Dete : "Ćao mama, stigo sam !"
Mama : "E super , kako bilo u školi ? Jesi ispravio keca iz mate, ili smo džabe dali tolke pare za tvoje časove , inbecilu parazitski ? "
Dete : "Nisam, znaš kakav je profesor , od kad mu žena ne da pičke mora da jebe nas đake. Nego...mislio sam da te pitam nešto ... al` nemoj da se ljutiš ..."
Mama : "Jao majko, šta sad hoćeš !?"
Dete : "Jel se sećaš kako ste me zajebali za rođendan. One pare što sam dobio od ujka Joce iz Vilhelmshafena , pa si ti rekla da ćeš ti da ih pričuvaš , pa mi ih nikad nisi vratila ?"
Mama : "Ne znam ja ni za kakve pare ..."
Dete : "A jel zna tata kako plaćaš baštovana, a ?! "
Mama : "Dobro ajde !! Šta hoćeš , reci , samo ne govori onom tvom impotentnom ocu ništa...ako ti je uopšte otac..."
Dete : "Kad sam se vraćao iz škole , put mi je preprečilo jedno kuče. Reklo mi je da me neće pustiti da prođem ako ga ne udomim. I onda sam ja ..."
Mama : "Kakvo bre kuče , dal si ti normalan ?! "
Dete : "Pratilo me je do kuće !!! "
Mama : "Ne može ! Jedva i tebe hranimo , đubre jedno nezahvalno ! "
Dete : "A za baštovana imaš pare, a ?"
Mama : "Dobro, dobro... možeš da ga zadržiš , jebalo te kuče da te jebalo i kako si uopšte saznao za baštovana ?!"
Dete : "Ima klip na netu , prvo zaliva cveće crevom , pa onda tebe isto crevom , samo nekim drugim !! "
Mama : "Marš u sobu , videćeš kad ti otac dođe !!! "

-Lažeš kao pas, gledaš me ko zver, stvarno nije fer.
-Sve, sve, sve, sve ćeš da mi daš,al ja neću s tobom jer si mafijaš.
-Daj zagrli me, daj daj daj, vodoravno a i uspravnooooo
-Ajde Jelo šmrći belo, pa nek vidi celo selo.
-Plitak potok, a voda duboka???
-Mala leži tuku mitraljezi, ja ću na te, ne boj se granate!
-Oću kući da te vodim, ali ja sam izbjeglica nemam kuće bože bože zar
ja tražim nemoguće?
-Vetar duva kiša sipi a pod nama krevet škripi.
-Zbog nje su me zvali papak? ja to nisam znaoooo
-Jel te peku u daljini moje suze na haljini?
-Skočit ću sa sedmoga sprata, rodila mi žena a ja nisam tata.
-Moj se dragi u autu voza a ja jadna u šumi kod koza!!!!
-Kažu nismo par zato što si podstanar?
-Uz malu peć i radio svašta sam joj radio.
-što na kafu zoveš mene kada nemaš samlevene!
-Nemoj da plačeš na mom pragu da mi vrata ne povuku vlagu.
-šta će meni venčanje i žena kad sa tuđom živim bez problema.
-Moja mala nema prednjih zubi, kad me ljubi jezikom me ubi!!!
-Ti ode na zeleno ja osta na crveno, rastavi nas semafooor.?
-Nećeš čak ni pasulj da mi skuvaš, a kamoli decu da mi čuvaš.
-Da dogovor kuću gradi rek'o je nek'o, s tobom kako stvari stoje
temelj je daleko..
-Mala moja na vrh kola stani da te moje oko nanišani.
-Skini skini košulju al nemoj brushalter ostavi bar nešto mala da pocepa panter.
-Jedva čekam da sa'ranim majku pa u kuću da dovedem Rajku.
-Kuće laje a ja mislim ti si, otiš'o si sarmu probo nisi.
-Ja te volim ja te obožavam, ja bih s tobom da se razmnožavam.!!!!!!
-Ja sam dama visokog morala, zato svoju nikom nisam dala.
-Alal vera mili moj, kad me stegneš joj joooj
-Cveta cveće listaju banderre, ja te volim, ti si mi devojka!?
-Ispred kuće metar drva, ti si moja ljubav prva.
-Mala moja dođi da sviramo malkice, ja dok sviram ti mi skini gaćice.
-Ja sam svoju Raziju miniro, poginut će ko je bude diro.
-Pletem džemper, džemper mi u ruci, dođi mala pa mi ga navuci.
-OOOO, otpala ti ruka ako drugu takneš oko struka.
-Otišoooo si e pa nek siii, nisi bio bog zna kako seksiiiiii.
-Nisam zgodan al sam neophodan, ko me proba želi me do groba..
-Mala moja na vrh sela moga, ti živiš u oblacima, ja živim u opancima ??
-Ja ti kažem odlazi pokido se lanac, a ti ne razumeš ko da si Bosanac.
-Guram guram ne može da udje moja noga u cipele tuđe.
-Pevaljka sam od glave do pete, oko mene sve valute lete.
-Neko vozi motor, neko vozi traktor, ja i moja mala motokultivator.
-Sutra kada prođe što je noći milo, ti ne pričaj drugovima šta je sinoć bilo!!!
-Puši puši mala puši mala ti, ne dozvoli vatri da se ugasiiiii
-Dva bunara dva bunara a velika suša, dođi dragi izgore mi i srce i dušaaaa
-Rodno mesto Banja Luka, jedem ćevap s mnogo luka u Beču sam
gastarbajter, u krevetu pravi fajter
-Suzama sam lepio tapete kada ode i odvede dete
-Ja sam mladić od pedeset ljeta, šta sam mator ništa mi ne smeta, sve
me cure u mom selu jure, kaže majka da je zbog frizure
-Kuvaš mleko kipi sve po ploči, u šta blejiš jebem te u oči

A onda svi plaču na silu.

