iliti Peđa Stojaković po srpski. Ovo smo stalno slušali kada smo kao manji stalno gledali Sakramento Kingse i naše reprezentativce Vlade Divca i Peđu Stojakovića. Zanimljivo je da se Amerikanci nisu ni potrudili, a nisu uspeli ni da nauče pravilno da mu kažu njegovo ime za 13 godina koliko je u NBA ligi. Ali, ipak, mi smo voleli kada čujemo to kada američki komentatori kažu, jer smo tada znali da jebe sve redom, pa nam se usladilo. I dalje se sećamo njegovih čudesnih trojki kojima je rešavao utakmice. I za 30 godina, kada budemo pričali deci, on će i dalje za nas da bude "Peja Stooooooojakovic" kako su onda pričali američki komentatori. A ako i zaboravimo, tu je i igrica NBA 2003 koja će uvek da nas podseti na to.

Učesnik igre. Čovek koji je upleten u neku priču i postao je uveliko deo nje. Sportista.

Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

Život je pička. Neko se rodi u sreći i veselju, na carski rez, ne pokvari tati i komšijama igračku, a nekog okote u bedi i siromaštvu, tamo đe Bog izvodi korner. Ostalo je čoveku do njega samog, ali i dobrim delom do okolnosti. I mo'š da se boriš do iznemoglosti ali ako nisi kući onaj dan kad sreća pozvoni na vrata, izvoli da se jebeš, jer sreća nije poštar, i ne zvoni dvaput. E baš takvima ostane ova metodologija otaljavanja života po taktičkom životnom koračanju danas - sutra. Daklem, jedan dan, jedan komad života i tako živim, a od futura znam da ništa ne znam. Videćemo sutra ujutro.

Draga moja Grozdo,

tri su dana kako si otišla. Nisi mi se čak ni ja-avila. Đeca jedu gurabiju sa suzama i pitaju đe je mama, đe je mama, a ja ne znam kako da ih utješim. Znam da si kod tvojih, pa ti šiljem ovo pismo po malom Blagoji. Ne trebaš mu ništa davati, dobio je ratluk.

Grozdo moja, srećo moja, limune moj! Vrati mi se, Grozdo, da me sunce ogrije kako me je ogrijalo kad sam te prvi put vidio kako sobaljuješ ovna da ga štrojiš. Sinoć bile Zvjezde Granda, a ja sve pogledam, čini mi se da pleteš na svojoj stolici. Fali mi da te gledam kako umorna spavaš sjedeći, a zaspiš slatko, pa ti se onaj balac otegne iz usta i taman kad pomisliš da će dovatiti do poda, ti ga usrkneš nazad. Fali mi da me pod jorganom počešeš po plećci svojim mekim brčićima. Fali mi da se nasmiješ, pa da se zatresu prozori naše trošne kuće. Sve mi fali, ko da si otišla prije sto godina, a ne prije tri dana.

Al' ono ti nije trebalo. Jesam došo pjan ko letva, jesam blatnjavim čizmama utracko predsoblje, jesam povraćo po ručno-čvorovanom i ručno-taftovanom ćilimu što ti tkala majka u ruvo, usta je jebem (izvini, srećo moja), al da me nako krvnički potegneš tavom... Šta ću, jesam ti vratio bekendom, al nisam ja tako mislio! Pa, ne bi ja tebe, nego ruka sama krenula...

Vrati mi se, Grozdo, moja kućo i imanje moje, ljubi Dobrivoje svoje uši klempave, pa te vodim kad oćeš kod Debelog u kafanu da kao nekad nas dvoje pojedemo tri oke janjetine.
Molim te.
Volim te.

Tvoj Dobrivoje

Misticna zemlja u periodu devedestetih.Deca su posebno bila odusevljena svime sto stize iz ove,nepoznate im,zemlje.

Prejaka stvar. Da postoji neka kompanija za iznajmljivanje patuljaka, pa ga dovedeš kući umjesto mačke ili psa. Patuljak je brat, narediš mu da ti kuva, pere suđe, veš, rasprema krevet, svašta nešto, povedeš ga u šetnju, neki parkić i slično, ili ga napušiš i smiješ mu se. Ja bih ga iznajmio i nikad ga ne bih vratio, ne zauzima mnogo mjesta, može lagano pod krevetom da spava. Daš mu neko ime, npr. Patuljak, i ako ne sluša okačiš mu užinu neđe đe ne može da je do'vati, ili mu ne daš u WC. Svašta nešto možes sa njim da napraviš.

Особа која има стваран живот, али се никако не сналази у оном виртуелном, где увек пролази као последња рупа на свирали. Предмет константног зајебавања виртуелних аждаја, тема посмевања приликом свођења рачуна и дискусије о скору на игрици, тринаесто прасе када се прави нолајфери организују око играња.

Najčešće psovana žena ovih prostora.

...da ti se uradi nešto protiv tvoje volje. Nešto glupo, nepojmljivo, tebi strano i daleko. No običaj se poštuje, stvaran je stoljećima, u njega je utkana sva mudrost skupljana generacijama.

