Ova, na svu srecu, marginalna grupa vezana je za vece gradove. Verovatno ih ima i umanjim ali su isto tako verovatno omrznute od strane lokalne zajednice. Naime glavni moto ovih riba je "urbano i samo urbano". One su drugacije od svih. Totalno. imamo 2 vrste
1) ribe koje misle da su cool, oblace se malo cudno, slusaju neku eksperimentalnu muziku, koja na youtube-u nema vise od 100,000 view-a, stalno su u nekom nafuranom fazonu jer su one emancipovane, nisu kao vecina drugih i ne daju se tako lako frajerima. Vecinu cine gaborke.
2) Fensi ribe, koje imaju dan od 300 sati. Za to vreme one uspeju da idu na razne modne revije, liftinge, pilinge, usklade stajlinge, odu kod frizera, na jogu, wellness i fitness i da dzogiraju u lokalnom parku. One uvek prate modne trendove i takoreci napamet znaju svaki broj Cosmpoliten-a i slicnih magazina za zene koje vecina cita samo dok ceka red u frizerskom salonu. Ako neki nesrecni predstavnik muskog pola ima sastanak sa doticnom - nacekace se jer ona mora da uradi sve gore-pomenute stavke, kako bi zadovoljila samu sebe, nemajuci obzira ka mladom i cesto napaljenom muzjaku koji je ceka. Ovakve ribe imaju uzor mnogih "trendi voditeljki" na raznim TV stanicama. Svoje nezadovoljstvo ovom grupom ljudi je fino iskazao i Sergej Trifunovic u filmu "Kad porastem bicu kegnur".

Naučen na svakodnevnu ishranu domaćim kravljim kajmakom, ova muška jedinka, sirovina od čovjeka, predstavlja jednu vrstu ljudi koji žare i pale pijacama na kojima prodaju kruške i jabuke na svojim kamionima sa ispucalom ceradom. Nakon napornog dana u kojem su mu babe sa cegerima probile glavu kako mu je jabuka protrula i skupa, dok butira kruška ima previše šuge na sebi, a žele da bude što manje špricana otrovima protiv parazita, ova, ne može se reći endemska, ali zasigurno sve rjeđa sorta čovjeka jedva dočeka da dođe u svoje odaje u kojima očas posla spuca vruću pokajmačenu lepinu od koje mu stomak dobije dodatni sprat kojeg jedva sakrije svojom crnom majicom sa zmajem na leđima.

Kod fensi šminkersko-bledunjavo-mršavih građanskih djevojki zasigurno nema preveliku šansu za osvajanje njihovih tijela, jerbo ih odbija njegova bjelina oko usta koja ostaje od prekomjernog unošenja mliječne materije, te njegov Radovan Karadžić stil frizure i poznati miris štale koji je pokupio polagajući kravama i čisteći njihov izmet, ali zato kada se sa svojom Džetom pojavi u obližnjem selu, kod seljančica izazove iskru u očima k'o na Van der Grafovom oscilatoru. Te prave, istinske djevojke znaju da odijelo ne čini čovjeka, te pri njegovoj pojavi za sekundu njihov, k'o opanak debeli pičić olako ovlaži k'o ćošak zida starijih kuća. Dakako da je on jedan od onih ljudi na kojeg komšije računaju kada treba podvaliti leđima i kojeg će zvati kada treba da se iznosi đubre iz štale, da se očisti šupa, iskrči živica ili da se iscijepa tri traktorske prikolice bukovine, jer svojim jedrim, sirovinskom tijelom daje izgled nekoga k'o bi to mogao da obavi. Naravno, pošto je ovakav čovjek veoma mlad, nerijetko neoženjen, njegov posao na pijaci mu ne donosi prevelike prihode, te se zato ne libi da radi i ove poslove koji mu donose dodatne prihode od kojih će po seoskim diskotekama moći da ispija svakojake alkoholne napitke, dok se oko njega mota lokalna brkata droca koja ima troje djece iz čet'ri braka.

Moderno društvo često nema obzira prema kajmačarima, smatraju ih običnim neobrazovanim seljacima, ali zasigurno da kao i svako drugo živo biće, tako i on ima svoju pozitivnu stranu i vrijedi puno više nego što izgleda, jer sjetimo se samo kakva sve gamad živi među nama, počev od kriminalaca, hipstera i ostale bagre, a on sigurno nije njihov nivo. I tako, dok neki budu uživali u janjetini, kavijaru i skupoj ribi, on će bezbrižno da uživa u svojoj pokajmačenoj lepini i da zahvaljuje Svevišnjem na blagodatima koje mu podari.

