Šaljiv način da se opiše kako se nešto vidi iz aviona, tj. da je mnogo očigledno.
○ Ako nađeš đe sam ostavio onu kajlu, tvoja je!
○ Daj bre, ne zajebavaj se! Eno je iza one šolje... to bi i slep video.
○ Jebi se!
Započeti putovanje za vrijeme nevremena.
- A đe ste krenuli po ovome zlu, jadni ne bili?
- Briga me za zimu, briga me za sneg, imam toplo krzno, ja sam pravi međed, baba!
- Zaladio si ti, vidim lijepo.
Skupo odelo koje je stajalo sto godina u ormanu i sad je skroz demode.
Sin: Kevo, đe mi je odelo?
Keva: Ma bacila, raspalo se.
Sin: Daj kevo, sad moram da idem u onom ormani odelu.
Zadovoljna rekacija prosječnog građanina na vijest da je vladajuća struktura nabavila još jedno luksuzno prevozno sredstvo. Napaćeni od brige za narodom, to i zaslužuju.
- Dobar je, dobar. A koliki sam porez prošle godine platio, računam da sam ih bar brisače častio. I kad odu đe po Evropi s njim, ka da sam ja bio!
Osnovna karakteristika dobrog računara u očima laika.
- Da mi doneseš malom dobar konfijuter!
- Na šta tačno misliš? Grafička, jezgro, hard disk?
- Ma, da mu bude ravan ekran! Nemoj mi one s guzicom, nemam ga đe turiti.
- Smatraj to završenim.
Napio se kao stoka.
-Đe je Šomi, čuo sam da ne gasi ovih dana?
-Ma eno ga muva se sa betonom opet, klasika!
Teretana. Okupljalište modernih gladijatora opremljeno raznovrsnim spravama za mučenje. Mjesto gdje se ljudi svojevoljno i disciplinovano čereče, mrcvare, zlopate i preznojavaju. Sve za ljepotu i zdravlje.
- Đe ćeš ti? Jel opet u GVP?
- Odo' malo u teretanu.
- Bolje da si ona drva iscijep'o nego što stalno ideš u tu čerečanu.
Izraz koji se u razgovoru koristi nakon što kažemo nešto što nipošto nijesmo smjeli reći. Nakon njega dodajemo ono što smo mislili reći, ili ono što smo trebali misliti, kako bi naš sagovornik bio zadovoljan.
A: Đe si ženo?
B: O Radivoje, kako si? Šta će ove flaše na stolu?
A: Ma svraćao nam šupak... hoću reći, šurak, pa rekoh da ga počastim.
Opis poguzja osobe izrazito malih gluteusa. Ima toliko male guzove, da čini se, kada sedne svaki put zalepi čmar direktno na stolicu ili bilo koju drugu ravnu površinu.
-Pa ebote, pogle onu! Pa đe joj je gujzca, kako uopšte sedi!?
-Pa na čmaru ebote!
Džoker režisera filmova za odrasle. Može da igra na svakoj poziciji.
- Treba mi nešto efektno za zadnju scenu. Šta da radim Arnolde Švarcenpekere?
- Uvedi mene gazda, ja sam svestran, umetnuo bi ga đe 'oćeš samo ako mi dobro platiš.
Verbalni ekvivalent stiska ruke. Riječ koja potvrđuje da je dogovor postignut.
- 'Oćemo li u bluz bar ili neđe na narodnu?
- Đe ima više finoga ženskoga svijeta?
- Ada na narodnu.
- Znači tamo ćemo?
- Pitaš li to mačka 'oće li ribe?
- Prodato!
Radno mesto koje je nastalo kao produkt nepotizma u preduzećima.
Mrčndajzeri (merchandiser), do skoro znani kao komercijalisti, su to postali onog momenta kada su direktori postali menadžeri, a radnici - operateri. Radna obaveza jednog mrčndajzera je da svira kurcu i mrsi muda kod klijentele koja sarađuje sa njegovim preduzećem. Mora da bude izuzetno doteran, da prati trendove i da lepo miriši, što će uvek ostaviti pozitivan utisak na poslovne saradnike, koji ga u svojim kancelarijama tovare kafom i ratlukom. On ih indirektno, kroz neku neobaveznu priču, navodi da povećaju lager njegovog asortimana, što mu i u 90% slučajeva uspe, a što u dobroj meri ide u prilog njegovom finansijskom bonusu. Obilazi štandove i odeljenja gde stoji njegova roba, vodi računa o estetici i da neki kolega mrsomud, ne ispadobraniše na njegovu teritoriju.
Neophodni rekviziti jednog mrčndajzera su firmin auto, službeni telefon, rokovnik ili neki registar i hemijska olovka. Oni koji rade za jača preduzeća, neretko sa sobom nose i manji notebook. Sve u svemu, paraziti sopstvene firme, koji žive na grbači radnika u proizvodnji.