- Tata, tata?
- Reci sine.
- Znaš li zašto svakog vaskrsa moramo da farbamo jaja?
- Otkud ti sad to?
- Pa gledam kako se mama namuči svaki put, kupuje jaja, traži ljuske od luka po komšiluku, šalje nas da beremo travu i lišće a ljuti se kad jaja popucaju i jer kineska farba ništa ne valja. Mislim da mora da postoji neki jako dobar razlog za sve to, pitao sam učiteljicu posle škole i nije znala da mi kaže.
- Sine, nemoj da daviš učiteljicu posle škole, mora da ide da... pomogne nešto čika direktoru. I da ti ja kažem nešto sine, ne bi da vršim pritisak ali probaj da budeš neki direktor, nemaš pojma što je to lep posao.
- Pitao sam i komšija Veljsona, ni on nije znao.
- Njega već slobodno možeš da daviš, ionako je češomud.
- Pa dobro tata znaš li ti onda zašto farbamo jaja?
- Vidiš, sine to ne može tako lako da se objasni, jaje ti simbolizuje život, a to pitanje ti je mnogo nezgodno, mogu samo da ti kažem da je odgovor četrdeset i dva i da će ti možda biti jasno šta to znači kad porasteš.
- Znači, tata, ni ti ne znaš tačno zbog čega farbamo jaja?
- Znam, tradicija je u pitanju, ćuti i skupljaj.
...
- Tata...
- Šta je sad?
- A znaš li zašto poklanjamo mami cveće za osmi mart, da li je i to tradicija?
- To sine već nije tradicija, kad je tradicija u pitanju postoji mogućnost da onaj kome je to palo na um i nije bio tako blesav i time što poštuješ tradiciju ti ustvari poštuješ njega, dok je, vidiš, onaj koji je poklonio prvi cvet za osmi mart bez trunke sumnje jedna neopevana budala.

- Ekipo, dolaz’ ovamo! Jesmo li svi na okupu?
- Jesmo, šefe.
- Pazi ovamo, neko od vas odma’ da skokne do najbliže cvećare i da pazari za svakog od nas po buket ruža. Šta je, šta se gledate?
- Pa, ovaj, šefe, kako to? Mislim, sramota nas, nekako pederski, šta ako nas neko vidi…
- Moronu jedan, idemo na sahranu Miletu Pijuku, a u ruže ćemo da krijemo artiljeriju. Jebiga, ne mož' tek tako da se ušetamo, a da ne budemo sumnjivi.
- Dobro, ali opet nije muževno...
- Ne seri, Lobanjo! Ti si za to kriv! Jesam li ti lepo rek'o da rokneš Stoleta, a ti skenjao Mileta!
- Gazda, nisam ih lično poznavao, rekli mi kako je obučen, nisam ja kriv što Mile obuk'o istu majicu.
- More, trebalo bi sada da gledam da nešto bude od tebe, al' sam lepo raspoložen i trebaju mi ljudi. E, sad ti za kaznu pravac u cvećaru!
- Jao, gazda, nemoj, pokaži malo milosti i smesti mi metak među oči, molim te! Bolje i treće oko nego to!
- 'Ajde, nije sve tako crno! Kad Terminator mog'o da ode u cvećaru i nabavi ruže u filmu, šta fali tebi? Uostalom, budi malo besan, iskoristićemo to posle.
- Čekaj, šefe, ti bi da ga roknemo za vreme sahrane?
- Što da ne? Tad neće da toliko paze, biće ih još tu, taman možda potkačimo još nekoga i ne moraju ni daleko da ih nose, već su na groblju.
- Dobro, a poštovanje prema mrtvima?
- Pa naravno, evo i cveće nosimo! Mož' i neku sveću da uzmemo pa da pripalimo ako stignemo. Tu sam ja da mislim, a ne vi tupani! Na izvršenje!

Prenos skupštine na 19 kanalu RTS. Izuzetno zaebana situacija, mo'š misliti ko'ko. Jedino se čuje škripa vrata u holu, zatvaranje očiju i lavež besnih muva koje kidišu na lepo ugladjene Nam poslanike, koji se bore za pravdu kao Kosta Perović za skok u napadu. Prva se odvažila gospoža sa iscrtanim obrvicama, kerećim usnama i skromnom D&G bluzom. " Gospodine Marjane Rističeviću( Seljačka partija srpskih penzionera), optuženi ste od strane Milosave Skrndeljićn iz stranke Srpskih srčanih problema da ste za ime i račun CIA-e iznosili najpoverljivije informacije iz vlade. On ponosno potvrdjuje tu informaciju, on je kao sad nafuran, što se njemu pridaje tolko pažnje. U stvari on je tek četvrti zamenik drugog kurira studija sa svadbe i sa'rane, al njega zabole. Njegova okrugla proćelava, glava i zubi koji podsećaju na propali experiment našeg poznatog bio- hemičara Sredoja Kurića će već narednog meseca stajati u magazinu "Cveće i ikebane". U isto vreme prevareni glasač Mića iz sela pokraj Grbavčeta češka guzicu i namešta neki televizor koji liči na kutiju koja priča, a za sliku na televizoru treba uključiti malo više mašte... " Jao breee kukala ti majka go'no jedno, Strani špijunu... Prodo si Srbiju za male pare stranim silama, prodo si Kosovo svetu Srpsku zemlju( majka naše zemlje Srbije), majku ti krvavu nataknem... Proklinju te svi tvoji verni glasači širom Negotniskog okruga( zna se da ljudi u ovom okrugu već godinama ima malo)... Dabog da te u Hagu zgazio motokultivator!"