Umetničko umetničko ime tvorca i mogula tzv. urbanog folka, gospodina Aleksandra Vuksanovića aka. Ace Lukasa, nastalo kao pošalica nebeskog naroda na njegovu transparentnu i danas, navodno, bivšu sklonost prema kolumbijskom izvoznom produktu br.1, tom čuvenom prašku za zube i nozdrve - koksu.

Mogul, gospodin, a pre svega alfa mužjak, ovaj istinski roker zarobljen u telu iskonske ljadže ukrašavao je svojom muzikom - a ukrašava, fala Bogu, i dan danas - sve naše važne proslave, slavlja i bahanalisanja...tj. ako si, o dragi čitaoče, i iole pripadnik plemena homo-balkanicusa. Sa pesmom za svaku priliku i tekstom za svaku seljačinu, on je svojim repertoarom za sledećih 100 godina namirio sve primalne porive našeg unutrašnjeg majmuna...ali je na tom putu davanja negde morao i da "uzme". A uzeo je ono belo, praškasto...najslađe. I 10 godina kasnije u javnosti otvoreno govorio o toj ali i drugim svojim zavisnostima. "Nisam ja to radio zato što je drogiranje bilo fensi, već zato što sam tada bio bolestan..." izjavio je svojevremeno Lukas u jednom intervjuu i dodao: "Kada sam 2001. godine došao u teško stanje, uplatio sam lečenje na jednoj klinici u Švajcarskoj u kojoj je bio i Dijego Maradona. Dao sam 50.000 franaka za neki turbo program koji mi je dosta pomogao. Nije bio u pitanju nikakav detoks tretman, već akutna psihijatrija. Sve je u glavi."

Aca Šmrkas. Zato što je sve u glavi.

Poceo si da celavis, tragicno saznanje, uz to ti treba i vijagra, a i nisi se bas iziveo dok si bio mlad, pa si odlucio da se sredjujes i da izgledas sto modernije. Kupio si strukirane stvari, firmirane cipele i odlucio da izlazis na mesta gde izlazi omladina. Ako si imao srece u zivotu pasi napravio neku kintu, onda kupis sportska kola, porsche recimo, nabavis i core zumzare, nabacis fensi frizuru i pravac u centar desavanja. Posto vec imas decu, zena ti se malo i ofucala, jbg zena zrela i privrzena porodici, ti izlazis ne bi li skratio neku piletinu. A piletine na sve strane, prvo si nasao neke od 25 god, al i to je bre matoro, pa hoces da prozivis opet svoju mladost jebote. I tako se malo prisetis minulih dana, studija, riba sa faxa koje nisi opalio pa bi da to ispravis. ali ,avaj, one su sad matore, sto ne bi sad neku koja je postala brucos. I naravno zaljubis se. Bravo majmune. Sjebes familiju, zena te ostavi, uzme ti pola, pocnes da zivis u mnogo manjem stanu, deca te ne jebu 2 posto, pa i prijatelji ti kazu da si moron. Zivis tako sa curicom od 20-tak leta sve dok ona ne skapira da tvoja prica da se od tvrdog kurca dobija rak materice nije istinita. E onda te i ona otkaci, a ti stanes i shvatis da si kompletni idiot i da si svu tu jebacinu mogao da odradis mnogo ranije, bar pre nego se ozenis. I onda posto naravno nikad ti neces potpuno biti kriv, svalis sve na jedan izmisljeni pojam KRIZA SREDNJIH GODINA da bi sam sebi mogao da izadjes na oci... i opet... Bravo majmune...

Najgori način da ti neko prokomentariše košulju. Ili si promašio temu, ili su je svi ostali promašili. U svakom slučaju odudaraš od okoline. Tješiš sebe sa onom:"Ko ih jebe ne nose je oni nego ja, a i kupio sam je u "second hand shop"-u."

Jos jedan u nizu obicaja kod nas i u svetu (ne znam da li bas svuda). Posle proslave rodjenja, babina, krstenja, rasta prvog zuba, prvog rodjendana, naucene prve psovke, itd, sticanje punoletstva je jos jedan cin koji se mora svecano obeleziti. Za razliku od prvopomenutih, gde slavljenik uglanom provodi vreme tako sto spava, place i sere u pelene, na punoletstvu je pravi baja, i mora da blista. Mama i tata mu kupe fensi kosulju, pantalone na ivicu i nove gilje, tako da se on uglavnom oseca ko klovn, al nema veze, jednom se postaje punoletan.
Zurka se uglavnom odvija na nekom zesce zajebanom mestu. Na zurku se poziva celo odeljenje i odredjena ekipa iz drugih odeljenja. Iz mladjih razreda se pozivaju samo ribe. Pored skolskih drugara, tu je ekipa sa fudbala, komsije, drugari iz osnovne, vrtica...
Domacin je u obavezi da pripremi domaca pica i bajate grickalice. Keva muti tortu od 25 jaja, koja se unosi u ponoc uz pesmu "Moji su drugovi". Sto se poklona tice, slavljenik odlicno profitira: 10-ak ramova za slike, 20-ak uglavnom Denim dezodoranasa, i flasa pica, toliko da moze da otvori restoran. Od odeljenja dobija neki nadrkan mobilni telefon, jer su svi dali po 10 evra.
Muzika je http://vukajlija.com/od-nirvane-do-silvane/73559, s tim sto od "Nirvane" ide jedna pesma (oko 9 h), a ostalo je "Silvana".
Oko pola 2 nestaje pica, pa cale mora do Tempa da donese repete. U pola 3, slavljenik je vec patosiran od alkohola, kao i vecina njegovih ortaka. Ribe igraju zasebno u cosku. Par pametnijih prestanu da piju ranije, pa uspeju da savataju pokoju klinku koja je resila da te veceri padne nisko.
Sutra, kad ga mama napoji kiselom corbom, punoletnik shvata da je odrastao covek, koji moze da glasa i zavrsi u zatvoru, i zapita se koji je klinac i slavio punoletstvo.