Kapitalizam trpi ovaj tip zaraze...
- "Jel' Mićo, Boga ti, đe reče ti ono da radiš...?"
- "Ja strina radim u "Imleku" kao mrčndajzer..."
- "Kao mrčjanzer... aha, aha... A u "Imleku" veliš...? E baš lepo, to je dobra firma...
haluga, hendek, uvala ili izbočina, geološke ili ljudske prirode, koja izgleda veoma ružno ili odvratno.
- Đe ću 'vo granje i ovaj truhli krompir?
- Baci ga na onu hrnjagu dole pored rijeke, jebi mu mater.- Dragi sine, kakva ti je ovo hrnjaga od sobe?!
- Bio mi drug.
Pjesma koja služi za potkrepljivanje idiotluka koje je neko napravio i za opravdanje istog za svoj postupak.
Lik piša po kolima
A: Viđi idiote one đe pišaju!
B: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole!
Poze koje se zauzimaju nesvjesno. Način na koji tijelo pita ukoliko se um stidi.
- Što je trebalo?
- Ništa, što?
- A što znam ja, iskrivio si mi se tu kao znak pitanja...
- A to. Reci mi đe je wc, molim te?
Najpoznatije pitanje koje krasi konverzaciju muškaraca od kada je sveta i veka! Ugledavši neku "trebu" jedan drugog često pita "Bi li je?"
Fina je ova mala. Bi li je?
Odgovor može biti raznovrstan a u nekim predelima našeg govornog područja on obično glasi: A đe ne bi...
Klik i dođeš u stanje svesti da ti puca razboj da budeš normalan.
- Đe si junačino! Što činiš?
- Evo... Jurim neke rezultate, ne ide mi Vest Hem.
- Samo bez šjekiranja, krsta mi svi nešto manitaju.
- A koji je tebi, što pričaš tako?
- Kacam luuud!!!
- Može lekić?
Roditelji i rodbina od domazeta.
- Đe ti je ovo zet danas?
- Otišo malo u rod.
- Taaata..
- Šta je ćero, jesam nešto slago?
E vala nisam čuo da postoji raspop dok nisam došao u Srem. More u Sremu ne psuju mnogo, ali to što lepo sroče cepa jezgra od atoma. Raspop je pop koga je otkačila Crkva. A nije ni cela Crkva sela na divan da popu skine mantiju. Nego je nadležnom vladiki seo na volej. Ma nisam čuo igde da se na popa udara. Kod mene ga gledaju ko belog međeda, a i mrkog zakon štiti.
Ali Srem drugačije diše. Ima pismenih koliko hoćeš. Mislim, ljudi što umeju da pišu pisma. To što škola uperi nekog na crtalo, nije garant da ga je sastavio oko leske i nariktalo u vagres. Nego tu ima sveta pa kako se natakare na popa odma pišu pismo vladiki. Sve to krene sa "Vaše Preosveštenstvo...", u sredini mnogo zgražavanja na popove mane, a završi sa "Budi Bog s'nama." I onda kad se načne pop sa prvim ukorom vladike, krene selo da pravi od muve mečku i onda se ređaju zabrane, pa rezervni paroh. Omrzne selo na popa i pop na selo. Pa premeštaj, pa za popom stigne priča, pa drugo pismo vladiki i ode glava pope.
A pop ko pop. Ostaje pop. Ko doktor, lugar i žandar. Skini uniformu zameni, ono se ništa ne menja kod novim ruhom. Meni dođe tužno kad vidim. Ko i svakog čoveka što ga izdala sreća. Isto i dalje zapoje i prozbori i propada mu popovski talenat, tamo đe mu pao gra.
A čuo sam i kad grde popa. Pa ga zovu raspopom za svaki zijan. Ovako to krene:
- Pop nam došao u 9 kolač da sveti. Veli kod nas će da ostane na večeri.
- Taj je pop noćna ptica. Ja sam čula da ide u teretanu i fitnes.
- Pa kad nam poslaše mladog popa. Pa šta rade tamo u teretani.
- Jure ženske. Eto šta.
- Ma nemoj da pričaš. Pa ona moja ide u crkvu redovno i pitala me da joj platim teretanu. Bogami ću pisati vladiki.
- I ju raspop jedan. Ko zna kakvu je štetu već načinio.
- Vala jeste. Ajde ostavljaj tu kavu i daj Daničića i Radičevića da malo citiramo. Znam ja kako treba sa tim popovima.
Zapinje u narodnom govoru.
- Povuci!
- SAD!
- Op, op sad ga lomi!
- A đe sad boči oca mu jebem!?
