Omiljena igra vozača srpskih oldtajmera. Igra se tako što se muzika pojača na maksimum, a zatim putnici pokušavaju da prepoznaju pesmu pored grmljavine produvalog dizel motora od hiljadu i po kubika i bušnog auspuha skinutog sa tenka T34.

Prilika da jednom godišnje naučiš sav repertoar turbo - folk muzike, koji tvoje drugarice iz odeljenja smatraju kvalitetnim za ovu godinu. Sa ili protiv tvoje volje.

I uvek isto: pri odlasku i povratku, par riba se malo i malo više napije, izdave vozača da pusti malko glasnije neku odabranu kompilaciju koja se spakovala medju prvim stvarima, i onda pevaju (i onako nema spavanja, ide se na ekskurziju).

Medij koji je unistio mnoga djetinjstva kad se 99e pojavio,uz mnoga druge stvari.
Previse dobra igra,odlicna muzika,odlicna prica,plus magla u prvom dijelu da bi sakrila losu grafiku.
Sve to od japanaca.

Jedna on najvecih legendi srpske muzike, koji se, pored muzike, bavio astrologijom. Znao je da ce se pojaviti ono sto su stari mudraci nazivali "bol za usi" a sto je u narodu poznato kao "turbo-folk", pa se odlucio za bezbolniju varijantu, odnosno da umre. Dokaz da je najveca legenda je to sto je njegova pesma "Kafana je moja sudbina" poznata kao i "Himna za sva vremena". Ima jos onih koje se nikad nece zaboraviti i uvek ce vaziti formula Vinjak+Toma=Koma.

Đuletu svaka čast, stvarno je majstor svog zanata, ali bolje da je onoga dana slomio nogu nego što je odlučio da napravi ovu pesmu. Poražavajuće je kada svaka Grand šuša na svojim nastupima mora da je izvede i da to bude praćeno pokličima tipa ''Idemo, Ajmo, Toooooo, Roookaaaaj'' usput glumeći neko rok ludilo. Narodna veselja (svadbe, osamnaesti rođendani, donedavno i ispraćaj u vojsku) se ne mogu zamisliti bez ovog hita i polako tokom godina ''Neko te ima noćas, neko te voli'' dobija svoju mlađu turbo folk verziju koja skoro pa i da nema više ikakvih dodirnih tačaka sa originalom osim teksta naravno.

Strmoglava tedencija naziva za polupopularne pop/rok/folk/tezga sastave u kojima je obavezno imati makar jedan sintisajzer (jos bolje dva - onda ti vise niko ne treba). Svaki do tih bendova radi po principu "od А до SH" - od Azre do Sabana i prisustvo ovih bendova je postalo standardno za sve svadbe, veselja, krstenja i slicne "urbane" dogadjaje.

Muzika koja više nije mainstream.Pedesetih simpatična,šezdesetih antidržavna,sedamdesetih neobuzdana,osamdesetih ''crveni džin'',da bi kasnijih decenija postala nezanimljiva i u ''zapadnim'' zemljama.Za razliku od današnje muzike, u r'n'r-u ima više od jednog instrumenta.

Žanr koji je harao devedesetih. (naročito 1992 - 1996, pritom su 1993. i 1994. bile udarne)
Jedina muzika stara preko 30 godina koja još zvuči futuristički.
Kod nas nažalost izrodila neke ne tako slavne primjere muzike.

Kafana bez osoblja. Mislim, tu su oni, negde, pošli za novu bačvu ili se karaju u magacinu. Ali fizički ih nema. I gosti su tu, muzika piči. Ne bi ni primetio da ih nema da ti nisu potrebni. Sve na autopilotu, zlokobno, kao u prodavnici igračaka neke kafanske zone sumraka.

Soba sveže ostavljenog momka. Roletne spušte, na stolu hrana koja nije ni pipnuta, pune pepeljare, flaše i čaše. Čak je i miris kao da je neko umro, dok se na winampu vrti muzika za umiranje.

Na muzički ukus skoro sigurno najviše utiče okruženje, od malih nogu, šta se sluša u kući, onda još više društvo u tim nekim (pred)pubertetskim godinama. Kad se ukus donekle profiliše, to je čak jedan elemenat za izbor društva, što vodi daljem razvoju muzičkog ukusa.
Pre turbo-folk revolucije, nekih osamdesetih, čak i prvih devedesetih, narodnjaci nisu odgovarali mnogo senzibilitetu urbanije omladine, često ih ni roditelji nisu slušali, a među društvom iz škole/kraja nisu bili IN. Pa ipak, već u nekim starijim tinejdžerskim godinama (kod nekih i ranije) dolazi se do saznanja da pod dejstvom alkohola najbolje ipak ide istočnjački melos. I onda počijnu da se slušaju narodnjaci, mnogi batale sve što su slušali ranije...
Ipak pravo vatreno krštenje, u tom smislu, sledi tek odlaskom u vojsku. Prisustvo ljudi iz svih slojeva društva (dok je bila SFRJ bilo je iz svih naroda i narodnosti), težak rad ili dobar deo vremena kad se dosađuje, sistem u kojem iskakanje u smislu pameti nije mnogo zdravo - čine svoje. U slobodno vreme se prate samo adekvatne muzičke emisije, jer tako većina hoće. Preko razglasa piči uglavnom ista narodna muzika (mada dogodi se svašta, pa i da se pusti Metallica). Ima i onih koji imaju pevačke sposobnosti, ili uglavnom samo misle da imaju, pa ih široko demonstriraju ostalima. Sve to vodi usvajanju jednog novog ukusa u kojem Ceca, Mira, Dragana, Seka i ostale postaju sasvim prihvatljive za gledanje i slušanje. I ko nije išao u vojsku počinje da trpi ove uticaje, preko žurki i tome slično. No to je već druga priča...
To ne mora da znači da se batale druge vrste muzike. Jer kako se odrastanje završava (posle vojske) muzika postaje sve više stvar trenutnog osećanja, a ne nekog identiteta. Čovek spoznaje istinu da može slušati bilo šta što mu u datom trenutku odgovara, bez toga da se stidi ili nekome pravda.

