Porno-glumac karijerista.

Siluete i sene, odsevi dnevnih ljudi. Traka svetlosti za jedan kratki tren počiva na bokovima i liku što nadire iz tmine; podiže oči i skreće pogled u stranu, iščezavši. Kosa pod kapuljačom i farmerice stopljene sa kožom. Nije li joj hladno? Lenji pogled sredovečnog čoveka što izvodi u šetnju psa svoje ćerke; on se snebiva i čudi. Nekuda odlazi. Usne, brada, i komadić nosa pod rubom crvenog kišobrana, u bundi je i žuri. Mračni heroj, snažnih ramena i otvrdlog pogleda, nečiji sluga, nečiji otac i muž. Starac sa rancem i kapom koji nema gde. Nelagoda u liku uzornog mladića; on zamišlja kako je prinudjen da se brani. Mokri pločnici upijaju tragove svetlosti; kora drveća i vlaga, pas i automobil, miris mahovine što buja i lišća gde se rastače i truli. Odjeci detinjstva, ono što možda jeste i što bi jednom moglo biti, što od zvukova stvara fantome a duboko pokopane strahove uobličava u aveti.

Gotivite sport? Navijate k'o imbecili za omiljeni vam klub? Eventualno turite i neki dinar na isti protiv apsolutnog autsajdera? Ne i zbog batice iz naslova, tog svojevrsnog krkele i kiksare zbog kojeg kršite ruke i grickate nokte do poslednjeg sudijskog zvižduka, ne znajući da l' će i kad će nešto da usere...mamu li mu u pičku jebem ja.

Već satima je kod vas. Sedite i ćutite. Blenete u neku emisiju na televiziji ili u kompjuter. Ništa se ne događa. Osećate kako vreme polako teče, nestaje, odlazi u nepovrat. Treba milion stvari da uradite, ali ne, ne možete, on/a je tu! Kad vas nešto pita, odgovarate kratko u nadi da će ukapirati! :Hajde, ukapiraj više da treba da ideš! Ja sam prijatan/na i ne želim da te isteram, ali...zar i tebi nije dosadno?! Zar i ti ne treba nešto da radiš?! Zar ti je zanimljivije ovako da sediš i NIŠTA?!: Počinješ da se nerviraš. Zamišljaš njegov odlazak. Pokušavaš nekom čudnom, samo tebi znanom hipnozom da ga oteraš. Ne, ne ide. Sedite tako i ništa. Opet ništa. I samo ništa. Ali, dolazi taj tren. On/a izgovara čuvenu rečenicu:"Trebalo bi da idem". Osmeh na tvom licu se rađa. Oči sjaje. Pokušavaš da se suzdržiš i ne obraduješ previše pred njim, nije kulturno, jelte. Ali...ALI...nekim čudom vaše usne, van vaše kontrole izgovaraju: "Sedi još malo". U trenutku shvatate šta ste uradili. U trenutku vam prolazi milion ideja kako da se samoubijete, ali već ste to uradili ovom rečenicom. Spora smrt. On/a se smeši: "Pa 'ajd, ostaću još malo"...

Jedna od standardnijih floskula u vokabularu sportskih komentatora a kojom se svekolikom narodu kraj malih ekrana pruža informacija o tome ko brani na rendom utakmici rendom sportske kategorije koja, razume se, predviđa postojanje pomenute pozicije u ekipi.

U reali, nažalost, mnogi golmani su i bukvalno shvatili izraz iz naslova pa se najčešće i ne pomeraju sa linije gola - na opštu radost navijača svog kluba, razume se.

Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.

Televizija koja redovno dno dna udubljuje!!!

Specijalnost sportskih komentatora koji prenose tenis da na osnovu pokreta i eventualno pogleda tenisera zaključe njegov tok misli u tom trenutku.

Razmišljanje umišljenog supruga uverenog u sopstvenu vrednost.

Jedan od najboljih crtanih filmova koji su se ikada prikazivali u Srbiji. To je ona mala, žuta ptičica, za koju nijedno dete nije moglo da pretpostavi da je, ustvari, vrabac. Jer, ko je od nas govorio francuski i ko je ikada mogao da zamisli da su u tamo nekoj francuskoj vrapci kao žuti? Sjajna stvar je bila ta da je crtani bio bez prevoda i sinhronizacije, tako da smo potpuno uživali u animaciji. Crtani koga karakteriše i interakcija ptičice sa publikom: kada ugrize jabuku i iz nje izadje crv, pa ga vrapčić ubije lopatom, publika krene da zviždi i on se postidi, pa ga sahrani. Le Piaf je isto tako jako često trčao ka horizontu na ekranu, postajao sve manji i nestajao na tren, i onda dotrčavao nazad sa, na primer, tom lopatom kojom je sahranio crva. Takodje, imao je najbolju uvodnu špicu gde je svirao gitaru, a onda klavir i sa njim opet odletao ka horizontu. A muzika u toj špici... pesmica koja mi je i dan danas omiljena..

Predstavlja srpsko-hrvatsku modifikaciju engleskog jezika, koja je nastala kao rezultat dejstvovanja određenih struktura koje su uvidele da nije "in" pisati samo na maternjem jeziku, koji je isto modifikovan u odnosu na izvorni. Veoma je čest na socijalnim mrežama, naročito ako neko na svom profilu ima bar jednog stranca, bili da je on Turčin, Englez, Rus ili lažni profil.
Najčešće ide nakon rečenice (statusa) koji je na maternjem jeziku, i to s ciljem da se nekom Ahmedu Abdulahu objasni trenutni status uma, srca ili rektalnog trakta.
Odiše velikim brojem novih reči i fraza, te može predstavljati novi izazov za filologe sa ovih prostora.

