Uz ovaj izraz vežu se ljudi koje ništa u životu ne može iznenaditi. Spremni su na razne egzibicije i obično se u sitne sate nalaze ispod stola u kafani...
Mnogi su poznati i kao rasni vozači, ispred kojih iskaču razni stubovi i bandere, ponekad i neki semafor...
Vraćajući se iz grada svojom Alfom 169, sasvim slučajno iza krivine pojavi se bandera, koja ulubi Alfu, skinu joj točak, a fenjer koji pade s bandere napravi udubljenje na krovu.
Ali to ne obeshrabri našeg junaka, on izađe, otrese prašinu, i iz sveg glasa zapjeva:'Kao vuka samotnjaka
u šumama severa
ostavi me moja ALFA
moja nevera...'Ljudi koji su bili u blizini, u čudu ga gledaše i samo tiho prokomentarisaše, ovom sve orilo gorilo...
Prelepi anđeo...ni dan danas nisam saznao kako se zove. Niko u selu nije znao čija je to ćerka, iz čije porodice. Ni čak da li je iz našeg sela. Ali su je svi pratili bez daha požudnim pogledom kad god prođe glavnim sokakom. Klinci su je zamišljali, a matoriji priželjkivali. Niko joj nije nikada čuo glas, a verovali smo svi da ima upravo anđeoski, drugačiji ne može. Jedini zvuk koji je ostavljala za sobom je bio onaj mekani od slabo napumpane gume i kamenčića koji su pucketali pod točkovima po jako prašnjavom putu. I jedno zarđalo zvonce na toj poniki bez signalizacije koju je vozila neumorno svakog dana...zvonce koje je samo od sebe ponekad zvečalo usled neravnog sokaka...A Ona je gledala je samo pravo, ponekad samo skrene pogledom da bi sklonila dugu plavu kosu s lica, ne obazirući se čak ni na sopstvenu žutu haljinu, na kojoj je čipka po rubovima uvek bila umrljana od lanca...
Verovali smo onda da donosi sreću celom selu. Vila našeg blagostanja, dodola naših plodnih njiva. Te godine prinos nikada nije bio veći, niti je Morava ikad bila punija mladih šarančića i somića. Čak ni većih svađa nije bilo. Šta reći drugo osim da su zahvaljućjući samo jednim njenim prolaskom, dva najbogatija brata, Rade i Aleksa, posle decenije konačno izgladili stvar oko imanja i pomirili se u kafani kod 'Čaponjka'... Nije bila ničija, ali je svakako bila naša, devojka na biciklu.
Kad sam malo stasao, postao momčić od osamnaest leta, konačno sam saznao istinu. Naime, moj stari mi je dan pre punoletstva rekao da ostanem kući, da ne idem u kafanu sa drugarima. Pitao sam zašto. Samo mi je odmahnuo glavom i grubo naredio da ostanem. Morao sam da ga poslušam. Otac mi je to ipak...
Tog jutra sam se probudio umoran, oka nisam sklopio. Što zbog vrele letnje noći, što zbog upornih komaraca, što zbog komšijinog petla Apisa. Ah, kako sam ga samo mrzeo. Ali najviše sam strepeo od večeri. Potajno sam se molio da sunce ne zađe za brdo nikada, da ovaj dan traje zauvek. Nema veze što sam celog dana skupljao seno polomljenom vilom po vrelom avgustovskom suncu. Samo da ne padne mrak...Ali ko sam ja da bi mene Bog poslušao?
Večerali smo vruću proju sa trunkom mladog sira i paradajzom. Otac je kasnije upalio fenjer i ćutke smo posmatrali igru senki po ispucalom duvaru. ''Vreme je'', rekao mi je. Ćutao sam. Izašao je u avliju, obitavao oko vraknice par minuta, pa se vratio. Uzeo je onaj fenjer ostavivši me u mraku, pa je ponovo izašao. Gledao je u jednu tačku u daljini dobrih pola sata, izgledao mi je kao đavo u tami koji mami putnika namernika jedinim svetlom. Pozdravio je samo komšiju Avrama koji je svojim vrancem dizao prašinu u punom trku po tom mraku. Vratio se, pomalo ogorčen i ljut. Nisam smeo ništa da pitam. Uz dubok uzdah mi je rekao da idem u krevet...mislim da sam zaspao odmah...