Rasprave uživalaca ovog alkoholnog napitka, koji su u treznom (neretko i u pijanom) stanju upuštaju u dijalog o vrsti istog koja ima najbolji pedigre, ukus, miris, fluidnost, gorčinu, pitkost, boju, gaziranost i osećaj jutro posle ,znači, količine.

Godina je 2121. Tehnologija je uznapredovala, sve je mnogo naprednije, sofisticiranije, ljudima je lakše za živeti, jer su se, jelte, u prošlosti ubijali od teškog rada. Nekada je romantika bila pozvati devojku na večeru, kupiti namirnice, pročitati recepte iz nekog fensi kuvara što nam uvališe na TV-u, mučiti se ceo dan da to liči na nešto. Staviti na sto najbolji stolnjak, upaliti sveće, prigušiti svetla, uštekati neki sentiš, sve savršeno postaviti da ona vidi kako si uredan i pedantan i kako si toliko romantičan da će ti na kraju večeri morati dati tvoju itekako zasluženu nagradu. A sad, sad je to malo drugačije. Naravno, i dalje ju moraš pozvati na večeru. Oko namirnica se ne moraš nimalo brinuti, tvoj frizider koji očitava rok trajanja je već skotao da se moraju kupiti stvari, takođe je i pročitao kuvar koji je skinuo sa, naravno, interneta, pa će sve sam naručiti da ti donesu na prag, jer, daleko je odvoziti se do hipermarketa, iako se tvoj auto vozi sam. Kad to sve donesu, stvari su već plaćene, automatski se kredit odbija sa kartice. Bacaš se na kuvanje. Namirnice samo utrpaš u rernu, kao u veš mašinu, i čekaš dok peć to sve ne sredi i izbaci ti već savrčeno spremljeno jelo. U međuvremenu tvoje kućno osvetljenje je već podesilo iluminaciju po parametrima koje si uneo, a sveće, ma kakve sveće, kakav old timer to koristi. Tvoj sto je već izbacio lampice postavljene na strateškim mestima, tek toliko da se sve lepo vidi, stolnjak je nepotreban, sve je od ultratankog, ali i dalje superčvrstog sintetičkog kristala. Devojka dolazi, vidi kako je sve sređeno, uživa u jelu ali ipak je malo smorena što mora žvakati, mogli su i za to nešto da konstruišu. U pozadini svira space orkestar na mp27 plejeru. Posle jela izađete na terasu, legnete u ljuljašku, a ti joj sav pametan pokazuješ i tražiš sazvežđa na svom i-hightech pod-u. Odlazite u sobu, ti sav u nadi da ćeš dobiti, skidate se, predigra, ti već umireš od napaljenosti, kad ono... Trt Milojka, nema kondoma. Psuješ mamu jebenom frižideru i dostavljačima, a pogotovo inženjerima sto kroz celo ljudsko postojanje nisu smislili nešto umesto prekopotrebne gume.

Juče posle friziranja u novu, fensi frizuru stižem do najboljeg ortaka, u jednom selu, faktički (nije baš selo, ali nije baš ni grad).

-,,Brate, kako si? Vidim frizuru, fensi i sve...''- kljucne me prstom po glavi. -,,Nego, šta se dešava sa tobom? Nema te već dugo. Jer se još uvek pališ na onog skrndelja...Ma ne, ti si sad našao drugog skrndelja... Nego znaš šta- ima jedan skrndelj, mislim, da, skrndelj, baš po tvojoj meri ovde u ovom delu grada...''- kaže m ondai.

-,,Šta ovde, brate pa ima? Samo ti, ona crkvetina, sedište komunističke partije, babe i dede zagrljeni na klupicama i Tehnička škola, jedina u celom gradu u koju većinom idu normalni tipovi.''

