Jedan od najboljih crtanih serija iz devedesetih. Mada kao i uvijek sve što je valjalo moralo se usrati kad tad (pogledajte današnje kornjače). Da se vratimo na stare kronjačetine. Pored toga što su bili omiljeni crtać bili su klincima omiljena igra. U zavisnosti kakav je ko imao "položaj" u ulici određivalo se ko će biti koji junak.
Leonardo - je uvijek bio glavna faca u ulici, najsposobniji, niko se nije smio kačiti sa njim iako nije bio najjači. Trebe su se ložile na njega, uvijek je on bio "kapiten" u svim mogućim igrama, nikad nije žmurio (uvjek ga zadnjeg nađu), nikad nije bio golman, u riziku niko njega nije htio napadati itd. Usto bio je buržuj pa je jedini on mogao priuštiti sebi dve mačurine.
Mikelanđelo - je bio najbolji half od Leonarda, najveći zajebant, nikoga nije poštovao (osim Leonarda naravno), jednostavno bolio ga je kurac za sve. Uvijek je bio u sjeni svog alfa drugara. Kad je Leonardu bio zabranjen izlazak on je ostajao u kući jer bez njega je bio niko i ništa.
Rafaelo - on je bio nesrazmjerno veliko djete, bio je jači i od 5 godina starijih likova u ulici, ali bio je veoma povučen i vjerna sluga Leu kralju uličnog univerzuma. Najkorisniji je bio kad je družina išla napadati Sjekača, Kranga, Bibopa, Rokstedija i one nebitne nindže iz susjedne ulice.
Donatelo - u ovom slučaju je bio najnepotrebniji lik u družini. Nije bio najpametniji kako crtać kaže, bio je tu samo zbog toga što je živio u kući lijevo od Mikela, jer su njihove majke najbolje prijateljice, pa je Mikel po naređenju više sile morao da ubaci uljeza u družinu nakon višečasovnog pregovaranja sa ostalim jaranima.
Sjekač - je živio u kući desno od Mikela. Njih dvojica su prije bili najbolji halfovi, on je trebao biti Donatelo i bio je spreman trpiti svakojaka strana od Lea buržujčine, ali međutim zbog gore navedene situacije nije mogao biti primljen u ligu izuzetnih džentlmena. Užasnut tom činjenicom pridružio se negativcima iz pomenute ulice i zajedno sa Krangom spremao užasnu osvetu.

Specijalno dodatno pitanje sa ciljem da se dobije pozitivan odgovor, nakon što vam je sagovornik rekao da ne bi da seksualno opšti sa nekom pomenutom ženom. Kako je situacija da devojka pita momka vrlo retka, uglavnom sagovornik odgovori potvrdno. U slučaju da se nekim čudom i tu dobije negativan odgovor, prelazi se na "A kad bi ti došla na vrata"?, što u gotovo 100% situacija dovodi do potvrdnog odgovora.

Klasa. Al' ne obična klasa. Ne, ta riba je klasa već godinama. Znaš onu foru kad je riba bomba u prvom srednje, pa se fazon do 25. isfura, propadne, istroši? E, brale moj, ova drži nivo godinama. Napreduje. Usavršava se. Svakog dana, svake godine, ona sve bolja i bolja. Nabija iskustvo, održava izgled, penje se na ljestvici savršenstva. Đanluiđi Bufon.