Sutardan, probudila me je graja naroda ujutru u daljini. Obuko sam se na brzinu i popio malo vode. Istrčao na put ne zatvorivši vrata. Ni otac mi nije bio u kući, ali me nije bilo briga. Interesovalo me zašto se skupio toliki narod na stotinak metara od moje kuće. Prvo što sam primetio je parče žute tkanine koje se vijorilo na bagremu pored puta. Jedan od momaka je sklanjao onaj dobro poznati bicikl u šanac, da se ljudi ne bi sapletali o njemu. Srce mi se iskidalo u trenutku tada. Zastao sam i primetio uznemirenog Avru kako sedi i drži nešto u svom naručju nalik na lutku koju je pokojni deda pravio da postavi u njivu kako bi plašio svrake i ostale štetočine. Prišao mi je otac, i sa setom u glasu rekao nešto, ali ga nisam čuo. Otrčao sam prema toj gomili...Haljina joj više nije bila tako jarko žuta, čak ni kosa...Ne, to ne može, ne sme da bude Ona...Moja devojka na biciklu...
Znate, čitavog života sam bio mediokritet, ali mi uopšte nije smetalo. Bilo je nečega lepog u tome da uvek budem na sredini tabele, u sigurnoj zoni, da ne radim ni prelake, a ni preteške poslove. Uvek je bilo šta da se pojede i šta da se popije - kvalitet je bio recipročan mogućnostima i to je stvarno bilo okej. Niti sam žudeo za nemogućem, niti sam bio prinuđen da stegnem kaiš do poslednje rupe.
Nisam talasao, nisu me prozivali. Ljudi su bili svesni mog prisustva kao što su svesni prisustva saksije sa cvećem u prostoriji, ali me nisu pikirali kao sledeću metu. Stvarno mi je prijalo da budem samo neko ko je "odnekud poznato lice" i što se sve na tome završavalo. Niti su me pamtili, niti sam želeo da budem zapamćen. Nisam morao da vodim, a ni da nosim fenjer. Voleo sam taj limbo u kome sam bitisao, taj način života.
Dok su jedni padali na tiketima (gubeći poslednju paru), drugi su gledali kako da na kvarno uvedu kablovsku (iako su puni k'o brod), ja sam redovno plaćao račune, sve u dinar. Davao sam kad su tražili za nešto, nisam se bunio što su mi uzimali ono što nisu imali prava, jer sam verovao da za neke stvari postoji izuzetak i da se čovek mora nekih stvari odreći da bi mu bilo bolje. Tešio sam se da je moglo biti i gore i da bi i bilo gore da ne umem da se prilagodim situaciji.
Ali, znate, postoji još nešto, nešto što ni ja nisam znao... Nisam znao da sam tim svojim ćutanjem klimanjem glavom i prihvatanjem svega samom sebi zakivao eksere u sanduk. Nisam znao da će sve u šta sam verovao i što me je vodilo od trenutka kada ustanem, do trenutka kada zaspim, biti sredstvo mog samouništenja. To stanje, ta ambivalencija osobe koja nema ime već samo redni broj, je bilo kao kazan u kome sam se krčkao na laganoj vatri, nijednog momenta ne sumnjajući da nešto nije u redu.
I tako sam završio ovde gde jesam, u magnovenju shvativši koliko sam samog sebe vortao tamo-amo, uzduž i popreko. No, stgao sam tamo gde sam jedino i mogao stići: na sam početak, jer nigde nisam ni otišao. Koreni su mi duboki, preduboki, nisam se mogao iz bašte svoje istrgnuti. Lepo mi je bilo tako ušuškanom. Samo, kada ne gledaš sliku iz više uglova, onda ne vidiš ni znakove koji gotovo vrište da je opasnost svuda oko tebe. A, ignorisanje opasnosti je kao da si sam sebe gurnuo u ponor.