Urednik sportskog programa RTS-a (USPRTS): Šare, koga planiraš kao stručne konsultante u toku trajanja Svetskog?
SŠ: U grupi će na svakom osim na meču u nedelju biti u studiju VKS, a za nedeljni meč pregovaram sa Milovanom Stepandićem.
USPRTS: Što nema Đurovića u nedelju? Ima obaveze?
SŠ: Aham, obavlja nedeljni ritual kupanja.
USPRTS: Jesi se dogovorio sa njima o naknadi, ili si opet ostavio meni?
SŠ: Sa VKS je bilo lako, traži po prenosu pola vekne 'leba i slamaricu u ćošku studija, ako se slažete, ali sa Stepandićem imam problema. Traži 2 litre vinjaka.
USPRTS: Pa daj mu, ali posle prenosa.
SŠ: Nestalo šefe. Još kad je Isinbajeva najavila povratak atletici su sva 4 vinjaka isparila, otprilike se poklopilo sa nestankom Duška Koraća.
USPRTS: Moramo se snalaziti onda, Stepandić otpada. A Mirko Ocokoljić?
SŠ: Nemojte njega šefe, hrče mnogo kad zadrema.
USPRTS: Ubacićemo fikus jedan i nacrtati mu brkove. Snimićemo VKS kako govori TeoDosić i niko neće primetiti razliku. Gde mi je Strajnić?
PS: Vučiću pederu!
USPRTS: !?!
SŠ: !?!
PS: Oprostite momci, izlete mi.
USPRTS: Je li, je l' ti ono beše gajiš cveće? Donesi fikus jedan u nedelju u studio.
PS: Šefe nemam, ja samo hrizanteme i karanfile gajim. Pitajte Acu Engleza.
USPRTS: Gde je on? Aco?
AE: Jer ko sam ja?
USPRTS: Nabavi nam fikus jedan za nedelju, frka je.
AE: Interesantna je činjenica da je fikus, latinskog naziva Ficus elastica, biljka poreklom iz tropskih krajeva, a botanički je srodan sa običnom smokvom. Naime, nakon II Svetskog rata, fikus iz godine u godinu postaje najtraženija sobna biljka!
SŠ: Jebeš ovo, odo po Memedovića pa u Sibir.
USPRTS: Fikus otpada. Nabavite mi bure i kupku, opraćemo VKS u toku prenosa, mora biti tu i u nedelju, nemamo zamenu. Ponesite i žičanu četku za brkove.

Dečko gine. Novine prenose. Priča se po kraju. Onda počinje.

2 dana pre sahrane:

Naravno prvo čemu se pribegava kada treba saopštiti nešto - oh, da. fejsbuk. Gomila grupa nastaje ( R.I.P, Zauvek u nama, itd. ) Nijedan od admina nije poznavao preminulog. Ubacuju se slike koje lajkuje 6,986 ljudi(grupa ima oko 7,000 članova.) Komentari tipa :" Brate moj, bio si baja. Znachi nikada te necemo zaboraviti sine. "(klinac, najčešće 5,6 godina mlađi od preminulog, čuo za njega dvaput u zivotu.) ili "BeBo, bUbAwiii wratiiiii seeee!!! zNacXi nEcUUU bEz tEbWeee... mIcOo0o m0ja weEpaA...tUggAAA... </3 "...Statusi tih ljudi su naravno u istom stilu.

1 dan pre sahrane:

Svi se međusobno žale jedni drugima jer Boze moj on je bio "divan decko". Naravno svima je bio ili najbolji drug, ili dečko, ili brat od tetke za koga su tad saznali ( verujte, ima i ovoga). Priprema za sahranu. Klinci se opijaju i seku, dok devojčice padaju u nesvest i njima u naručje. Prepričava se kako je njegova majka zamalo skočila kroz terasu.

Sahrana:

Skupilo se bar 600 ljudi na groblju. Kupuju se venci, cveće. Devojčice su se pojavile sa ogromnim naočarama, da se ne vide podočnjaci i razmazana maskara, koju su iz nepoznatih razloga stavile. Biju se ko ce pre da stigne do sanduka u kapeli, bukvalno idu preko ozalošćenih. Kolona krece dok gomila klinkica vrišti obešena drugovima u šuškavcima i air maxu oko vrata. Oni ih nose. Čuje se jecanje "Ivanee" ( pokojnik se zvao Igor, pritom). Nakon sahrane se opijanje nastavlja, dve devojke se biju oko toga koja je bila sa njim. Još dve se uključuju u raspravu. Momci razbijaju flaše i nastaje tuča jer ne može da se razjasni ko mu je bio najbolji drug.

Par meseci nakon toga u autobusu srecem poznanicu koja je bila najglasnija skoro na sahrani. Znala ga je iz vidjenja, al ja reko da ispadnem korektna pa sam je pitala kako je i da li je bila na groblju, na šta me je ona zabezeknuto pogledala i pitala "zašto?" . Onda se valjda setila, pa odmahnula glavom, i nastavila da mi priča o svom dečku koji vozi Hondu CBR.

Toliko o tome.

Pohlepne sestre su, jelte, po definiciji bajke, i ružne, pa pribegavaju raznoraznim magijama ne bi li nekako uhvatile preostale konje. Pri tome se služe i (dobrim?) vilama, čija magija prestaje nešto kasnije (oko 3-4-5 ujutro, ponoć je suviše rano), pa se često desava da konj ujutro vidi osobu sasvim različitu od one koja ga je veče pre toga jahala.

Postoje i još bolje vile čija je magija trajnija, ali su usluge nešto skuplje i opasnije, pa je potrebno neko vreme da se pohlepne oporave.

Pohlepne sestre takođe imaju neke osobine veštica, pa im se moći gube kada se tretiraju vodom, ostavljajući trag blata za sobom.

Kod konja je bitno kakva mu je štala, sedlo, potkovice i griva. Koliko brzo i koliko daleko može da trči i da li jede bilo kakvu travu ili posebnu. Konj takođe mora biti jak, izdržljiv i da ima pedigre.

Postoje i divlji, planinski konji, ali oni nisu interesantni za ovu priču jer nemaju štalu, potkovice i pedigre, jedu šta stignu i generalno nisu dresirani.

Konji, sa druge strane, uglavnom nisu mnogo probirljivi. Bitno je da je pohlepna sestra lagana, aerodinamična (nikako ravna kao daska, kako ne bi bilo otpora pri jahanju) i da odlazak na željenu destinaciju što kraće traje kako se ne bi suviše zamarali. Ukoliko konj proceni da ijedan od ovih uslova ne odgovara, ili da je pohlepna sestra raspoložena za dugo putovanje, najčešće odustaje i trazi novu.