Mačo men. On jebe. Jede četvrtinu sa sirom u pola vekne hleba, bez jogurta. Alfa i omega jedne zajednice. Cure ljušte karfiol na samu pomisao rokenrole, i to sa takvim intenzitetom, da kad prsne, to preliva ko Gang u doba monsuna. Kad on pamprči svetla sijaju u ritmu nabadanja, dok se malter topi. Retki su oni koji mogu poneti titulu prave rokenrole, za to nije potreban dobar izgled ili IQ Stivena Hokinga, već je potrebno ono nešto ili što bi rekli francuzi "je ne sais quoi". Cigarica u polu otvorenim ustima da upotpuni utisak. Ne poznaje fraze poput "bedara mi" ili "glupo mi je ", jer zna da taj koga može da uvredi svojim postupkom sutra neće na slavu da mu dođe. Čovek koji će da obrne krug, ako već nije.

Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.

E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.

Glagolska imenica K. potice od glagola kitovati inf.. K. je forma surovog kažnjavanja putem visestrukih udaraca spolovilom. U jednoj varijanti, K. se može izvoditi tako sto se objekat kažnjavanja prekrije ćebetom što umanjuje šansu da izvršitelji budu prepoznati tokom vršenja radnje.

Etimologija kitovanja kao pojma verovatno potice od ćebovanja, sa kojim postoje izvesne sličnosti, naročito u potonjoj formi (kada je objekat kitovanja prekriven ćebetom).

To je ona dosadna klinka koja te je jurila da se igrate u pesku. Sa njenim starijim burazerom si jurio kučiće po kraju, lovio paukove i čupao krila zunzarama, a ona vas je pratila u stopu i uvek te gledala sa divljenjem u očima... Krala je najlepše jabuke u kraju i trčeći ti donosila dok si ti pikao fudbal sa ortacima. Ismejavao si je zato što je mršava i ima kratku kosu. Nije joj smetalo, i dalje je želela da bude pored tebe. U pubertetu si počeo da juriš školske profuknjače, a ona je čekala na hodniku, sa najlepšim osmehom na licu, da te vidi samo na tren. Vreme je prolazilo i za tebe i za malu, samo mala odjednom više nije bila mala. Sada za malom svi uzdišu, uključujući i tebe. Ne možeš da spavaš, stalno misliš na nju. Pitaš se kako si bio tako slep. Predveče visiš sa starim društvom pred njenom zgradom samo da je vidiš, a mala prođe ni ne pogledavši te... Maloj je malo dosadilo da te čeka, a ti si propustio šansu doveka...

Riječi koje baba panično izgovara pružajući manu, kada vidi da mi je health bar iznad glave pocrvenio, a zna da me komšija traži sa virtuelnom sjekirom na virtuelnom traktoru da zada K.O.

Narkomanski sleng za glavnu venu: Svetu Mati bodenja, uzdanicu dostizanja narkomanske nirvane. U centralu se roka kvalitetna roba, koja je kao fino jelo koje zahteva srebrni escajg.

Borilačka veština za koju većina ljudi nikada nije čula. Visokoumnom dedukcijom isti munjevito dolaze do zakljucka da ima veze sa najpoznatijom ruskom navikom - uroljavanjem.

Дама пољуљаних моралних гледишта, господарица ноћи која своје тело(читај:месо) изнајмљује за којекакве бизарне маштарије усирених Турских и Бугарских камионџија(и у ретким случајевима по која наша несретна душа залута код Паштетарке).
Паштетаркино природнo станиште су магистрале и транзитни путеви у близини већих градова. Због лоших животних услова и непостојећег материјалног стања Паштетаркина хигијена је еквивалентна граничном тоалету између Бугарске и Турске(јбг то муштерије траже). Километража пениса које је у свом животу морала да искуси је једнака километражи укупног броја Турских емиграната у Немачкој, негде око две милке. Када обична господарица ноћи пређе 2 милиона километара, добија титулу Паштетарке, као нпр. у рпг(role-playing game) игрицама када достигнете левел 100 и снага(strength) вам премашује било коју јачину противничког оклопа(Armor Class) и више нисте одједампут само борац(Fighter) већ добијете рецимо под-класу ренџер(Ranger), тако и после две милке господарица ноћи добија под-класу Паштетарка јер јој снага вагиналног мишића(vagina strength) премашује било коју јачину пенисног мишића(Penis Armor Class) и самим тим је у стању да од мушког полног органа направи паштетицу.

Smatra se za izuzetno korisnu stvar,narocito pri odlasku na odsluzenje zatvorske kazne. Ali ljudi zaboravljaju jedan detalj: tecni sapun ima neka svojstva veoma slicna lubrikantu, ili prosto receno, vazelinu. Ako vec dospete u neki KP dom, nemojte ni da pomislite da ce vas tecni sapun spasiti od penetracije glavnog "jebaca". Naprotiv,to moze biti samo signal pomahnitalom, zagorelom psihopati da ima savrseno sredstvo da vam podmaze prkno,i da vam ga uvali do grla. Za njega je tusiranje uz upotrebu tecnog sapuna kao romanticni vikend na Nijagarinim vodopadima. Za tren oka ce vas "namastiti", i pocece da uziva u blagodetima vaseg debelog creva,dok ce se vama oci izbuljiti kao kod kuvanog zeca. Nakon ovog drazesog "ljubavnog" cina, mesec dana cete morati da sedite na slaufu za spasavanje, a do kraja zivota cete proklinjati degenerika koji vas je obavestio da je koriscenje tecnog sapuna u prdekani najbolji nacin da se spasite svega onoga kroz sta ste prosli,i to bas zbog tog istog jebenog sapuna.