- Doco, kakva je dijagnoza?
- Limbo patološke ambivalencije. Nema mu leka!
Isto što i raditi. Definitivno najrelativniji pojam Srbiji.
(NE)RADNI DAN POJEDINIH ZANIMANJA:
Šalteruša u SUP-u - "Uf, danas sam pojela dva bureka, skinula lak sa noktiju i stavila drugi, izvikala se na 20 ljudi i lupila koji pečat, još jedan savim običan dan."
Pripravnik - "U pizdu materinu, danas sam skuvao 35 kafa, deset puta bio u prodavnici, dvaput do trafike i triput sam menjao WC papir u šefovoj klonji, noge mi se izlizale do kolena!"
Taksista - "Prešao sam 800km, a četiri stranke su odbili da mi plate, tako da sam radio uzalud, moraću dnevnicom da pokrijem minus..."
Vojnik ugovorac - "Danas se poručnik dero na nas što smo onog debelog vezali za krevet, posle smo igrali tablić u pivo, ja pobedio, jeo i ajd kući!"
Rudar u Majdanpeku - "Leb ti jebem, izgubio sam 80 posto sluha na levo uvo kad je onaj debil iz Palanku opalio dinamit, a nije rekao pozor! Onda smo kupili taj krš, 130 kolica sam natovario, po mraku, jer je Fića cigan pijan polomio poslednji fenjer koji smo imali, najeb živi!"
Vajar - "Mešao sam dvesta kila gline motikom u kolicima."
Profesor na ekonomskom - "Došla mi neka koja već peti put pada Makro, i ja je pustio. Jeste da mi je dala 200 evra, ali bih je pustio svejedno..."
Programer - "Pojeo sam dve milke od 300 grama, popio 5 litara kole i iskucao 200.000 linija u C++, baš sam bio lenj danas..."
Sveštenik - "Dva krštenja i sahrana, dvaput amin, jednom aliluja, 350 evra u džepu."
Prodavac kirbija - "Kucao sam na 500 kapija, dobio dva šamara i jednom pustili kera na mene, a prodao sam kurac..."
Fraza iz epohe komunizma. Označava prototip savršenog radnika, ne plaćaš ga, sve naloge izvršava besprekorno, ne postavlja nikakva pitanja, i pride je još zadovoljan.
Legenda datira negdje iz Sibira.
Radna akcija po stepama. Široka prostranstva livada koje se trebaju pokositi, al ručno!
Kršan mladić dolazi u zadrugu, dobija kosu, i odmah pokazuje šta znači patriotizam i predanost domovini. Kosio je čitav dan, bez odmora, bez riječi. Primjetiše to one glavonje iz partije, i odmah počeše razmišljati kako da ga još bolje iskoriste.
Drugi dan oni njemu na kosu prikače još jednu ostricu (na desno), da ne bude u praznom hodu kad čini novi zamah, već da ujedno kosi travu i sa svoje desne strane.
Sutradan momak i dalje radi, bez odmora, bez riječi, pokosivši duplo više trave nego prvi dan.
Opet ove glavonje razmišljaju, i dosjete se te mu sutra prikače grablje za stražnjicu, te da one mlataraju, kad god on zamahne, i tako rastresaju travu da se bolje suši.
I mladić opet radi, kosi, rastresa travu, ne odmara, niti govori.
E sad tome se čudili ostali kosci, te ga je jedan iste večeri upitao:
"Pa dobro, reci ti meni zašto ćutiš samo, zašto se ne buniš, vidiš li šta ti rade?"
A momak mu odgovori uz osmjeh:
"Ma šuti, dobro je... Znaš, kad su mi gurnuli grablje u guzicu, meni se kurac digao, ali nemoj im reći jer će mi okačiti fenjer, pa ću morati da kosim i po noći".