Problem sa konjima je što na cveće i knjige gledaju kao na hranu, od sopstvenih produkata imaju samo konačne produkte varenja (poneki i nusprodukte istog procesa), a jedina zabava im je jurcanje sa pripadnicima iste vrste širokim pašnjacima. Jedino uživanje, koje imaju sa vremena na vreme je rasplod.

Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.

Nekada davno Bog stvori Zemlju, a Zemlja stvori Njivu i nameni joj jednu svrhu - da rađa. Njivu su od milošte zvali Radmila. Dođe jedan lep dan da se na Njivi seme posadi, da Njiva Radmila novi usev donese, jer pobogu, takav je red, tako je Bog-Otac hteo. Sudbina kleta prst zaustavi na ratara Stojana.
---
Katastarski službenik: Dragi moji i drage moje, okupili smo se ovde da svečano dodelimo Stojanu pravo na korišćenje ove plodonosnice Njive. Isključivo će Stojan, znači jedino će on imtai privilegovano pravo da svojim ralom obrađuje njivu i da seje po njoj svoje zlatno seme. Molim sve prisutne da se izjasne da li je neko ranije polagao pravo na obrađivanje ove Njive ovde - NE, dobro. Da li neko u buduće želi da polaže pravo na obrađivanje ove Njive ili možda ima nešto protiv toga da Stojan po njoj svojim plugom ore - Građanka Feministkinjić taman htede da izusti nešto, ali joj svedoci hitro prerezaše grkljan – službenik nastavi dalje - Niko nema ništa protiv, dobro. Dakle možemo preći na stvar. Stojane, da li ste saglasni da ćete ovu Njivu, koja je dar nebeski, valjano obrađivati, negovati, redovno đubrti, sejati i žnjati, i štititi od vremenskih nepogoda njene useve plodne.
Stojan: Dakle, kategorično uvek.
Katastarski službenik: Njivo, blagoslov Vašeg oca Boga i Vaše majke Zemlje, već imamo, a i cveće kojim cvetate svedoči o vašoj plodnosti, tako da u ime naroda mogu svečano da vas proglasim Privilegovanim Ratarom i Plodonosnom Oranicom. Njiva je samo Stojanova. Stojan od danas postaje isključivi nosilac svih tapija nad njivom. Njegovo je pravo, a Njivina obaveza da se povinuje Stojanovom raoniku i zemljoradničkim sklonostima i instinktima. Tudjin koji u Njivu takne svojim ralom, nikad svoga ploda ne ubrao dabogda. Stojane, možete početi da orete njivu i da sejete. Neka vas vreme posluži i neka su vam plodovi mnogobrojni.
U ime Stojanove Patrijaršije, Tapije Neosporne i Svetoga Srpstva - Amin

Prizemlje ( Neopredeljeni i slabići ) - Penzioneri slabo ili nikako pokretni i ljudi koji češće dane provode u stanu jer nikada ne mogu da se odluče da li će ići da pazare u Rodiću ili Tempu npr.
I sprat ( Podvođači i zavodnici ) - Nakurčeni ( bukvalno ) klinci kojima je mala visina do parkinga neophodna radi što manjih povreda prilikom bežanja od razjarenih muževa. Prilikom izlaska koriste, naravno, prozor.
II sprat ( Laskavci ) - Ovde stanuje predsednik kućnog saveta. Tip koga gotivi polovina zgrade ( zadovoljna ) jer dozvoljava svakakve vrste remonta, krečenja, podivljalih kerova ( i njihovih ostataka ), ludih baba itd. Sve kako nikada ne bi izgubio mandat.
III sprat ( Proždrljivci ) - Debeli komšija Pera. Napolje izlazi jednom dnevno i vraća se sa debelim masnim prasetom koje neodoljivo podseća na njega. U svako doba godine nosi samo prljavu i uflekanu potkošulju i braon bokserice ( da li im je to originalna boja ne želim da znam ).
IV sprat ( Vračari i pogađači ) - Matori čika Toma. Znao je da će da padne dinar, da će da poskupi hleb, komunalije, gorivo, da će biti sranja u Tunisu... Svoja predviđanja nikad ne otkriva pre nego što se ispune, a kada se to " desi " kaže: " Cvrc! Tačno sam znao... "
V sprat ( Varalice ) - Pali naivne penzionere da će im za samo 99 999 RSD obezbediti prvoklasno čudo tehnike - kameru protiv siledžija na ulazu ( inače kupljenu na Budži za soma i po ).
VI sprat ( Licemeri ) - Uvek se nekako izvuče da ne plati struju, vodu, TV pretplatu, telefon, kao ni članarinu za Kućni savet. Baš tad je na skijanju u Urugvaju ili na moru u Mađarskoj.
VII sprat ( Kradljivci ) - Krade bakarne žice iz lifta, plastičnu korpu za papir na ulazu, a ponekad i baba Jelkino cveće. Svi bi mu tako sočno je...i majku ali ne mogu nikako da ga na'vataju.
VIII sprat ( Podli savetnici ) - Isti kao njegov dobar prijatelj sa V sprata. " Komšo moj, ovaj Rolex brat bratu ne možeš nikom prodati za više od 1000 RSD. Ali,meni je moj komšija najpreči, evo tebi 2 soma i da znaš da si ODLIČNO proš'o. "
IX sprat ( Sejači razdora ) - " JUUUU ŠTA TI JE MICA REKLA ZA TVOJE CIKLAME!!! KAŽE DA SU NJENE MNOOOOGO LEPŠE I BUJNIJE!!!! " " IJUUUUUUU, DRTINA DEBELA, SAD ĆU JOJ 'EBEM SVE PO SPISKU!!!! " " Polaaako draga moja, evo šta ćemo.... "
Potkrovlje - Niko još nije video ko tamo živi. Kruži legenda da izlazi samo u noći punog meseca da baci đubre ( možda su baš zbog tog smrada Micine ciklame lepše ).

