Još jedna u nizu iskrivljenih i loše protumačenih reči uvedenih u Srpski iz stranih jezika. Živimo u vreme kada svi pokušavaju da budu neki menadžeri (raznih vrsta) i kada se ovaj termin koristi u raznim kontekstima i za razne svrhe osim za ono što je namenjen. Tako danas imamo menadžere svake rupe nazvane kafić, samoproklamovane menadžere hamburgerija, plesnih grupa, nevladinih organizacija, jehovinih svedoka, vegetarijanaca ali ono što je gore od toga je činjenica da svakim danom niče sve veći broj "fakulteta" koji "školuje" ove (oprostite mi na izrazu) vaškonje i jebivetre. Živim za dan kada će i babasera sa punim pravom sebe da nazove menadžer odeljenja za vršenje nužde, jer tog trenutka, a osetićemo kada dođe, sa punim pravom možemo sebe da smatramo dobrim učenikom zapadne civilizacije i uđemo u organizaciju gde su svi ljudi, naravno menadžeri.

Kaze se za mesto gde su cene previsoke i nepristupacne.Na drugim mestima biste isti proizvod ili uslugu platili po mnogo manjoj ceni,ali lokacija nije ista!Ne mozete bas svuda da pljunete kroz prozor u reku.

Lepo, ugladjeno, perfektno, obojeno tačno po linijama.
Tanjir supe je deo obroka najviše na svečanim ručkovima severno od dunava, jer niže je život mnogo suroviji i tamo je bitno jesti što jače, znači obavezno je predjelo koje sadrži jako, suhomesnato, sireve i slično, ovo naravno ima i gore i poznato je kao meza ali supa je neizostavna, dok je dole ona nepotrebna i neretko strana i nema se vremena za te fensi supice i zajebancije koje su doneli Austrijanci, pa valjda kada kažemo tanjir supe zamišljamo neki bečki dvor i sav taj glamur i lepotu koja nam je nametnuta od strane dušmana, pa se nastavlja i u slengu.

Kafaning samo naizgled predstavlja klabing za obične (da ne kažem proste) ljude tj. one koji nemaju lajfstajl već životni stil. U poslednje vreme sve su veće sličnosti između ova dva iventa, kako u pogledu izbora garderobe osoba koje ih posećuju tako i same atmosfere unutar objekata.

klabing:

1. fensi lokal
2. gospoda pije samo skupa pića (hajneken, bakardi brizer, ili piće koje je te večeri na promociji), dok se siromasi drže starog dobrog 'jelenka'
3. za VIP goste u posebnom delu lokala pripremljena je i klopa na čačkalicu, dok ostali grizu nokte
4. ispred klaba su parkirana dobra kola (jugići i golfovi dvojke su u ulici pored)
5. momci stoje ukočeni i zveraju okolo
6. devojke nehajno mrdaju kukovima, ali tako da štikle ne odvajaju od zemlje
7. parovi stoje sami za stolom, pijuckaju i ćute
8. ekipa koja slavi nešto je najglasija i maše rukama prema DJ-u
9. DJ pušta muziku koju ja ne kapiram (minimal, čil, trens,progresiv)
10. lik koji vozi bembaru obavezno ide kući u društvu ljupke mlade dame

kafaning:

1. fensi kafana
2. gospoda pije samo skupa pića (hajneken, viski), dok se siromasi drže starog dobrog 'jelenka', banatskog ili stomaklije
3. VIP gosti u posebnom delu lokala (predviđen za one koji jedu) krkaju, dok ostali grizu nokte
4. ispred kafane su parkirana dobra kola (jugići i golfovi dvojke su u ulici pored)
5. momci sede ukočeni i zveraju okolo
6. devojke uvijaju kukovima (kako na stolu tako i pored njega)
7. parovi sede sami za stolom, jedu, loču i ćute
8. ekipa koja slavi nešto je najglasnija, ispred muzike stoje zagrljeni i deru se u ritmu
9. lokalni orkestar ili uan men bend svira neku muziku koju ja ne razumem
10. lik koji vozi bembaru obavezno ide kući u društvu ljupke mlade dame

Kada ti se smuči što moraš jebat svaki dan, kada ne možeš da prođeš ulicom a da te ne zaustavi šurnaes oćnih ziljavuša, kada ne smiješ da upališ mobilni ujutru jer znaš da te čeka milion poruka u kojima te mole da im daš kitu barem na dvajes minuta, kada ne smiješ da se javiš na telefon jer znaš da ćeš sa druge strane čuti ''OPLODI MEEEE!!!!'', kada na fejsu ne možeš da budeš onlajn ni dva minuta a da ti se ne javi riba sa pričom ''Ćao, baš si fensi, možemo da se upoznamo? ;)'', kada čak i profesorke na faksu počnu da luče vlagu na tebe, ti izmoren staneš pred ogledalo i kažeš: ''Pa jebem mu mater, moraću počet govnima da se mažem!!!''