Najpoznatiji Srpski gastarbajter.Vlasnik lanca folkoteka po zemljama zapadne Evrope.Domaćin naše folk elite.Njegove ime se moze često čuti u tv emisijama na rtv Pinku,BN-u..i obavezno se izgovara sa strahopoštovanjem.
Poznat je po tome što nezavrće pevače za honorar,deli bakšiš sa konobarima i jednostavno je car!

Lazar Milaković - Lazo Magistrala - poznati folk-underground zabavljač iz Trešnjara kod Kraljeva. Britkim stihovima, odgovarajućom muzikom i neponovljivim glasom ilustruje duh domaćeg proleterijata precizno k'o plaćeni ubica. Njegov humor je pravi seosko-šeretski, sa umerenim đilkoškim intervalima, a njegove pesme se najbolje slušaju u odgovarajućem ambijentu: "Autotransportovom" autobusu na liniji Kraljevo - Mataruška Banja ili Kraljevo - Vrnjačka Banja, ali i pri mešanju čvaraka.

Rečenica koja je sedamdesetih godina prošlog vijeka, za vrijeme jagnjećih brigada, u restoranima dočekivana sa odobravanjem. Ali, kako vrijeme teče, muzika se mjenja. Izgovaranje iste rečenice danas, bilo u restoranu ili u kladionici, kod slušalaca izaziva sažaljenje, nevjericu, pa čak i bijes.

Kad ideš u kafanu/kafić/klub u kome ti se ništa ne sviđa (ni muzika, ni atmosfera, ni ljudi), samo zato što tvoje društvo voli ići tamo, a pri tome čak ni ne izraziš nikakvo negodovanje.

Lik koji se registruje na Vukajliju kako bi velicao pink kulturu, kursadzije i talenat ultra vrh super extra novih zvezdi granda. Zasedne za komp i na svom winampu slusa plejlistu od 5000 turbo folk hitova dok daje minuseve svakom ko ne razume simboliku tih "divnih" tekstova i ne voli siske Milana Stankovica

Godine iskustva su potrebne da se savlada ova materija. Ne možeš preko noći da naučiš da ne smeš otići za nečiji sto i uzeti stolicu bez pitanja. Ne smeš sesti ni u čije društvo bez pitanja pa sve da je za stolom tvoje žene brat, rečenica jel slobodno ovde je neminovna. Bolna tačka, i lekcija sa najviše stranica je muzika. Oko toga već nema zezanja. Pogrešan korak i leti glava sa ramena. Koliko god poznavao muzikante to ne menja stvar ama baš ništa. Čeka se bajica koji se veseli da završi ili ostane bez para. Do tada bolje ne prilaziti. Niko ti neće braniti da se veseliš uz muziku koja je već naručena ali za svojim stolom bez prevelikog privlačenja pažnje. Valjda neće, pošto su kafanska pravila jako surova. Škola života u malom.

Vaš prvi komšija koji vas zorom budi muzikom sa raspale linije. To je uglavnom muzika Riblje Čorbe uz koju ste sinoć do kasno pili i od koje vam je muka, jer vas boli glava od lošeg piva.

Posebna sorta pop, folk pesama izrazito feminističko-egoistične sadržine koje devojke u klubovima pevaju na sav glas, naglašavajući tako svoju nezavisnost i unikatnost, a i nadmoć nad muškim polom (druga strana medalje je kad sat vremena kasnije, mrtve pijane, zamazanih očiju šalju svom bivšem dečku Radovanu SMS u kojem mu opraštaju sve one šamare i izražavaju spremnost da ponovo budu zajedno). Često se okupi i poveće girls only društvo i onda jedne prema drugoj pružaju prste, šatro posvećujući stihove drugarici.

Moja soba, Miljanov komp, Mirkov hard, Darkov monitor, Vesnin produzni, Mixerova muzika u pozadini, Rulsina WinVista, Petrovi kodeci, Maretovi drajveri, Mirin mv2 player, Lakijevi zvucnici, Vericin mis, Vuletovi filmovi.
Nije ni cudo sto ne mozemo da odgledamo ni jedan!