"Žene sa Babinja", 138. epizoda
Muž: Draga, evo ih žute ruže, tvoje omiljeno cveće.
Žena: To ti, dragi moj, neće pomoći. Od tužbe za razvod braka neću odustati.
Muž: Ali draga moja, ja zaista ne znam što si tako preka?
Žena: Preka!? Ti zaista misliš da sam ja blesava? Da ne znam za tu tvoju Eleonoru?
Muž: Opet ti! Kakva Eleonora!? Nema nikakve Eleonore! Postojimo samo ti i ja.
Žena: Ma nemoj mi reći. Videćemo šta će advokati na to reći. Nemoj da ti misliš da sam ja blesava!
Muž: To je sve tvoja sumanuta fantazija! Osoba za koju tvrdiš da je moja ljubavnica nije ništa više nego obična autostoperka, koju sam povezao da ne bi morala da plaća taksi! Od tada se znamo i to je sve!
Žena: Ma nemoj mi reći!
Muž: Uostalom, zar ti ne nedostajemo mi! Sve što smo imali! Sve što smo stekli!
Žena: "Sve što smo stekli!?". Dragi moj, posle suđenja, budi srećan ako ti ostane to odelo što nosiš na sebi!
Muž: Videćemo još. Sporazumni razvod nećeš dobiti. A ako se dokaže da su to samo fantazije, ja ću zahtevati da sva imovina pripadne meni!
(zvonjava na vratima. Žena otvara i uzima od nekog čoveka kovertu)
Žena: Hvala Vam... Pa dragi moj, da vidimo. Kao što znaš, ne mlatim ni ja praznu slamu. Angažovala sam detektivsku agenciju. Evo, na ovoj fotki se lepo vidi kako razmenjujete nežnosti. Ovde ulazite... Ovo neću ni komentarisati, jer se kroz prozor lepo vidi da ste i ti i autostoperka potpuno goli...
(dramska tišina)
Muž: Znamo se još od pre mog braka. To je prava ljubav. Iskonska. Tebe sam uzeo, jer znam da bih tako bio materijalno zbrinut, jer je Lena iz obične radničke porodice. Naša veza je zaista ozbiljna. Možda bih ti i rekao posle nekog vremena, ali bio me je strah da bi mi uzela svu imovinu. Znam da to možeš da uradiš, ali nadam se da si ipak osećala nešto prema meni i da se možemo dogovoriti kao ljudi...

- Ajde bre, crni sine, uči malo, ako Boga znaš ! Imaš dva ispita za malo dana, kako te nije sramota da izađeš pred profesore i lupetaš koješta... Pa JA kad sam studirala -ih, to se znalo : nema izlazaka, nema momaka, nema bioskopa, nema sedenja na klupi u dvorištu ili kod onog tvog retardiranog, šta li je, druga... Ja i tvoj otac se ubismo od objašnjavanja i nerviranja i kuđenja i grđenja i kažnjavanja i batina...kako se ti ne umori samo!? Samo spavaš, ždereš NAŠ hleb, trošiš NAŠE pare i vreme, dolaziš kasno, piješ TO pivo, verovatno i pušiš - sve mi znamo, tu gadost što vi mladi zovete 'Fejsbukom' ne vadiš iz usta...umesto odatle da ti izlaze anatomija, fiziologija i ostale pametne stvari...Vidi soba na šta ti liči! Pravi pravcati svinjac! Ne mogu da hodam po njoj a da ne nagazim na neko djubre...
- ... ?
- Ma, je l' ti čuješ šta ja tebi već pola sata govorim ovde!?
- E, kevo...aj iskuliraj malo, majke ti!...A što se ostalog tiče videću šta mogu da uradim povodom sobe i toga...
_________________________________________________________________________

- Znaš, ja nisam laka devojka kao što si ti možda mislio. Ako si se nadao da ćeš samo morati da me izvedeš na piće i to u neku propalu rupu kao što je na primer ova, i onda da me odvedeš u neki raspali stan, kao naprimer tvoj, i tamo da me zbariš da se sa tobom kresnem...e pa, mladiću, grdno si se prevario! Ne bih ni mrtva tamo pošla sa tobom, sve3 i da si poslednji tip na planeti! Pa, ja se sa frajerima koji su pet puta bolji od tebe nisam kresnula ni posle 5-6 izlazaka, a kamoli ću sa tobom! Mogao si bar da se potrudiš da od nekog ortaka pozajmiš neki auto a ne da ovako , kao neki naprimer kreteni, idemo autobusom GSP-a! A tek tvoje ponašanje - to neći ni da pominjem ! Celo veče mi pričaš neke svoje glupe muške priče, doživljaje, kao da ja to naprimer hoću da slušam, i onda taj fudbal... Da li ti shvataš da mene ne interesuje to?! NE INTERESUJE ! Baš me briga ko je dao gol, ko ga je primio, MENE fudbal i fudbaleri ne interesuju, alo! Znaš ti, bre, da je mene jurio onaj, kako se zvaše, iz Partizana, jedan dečko, lep... Slao mi poruke, kupovao cveće, slao kola po mene, a ja - ništa. Znam da samo hoće moje telo. To je u psihologiji svakog muškarca. Zato su svi muškarci isti. Ili su mamini iskompleksirani sinčići koji se ceo život plaše da urade bilo šta ili su seljačine koje idu po kafanama, piju, puše, gledaju FUDBAL i pokušavaju da iskoriste sirtoice kao što sam , na primer ja. Je l' shvataš ti šta hoću da ti kažem?
- Ej, slušaj...Mnooogo mi se sviđaš i hteo bih da ti predložim da možda...ne znam,...možemo možda da promenimo lokaciju.Evo, tu blizu ja živim....