Za nijansu jeftinije od ‚‚deru".

Izvorni miris pičke. Ali prave pičke, ne ove današnje fensi, izbrijane, glatke i sa raznim frizura. Mora imati žbun. Žbun plus ustajala ceđ daju taj trve miris koji je ujedno i najbolji afrodizijak.
Jedina voda koju je ova pička videla je voda sa potoka s kojom se uzgred zapere dok se sveže opran veš cedi. Ostaje žal što se ovaj miris danas gotovo izgubio. Ni ja ga nisam osetio ali lagao bih kada bih rekao da posle priče nekih starijih ljudi na ovu temu nisam kopao ispod Bagrema u proleće. I mogu vam reći da je nekad sve bilo bolje.

Lik iz sorte džibera sa iritantnim, nazovi, modnim detaljem koji se sastoji u podvijanju jedne nogavice do kolena, kada do izražaja dolazi bela čarapa i raspertlana betonka. Leva ili desna nogavica, zavisi na kojoj nozi ima tetovažu grba svog omiljenog kluba, eventualno koju izumirujuću vrstu iz afričko-indijske flore i faune.

Dakle, tipičan ljaljan sa karakteristikama okorelog pavijana. Situiran mladić koji ti obara ruku kad se pozdravlja i u zavisnosti od tvog starosnog doba naziva kuretom, baticom ili ćaletom, nonšalantno postavljajući pitanja tipa "Jebeš li ti ovo?" i "Ga drkaš?", dok češe donji stomak i preživa plastičnu kašičicu iz kafića. Osoba sa kojom svakako ne biste voleli da budete viđeni na javnom mestu.

Nekad davno predstavljao je sinonim za poštenog čoveka. Danas, u vreme kapitalizma i latentnog socijalizma u DNK prosečnog Srbina, on predstavlja sinonim bede, jada, čemera i svega crnog da crnje ne može biti.

Radnik u fabrici postaje predmet fabule kada se priča o tome kako postoje ljudi koji ne mogu sebi priuštiti da idu na letovanje, pileće belo deci za ručak, fensi cipele deci za malu maturu ili crnogorski "Vranac" za slavu. Oni koji ga pominju u najvećem broju nisu ni videli fabriku, možda samo sa auto-puta. Prema verovanju, radnik u fabrici nikad nije išao dalje od svoje rodne grude i radi samo za puku egzistenciju.

Onima koji dodju iz unutrašnjosti, bar pre ovog vremena kablovske, interneta i kabovskog interneta, u toku retkih poseta prestonici, crnac koji najnormaline prodje pored njih ulicom, nije da nije predstavljao egzotičnu pojavu koja je u najmanju ruku izazivala osećaj ispunjenosti dana. Iako je beogradjanima i tada i sada to predstavljalo najnormalniju pojavu, nekome iz Prokuplja je to bio veliki doživljaj. Proći par puta Knez Mihajlovom a ne videti nesvrstanog prijatelja je bilo nemoguće a dolazak bi se smatrao promašajem. Beograd jeste velik, no svi dodjoši na jedan dan, uz povratnu kartu Niš Expresa, su, razume se, krstarili dvema-trima ulicama i pored tog crnca obavezno videli i nekog zemljaka kome se u svom gradu ne bi ni javili, ali tudjina je to.

No, to je ipak stvar za neku drugu definiciju, kao i mesta koja se tom prilikom posećuju (kafić Olivera Mandića i pivnica u podrumu u Knezu).

Vrsta humanoidne ženke koja dolazi samo u određenim vremenskim prilikama i intervalima, te posjećuje i obitava u rodnom kraju.Krajnji cilj im je kurčenje svojom fensi odjećom,frizurom i šminkom kako bi one pokazale da su iznad prosjeka a istina je da su daleko ispod tamo odakle dolaze.Lov na dijasporke počinje otvaranjem sezone najčešće početkom juna jer tada dolaze ovde pošto nemaju kinte za more ili nešto bolje.Prepoznat ćete ih po tome što stalno mrmljaju nešto na stranom jeziku, u društvu su sa par još takvih a prečesto praćene pogledima debilnih domorodaca koji sanjaju da ih ožene i tamo negdje zarade gomilu para preko noći.

Prostak, gradjen kao trokrilni šifonjer, u slobodno vreme voli da tovari drva.

Kafić u izrazito lošem stanju. Stari, ofucani inventar, još starija konobarica, zaboravljen od Boga još u utorak. Psi lutalice zaobilaze njegovu terasu, pa podju da pišaju na groblje, jer se ugodnije osjećaju. Jednom riječju - TROP.