-,,Ima, ima riba, nego ne znaš gde da vataš...Slušaj, idem ja da slušam The Cranberrys, Sex Pistols i Baju Malog Knindžu (super kombinacija, BTW), a sutra dođi na autobusko stajalište ispod Lešnika... Samo ja, ti i ta riba...Možda ćemo da zovnemo i onog Jakšu ako hoćeš, ali nećeš...''

Možete pogoditi da se nisam odazvao na poziv najboljeg ortaka da mi on nađe ribu. Svoju ribu pecam sam, ni u centru, ni u huliganskim predgrađima gde nafrakane žene apsolutno dominiraju ni u selendrama sa crkvicom, nazivom skrndelji za sve po mainstream mišljenju loše ribe (što je totalno patrijarhalno) i KPJ, kao on, već u nekom drugom selu, SW ili E (možda čak I NE). Koje je to selo, nisam mu rekao, ali sam dan pre toga, u petak, bio na dejtu sa ribom koju on ni ne poznaje i sve mu lepo- prećutao.

ŠTA SE MOGLO DESITI, PO MOM MIŠLJENJU I ISKUSTVIMA DRUGIH:

Jer evo šta bi se desilo da sam otišao. Naravno, odavde do kraja teksta sve je plod mašte.Došao bih do Lešnika i taj ortak bi se pojavio zajedno sa devojkom. Nekoliko stotina mladića iz Pičkovca bi stajalo u žbunju i posmatralo. Devojka deluje sasvim pristojno, čak dosta normalno. Nije moj tip, liči na neku frizerku iz mog kraja, ali nije ni skrndelj. Ona bi počela da me nešto pita, sve vreme se tiho kikoćući, i sprdačili bi se sa mnom i moj najbolji ortak i momci, pa bi me zagrlila i poljubila. Onda bi ceo grad prasnuo u smeh. Našli su mi jednu od pristojnijih lokalnih drolji koje su bile sa svima, ali ipak lokalnih drolji. Meni, ,,intelektualcu'', doduše bez naočara i bez bedža, ali ipak intelektualcu, našli su lokalnu drolju.

-,,Bila je to samo šala. Nemoj to da shvataš ozbiljno.''-rekao bi mi ortak,
a onda bi se suočio sa mojim besom.

Ali bi me terali da se oženim sa droljom, koja je bila sa svima. Odveo bih je iz Pičkovca u pičku materinu. Da jednom i ja nekoga nešto poslušam, tako svojeglav tokom svog života. Imali bismo decu, ne baš vunderkinde jer bi preuzeli sve od nje, ali bismo se rastavili i ona bi pobegla,
završivši možda na reklami za brakorazvodne parnice, organizacije Brakorazvodne parnice D.o.o. TM ili Čuvajkuću D.o.o.o. TM.

Naravoučenije: Sami tražite ribe koje vam odgovaraju, ne lovite ribu po savetima najboljeg ortaka, jer on obično čeka samo da vas ispali, pogotovo u takvim situacijama.

Najveća glupost koja postoji. Potpuni pogodak marketinških agencija. Ali, zamalo. Više o pravoj reklami zna džangrizavi matorac koji odbija da da vadlira svoj bus plus i na taj način da svoje podatke Amerikencima, nego mediokriteti koji sebe nazivaju magovima marketinga. Iliti advertajzinga, tako više kul zvuče kada se hvale komšijama i prodavcima paprika na Cvetkovoj pijaci.

Mušterije bolje privlači brkata Ciganka ispod Zelenjaka sa, 3 pari za 100 dinari, nego oni. U nekom njihovom paralelnom univerzumu fora je da se u reklami uvek pojave jedan pametan i jedan juče-sa-drveta-sišao lik. Glup je obično muškarac koji se na pojavu, npr. praška, iznenadi kao klasični srpski domaćin kada mu žena servira ćevape bez luka. U fazonu, koji je kurac ovo? Jesam li umro kad se ovako sve sija?! Krasi ga blažena faca, kao da je upravo imao snošaj sa elit model luk agencijom, nakon ženinog objašnjenja da nije u kamenom dobu, i da će čaršavi biti mekani kao peterac na Old Trafordu.

Postoje i one druge reklame. One, gde se uticaj baca na fensi stranu. Dve prepičke piju kafu u elitnom dvorcu od zlata, ali gle čuda, jednoj je haljina u kurcu. Obavezan pribor je boca super nečega od 5 litara koju ova druga koštunjava vucara u torbi. Sve njihove brige su rešene. Više nikada neće morati da kupuju odeću, ni toalet papir jer će srati dugu i ljubičice, a svi likovi će odmah da svrše na njihovo blistavo kupatilo bez buđi.