Odeljak Wikipedije za razna pitanja po sistemu step-baj-step. Koliko je ona sama dobra toliko joj je taj odeljak golo govno. Kao da je onaj izlapeli otac Homera Simpsona napravio dete Ozani Princezi pa ga klonirali u hiljadu primeraka i pustili da lupeta na sve nemoguće i moguće teme, od popravke bojlera, planiranja odmora u Evropi, ugradnje LPG u Opel Mantu i zidanja pušnice za meso. Na svako, ALI SVAKO pitanje uspevaju da daju ne samo pogrešan, na momente haj-tek a odmah zatim nadrealno arhaičan During the War odgovor, nego ti daju Voja Koštunica recept za propast toliko umlitavljen i rastupljen da nije ni smešno.
WikiHow
KAKO JEBATI NEŠTO?
edited by Mikee, Sashaa and Lisaa
STEP 1. Proveri da li imaš polni organ tj. penis. Bez njega nema jebanja. Izmeri ga u erekciji. Ukoliko ne možeš da postigneš erekciju ili smatraš da je suviše mali na inernetu možeš naći odlične pilule i za jedno i za drugo. Ukoliko i ne nadješ ili nemaš dovoljno novca koristi prirodne lekove kao što je natrljavanje penisa kaktusom. Kaktuse možeš naći u hodnicima zgrada gde živi dosta baba.
STEP 2. Moraš shvatiti na ne možeš jebati NEŠTO već nekog. NEŠTO je predmet i nije živo tj. NEJEBLJIVO je. To se ne odnosi na predmete koji služe za jebanje kao lutke, vibratori i veštačke vagine. Oni isto nisu živi, ali mogu se jebati.
STEP 3. Odluči koga ćeš da jebeš. To može biti muškarac ili žena, u nekim državama i koza ili ovca kao i manji kopitari. Takodje neke države imaju limite što se tiče godina pa se raspitaj unapred jer se možeš suočiti sa zakonskim posledicama.
STEP 4. Ukoliko si se odlučio za ljudsko biće ženskog roda, postupak je sledeći. Postoji more odličnih sajtova kao Usmljenemametražekurac.ru , Jebidruguženusvakidan.bg , i sl. a možeš jednostavno prići bilo kojoj ženskoj osobi (osim majke i sestre u petom kolenu) i reći joj "Dobroveče mlada damo, hajde da se upoznamo", ili je jednostavno uhvatiti za dupe ili sisu. Ako se ne buni-dobro je, a ako počne da vrišti kažite da je skrivena kamera, salutirajte joj kao Beni Hil i pobegnite pevajući onu muziku kad njega neko juri na kraju epizode.
STEP 5. Kada si je konačno doveo u stan, pusti laganu muziku na gramofonu (seti se da ga naviješ da ne bi gubio vreme) "Svi vi što maštate o sreći" i "Zvižduk u osam" ne mogu da omanu. Priguši fenjer i počni da se skidaš. Ukoliko po skidanju untrucigera primetiš da su ti kratke gaće blago do umereno usrane, izvini se dami pa idi do kupatila da ih presvučeš. Skini i nju po mogućstvu bez batina.
STEP 6. Taj svečani momenat je šteta ne ovekovečiti. Savetujemo vam Polaroid aparat sa stativom koji odmah radi slike, tako da se na blamirate bez potrebe razvijajući film u Foto radnji pa da vam se posle smeje ceo grad. Treba da vodite računa da vam jedna ruka bude na kuku otpozadi dok vam partnerka radi felacio, dok joj druga sklanja kosu inače se neće videti ništa. Vodite računa o seksualno prenosivim bolestima i koristite prezervativ! Najbolji su oni od mačijih creva. Ukoliko partnerka želi da prenoći kod vas, pobrinite se da ima nošu ispod kreveta da je ne bi pojeli vukovi kad izadje napolje da urinira. Ne zaboravite da joj sledećeg dana pošaljete MMS sa prigodnom slikom iz albuma Sara Kej. UŽIVAJTE!
