Stariji kad ne znaju da objasne neku pojavu na biljkama (a oni naravno sve znaju) krive tkz NATO bube.

Lik koga svi znaju, a niko ne zna ništa o njemu.
Lik koji studira dva fakulteta, ali baš na onom vašem mu još nisu izdali indeks jer je njegov slučaj specifičan i baš na vašem nema vremena da daje ispite i kolokvijume, ali zato ga uvek možete sresti na hodniku kako čeka nekog profesora.
Lik koji uvek stoji sam zbog toga što čeka drugaricu sa kojom treba da ode na piće, pri čemu ta drugarica uvek kasni i koliko god mu pravili društvo da vidite sa kojom će se drugaricom videti, ona neće naići, ali će naići baš nakon što vi odete, jer ako se vratite za 3 minuta on više neće biti tu.
Lik koji je trenirao fudbal, karate i atletiku, koji je trebao da potpiše profesionalni ugovor za fudbalski tim u inostranstvu, ali nije hteo zbog cure koju niko nikada nije video. Lik koji je upisao Vojnu Akademiju, bio treći na rang listi, ali se iz principa ispisao jer je video da tamo ima puno maminih i tatinih sinova i upisao ova dva fakulteta koja trenutno studira.
Lik koji je nekada mogao da sa loptom istrči 110 metara za 10 sekundi, ali je poslednjih par godina mnogo učio, pa se nije bavio sportom i uspeo da se ugoji 30kg. Inače mu se to ne dešava.
Lik koji je napisao brojne pesme za "Alegro band", koje još uvek nisu urađene, ali će biti čim mu budu isplatili autorski honorar, koji nikako da stigne.
Lik koji ima kompjuter kakvog još nema u Srbiji, ali trenutno nije kod njega, već u servisu jer je potrebno dekodirati svemirski supersonični ultrazvučni modulator,jer on ne može da radi na standardnim matičnim pločama.
Lik koji je bio sa njih 200, od toga jebao njih 199, a jednu nije jer joj je bivši mafijaš, pa ga zbog toga juri mafija, Ali sve ostale cure je on otkačio jer su ga čekale njih 300. Postao je instruktor seksa i savetnik za ljubav, veze i vezice, ali koga niko nikada nije video da šeta ijednu od njih. Ali zato sve cure koje prođu gledaju baš u njega, i sve se baš njemu smeškaju.
Lik koji je uvek u žurbu, uvek nešto radi, završava, nema slobodnog vremena, osim za najbolje ženske. Lik koji zna sve, radi sve, razume se u svašta.
Na kraju kao univerzalni stručnjak odlazi u Avganistan i niko ga više ne vidi.

Ili za ragbi.

Pošto su ova dva sporta ne tako zastupljena na našim prostorima, a teži se ka njihovoj svakodnevnoj popularizaciji, postoje veliki problemi da se do iste i dođe. Pored nedostatka novca, koji nam fali u svemu, a ne samo u popularizaciji američkog fudbala i ragbija i koji treba izdvojiti za osnivanje klubova i opremu, veliki nedostatak su i tereni. Ali našim "pametnim" ljudima ni to nije problem....

Fudbalski tereni. Da, dobro ste pročitali fudbalski tereni.....Idealnih dimenzija i površine za igranje tako plemenitog sporta kao što je američki fudbal. Al' da bar biraju normalne fudbalske terene nego i to ne zaju da odrade valjano. Tereni prepuni rupa k'o putevi Srbije, neravni k'o ženske obline, travnati k'o Sahara i blatnjavi k'o Ivica Dačić posle ručka. Idealno da se dožive svi mogući prelomi, istegnuća i ostale vrste povreda. Al' organizatore za to boli k..... (znam da ste svi odmah pomislili na "kuk" i "kičmu")

Što se tiče linija, igrač treba biti apsolutni genije da bi provalio da li je u pitanju linija koja je predviđena za jarde, ili je to linija fudbalskog šesnaesterca ili polovine terena. Sve u svemu, veoma zajebano za snalaženje.

I tako se iz dana u dan pokušavaju rešiti ovi problemi, koje su možda samo 2 kluba, Vukovi Beograd i Vajld Boars Kragujevac uspela da pevaziđu otvorivši svoj stadion, a ostali i dalje jedu govna i treniraju po tom blatu.

Деформација десне подлактице на руци због претеране употребе бобана зарад најлепшег осећаја на свету.

cecina pesma nastala njenim losim iskustvom sa arkanom...

On jebe. Ima pedesetak godina, prosedu kosu i bradicu. Nosi Hummel trenerku i univerzalke. Igrao je osamdesetih za lokalni fudbalski klub. Odustao je od profesionalne karijere "jer je video da nema od sporta vajde". Postoji i priča da je pozvan da igra za reprezentaciju sveta, ali je zaboravio pasoš i zakasnio na avion. Sada pika fudbal sa klincima kada je u prilici. Pokazuje im svoju veštinu podizanja lopte sa zemlje na razne načine. Sa momcima igra fudbalicu dok ne utera neki gol glavom, pa onda maše kažiprstom u fazonu učite-deco-od-čika-Zokija. Posle odlazi na pivce, a možda ostane u kafiću da iz stručnog ugla zaključi kako je trebalo da Pantelića uvedu na poluvremenu. On ostaje legenda u kraju. On je stari as.