Bio je duhovit i elokventan mladić sa dobrim rezonima, šmeker u najavi, stasit, kulturan itd.
Ali... Za glumu nije imao tu harizmu, muziku nije ljudski izučio jer to je stvar meraka, jezike nije hteo da uči ,,za prijemni" nego iz ljubavi prema jeziku, za prava sa previše svoje filozofije i umetničke slobode, književnost nije hteo da predaje u školi eventualno jednom inteligentnijem detetu po odeljenju, smatrao je da čovek napiše samo jednu pravu pesmu u svom životu pa zbirku pesama nije mogao da izda čekavši da ga pukne inspiracija i napiše nešto što bi pobedilo Miljkovića, sport odavno batalio jer su se njime bavili plitkopametni teretaničari.I dalje Nije pio, nije pušio, cure pod alkoholom ispaljivao za 10 i čekao svoju Lauru (kao Petrarka). Kad su roditelji zapretili da ga neće izdržavati, izdržavale su ga i dalje dobre drugarice kojima se nekad možda potajno sviđao i najbolji drug koji ga krije od svoje žene. Počeo je da se tripuje da je Džoni Štulić, posrnuli neshvaćeni vitez.
Do gradske legende nikad nije dogurao jer se nije kretao po fensi mestima i učestvovao po akcijama nevladinih organizacija jer su napinjački debili i zablejivači dece.
Serendao kako će da ode na Kubu i tamo proleži ono što mu život duguje za sve šlajfovanje i neuspeh.
Ostario je kao matori hipik i danguba koja je ipak zarađivala za život fotografišući svadbe i odeljenjske fotografije na kraju školske godine.
Klinci bi kosatom platili pivo da im posle fotki priča kako je nekad bilo u gimnaziji i kako je on tamo promenio neke stvari još kao učenik.

Možda je neki fakultet nekad i završio da mu ne bi već matori roditelji pričali kako nije ni akademski građanin.

Opaka bolest, odnosi se na osoba koja prolazi kroz različite muzičke epohe. Recimo, čuje u seriji dobru rege pesmu, i preko noći odluči da pusti kosu i napravi dredove, da počne da puši travu i da sluša samo rege muziku. E, sad, stvar je u tome što on ne zna niti jednu rege pesmu jer je do juče uživao uz zvuke Vitoroga, te se odlučuje na siguricu i skida Best of reggae music sa torent sajta. Taj dan je u opakom rege fazonu. Sutradan se zakaže pijanka kod ortaka, haus muzika, ludilo. Jebe mu se više za rege, haus je Bog. Pušta se snimak koncerta Fatboy slima, laseri, ekseri, strobovi, pičke, alkohol, brz ritam. Odlučuje da sutra kevinim hidrogenom izbeli kosu, napravi od kose čuvenu Bekamicu, kupi fensi maju, tike, šoferske cvidže. Na youtubu se gledaju nastupi, mašta se o jebanju cupi iz kadra. Dođe veče, zove cura na večerinku. Sveće, romantika, ruže, Sergej, Jabuka, lagane stvari. To je muzika koju on želi da sluša, to je ono što ga ispunjava uz voljenu osobu. Nakon što pojebe voljenu osobu, i odsluša još par hitova Saše Kovačevića, uzima taksi i pali ćiku. U taksiju trešti Metallica, srce zaigralo. Cupka noga. Adrenalin. S vrata na Pirate bay da se skine Best of Metallica. Od sutra crne majice, masno ispod oka. Surfuje se u potrazi za instrumentima, gitarom. Što zajebanijom, da je u obliku strele i da na jednoj ima dve gitare. Sabajle, komšija zida obor, a iz kasetofona Žare i Goci pevaju o velikom srpskom kapetanu. Ne da srce mira...

Nadaleko poznat pojam. Svi ljudi u svetu znaju da su holivudske zvezde veoma humane i celom dušom dele bol i glad dece Haitija, Etiopije i ostalih koji nemaju šta da jedu, a kamoli TV, internet ili bilo šta što bi im omogućilo da čuju pesmicu koje su im trendi čike i tete iz svetskog šou biza otpevušile u znak podrške i dobre volje.

