokatu izgovarao da Staljin nikako ne sme da preuzme partiju, fraza koju je Edipov otac slusao kada je pijan u kafani pricao drustvu kako mu zena nigde ne svrlja nego je po ceo dan kuci posvecena vaspitavanju malog. Obicno ostavlja sagovornika manje ili vise sjebanim.
- Znas ono sto je trebalo da odnesem one daske juce onom matorom? E, pa, rekao mi on da nece biti kuci, nego da ih ostavim u dvoriste, a da ce mi njegova cerka dati pare.
- Cekaj, njegova cerka je ona debela Mira?
- Pa nije bas debela...
- Gde nije, sira nego visa, ko vodokotlic. Kad smo se upoznavali nisam bio siguran da ,ako je povucem za ruku, da nece krenuti voda
- Ne kenjaj. U svakom slucaju, pozove me da udjem na kafu, ja pristanem, a sve vreme gledam kako joj viri roze cipkani brus. A krenule me fore, sta god da kazem ona umire od smeha. Posle malo, ona se nesto sagne, kad ono izvire isto roze cipkane tange..
- I dobro, kakav je bio seks?
- Sta...otkud znas da je bilo seksa?
- E moj prijatelju, da ti kaem nesto: Od tog momenta kad je ona obukla gace i brus iz istog kompleta, ti nisi bio taj koji je odlucio da cete imati seks.
Reči babe dok ti na rastanku gura hiljadarku u džep.
Najbolji argument da ne učestvuješ u spremanju ručka ili večere.
Rečenica koju SVAKO izgovori kad deci daje pare, ma koji to iznos bio.
Baba u poseti unuku, vadi sto dinara i kaže-Evo ti kupi čokoladu.
Na osamnestom rođak daje slavljenici sto evra i naravno: Kupi čokoladu.
Kada neko krene da smara o vanzemaljcima...
Najbolji način da efikasno promenite temu.
...vlada SAD krila podatke o vanzemaljcima 60 godina, onda je to nekako procurelo; pronađen leteći tanjir u pustinji, šes' tela visokih jedan metar, predsednik ćutao sve vreme, javnost i dalje u neznanju. Naredio tajno da se digne pet aviona, i on lično, da odbrani čovečanstvo, seo u jedan avion. Stisnuo džojstik, ispalio raketu, pogodio leteći tanjir u fotonski štit, kad ono kurac, ništa. Rekao mu posle tokivokijem da mogu da se dogovore ako 'oće, sve ga ovaj razumeo, izgleda govore engleski. Ti vanzemaljci. Džaba, sve je to obavijeno velom tajne, tu i tamo članak u novinama, a svaki pokušaj da se dođe do potpune istine završava se u ćorsokaku... nego, izgleda se sada opet došlo do novih sanzanja... juče baš čitam Treće..
- E?
- Šta?
- Gledaj gore, bre!
- Gde, bre?
- Tamo, bre, iznad zgrade!
- Šta, bre, iznad zgrade?
- Evo ga! Sad prolete jedan!
- Samo se ti zezaj sa tim. Da malo čitaš nešto, ne bi to to tako.
Rečenica koja govori da nipošto ne možete dobiti ono što ste tražili. Prilikom izgovaranja ove rečenice pokazuje se lakat, srednji prst, šipak gde ona dobija svoje pravo značenje.
Ali bukvalno i metaforički!
Mali si, dijete, srećan, razdragan, nemaš brige i to što su ti roditelji zabrinuti ne kapiraš. Pretvaraš i to u igru. Imaš sve što ti je potrebno za jedno skromno i srećno djetinjstvo. Otac ti često umoran dolazi u nekoj, za tebe, čudnoj odjeći. Maskirna uniforma, na naftu i na ulje od puške se osjeća, ostane ti taj miris urezan za sva vremena. Krvave oči, ali i dalje pune nade. Igra se sa tobom, ti srećan. Uveče često čuješ neke sitne prepirke i planove među tvojim roditeljima ali ti i dalje ne kapiraš o čemu se radi. Zašto bi se i trudio da skapiraš? Dijete si, bezbrižan. Tako prolaze dani, mjeseci, godine.