-'dee si Jeeelooo, ja došla na kafuuu.
-(ma da se nosiš ti u pičku materinu, sad sam stavila ajvar da se kuva, našla si ka'ćeš) Eeeee Millleva, dugo se nismo videli, još od juče, pa šta ima novo??
-Joooj ženo, da ti pričam, umro Zagorkin muž!!!!
-(Hu d fak iz Zagorka) Eeee, nemoj da pričaš, pa kako, majku mu???
-Joj ženo, strefila ga srčka dok je zalivao cveće! Ja lepo kažem, ne treba da zaliva dok ne padne mrak, ono sunce udarilo, meni se jedan golub srušio u dvorištu!!
-Ma nemoj da pričaš??
-Eeee al' da vidiš, sa'rana bila mnogo lepa!
-Kako, pobogu, sahrana može da bude lepa??
-Pa lepo. Zagorka obukla baš lepu 'aljinu, crnu...
-(Jok, žutu će)
-...stavila naočare, mislim da je i išla kod frizera, nekako joj mnogo lepa bila kosa, i... Inače, baš su lep govor održali, malo se naricalo, znaš da ja to ne volim, al' dobro, a da vidiš tek posluženjeeee... Baš su sve redno! Predjelo, pasulj, pečenje, kolači... Onako, domaćinski, da se ne kaže sutra, Zagorka nije...
-Meni je to bezveze, iskreno, mislim, šta ima tu da se deli hrana, pa doš...
-Maa kaaakvi ženo, ćuti, zamisli sutra tvoj Slobodan, ne dao Bog, odapne, pu pu pu, pomeri se s mesta, ženo, i ti ne napraviš ništa, pa ima da kažu- vidi nje, jedva čekala da ode, nije ga ni ispratila kako valja...
-Dobro, dobro.
-E a inače, kad je ono tvoje dete došlo iz grada?
-Šta znam, oko čet'ri, što??
-Eeeee? Ma moj Milija ustajao do vecea, znaš ima mnogo problema s bešiku, ne znam kud ću s njim, i vrag mu mater, probudi me, i ja čula kola neka, ja rek'o ko je u ovo doba, kad vidim, tvoj mezimac... kasno doš'o, i dovez'o komšiku Cecu, a je l' oni nešto...?
-'de znam, nek' radi šta 'oće, njegov život, a i Ceca nije loše dete...
-Ma znaaam, nego znaš, jednom sam videla, jes' ono, to davno beše, neki je mangup dovez'o na motor, ko zna iz koju je familiju, a i opasno to čudo bre...
-Ma kakve to veze ima, pusti decu bre, lepo im je...
-Jeste, jeste, igraju se deca, posle kad bude-deca prave decu, nemoj da Mileva nije ništa rekla...
-(Joj Bože, pomozi) Dobro, Mileva, dobro... Znaš, ja moram ovaj ajvar...
-Ma dobro, ženo, samo radi, ja da ti ne smetam, odo, moram i ja nešto da odradim...
-Ae ae...
(5 minuta kasnije, sin se budi i silazi sa sprata) Dobro jutro, e kevo, sad sam čuo kroz prozor, reci mi, što se komšinica Mileva obesila Radi na ogradu i priča da ćemo Ceca i ja da se uzmemo?
-...

-Еј, тебра, преварио сам Тијану.
-Молим? Па што то?
-Јеби га, матори, десило се.
-Како, 'леба ти?
-Па отишао ја јуче по бурек. Све регуларно, кад каже она пекарка, Сташа, као дођи овамо да ми помогнеш да унесем неки хлеб, рече да јој треба снажна мушка рука. И ја да испаднем џентлмен пођем са њом у комби да јој помогнем око тог хлеба.
-И?
-И ништа, крене она унутра да се скида, баци онај хлеб по комбију, а мени би жао, грехота је хлеб бацати...
-Ма шта је било са Сташом, човече?
-Па ништа, ја да испаднем џентлмен и не испалим даму брашњавих руку, крвнички је креснем у комбију а после је било "варљиво лето '68" у пекари. Није бре Штимац луд, добар пекарски занат!
-А Тијана?
-Не знам, не воли она домаће филмове. Она само гледа она срања са Хју Грантом.
-Ма бре шта ћеш да радиш са Тијаном, не можеш само да јој се вратиш тек тако као да ништа није било?!
-Зашто?
-Па зато што то није океј. Мораш кренути на Владимирку и рећи јој све како је било, можда ти опрости ако се заиста покајеш.
-Брате, изгледа и да ти доста гледаш те небулозе са Хју Грантом? Нећу ни стићи да завршим реченицу а већ ће ме гребети ноктима као Вулверин и гађати оним вазама из династије Танг, да ли си нормалан? Купићу јој цвеће и све ће бити океј, веруј ми, никада неће посумњати да се нешто десило...
_______________________________________________________________________
Санкт-Петербург 1864. године:
-Где ћеш овако касно, Семјоне Павловичу?
-Идем ка Владимирки, Алексије Олеговичу.
-Шта? Па нису те ваљда ухватили да шверцујеш вотку Литванцима? Ето! А лепо сам ти рекао да ћеш најебати. Али не, мене нико неће да слуша! А шта ти је то требало у животу, Семјоне Павловичу? Леп, млад, да не кажем, спахијски син. И сад ћеш целу младост и већи део живота провести негде у Припиздинску у Русији, бројећи дане и жалити за младошћу док будеш проклињао Литванце и вотку коју си шверцовао. Белочкин, спахијски син и будући официр, завршиће своју још незапочету каријеру као робијаш који...
-Ма дај бре, Алексије, који ти је курац? Јеси опет дувао са Татарима? Идем бре да туцам Владимирку Фјодоровну, ћерку полковника Захарова, док је он на Кавказу имамо празну гајбу. Мислим ту јој је гувернанта, али нема везе, можда питамо Настасју Николајевну да нам се придружи хехе.