Devojka koju tretiraju kao princezu. U javnosti je zadužena za protokolarne stvari, najčešće za umilno smeškanje, jer joj vokabular, veoma često, obrnuto korelira sa veličinom grudi, i punoćom usana. Redovan je posetilac sajmova mode, kozmetike, automobila i turizma, dok joj popodnevne partije bridža ne ostavljaju dovoljno vremena da bi posetila sajam knjiga, recimo.
Može se videti na otvaranjima svih "fensi" mesta u gradu, redovan je konzument šoping molova, uz pratnju svoje svite, naravno, gde će se podvrgnuti kozmetičkom tretmanu, ili koristiti usluge manikira, pedikira, već prema trenutnom raspoloženju.
Manire poput poklanjanja zlatne Ameriken kartice, od strane pratioca, doživljva kao nedvosmislenu potvrdu njegovih džentlmenskih osobina, dok joj otvaranje vrata na kolima, ili pridržavanja kaputa prilikom oblačenja,ili izvlačenje stolice u restoranu, više ima primesu slabosti, koja je samim tim primerenija nekom lakeju, najčešće, prijateljici ili prijatelju.
Često dolazi u sukob sa okolinom, zbog zavisti iste, jer nije u stanju da se dovoljno raduje njenom uspehu.
Obično joj se, pod budnim okom pratioca,ne dešavaju ispadi u javnosti, mada se dešava, verovatno zbog umišljenosti da joj je sve dozvoljeno,i dostupno, da dođe u koliziju sa nevinom radnicom u nekoj radnji ekskluzivne obuće, jer ne može da shvati da se te salonke ne proizvode u veličini njene nožurde.
Svoju porodicu, shvata kao neprijateljsko okruženje, jer je ista konzervativna sa svojim stavom da u životu jedino duhovno bogatstvo niko ne može da ti pohara, pa se u skladu sa tim i ponaša, o čemu svedoče tapacirana vrata komšija iz istog ulaza.

Locirana u sporednoj ulici tako da je skrivena od osoba koje, onako u prolazu i s' gadjenjem, samo bace pogled kroz njene prljave prozore da vide kakvi ljudi tu mogu da provode vreme i dignutog nosa nastve dalje, nikad ni udju. Nikad i ne trebaju ući, ono što se nalazi unutra nje za njhova fina i najkremastijom kremom ispolirana dupeta.

Posećuje se posle ručka i u nju se društvo ne zove, već ljudi dolaze sami kad završe sa obavezama. Čim se udje odmah sa leve strane se nalazi šank, ali onaj pravi metalni šank idealne visine, pa kad se nalaktiš više se odmoriš nego da si seo. Dok se "laktiš" osetiš miris kafe i domaće rakije, a čuješ i eho silne galame od sinoć. Iza tog šanka se nalazi konobarica kojoj svi znaju ime, gde živi i kolike su joj bradavice(uglavnom su velike kao neki deo automobila ili bele tehnike). Ona ti pravi mali špricer, ali u "burence" čaši ga servira, nikako ne u ovim fensi peharima sa jednom ili više nogica. Staviš taj špricer "pod zub" pa sedneš za jedan od šest pravilno rasporedjenih stolova i naručiš "kilo-kilo". Sto je drveni, pravougaoni sa kariranim stoljnjakom preko, na kom ima desetak rupa od cigareta. Na sredini se nalazi metalna pepeljara stara 25 godina kroz koju je prošlo duvana za njivu od 70 ari, rdjava po ćoškovima i iskrivljena od nečije čelo, tokom tuče prošlog utorka. U pozadini ide neki narodnjački radio, krči jer nema antenu, ali koga briga nisi ni došao zbog muzike. Zidovi su dekorisani slikama propalog umetnika koji ovde doživljava svoje najinspirativnije trenutke. Toalet ili u ovom slučaju prostorija u kojoj se piša, nije opremljena wc-šoljom, već samo čučavcem crnim kao ugarak, od domestosa prosutog po njemu.

Popularna imena ovih kafana su mali ili veliki raj, kod Velje, Brke, Njorija...mada ima i onih originalnijih kao "jedno mesto". Vlasnikov otac se voli pohvaliti da je, kad je on držao kafanu, svratio Tito.

Uveče se skupi omladina, jer ovde može da popije tri velika piva za jedno malo u popularnom kafiću. Stari gosti mogu da piju na crtu, jer su dobri sa gazdom. Idu zajedno na pecanje i bacaju pikado.

U gradu gde ima mnogo ljudi pa "cena" coveka opada. Raj za licemere ljigavce,ljigavac i pizde! Mozes zajebati 50 ljudi i poceti iz pocetka, za razliku od sela, gde ako je tvoj deda ukrao komsiji kokosku pre 40 godina celo selo zna iz kakve si porodice i istu kletvu ce imati i tvoji unuci...

Sa druge strane gradjani su "civilizovaniji" i ne blenu kad vide dobra kola, ribu u dopicnjaku i ne seljace se tako cesto!