Kako zapoceti sa opisom ovog divnog krajiskog grada? Pominjanjem njegovih prirodnih lepota, reka i planine Kozare? Ili po demografski - o njegovom stanovnistvu, ljubaznom, gostoprimljivom, sirokogrudom, tolerantnom? Ili pricom o modernoj infrastrukturi i bogatoj privredi?
Ne, ne, ne...
Prijedor - crna rupa Republike Srpske. Grad sa najviše tzv ratnih zločinaca u staroj jugoslaviji, po teritorijalnoj velicini i broju stanovnika druga opstina Srpske, uporiste klosara, pijanica i narkomana. Najbolje ga opisuju slikoviti slogani lokalne navijacke grupe ALCOHOL BOYSA, cesto upucivani gostujucim navijacima: U PRIJEDORU KURAC BODOVI i DOBICETE BATINE. Jedini grad u kome pijane osobe mozete sresti i u ranim prepodnevnim casovima kako izgubljeno teturaju ulicama i vapiju za alkoholom. Po drzavnom zavodu za statistiku, Prijedor je mesto sa proporcionalno najvise sitnog kriminala (tzv pilicarenja) i maloletnicke delinkvencije u zemlji, i takođe najvecim brojem registrovanih narkomana.
Grad u kome nije najpametnije nositi dres BIH ili BL borca, niti kurciti se i skretati paznju na sebe ukoliko niste u pratnji nekog lokalca. Zahvaljujuci svom geografskom polozaju, prijedor je tamni vilajet Srpske, usamljen na njenom zapadnom kraju, sto odredjuje mentalitet domaceg stanovnistva kao izrazito ksenofoban i ogranicen. Svaka nova faca izaziva paznju i mogucim odaljavanjem od osvetljenog centra grada ka mracnim sokacima sirotinjskog predgrađa i izbeglickim naseljima rizikuje ne samo 'kobranje' (batine letvom na cijem se kraju nalazi ekser) vec i skidanje odece i obuce.
Brojne anegdote i klisei koje Prijedorcani takođe znaju i priznaju samo podgrejavaju ovaj esejcic. Primera radi, svaki ce lokalac reci da je Prijedor klosarski grad ('uvek bio i bice') i da fenseri i stranci tu nemaju sta da traze. Nacionalna nosnja u Prijedoru su trenerke, fajerice i dukserice sa kapuljacama, pije se sve sto dođe pod ruku, u nedostatku vutre moze se variti i suva klekovina a jedini opstepriznat pevac je Baja Mali Knindza.
Sa stanovista lokalaca, Prijedor je prelepo i izuzetno kultivisano mesto, u kome je doduse uvece lakse naci pijana no trezna coveka, ali sta mari? Napred Prijedor...

Sinonim za savremenog neandertalca. Jedno od najgorih stvari koje možete imati zajedničko je susret. Kako prepoznati 'Šabana':

-Odevanje, svi Šabani su šabanski obučeni, Šaban nosi trenerku iz butika po mogućnosti,a ako ne onda sa pijace (ako je sa pijace neće reći nikom da je kupljena na pijaci). Šaban nosi crne plastične naočare, što šire i plastičnije to Šaban izgleda opasnije.

-Hod, ruke obavezno odvojene od tela, laktovi pod uglom od 45 stepeni, što se ruke više klate to će Šaban izgledati opasnije. Gibanje u ramenima obavezno.

-Specifičan sleng, karakteristična upotreba reči 'brate' koja se koristi što češće, tako da prosečan Šaban u prostoproširenoj rečenici reč 'brate' upotrebi minimalno četiri puta. Ova reč se izgovara sa dugouzlaznim 'a' i maksimalno namrštenom facom.

-Fond reči, broji 18 reči, pod uslovom da je počeo da čita neku knjigu,od koje je brzo odustao. Šabanov fond reči se sastoji od: znači, razumeš, utoka, ribooo, brate, užas, fenomenalno, definitivno, jebote, ovo ono, ša, da, ne, ma daj, ne seriii.

-Tuku se čoporativno, tj sto (100) na jednog (1). Naravno, na meti su samci, slabiji, novajlije, likovi sa strane, momak s devojkom itd. Šabanski lokal - daje im krila (čitaj muda) da urade nešto što trezni nemogu.

-Facebook, prepoznaćete ga po ograničenim šabanskim komentarima i statusima, koji ukazuju na to da Šaban p**** nije vidio već neko 'i-ha-haj' vrijeme (čitaj nikada), ali da bi bio faca Šaban hoće da ostavi suprotan utisak, tj da p**** ima i legalno i ispod žita (u izobilju). Šaban na Facebook-u zavodi tako što ostavlja 'like' na svakoj drugoj slici na kojoj se nalazi ženska osoba (od 15+ godina).Kada ne dobije na taj način rezultata, onda krene na uporno komentarisanje slika tipa 'Baš si slatka', 'Dobro izgledaš', 'Fina slikica', 'Nisam znao da ima ovakvih lutkica', itd. A kad mu ni to ne da rezultata onda krene na konstantno smaranje na Chat-u...

Iako se čini da je u pitanju puko interesovanje, po sredi je mnogo više od toga. Zato najbolje ne odgovaraj. U suprotnom preti pojavljivanje najmanje jedne, a neretko i više osoba sa istim predmetom.