Vrać’o se Milutin iz varoši, mor’o d’ide da završi neka posla. Siđe s autobusa te pođe kući, no vide društvance kod komšije Živote te svrati i on na po jednu brzu... pa još jednu... pa još jednu... i tu negde oko desete reši da pođe kući...
Milutin: - Aj još ovu dispijemo ka’ste baš zapeli toliko - pa odo, čeka me Lepa kotkuće, da ručamo, nema smisla.. aj tako, pa uzdravlje vi bilo!
I pođe polako Milutin kući gazeći pomalo nesigurnim korakom, ali ipak sposoban da uhvati i održi pravac. Al' nakon sat vremena eto ti jada iznenada...
Dragoljub: - Eneee! Eve je ide Leposava, traži sigurno Milutina...
Mijalko: - More, potego je on lepo ovde saanama, mora da je ope’ usput negde omako ...
Dobrivoje: - Il’ je svratio kod Smilje, znaš da ne sme trezan kod nje nikako, plaši se od Lepe, haha!
Života: - Ma kaka Smilja, ima više od sat kako čovek pođe kući, sigurno se ope’ sasuljo u potok... aj ti Dragoljube pričaj s njom sade, jebiga, jednako ja moram.. odo ja do upodrum da natočim meku a ti Mijalko i ti Dobrivoje i’te trašte nesrećnog Milutina, taman dok ga vi na’ete biće i vrućaaa, valjaće i Milutinu da se meno osveži... a ti Dragoljube, kaž’ der joj da će on sigurno onim autobusom u pola šes’ čim nije doš’o ovim pre dvaasata... aj, tako, odo’ ja sad..
-Životaaaaa...!
-De si Leposava, lutko lepa..! Izgubi se Života negde, sad je bio tu... šta ti treba?
-Dragoljube, nemo’ me lutkati, čoveče, nema mi Milutina, čula sam autobus kad je prošooo, ima bre dvaaasata a njega nema da doje kući, pa reko da nije svratio kod Živote, ima običaj....
-Ma joook, nije bio... neće on pre pola šees’ kad nije došo ovim... jedino mož’dabide da je svrrrn’o negde drugde, haha! Nego, slušaj... kako ti bre tako lepa, zgodna pa mu dopuštaš da ti on to tako radi, joooj... znaš, moram da ti kažem... da si ti kojim slučajem moja... pa ja bi’ te negov’o ko cveće u bašti i pazio... mazio...
-Oooo Dragoljube! Jooooj što ti voliš da lupetaš! Ludaku jedan ludi! E što ti umeš da lupiš ponekad pa da ostaneš čitav... Jeli, a kako bi me ti to, kažeš, negov’o, a?
-Siđi doveče u votnjak čim Milutin zaspi - a zaspaće brzo – sigurno je umoran, pa ću da ti objasnim na tenane...
-Ma nemoj! Dobro, ali samo akoj da mi objasniš, onda može! Nemo’ da bi ti štogod drugo palo napamet, ješčuo...
-Ma taman posla, bre Lepa, pa ne bi ja to tebe nikad mogo d’uradim... zbog Milutina...
-Znam, znam... i nemo da te čekam dugo, ješčuo, ranim izjutra, imam posla.. a i Milutin se jednako budi u četiri...
---------------------------------------------------------------------------------------------
Došla u goste tetka Dobrila iz Čačka i tako reč po reč, dođe na dnevni red i uspeh u školi. Poče tetka:
- Milica nam je opet skroz odlična, opet sve petice, hvali je razredna da je dete za primer! Miloš, ni on nije loš, jak vrlodobar... mada... kaže razredna kad bi samo malo zagrej’o stolicu i on bi bio k’o i Milica... al’ neće baksuz.. tvrdoglavo to na oca, samo da mu je d’igra lopte. A kako si ti Uroše prošao na kraju?
- Pa onako, tetka, prošao sam nekako, mog’o sam i bolje...
Tetka će na to, videvši da uspeh u školi baš i nije prijatna tema u kući:
- Dobro, važno je da si proš’o, dogodine malo da se potrudiš više, ti si bistar...
A onda se nadoveže ćale:
- Ha.. jes, proš’o... kaki more proš’o... presulj'o!

1 sloj kifle: Nakon što konačno pristaneš da se ženiš/udaš, počinje mučna potraga za odgovarajućim datumom (pitanje da li će to biti godišnjica, njen rođendan ili datum kad ju je bivši otkačio). Zatim tražiš crkvu, ugovaraš termin kod matičara, pa još i restoran, a da se svo troje poklopi sa datumom koji hoćeš. Nakon toga počneš da praviš spisak gostiju. Uglavnom se počne u fazonu "želim da bude mala svadba za moje najbliže", a onda u toku pravljenja spiska shvatiš da nikako ne smeš da izostaviš baba Julku koja ti je dala jedan orbit kad si imao 5 godina, čika Miću što te je onomad vozio traktorom, ne sećaš se gde si išao, al te je vozio, pa tu je komšija Janko, ipak ste komšije, zatim želiš da obnoviš odnose sa debelom brkatom Marijom sa kojom si išao u osnovnu, iako joj se nisi javljao ni u školi, a kamoli posle nje... I tako dođeš do minimalne cifre od 200 gostiju. Automatski praviš još jedan spisak od koga ćeš da zajmiš novac. Pa klasika, meni, smoking, venčanica, cveće, limuzina, pozivnice... Kad podeliš pozivnice mnogobrojnoj "dragoj" rodbini i prijateljima sa kojima želiš da podeliš važan dan, u sendvič se uključuju i svi gosti. Tetka Milka se već pita šta jeftino da ti kupi, a da izgleda skupo, da se ne obruka. Strina Dragojla je već počela da pretura po šteku da vidi koji joj jastuk, ćebe ili escajg ne treba, pa da ti uvali kao poklon. Sestra od ujaka, Jasna, već je zamislila kakvu haljinu hoće, a ujak Mirko i ujna Milja lude od njenih prohteva. A debela brkata Marija je u očajanju jer ne zna šta će obući. Na dan svadbe su svi nervozni, od počasnih mladenaca, preko počasnih željenih gostiju, do počasnih nepoželjnih gostiju - gužva u kupatilu, hoće li svi stići na vreme. Sam čin venćanja se svi smore, a onda sledi i sredina sendviča...