Cast izuzecima

Bas kad ti nije ni do cega, a kamo li do GSP-a, nailazi on. Prepoznajes ga jos na 100 m po oblaku dima koji se dize iza njega. Ali cuo si ga jos kad je bio na 200 m zahvaljujuci neverovatnim zvucima koje ispusta. I smorio si se u trenutku. Jedan takav vozi na apsolutno svakoj liniji u gradu, ali se uvek nadas da nisi bas ti te srece i da ce naici neki zuti japanski ili onaj novi Ikarbusov sa klimom. Ali ubrzo shvatas da je Marfijev zakon jaci od svakog tvog uzaludnog nadanja. Priblizava se stanici neverovatnom brzinom, jer ga kao po pravilu uvek vozi neki neostvareni Sumaher, koji je morao da se zadovolji gradskim basom. Ali ne bilo kojim, nego bas onim iz '93, sto je uvezen sa nemackog otpada za vreme inflacije. Majstor jedva koci sa sve facom "Ko ga jebe, i onako ce da se raspadne kad-tad, makar cu da se izdrkavam na njemu k'o covek, kad vec ne vozim onaj fensi gradski mini-bus sa svojim kolegama reli-vozacima". Udises poslednje atome svezeg vazduha i ulazis unutra. U pokusaju da ne uhvatis zamazanu sipku, padas na sediste posto je Sumaher wanna be leg'o na gas ko da ga neko juri. Gospodja pored tebe ti nesto govori, ali ti hvala bogu nista ne mozes da cujes od zavijanja motora. Na krivini opet padas na gospodju, posto se fantasticna drvena sedista klizaju k'o da ih je neko podmazao (sa uzasom shvatas da mozda i jeste, ali zaustavljas gresne misli jer ne zelis da znas cime). Gospodja iznervirana ustaje i odlazi, a pored tebe seda matori ciganin koji je upravo usao sa sve kartonskom kutijom u kojoj ocigledno zivi. Samo jedna misao ti prolazi kroz glavu - "Au brate, sreca u nesreci je sto bas toliko smrdi da ovog lika ni ne osecam."

Učenici koji odbijaju da uče i brinu za svoju budućnost.
Razlog za bunt može da pronađe gotovo svaka subkultura.

1. S obzirom da je poremećen sistem vrednosti, mnogi tinejdžeri imaju priliku da gledaju estradne pevačice u najoskudnijoj mogućoj odeći, propale muzičare koji su na malim odmorima trčali u WC da bi se rokali u venu, manekenke koje puće usne i idu na fensi žurke, španske serije u kojima devojka bez osnovne škole (ali je mnooogo dobra) dobije muža, kola i gajbu. Mnogi od tih likova imaju tu potrebu da, smejući se preko malih ekrana, objave da su bili potpuno propaliteti u školi i da bi završili kao konobari i striptizete da nisu otkrili "talenat" koji ih je vinuo u zvezde. Tinejdžeri, sa već dovoljno ispranim mozgom, steknu utisak da je veoma lako poznati poznat i tucati manekenke, pa batale knjige i po ceo dan prave poze ispred ogledala.

2.Odbijanje da postanu uštogljeni roboti, ljudi u crnom, u sakou i sa kravatom na +40. Čini im se tako savršen trenutak kad vide matorog hipika, sa sve rascvetalom kosom i dugačkom bradom, kako potpuno naduvan ide u susret svim tim nervoznim ljudima koji stalno jurcaju po gradu. Matori ima smirenu, nasmejanu facu, nije ni svestan sveta oko sebe, kao da bosim nogama dodiruje jarko cveće dok gleda u ogromno Sunce.
Savršen osećaj da ti neće niko naređivati, da ćeš živeti kao najgora socijala, ali po svojim pravilima.

3. Najveća grupa, koja obuhvata likove koji po ceo dan loču i gledaju TV uz cigaru, ili vise na Kališu i idu na žurke. Nađe se tu i poneka zaljubljena osoba koja jednostavno nema vremena, a ni želju za učenjem, likovi koji su opterećeni potragom za smislom života, pa po ceo dan jurcaju po gradskim bibliotekama i, naravno, jednostavno lenjivci.
Sve u svemu, pre nego što krenete da ih osuđujete, pomislite samo na koliko glupavih stvari treba da misli prosečan tinejdžer i budite srećni što niste u njihovoj koži.

Postati iskusni seoski jebander nije uopšte lak put, niti je toliko prosto kao što se misli. Zavesti domaće seosko žensko čeljade koje ce pristati sa vama da zalegne u obližnji senjak mogu samo sofisticirane lole sa čitavim nizom prefinjenih i usavršenih osobina, dugo vremena sticanim po seoskim slavama, zadušnicama, a i prenesenim usmenim predanjima sa kolena na koleno. Ukratko, instant tutorijal koji će vas preporoditi u arčitelja mladih seoskih mačketina, u istetovirani lik na njihovim jedrim guzovima i simbol seoske švaleracije da se priča po prelima u narednih trideset godina se sastoji u sledećem:

1. Psihološki stav: Zajeban. Namrgodi se koliko možeš više, seoski jebač nema mesta u srcu za emocije i tugaljivosti. Arči pogledom, pogledom koji govori "žiranti za mene vraćaju kredit, ali bole me kurci, i to ne obični kurac, nego kurčevina". Pljuj na asfalt, bogtejebo! Rakni zelenu šlajmaru, da se razbije o pod kao žele zeka, seljančice to vole. Nikad ne reci ženi da je voliš, umesto toga pitaj je kakvu štalu ima, hoće li njen stari da ti prepiše traktor i priključke, da li joj baba ima kakvih dukata u miraz, nemačku penziju.... Budi jeben da bi one bile jebane. Izlazi po seoskim diskotekama. Nemoj da se smeješ, razbij nekome glavu na početne stihove pesme "Da li da li, da li u galami...". Seljančice to vole. Školu i umetnost ne spominji ni za živu glavu, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile, bogtenejebo. Seljančice to ne vole.

2. Fizički izgled: Pusti stomatič, uredno ga upakuj u neku Guccxi majicu, sa zmajevima, da svi misle da je pristigla Kineska nova godina. Bilduj, svaki dan. U saksije izlij beton, pa bilduj. Radi hiljade i hiljade sklekova i trbušnjaka. Kupi AirMax trenerku, i izlazi u njoj u
seoski disko, i nemoj imati drugih trenerki osim nje, nemoj ih navlačiti niti ih kupiti. Kupi najbolji telefon, da bi prošao što jeftinije, kupi neki kradeni iz Nemačke. Zaturi ga za pojas. Pribavi fensi torbicu za pod pazuh, u nju natrpaj sijaset kurtona, da se zna da arčis. Seljančice to vole.

3. Motorizuj se: Bez ovog ne možeš biti seoski jebač. Kupi golfa trojku. Crnog, kradenog. Nabudži ga. Stavi mu spojlere, pojačala od 13 hiljada vati, da budeš glasniji od vašara u susednom selu. Što više nalepnica nakači, tu ne možes promašiti jer važi maksima "što više to bolje". Otidji kod komšije Joce Kezmice da ti zatamni stakla za dvadeset evra. Peri auto svaki drugi dan. Spavaj u njemu, živi u njemu. Opremi muzički asortiman, kupi kompilaciju Grand hitova za pičke, DJ Krmka i Seju Kalača za tebe i ekipu.

4. Pristup i prilazak ženskoj: Izbaci kurčinu kad joj prilaziš, utegni tu tvoju nabildanu seksi gusčurdnu u AirMax, podigni trenerku do sisa, da se bolje istaknu. Klati se kad joj prilaziš, namrgodi se, pljuni na pod, prethodno se napij neke šećeruše. Kad pričas sa njom, gledaj u druge pičke. Očaraj je pristupom, evo nekih oprobanih recepata: "Šta je, mala, šta 'oš, a? Jesi zaljubita u mene a, il da te išamaram malo odma', a?",
"Meščini da je tvoj ćaća nama uoči Ilindana pek'o rakiju, a?", "U, jebemtiljeb, ali imaš sisu, mogla bi mleko u zadrugu davati". Nećeš promašiti. Štipni je za dupe predsvetom, najedi se luka pred izlazak. Zagalami, podigni ruku. Istuci nekog cvikeraša, koji je otišao iz sela da studira negde i da se pravi bolji. Seljančice to vole.

5. Ostali saveti: Da si se namirisao Malicijom, mislim da nije potrebno napominjati. Otiđi sa njom na svadbu, napij se da te svi vide, i na kraju traži od nje da te tako pijanog nosi kroz šator. Time ćeš skupiti poene kod seoske ekipe i mlađanih pičića. Zarakijaj se sa njenim starim, pričaj o silaži za bikove, kako je prošli put za Ilindan pala kiša a trebalo kupiti seno, kako cena prasića ovih dana nikad nije gora... Videće da si čovek na mestu. Oženi se, napravi svadbu da je nema u tri susedna sela. Varaj ženu dokle god može da ti se diže. I kad ne može više, opet je varaj. Seljančice to vole.

Srećno u pičarenju, neka te kurton čuva, a pesme Mileta Ignjatovića prate!

Jebarnik ili javna kuća, ako se ide logikom da je izraz čitanje ustvari sinonim za jebanje u određenim krugovima.
E sad, pošto se knjige iznajmljuju u biblioteci, a mi smo napravili da je biblioteka to što jeste, ispada da su prostitutke knjige koje se iznajmljuju i to samo onda podržava taj izraz. Još ako se doda da se čitanjem postiže kulturno uzdizanje, što nadam se da ne moram da objašnjavam, sve postaje još jasnije.
Naravno, posle korišćenja moraš da vratiš knjigu u stanju u kom si je i iznajmio, što se opet poklapa, jer ne možeš da iznajmiš prostitutku i vratiš je bez nekog ekstremiteta ili isečenu na primer.
Da, biblioteka laganini može da bude izraz za javnu kuću.