Neverovatno iskustvo. Bilo je to doba VHS kaseta, kada si bio cenjen i faca ako si imao video rekorder.
Dobio sam taj video rekorder i obicno gledao neka crtana sranja, kasnije gledao glumačka dostignuča Stivena Segala i Michaela Dudikoffa.
Onda je došlo to vreme da napravim kljucni korak u odrastanju. Da pogledam prvi pornić.
Doduše, nisam znao sta je to. Ali sam uvek gledao kako "odrasle čike" uzimaju kasete sa gornje police, kasnije sam saznao sta su uzimali i odlucio sam se da to i ja uzmem.
Problem je bio sto su pornici bili na vrhu, tako da ih nisam mogao dobaviti.(valjda su to radili da ih deca ne mogu dobaviti) Srećom, videoteka je proširila kolekciju tih "zabranjenih filmova" pa su morali ih nastaviti redati na jednu policu niže - na policu koju sam mogao dobaviti.

Bio sam spreman, samo se cekao pravi trenutak - da starci negde zbrišu tako da imam 3-4 sata slobodno. Konačno, i to sam dočekao i krenuo u akciju.
Nerovoza je bila jako velika, a adrenalin me pucao. Ulazim unutra i onako razgledam i razgledam, trajalo je to dobrih pola sata. Napokon, radnik je okrenuo glavu pa sam nabrzinu zgrabio neki dokumentarac o kanadskim šumama i još neki film. Onda sam se protegao i dobavio jedan pornić, neverovatan osećaj je bio držati ga. Stavio sam ga izmedju ona dva filma tako da se ne primeti (jasno je da sam one filmove uzeo samo da bih zamaskirao onaj glavni).
Polako idem prema kasi i bacam iskaznicu i filmove na sto i kuliram. Radnik je primetio sta sam uzeo. Ne secam se sta sam mu lagao, ali bilo je skroz providno, a i njemu je bilo sve jasno.
Mislio sam da se prvi i nagori dio zavrsio, ali pogresio sam u vezio ovog drugog.
Dolazim kuci i otvaram vrata kad tamo stari i stara, kazu da nisu daleko odmakli - auto nije mogao da upali.
Trazili su da pogledaju sta sam uzeo iz videoteke i da zajedno nesto pogledam. Znate sta su vec zatekli kad su otvorili drugu kasetu.
Na licu starog se vidio osmeh, skriven, ali dovoljno jasan da se primeti izraz zadovoljstva. Naravno, usledila je mnogo gora reakcija stare. A stari je bio prislijen da potvrdjuje sa "DA! KAKO SI MOGAO?" da bi postedio sebe od optuzbi da kvari dete.

Navodno neki prostor koji te vodi u drugu dimenziju u sekundi, sasvim drugačiju od prve.

Jedan od slengovski najstarijih i u svetu najrasprostranjenijih izraza kada je pozdravljanje vašeg vaskrslog ortaka - prethodno nestalog na, fazon, sto godina - u pitanju. Kako pomenutog Robinzona niste videli već eonima pri čemu ste verovatno zaboravili i kako nesrećni papučar izgleda a kamoli kako se zove, logično je poređenje sa pticom koja predstavlja arhetip izumrle životinjske vrste, tačnije od kraja 17. veka i trijumfalnog dolaska homo-sapiensa na jebeni Mauricijus gde je do tada bezbrižno kljucala semenke na plaži. One iste plaže na kojoj je, naime, vaš drugar/dužnik/advokat verovatno i boravio u međuvremenu...

Fantastično mesto gde možeš bez ustezanja anonimno da vređaš svakog ko ti padne pod miša.

Lažno ime koje bačje ostavlja devojci kojoj samo planira da umetne na jednu noć, a zatim da nestane u pravcu zalaska sunca.

Klasifikacija se vrsi po sledecim tripovima:

Titula koju dobija osoba koja svoj pozamašni kapacitet ispijanja alkohola u datom trenutku koristi u loše ili zadivljujuće svrhe.