Onda počeli su dolaziti dani neki čudni. Jako čudni. Majka je uspaničena, često prati dnevnik, što obično ne radi, ali opet kada te pogleda onda je srećna. Valjda neće da te prepadne. Kapiraš, već si malo odrastao, da krije uplašeno lice od tebe. Nešto nije u redu. Nema ni tate, ne dolazi, ne igra se sa tobom. Još čudnije je ti je što te noću a i danju počnu buditi neki čudni zvukovi. Neke čudne sirene, zauvija nešto čudno, jako čudno. Onda počnu i neke eksplozije. Ostanu neki zvukovi urezani za sva vremena.
Dođe jutro, majka te umirujućim glasom budi, kaže da morate ići na selo. Čudno ti jer ste inače išli svi skupa. Sada tate nema. Ali zašto? Odeš, kapiraš da nešto nije u redu ali ipak kroz igru sve bude bolje. Napraviš neki srećniji svijet, onakav kakav ti želiš. Smjestiš u njega sve ono što voliš.
Prođe sve. Vraćaš se svojoj, al opet ne svojoj, kući. Tamo dočekaš nekoga koga nisi dugo vidio. Miris baruta, nafte, ulja, znoja - miris uniforme.. grli te, ti srećan. Neki mirisi ostanu urezani za sva vremena.
Selite se, opet. Odrastao si sad još malo više. Pa zar imamo toliko kuća? Volio bi i ti kao tvoj tata da imaš pa da možeš da šetaš iz jedne u drugu.
Doseliste se. Prostrana kuća, fino naselje, djece ima.. to je važno. Sviđa ti se.
Majka sada ide na neki posao, nije ti jasno zašto sada i ona ide. Otac te čuva a onda popodne i on ide. Ostaješ sam, igraš se, srećan si..
Nekoliko godina tako. Odrasteš ali i dalje ne kapiraš čemu nervoza i prepirke. Čemu planovi, čuješ i za neke štednje. Zašto štedite kad imamo sve, kuću, veliku eej! Nema veze, srećan si..
Ideš u školu. Kući te uče da poštuješ svakoga, da učiš i da se trudiš jer bez znanja si niko i ništa. Da voliš i pomažeš, ne udaraš prvi ali ako krene neko na tebe i na tvog druga - brani! Ne mrzi nikoga, samo se odalji..
Uspješan si, donosiš petice, dobijaš pohvale ali nagrade malo rijeđe. Milo ti je kad te časte ali opet rijetko je to. Ali i kad te časte, minimalno je. Bude ti malo krivo ali ti i dalje nastavljaš da učiš, da se trudiš da težiš ka svojim željama.
Prolaze godine. Dobio si i brata, malo stvorenje koje sad vole više od tebe čini ti se. Samo li je on u centru pažnje.. ali neka, voliš ga i ti više od njih. Igraš se koliko je on u mogućnosti da se, jelte, igra s tobom. Smiješ se, srećan si. Još si dijete, nemaš razloga za brigu.
Roditelji rade, ti provodiš vrijeme sa jednim, sada malo i većim stvorenjem koje ti polomi sve što napraviš i počupa te svaki put ali ti ga voliš. Ne možeš da se naljutiš na njega, jednostavno i zadnju koru ljeba sa njim bi podijelio.
Godine prolaze, završavaš osnovnu. Otac vrši neke fizičke pripreme, svako malo trči, radi, sprema se. Već si odrastao da skapiraš neke stvari. Sprema se za misiju. Vojska jebote. Dobro, ide u misiju, vratiće se misliš se. Mora da je po službenoj dužnosti, ništa strašno.
I stvarno, prođe i to, vratio se, opet ste svi na okupu, srećni majku mu jebem.
Prođoše i godine. U srednjoj si, odrastao si, magarčina velika više. Sad kad premotaš film sve kapiraš. Kapiraš i zašto su pravili planove, zašto se štedilo, zašto se selilo. Skapiraš da niste imali kuće pa šetali. Skapiraš da si jebeni podstanar. Skapiraš zašto nisi dobio nagrade za petice. Skapiraš i zašto su sirene zavijale, zašto su pucale bombe i zašto je toliko odsutan bio i koga je branio. Skapiraš zašto je išao u misiju i zašto od tolikih para je malo ostalo, skoro ništa. Skapiraš i zašto tri puta ispušiš na podjeli za stanove. Skapiraš koliko je težak vojnički ljeb!