Sredina sendviča (malo salame i list salate) - nakon što se nazdravi 5 puta za 5 minuta, a muzičari dobro zagreju svoja grla, na noge se digne i staro i mlado. Dok se druga grupa zaista provodi, prva se međusobno odmerava i u sebi misli "Gle kako igra ova Cana, sva se trese, sad ću ja da se pokažem". I u tihom nadmetanju u plesnom "umeću", nakon čuvenog petnaestomintnog Užičkog kola sa primesama, litara i kilolitara alkohola što je skliznulo niz groce, sarme, svinjetine i jagnjetine što su se međusobno toliko izbućkale u želucu (od kola) da se ne zna šta se pojelo prvo i zaboravi se na višemesečni stres, koji su doživeli svi prisutni na svadbi. I tako do jutra...

Drugi sloj kifle - sutradan dok gosti pričaju onima koji na svadbi nisu bili kako je bilo dobro, samo matičar nije došao na vreme, mlada nije bila baš najljubaznija, sarma nije bila dovoljno kuvana, piće nikad nije bilo non stop tu, pevaljka je falširala sve u šesn'est, ali bilo je dobro, ostaje gorak ukus za ogromnom količinom novca koja tek treba da se da, naročito jer se račun produžio zbog brojnih slika sa svadbe koje ni jedan gost nije kupio, kao i zbog razbijenih čaša i tanjira, taman toliko da bi mogao da kupiš nekoliko pakovanja za svadbeni poklon. Tada ipak svi shvate da je sve moglo i bez venčanice, smokinga, limuzine i baba Julke, deda Mike, komsije Janka, debele brkate Marije... Al gotovo, sendvič je već napravljen, platiti ga moraš!

Otvoreni upis - kurs ZENE:

Modul 1:
1. Nauciti da i muskarci imaju dusu i osecanja ( 1500 sati)
2. Dozvoliti i prebroditi izlazak muza sa drugarima u grad ( 1500 sati)
3. Postoji vrse vrsta sporta - praktican i teoretski deo kako prepoznati kada se sme a kada ne sme uznemiravati muz. ( 2200 sati ) + praktican rad.

Modul 2:
1. Nauciti ziveti bez Spanskih, Turskih, Indijskih, Meksickih serija + kurs u sanatorijumu ( 2000 sati )
2. Drugarice dolaze samo dok je muz na poslu ili sa drugarima u kafani ( 200 sati )
3. Kako preziveti menstrualni ciklus bez drame ( 2000-3000 sati)
4. Kako ne unistiti stvari prilikom peglanja, pranja ili susenja koje su poklon od druge zenske osobe (Praktican rad i poseta psihijatru)
5. Kako se pomiriti sa istinom - avaj sudbino tuzna li si. (praktican rad )

Modul 3:
1. Prihvatiti da su muskarci po nekad u pravu. ( praksa + 200 sati )
2. MAgicni proces razgovora muza sa drugom zenom. Prevara ili flert. Mozda samo razgovor? - ( poseta psihijatru + poseta sanatorijumu 1 nedeljno )

Modul 4: - dokazano najtezi deo kursa
1. KAko se odvici od fejsbuka ( facebook ) - praktican rad + 2000 sati. Preporuceno je raditi na mestima gde nema puno ljudi, zivotinja ili bilo kakvih zivih bica bez potrebnog treninga.

Teme za diskusiju zadate muskarcima – odgovori I resenja:

Tema 1: Peglanje, proces koji izvodi zena da nebi doslo do svadje nakon prpeglanih slika, fotki, sito-stampe i ostalih delova kojis e peglaju.

Tema 2: Posudica za led se ne koristi u vecini slucajeva vise, vec kese za led. Pune se brzo i lako, a jos lakse zamotavaju i stavljaju u zamrzivac

Tema 3: Elektrika - upoznavanje sa njom muskarac vrsi kroz ceo zivot i veoma je strucan sa istom. Jedina prepreka u popravljanju iste je nedostatak alata. + BONUS: Nemoguce je zeni objasniti zasto je data ogromna kolicina novca za alat koji se koristi za servis jednom godisnje.

Tema 4: Muskarci su dokazano bolji kuvari od zena, samim tim prepustaju njima da se uce i savladavaju kuhinjske vesine. Smece koje zena moze da nagomila MORA da odnese muskarac jer je istoj taj teret pretezak. U borbi za jednakost polova muskarci su resili da prepuste zenama utovaranje uglja dok cemo mi kuvati.

Tema 5: Cvece uvene, ljubav nikada.

Tema 6: WC papir NE izrasta sam na drzacu za isti, vec se menja po potrosenom sledecem. Ako zenama nije jasno kako ( jer isti trose za SVE nuzde u velikim kolicinama, brisanje fleka, noseva, prosutih tecnosti po kuhinji...) dobice dijapozitive sa objasnjenjem.
Tema 7: WC šolja - Poklopac je jedno, daska je drugo. U glavnom se zene bune za dasku, ne za poklopac. Vama treba dole, muskarcima gore. Svako ga postavlja u zeljeni polozaj po potrebi.
Tema 8: Detrdzenti - koristi se u originalnom pakovanju i bez razblazivanja. Moze malo, ali ne po 6 puta da bi se ustedelo za novi kreon ili maskaru. Jos bolje se koristi za otklanjanje fleka od motornog ulja i cadji usled servisa automobila koji zena lose parkirala.

Tema 9: Korpa za veš je puna jer zena nikako nema vremena da je isprazni usled razgovora sa drugarica i pregledmo TV serija pa usled toga dolazi do izlivanja pored korpe i talozenja vesa na podu. Zene? Ajmo malo aktivnije.

Tema 10: Muskarac suvozac? Samo ako je mrtav i smrtno ranjen ( komatozno stanje )

Tema 11: Svako funkcionise na svoj nacin. Zene, nemojte dirati i slagati nase licne stvari, necemo ih ni traziti. A ako ste ih vec preslozili, obavestite nas ili nam pokazite gde su kada pitamo.

Tema 12: Šoljica za kafu može da preleti od stola do sudopere, ako se dovoljno jako baci.

Upis uskoro