Morfeus u realnom životu

Dejan Govedarica je bivši fudbalski reprezentativac Jugoslavije, nastupao je za nacionalni tim od sredine devedesetih godina do početka ovog milenijama. Nije imao bogatu inostranu karijeru, nastupao je za osrednje holandske klubove.
No, ono po čemu će Govedarica ostati upamćen za vek i vekova jeste to da je pri povratku u srpski klupski fudbal došao u Vojvodinu, klub je bio u krzi i igračima nisu isplaćivane zarade, da bi pomogao svojim izgladnelim saigračima, Govedarica je na oproštaju od aktivnog igranja fudbala svojim saigračima kupio krmka od 200 kila jer su bile istrošene zalihe hrane u sportskom centru Vujadin Boškov.
Toliko je omiljen da su mu Neki Paori namenili pesmu,i postoji nalog na Vukajliji sa njegovim prezimenom.

Profesor, doktor, magistar, akademik, intelektualac, nažalost, u njihovoj glavi u očima nas smrtnika su goli kurčevi na bicklu. Svako od nas poznaje nekog Vanju. Isti taj Vanja će nam objašnjavati geografiju na kolokvijumu sa ubeđenjem da će nam desetka biti mala ocena, jbg, nije teo, ne zna decxko.

Serija koja se može podeliti na najviše 4 scene.

1.scena: Četri “Devojčice“ od četrdeset godina ulaze u klub, kafić ili restoran i nakon dva minuta im prilazi frajer o kakvom bi u stvarnom životu mogle samo da sanjaju.

2.scena: Jedna od njih najčešće Samanta koja se već kresnula sa pola grada vrišti u krevetu i svršava jedno deset puta ili biva razočarana veličinom partnerove “alatke“.

3.scena: Sve četri sede u restoranu jer naravno nijedna ne zna da ne daj bože nešto skuva i razgovaraju o problemu. Tu naravno uskače stručnjak za veze Kerry Bradshaw koja je tokom čitave serije imala dva dečka i rešava problem.

4.scena: Kupuju cipele od 500$.

I povremeno ubace scenu gde Kerry sedi za svojim laptopom i razmišlja o pitanjima koja muče čovečanstvo od nastanka pa do dana današnjeg kao “kako reći dečku da sam ga prevarila“ ili “kako izdefinisati ovu našu vezu“

Sve u svemu kradu bogu dane.

pored toga sto barata apsolutno svim vrstama oruzija i zna da vozi sve, od skejta do spejs satla, puca brze nego bilo koji negativac koji mu stane na nisan, retko kada staje u zaklon jer je naprosto besmrtan,..., detektiv u americkim serijama poseduje neverovatno enciklopedisko znanje! on je upucen u apsolutno sva desava, kako u zemlji, tako i u svetu; odlican je strucnjak iz svake oblasti koji mozes da zamislis (igrom slucaja), prosecan IQ je 250, minimum! da razrese i najkomplikovanije ubistvo ne treba im vise od 48 sati, sem u nekim vanrednim situacijama kada paralelno resavaju 2 i vise slucaja, ali im ni tada ne treba vise od 3 dana da pohapse/poubijaju sve koji su umesani u zlocine. a sve to dobija na jos vecoj tezini ako uznemo u obzir cinjenicu da za grad velicine njujorka na odeljenju ne radi vise od 5-6 ljudi

Jedan od najvažnijih pravila sporta uopšte. Ovaj izraz je ostao urezan u odrastanje svih generacija 90', šta god da igrali, od fudbala u parku, deset-devet na ulici, pa sve do kamaj-kamaj, žmurki i obaveznog basketa sa znojavim pripadnicima 40+. Više puta je FIFA htela da implementira ovo pravilo u svoj fudbalski kodeks, ali nije naišla na dobar prijem u zemljama Skandinavije. Pravilo dobija puno značenje kad te debeli ćelavi tip, sa svojih 1.30 mune u slabine da bi došao do lopte, i onda odskakuće dalje. Dok ti dodješ do vazduha, pravilo već uveliko teče, pa ako trazis faul, ovaj će se pozvati na brzi voz.