Ali, nešto te privlači njemu. Iznova i iznova se vraćaš. Posle grada pijan svratiš 'na po jednu' jer znaš da konobarici ne smeta ako se ispovraćaš po podu. Zaboga, ljudi smo, očistiće. Sa zadnjih tri eura si spreman da okreneš turu društvu, baš tu, jer znaš da bi posle ture moglo da ti ostane za masan burek bez jogurta.

Kada se ugase svjetla na uber-kul-urbanim kafićima, i kada zadnji konobar preda svoj današnji pazar, Tropski bar zasvijetli u punom sjaju. Zablista kao oči pijane mačkice-tigrice dok po prvi put uzima falus nepoznatog mladića u ruke. Otvori širom svoja trošna vrata, da primi sve dobronamjerne goste.

Obuzme sve žene, i ništa ih ne zanima. Ne znam zašto to ne dotiče muškarce.

Fraza koja se korisit za opis devojke koja hoda gore-dole, ni sama ne zna kuda je pošla.

Klasa riba kojih u Beogradu ima mnogo više nego što bi iko normalan želeo, karakteristična po tome što za sebe misle da su ribetine zato što troše hiljade evra mesečno na garderobu i kozmetiku, al' neće da se odreknu uživanja u dobrom zalogaju. Oko sebe svuda šire paniku jer je neizdrživ nivo iritantnosti koji ove spodobe održavaju svojim svinjskim nosevima, fensi naočarama za sunce i besomučnim ispijanjem kafe po kojekakvim dokonopokloničkim hramovima po Strahinjića Bana. Ako neka od njih smogne dovoljno samopouzdanja u svom protraćenom životu da smuva nekog lika na kintu, tom liku će se smejati i najsiromašniji najzagoreliji lik na planeti. Bilo bi dobro kad bi se smejali i ribama koje su u tom fazonu, ali je nažalost ta pojava uhvatila preduboke korene u ovom preplitkom društvu.

Najnovniji modni krik po fensi lobanjama vrelog asfalta. Nešto što moraš imati na sebi, kod sebe, pri sebi ukoliko želiš da budeš viđen i primećen na splavu ili nekom drugom kulutruno-umetničkom mestu.

Još jedna u nizu balavurdija niskoobrazovanih menadžera. Unutar njihove glave se nalazi jedna tabula raza, i šta poslednje čuju, ostane tu zapisano dok neko sa Pinka ili Hepija ne kaže drugačije.
Kao što pridev kvantno dodaje na težini, organski dodaje na kuloći i ekološkoj svesti. Šta god to bilo, ali jako fino zvuči kad izađe iz napućenih usta, termički obrađene devojke, od koje bi, kad bi je istopio, mogao da napraviš dvadesetak flaša za pivo od 2l.

Žgaravica, gorušica, kiselina, ezofagealni reflux, ljutina.

Strahovito neugodan osjećaj žarenja u grudima, jednjaku, grlu.

Liječi se:
a) narodnim lijekovima od trava - kantarion, neven, kamilica, iđirot, gavez, bosiljak, šargarepa i majčina dušica se skuvaju u kazanu, onda se tom smješom istrljate, malo odpijete i žgaravica je kao rukom odnešena

b) fensi tabletama - Gelusil Lac, Rupurut, Ranisan, Gastal, Famotidin, Lanzul ili Lasoprazol sažvaćete, ubrizgate intravenozno, popijete (zavisi od oblika) i žgaravica nestaje u roku od 15 minuta

c) Kosmodiskom - jer jedino što možete izgubiti je bol, tako da bi trebao djelovati i na žgaravicu

d) Boemskim lijekovima - šaka sode bikarbone, pola čaše vode, pelinkovac i orkestar da svira 'Jedna lasta meščini prolijeće' od Šabana Šaulića, žgaravica nestaje u roku od 2 minute

Iliti početnička greška. Početnička zato što se od nje odvaljuju uglavnom klinci indijanci na osamnaestim rođendanima koji se pre toga nikad nisu napili. Oni malo iskusniji su se na tu kombinaciju opekli malo pre punoletstva, dok su oni najpametniji posmatranjem naučili na tuđim greškama i nikada nisu došli u situaciju da iz želuca izbacuju ovu smrdljivu kašu. Paradoksalno, povraćanje nakon konzumacije ova dva (polu)proizvoda je ujedno i bolja varijanta za onog ko je odlučio da ih konzumira. Naime, slabo pečeno i još slabije sažvakano testo se natopi vodkom, i dolazi do retard-efekta tj. sporog otpuštanja, što garantuje puno zabave, provoda i dobrog raspoloženja do negde sutra poslepodne, a nekad i kasnije. Elitnija varijanta su fornetti + vinjak, dok u Srbiji sendvičići + pelin već pripadaju na FENSI ŽURKE.

Ući negde nepozvan. Banuti.