Zato kad sledeći put pljuneš po običaju, kažeš da je zastario, da vrijeđa tvoju ličnost i zdrav razum odrasle jedinke, sjeti se da ga je neko poštovao i prije tebe. Neko ko je tuk'o ženu nogama ustomak, neko ko se nije radovao ženskom đetetu, neko ko nije brij'o pičku niti ju je davao prije braka.

Običaj je odgovor na sve, i zato što ga ne poštujemo tu smo đe jesmo.

Scila i haribda spakovana u ženoidno obličje, sa Pandorinom kutijom u ustima i Hidrom umesto jezika. Ako si se kad susreo, znaš o čemu pričam. Ona ne zaklapa, ona melje... noćima i danima, melje, i melje, i melje leptejeb'o, suče vatru spram koje je Etna dimčić nakon nedeljnog piknika mladih Gorana. Nakon susretanja sa ronduljom, pristustvo godišnjem simpozijumu skandinavskih feministkinja sa Turetovim sindromom dođe kao neuporedivo bolja opcija. Onaj koji je dovoljno lud da je oženi je ređi od Krajišnika koji zna đe ići na prelo, bedno skurcan negde na skali egzistencijalne unesrećenosti između sponzoruše na zadnjem sedištu protrulog žutog Stojadina i momčine sa Glamoča neznanom mukom naćeranog na prisustvo kontemporarnom baletskom performansu.

Najomiljenija igra osoba koje se nalaze u velikoj gužvi, vašarima, koncertima, festivalima, i sl. noseći u ruci točeno pivo od 0.5 u plastičnoj ambalaži.

Najviši stepen bitnosti nečega. U novoskupštinskom jeziku elativ prideva važan.

Alfa i omega turskih serija. Ima tu još glumaca, ali nije to taj nivo.

Tamošnja verzija, čuvenog latinoameričkog glumca, Fernanda Kolunge. Od kojeg je preuzeo primat najvećeg zavodnika međ' srpskim domaćicama, naravno Bosiljka je oduv'o bez po muke. Đe ćeš porediti Ranjenog orla sa Suljadinom?

Starog zavodnika je učinio da bude passe, out, i žena koja i dalje gaji emocije prema njemu biva anatemisana od strane drugih i roku od odma'. Jer jednostavno nema tu više tema za normalan razgovor o dešavanjima na malom ekranu.

Tekst koji se pre instalacije raznih programa, ili uclanjivanja u razne grupe, cesto izbegava. I tako prihvatamo "koznasta", i nasi podaci ce biti korisceni "koznakako", u "koznakojim" situacijama.

Ali nas to potpuno ne dotice.

Ljudina. Međed. Đe god dođe, svojom pojavom narušava postojeće stanje i raspored flore i faune. Štrči poput oblakodera u zimskom turističkom centru. Upadljivo je nezgrapan među običnim svijetom. Na grupnim fotografijama služi kao orjentir visine ostalih. Po principu Marko mu je do sise, dakle dečko normalnog rasta, Žarko mu je do pupka, dakle prcvoljak.
Nije preporučljiv za izlaske u gužvu. Eventualno, problem se rešava spajanjem stolova od kojih jedan bude samo za njega. U svrhu posjete masovnim manifestacijama tipa koncert, sportsko nadmetanje isl. lokalna samouprava mu izdaje privremenu građevinsku dozvolu za lociranje na državnom zemljištu. Prilikom izrade detaljnog urbanističkog plana, projektanti uzimaju u obzir činjenicu da postoji i on.

Bilo je to jednog sumornog, jesenjeg jutra. Sunce se tek provuklo kroz mutne, kišne oblake. Krenuo sam na posao. Jako sam žurio. Na brzinu sam prebacio šal preko ramena i navukao kaput. Potrčao sam ka stanici jer sam video da se autobus približava. Tada sam je ugledao. Dah mi je zastao na tren. Bila je poput cveta među običnim travkama. Crna, duga kosa joj se vijorila na vetru, a crne krupne oči su blistale kao biseri. Delovala je kao san. Ne znam zašto, ali taj žuti kišobran koji je nosila ne mogu da zaboravim. Prošla je pored mene, a ja sam ostao ukupan u mestu. Više je nikada nisam video. A sinoć sam sanjao žuti kišobran...

Srećnik. Onaj koji je pristupom međunožju ovih bića dobio blagoslov u vidu najkuljih moći. Dobar otrs vile garantuje mu da može da leti, jebe, leti i jebe, tušira se vodom iz suve drenovine i da vitla ralo i volove.

Trsitelji vila su otišli u legendu. U skorije vrijeme, nije se pojavio nijedan. Sve navodi na zaključak da su vile otkrile vibrator.

Ono što pomisle ljudi u malim gradovima kada vide one srećnike kako uživaju gledajući najbolji fudbal na svijetu, kako se provode po Ibici i sličnim mjestima i da više ne nabrajam...

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.