Legendarni makedonski menadžer u čitavom svijetu poznat kao stručnjak za namještanje utakmica. Načini i rezultati njegovih rabota se ne mogu porediti ni s čim posle. Tole, njegov rođak po babinoj liniji, je mala maca za svog dalekog rođaka. Znao je da namjesti rukometnu utakmicu na 0:0, a fudbalsku 120:0. Dešavalo se da isključenog igrača na brzinu obrije i vrati u igru ili u slučaju nepovoljnog razvoja situacije isključi struju i prekine meč u dvorani. Njegove poznate izreke su: "Sve se može namjestiti" i: "Labilan igrač će prodati i sopstveno dijete, a ne utakmicu". Pričalo se da vam može namjestiti i dužinu života za dovoljnu nadoknadu. Danas, nakog boravka po zatvorima, tumači poteze njegovih nasljednika u televizijskim emisijama. U slengu naravno označava čovjeka koji svoje prste može umješati u sve pore života i sve živo namjestiti.

Evrosport je televizijska kuća poznata po logu koji je krasio trenerke pripadnika svih klasa i rasa, kupovini prava za prenos snukera, na čemu smo im svi nenormalno zahvalni i pregledu fudbalskog vikenda u Evropi. Prve dvije stavke su pripadnici aminovanja, ali je posljednja uspjela da dovede do uspostavljanja ravnoteže u svemu tome. Naime, dok su u mojim mladim danima Evropom žarili i gocili razni fudbalski velemajstori, njima je bilo zanimljivije da nam prikažu golove Holandske II lige, gdje za prvo mjesto pretenduje par timova iz treće lige, umjesto da nam na tacnu stave maestralne poteze raznoraznih glava koje su ostavile dubok trag u sportu kojim su se bavili.

Nije u pitanju top šop, već način na koji posluju naši fudbalski klubovi. Novac se ne izdvaja na skauting službu, jer to znači manje para za kriminalce iz uprave.

Naime, zasedne se u kancelariju i pusti se VHS kaseta ili neki jutub snimak potencijalnog pojačanja, i onda se vagaju njegovi kvaliteti i mane. I na osnovu toga se donosi zaključak da li je to igrač koji je dostojan renomea kluba.

Postoji i radikalnija varijanta, ona se takođe uračunava u kupovinu iz fotelje, međutim u pitanju je fotelja iz stadionske lože. A uprava kluba tada prisustvuje pamprčenju svoga kluba od budućeg pojačnja. Ovo se vezuje isključivo za Partizan i Zvezdu.

Način za proricanje sudbine kod Srba i to ne iz nekih dalekih davnina(autor teksta je prisustvovao tom činu pre 20-tak godina u jednom selu kod Kraljeva).

Naime, to je proricanje subine i budućnosti gledajući u lopaticu od svinjske plećke pečenog praseta, slično gledanju u talog kafe. To radi čovek koji je stručnjak za tako nešto, kada sam ja prisustvovao tome, to je bio jedan deda od 90 godina. Bitno je da dotično prase ili svinja(mada mislim da može i jagnje ili ovca) budu odhranjeni u kući kojoj se pogađa sudbina, tj. proriče. Iz toga kakve šare ima kost lopatice plećke, udubljenja i neke sitne rupice po njoj on pogađa kakav će biti budući napredak tog domaćinstva.
Otuda izraz "Nema ga ni u pleću",što hoće reći da nečega ili nekoga nema čak ni u bajanjima.
Ovo je, doduše šturo, opisao i Vuk Karadžić.

Kao socijalno odgovorna institucija , javni servis nas direktno podučava pristojnom ponašanju na stadionima pred fudbalski meč sudbine sa Francuzima, a sve u vezi već tradcionalnog zviždanja svim mogućim himnama, uključujući i našu. Navijačko nepoštovanje himni je odavno prevazišlo oblik protesta i ukorenilo se u nešto što se kratko zove“nekultura“.
Očajnički potez da se izbegne javna bruka i velika kazna je pretvoren u džingl koji se vrti na TV-u sa završnicom „Poštujmo Marseljezu, kao što volimo našu“. Time je učinjen odlučan milimetarski korak napred. Ljubav prema našoj himni je vrlo neopipljiva, neegzaktna veličina, pa će možda na stadionu morati da se stoji da bi se napravio potreban raspored policajaca ućutkivača po glavi navijača u odnosu 1:1.

Menadžer za raspodelu poslova po principu: "Aj Ti uradi ovo!"

Fudbalski anti-bogotac, sinonim za NEnapadača klase premium nelord.

Nekada je još i bio prosečan, pa se izvlačio i krpio uz dobre saigrače, ali sam po sebi, to je materijal za neki FK Kukulelić, ali ne bih da vredjam Kukulelićane.

Ovaj čovek već 387+ dana nije dao gol, čak ima i svoj sajt koji mu meri sve te nerekorde.

Sve u svemu, naziv za nekog pajsera sa lokalnih fudbalskih terena koji ne mož' da nabode ni prazan gol sa pola metra dok mu se golman sklanja. Jednostavno, ako si Heski, ne bavi se sportom više.

Sportski izraz kojim se potvrđuje da je ekipa izgubila i poslednju teoretsku šansu za ostanak na turniru i da se slobodno može vratiti kući.