Људи због којих је емисија "Време спорта и разоноде" била неизоставни део детињства и ране младости скоро сваког мушкарца. Многа недељна поподнева су прошла уз препознатљиве гласове људи које је одликовала неизмерна љубав према фудбалу и страст за лепом и атрактивном игром. Из преноса се никад није могло закључити које је чије навијачко опредељење, јер су подједнако уживали у сваком и свачијем лепом потезу. Фасцинира њихов смисао за детаље, јер увек чујемо нешто што телевизијски коментатор никад не би могао подједнако да дочара. Још једна ствар која их је разликовала од телевизијских коментатора је било изузетно познавање фудбала, оно о којем Страјнић, Мијаљевић, Стојановић и остали геј нус-продукти могу само да сањају. Најбољи угођај је био слика на ТВ-у плус тон са радија, где се види са колико жара преноси радио-екипа, претварајући полушансе у колосалне прилике. Махом су главни коментатори били Марко Марковић и Јоца Ивановић, а са терена би се бежичним микрофоном јављали Мијаило Костић и Милан Анђић.
Сада је емисија променила рухо, ту су неки нови коментатори, Јордана и Мијаила више нема међу живима, а нажалост постоји и јако мало снимака са гласовима ових мајстора свога заната. Али, сећања остају.

Usporena mešavina smorene flegme, kornjače u bedaku i puža koji sluša Sinana. Mnogo gori davitelj od pitona i ostalih zmijurina. Ali on to radi na drugačiji način. Ubija direkt u levu polovinu mozga, i na kraju sami na sebe dignete bacač plamena i minobacač.

Idealan za prenose šaha i književne večeri Isidore Bjelice.

Подељена личност. Нешто као Едвард Нортон у Борилачком клубу само без толико крви.
Уколико игра за свој клуб увек игра максимално је мотивисан без обзира на реноме противника и место одигравања утакмице. Гине за сваку лопту, трчи ко навијен 90 и кусур минута без проблема. Нема проблема са цигарама, алкохолом и изласцима. Професионалац. Стопостотне шансе не маши ако је у питању нападач, ако је везни пасове даје искључиво и непогрешиво у ноге а ако је у питању одбрамбени играч никада му не пада на памет да беспотребно дира лопту руком у свом или туђем шеснаестерцу.
Ако се деси да његов тим губи са 2 : 0 на полувремену он је главни мотиватор у свлачионици, чупа косу, бесно баца копачке на под и удара главом о зид питајући где им је срце јуначко те се овако понашају на терену.
После победе је најсрећнији, после пораза најтужнији у клубу.

Уколико игра за репрезентацију овај исти човек се претвара у летаргичног дунђера.

Када се звезде поклопе, дакле у екстремно ректим случајевима, једанаест оваквих играча заједно могу да одиграју добро читаво полувреме. Могу да дају гол Немачкој а ако затреба и Бразилу. После морају да прославе уз трубаче на неком сплаву...

Komentatori koji doživljavaju ovu igru na jako emotivan način.

Vreme povrede je oko 3 minuta duže kada pobeđujete nego kad gubite

Svaki fudbaler koji ozbiljno shvata svoju profesionalnu karijeru mora imati svog predstavnika - menadžera. Najviše su pominjani u svojstvu posrednika pri prelasku svog klijenta u neku finansijski unosniju sredinu (vidi pod Falji Ramadani). Ali, to nas ne sme zavarati. Oni su pošast, modernog sporta, kriminalci, šverceri, ucenjivači; ljudi iz podzemlja koji ne prezaju ni od čega u nastojanjima da svog klijenta, perspektivnog desnog beka Voždovca, pošalju u veliku fudbalsku sredinu sa najsavremenijom infrastrukturom poput Tavrije iz Simferopola.
U slobodno vreme oni utiču na partije svojih pulena u domaćem prvenstvu, u skladu sa tržištem, i biraju sastav u kome će nastupati nacionalni tim (popularna repka).

Sluze za to samo da bi dodatno podgrejali vasu nervozu,ili da pricaju totalno nebitne stvari o totalno nebitnim igracima.Obavezno navijaju za tim za koji vi ne navijate i imaju neverovatnu samokontrolu (nijednom ne opsuju).Postoje i neki savrseni legendarni komentatori tipa, Milojko Pantic.Vecito pravilo komentarisanja je podrzavanje Srbije u utakmicama i ma koliko glupo igrali,oni ce podrazavati nase navijanje.

Verujem da svako mesto ima jednog ovakvog.Urbana legenda,koju je smo splet okolnosti sprečio da se ovo urbana izbriše,a ostane samo najveći fudbaler koga je Evropa ikad imala.Najčešće rodjen sa darom,ali i prokletstvom koga takav kakav je nije mogao da iznese na najbolji mogući način.Karijera je prekinuta ili stala zbog alkohola,droge ili ženinog kurvanja.Nešto ga je jebalo i nama običnim smrtnicima ostaje samo da nagadjamo zašto se danas piše o najlepšem ciganinu (posle Aličića) Ronaldu i Mesiju,a ne o Miloradu koji je fudbal imao u malom prstu.

Kada ženski glas najavljuje predstojeću jebačku utakmicu lige šampiona.

Livade sa 2 gola i par stolica.
Posle ove bruke sa reprezentacijom,nebi bilo lose da zasadimo krompir na tim livadama.

Klub ciji su najvatreniji fanovi katolicki svestenici.

Baš, baš zastarela tehnologija.

Delom iz razloga što danas svaki Čedomir Đoinčević sa svojim Javorima i Mladostima zna parkirati autobus ispred šensnaesterca, delom zbog činjenice da bilo koji kršten igrač prolazi kroz tu kamaru naslaganih balvana kao skalpel kroz blago zagrejan puter. Drugim rečima, prevaziđeno k'o teletekst.

Covek koji je automatski podesen da vice: - Dobar centarsut! - bez obzira gde lopta zavrsi.

Utakmica Zvezde i Partizana u eliminacionoj fazi Lige šampiona.

Jedina svetla tačka srpskog fudbala. Koliko god utakmica bila dosadna, svojim izjavama dovode do povećanja gledanosti bez obzira koji od naših timova igra tramvaj ligu ili se radi o još jednom projektu našeg fudbalskog saveza gde omogućavamo timovima i državama koji nisu stigli do finalne faze međunarodnog takmičenja nikada u svojoj istoriji da to učine preko nas u kvalifikacijama.

Opaska upućena ortaku zainteresovanom uglavnom za maloletne devojčice, zasnovana na činjenici da navedeni francuski stručnjak u svoj klub nije doveo igrača starijeg od šesnes leta.

Meč za koji se unapred zna da će odlučivati o tome ko će biti budući prvak.

Prelazak prenosa Primere i Calcia na Arenasport.

Trava i bele linije.

Glavni dokaz da selo ili grad ( ovo je ređe moguće ) , pred sigurnom propašću .