*u nekim krajevima poznat kao Spužva Branko

1-10god. U tom periodu se zove "pile od sokola". Obično dolazi na svijet poslije desetoro ženske djece. Sestre (poznatije kao "tuđa sreća") mu odrastaju u špajzu, a on pod zvonom od neprobojnog stakla, na pijedastalu od mahagonija. Roditelji ga od starta brižno vaspitavaju na pozitivnim primjerima i samim tim pripremaju za život: ako komšiji razbije loptom prozor i taj jado se usudi da se požali - polomiti mu obije noge i okrenuti selo protiv njega, ako bolešljivom i sirotom drugu iz klupe ničim izazvan razvali glavu - priprijetiti roditeljima toga mrča uticajnim poznanicima i "srediti" da maloga izbače iz škole... Sve su to male, ali poučne i korisne lekcije iz života, koje će "pile" kasnije uspješno primjenjivati...

11-20god. Ovo je vrijeme političkog i religijskog osvješćivanja: ako mu je u prethodnoj dekadi uzor bio Branko Kockica, sada je to Milo Đukanović (bez konkurencije). Veliki je vjernik. Spreman je da bije i da se nasprda svakome ko ima drugačije mišljenje, ili se, ako je to uopšte moguće, više ističe od njega u bilo kojoj sferi života. Arhi neprijatelji su mu: odlikaši ("bubači!"), stariji ljudi ("matori panjati, drtine") i homoseksualci ("p*derčine!")! Tokom puberteta hvata krugove po centru grada u tatinom mercedesu vozeći 200 na sat, dok iz zvučnika trešte najnoviji hitovi zvezda "Granda", Karoline Gočeve ili Ljube Aličića... To su bezbrižni dani, jer nakon završene srednje škole slijede mu istinski trud i napor na fakultetu: kupovina diplome u Foči ili Kosovskoj Mitrovici (za plići džep), u Kragujevcu ili Beogradu (za dublji džep).

21-30god. Dok je u Beogradu glavna je faca na splavovima, ima sliku sa Cecom i ne priznaje Kosovo. Srbi su braća, Beograd je "duša od grada". Zatim se dokopa diplome i vraća za Kolašin, Podgoricu ili Berane. Učlanjuje se u DPS ili SDP i dobija mjesto direktora banke ili ministra zdravlja. Priznaje Kosovo. Žali se da su ga Srbi mučili dok je bio u Beogradu, da je trpio velikosrpsku agresiju, a da je Beograd "rupa od grada". Uskoro se ženi i tu njegovo postojanje gubi svaki smisao...

Јадање којим се оштећени жали да није (као што је очекивао) понуђен алкохолом, већ се (због тога кратко) виђање са (сад већ) дотичном персоном завршило на кафи и киселој.
Такође означава и унос алкохола у организам у разочаравајуће малој количини.

Uvaljivanje puške je kada drugaru namestiš neku neprijatnu situaciju da bi se malo nasmejao.
Naravno, nije u pitanju neka surova situacija, jer to ti je drug, nego neka sitnica, koja neće nikoga povrediti ili uvrediti, nego će ga naterati da samo na par sekundi napravi takvu facu, zbog koje ćeš ga zajebavati narednih dvadesetak minuta.

Ultimativna Štrumfeta.
Toliko se učestalo boji u crnu rupu, da je to postalo himna za nju.
U grobu će prvi put da legne sama.
Jede Bobane za doručak.

Uvek je to najveća likčina. Ni profesori nemaju pojma zbog čega je zaposlen, ni učenici nemaju pojma zbog čega je zaposlen, direktorka verovatno zna, ali neće nikome to da otkrije. Tema na gotovo svakom času.
Školski domar je uglavnom buntovnik, radi kad se njemu radi i ostavi strašan krš za sobom. Ponekad mu se nešto kvrcne u glavi pa krene da radi bizarne stvari.
Alat mu služi da bi se njime češao po glavi (ili po dupetu, ko će ga znati) dok razmišlja kako da obije plakar ili otpuši cev.

Pravilo čije poreklo još nije pronađeno, ali se sumnja da potiče iz Severne Amerike. Ovo pravilo tvrdi da, bilo koji predmet koji padne na neku nesanitarnu površinu, može na istoj da provede maksimum 5 sekundi, a da pritom ne dođe do prelaska bakterija, virusa i ostalih raznoraznih mikroorganizama...

Pitanje koje postavimo osobi, nakon što iznese neku jako glupu ili opštepoznatu ideju, činjenicu ili teoriju. Može da se koristi i kada se neko ponaša detinjasto.