I kad sve to skapiraš i osjetiš i sam u kakvoj si situaciji onda im zahvališ na svim onim rijetkim nagradama i zahvališ na svemu što su ti omogućili u takvim situacijama jer te je to naučilo da ne pada sve sa neba. Naučilo te je da je kukavički odustati kad je najteže! Naučilo da se moraš potruditi za sve što želiš i ako jako vjeruješ ostvariće se! Jebeno shvatiš da te boli kurčina za sve one koji odlaze iz tvog života, da oni koji vrijede ostaće u njemu, ne nerviraš se jer dosta ti je svega i sad samo zacrtaš sebi cilj i bude ti svejedno za ostalo!
Dokurčilo.
Brišite ako treba, radite što oćete, svejedno mi je, ja sam morao napisati.
Ili bilo koji član uže familije. Bilo kako bilo, upotrebljava se kad pored nas prođe skupa zverka na četri točka.
(Prolazi mečka)
-E evo mi ga teča!
-Ne ozbiljno čoveče, eno ga iza ugla popravlja Stojadina. Ehej, gospon Popoviću ovde smo!
Vremenska jedinica najčešće korišćena od strane naših matoraca. Period od 10-30 minuta, u zavisnosti od onoga koji pije. Često korišćena na slavama i rođendanima kao odgovor na pitanje već popizdele žene ''Kaćemo kući?''.
Iskrena konstatacija drugara koji, naravno, ne može da propusti a da ti rukom ne pokaže gde je to tačno "ovde".
-Vidiš, jesi se malo ugojila... Vidi ti se po butinama i malo ovde pozadi (ruka zahvat)...
-Dobro dobro, govori ustima a ne rukama...
Najbolji drugar njihovog sina, koji puši, pije, drogira se, izlazi sa devojkama, beži sa časova, ide na utakmice, tuče se, jednom rečju, radi sve ono što njihov mezimac ne bi ni pomislio da uradi... Ali, eto, ipak su našli neki zajednički jezik, pa se lepo druže.
- Ko je to?
- Ma ovaj njegov..!
- Ćuti, možda je došao da prepise domaći...
Eufemizam za ne davanje jeba, koji je namenjen za konverzacije u kojima nam funkcija ne dozvoljava da sagovorniku uputimo eksplicitniji odjeb.
Većina lako oduva glavnog. Kvantitet kara kvalitet. Jedan od animoziteta politike. Dokaz da tri budale mogu da nadglasaju dva pametna čoveka. Takođe, sa druge tačke gledišta i dobar izgovor kada vam preti da zaglavite avgust.
- Milosavljeviću, ajde da mi malo pevušiš petu deklinaciju.
- Nisam spreman, može sledeći čas?
- Ma znaš ti da to ne de tako... Zašto ne učiš?
- Pa latinski je mrtav jezik, šta će mi? Gde se on priča, u Latiniji?
- Ajde! To nije mrtav jezik Milosavljeviću, on se priča među inteletualnom elitom, tamo gde tvoja glava neće da zaviri nikad.
- Pa što onda da ga učim?
- Zato što je meni zadatak da od tebe probam da napravim barem polu čoveka, nešto što neće da bude bušno ko cigansko rešeto.
- Ma, ako vam treba materijal za te eksperimente imate još 29 zamorčeta, gde mene nađoste?
- Milosavljeviću, zašto to sebi radiš? Evo ide polugođe pa kraj, a i ti i ja znamo da ćeš da zaglaviš Avgust.
- Neću.
- Kako to misliš?
- Pa pokloniće mi na veću!
- Da li si ti informisan da ja predsedavam tim većem?
- Pa i moj ćale je predsednik kućnog saveta pa mu ne daju ključ od vešernice.
- Kakvo ti je sad to poređenje?
- Večina oduva glavnog za tili čas.
- Jelte?
- Pa da. Vidi se da slabo igrate strategije.
- Oooo barabo, mrš napolje!
- Salus.
