Alternativni rock bend, koji su činili 6-torica momaka sa Balkana : Darijo, Janez, Vukota, Edin, Toše i frontmen Živorad. Bend je sastavio menadžer Josip 1945. godine i predstavljao je pravo osveženje na svetskoj muzičkoj sceni posle višegodišnje vladavine naci-death metala. Pošto se njihova muzika nije mogla svrstati ni u jedan od dva postojeća muzička žanra, njihov menadžer ga je nazvao nesvrstanim i tako stvorio novi žanr. Svi bendovi koji su svirali ovakvu vrstu muziku, okupljali su se na festivalima nesvrstane muzike a prvi je bio u Beogradu 1961. godine.
Sve je funkcionisalo savršeno. Njihove pesme su bile slušane a članovi benda poštovani širom sveta. Njihov hit "Hleba i igara" postao je evergreen i sinonim za dobru pesmu. Iako su zastupnici neutralnog žanra činili većinu njihovih fanova, bend je bio simpatičan i poklonicima ostala dva žanra. Mnogi su im i zavideli zbog jačih pojačala i kvalitetnijih instrumenata. Bend je dobro zarađivao, tako da su svi članovi benda bili zadovoljni svojim primanjima, a od viška novca su bili potpomagani manje popularni izvođači poput Hašima.
Čak i posle smrti menadžera Josipa 1980. godine, bend je opstao i nastavio sa uspešnim radom, zbog čega su se mnogi menadžeri utrkivali da preuzmu bend. 1980-te izdaju album "I posle hleba hleb" s kojim uživaju slavu narednih nekoliko godina...
Bend je nekako uspevao da izrdži čestu smenu menadžera sve do 1991. kada dolazi do raspada benda zbog sve češćih nesuglasica, da bi nešto kasnije došlo i do krvoprolića zbog autorskih prava. Raspadom benda dolazi i di raspada fan kluba među kojima se stvara netrpeljivost i mržnja...
Prvi iz benda odlazi Janez a neduga posle iz benda odlaze i Draijo, Edin i Toše, da bi Živorad i njegov brat od tetke Vukota nastavili da rade kao duo. Počeci solo karijera svih članova nisu bili laki ali ni njihove pesme nisu bile kvalitetne. Zbog slabe prodaje svojih albuma, svi članovi su pored muzike počeli da se bave i kriminalom...
Janez, kao najuporniji, prvi je dobio priliku da se kao solo izvođač pokaže na evropskoj sceni već 2004. godine, što i koristi i krupnim koracima grabi ka main streamu. Ostali su nastavili da lutaju između amaterizma i undergrounda.
Fanovi dua SRJ, nezadovoljni poslednjim albumom, 2000-te smenjuju dotadašnjeg menadžera Slobu a bend pod novom upravom pokušava da pravi veseliju muziku iako za nju nema optimističke tekstove.
2003. godine, Vukota, umesto da samo svira, počinje i da peva, zbog čega bend menja ime u SCG. Tri godine posle, zbog nemogućnosti uklapanja tonaliteta, Vukota i Živorad se sporazumno razilaze i započinju svoje solo karijere. Da bi iskazao svoju originalnost, Vukota izmišlja novi jezik, proglašava ga za maternji i počinje da piše pesme na svom "maternjem" jeziku.
Živorad sa novim menadžerom Borisom počinje da stvara komercijalnu muziku, koja nažalost još nije pronašla put do evropskih slušalaca. Po poslednjim informacijama, demo snimak koji smo poslali evropskoj izdavačkoj kući najšao je na pozitivne kritike, ali do sticanja prava na snimanje albuma trebaće nam još puno godina dokazivanja.
Zbog nedostatka novca za opstanak karijere, menadžer Boris je prinuđen da na međunarodnoj berzi rasprodaje zlatne ploče i gremi nagrade ostale od benda SFRJ za budzašto, iako se fanovi oštro tome protive. Pored svega toga, dugogodišnji muzički saradnik Hašim planira solo karijeru i već je skupio tim menadžera i napisao pesme za vodeće svetske muzičare, međutim još nije pobrao dovoljan broj simpatija ostalih svetskih izvođača, koji bi mu dali saglasnost za izradu radne dozvole.
Situacija na balkanskoj muzičkoj sceni je neizvesna i napeta. Očekivanja su velika iako su mogućnosti male. Menadžeri obećavaju samo hit pesme a najbolje što dobijamo jesu loši remixi stranih izvođača. Dok se ostali članovi bivšeg benda nalaze na dobrom putu, Živorad je previše zaokupljen ličnim problemima, tako da na novi album i eventualno pojavljivanje na evrosongu možemo očekivati tek oko 2018-te godine.
Mnogo nostalgičara se nada ponovnom okupljanju benda, međutim želje su jedno a realnost nešto sasvim drugo.
Nešto što normalan čovek kaže konobaru kad mu donese nanu umesto hibiskusa.
- Dobar dan želim, komšija.
- Dobar dan komšinice draga, kad ćete na kaficu malo?
- Pa hajde sada, slobodna sam.
- Pa naravno, izvolite u zmajevo gnezdo (poserem ti se na one koji ne kontaju poziv iz pristojnosti).
- Hvala, hvala, ju što vam je stan onako, elegantan.
- Može kafica?
- Jao, pa ja bih radije čaj, i to engleski ako imate, to mi baš prija.
- Ima, ima, naći će se (pu, ode mi poslednja kesica koju sam čuvao kad se vratim s posla osobito sjeban).
- Ako može s kap-dve mleka, onog manje masnog?
- Može, može.
- Blagodarim komšija, jaao što vam je lep ovaj japanski paravan.
- Doneo mi ga je poznanik, ustvari je korejski.
- Aha, a ti Japanci su mi baš neekako fascinantan narod, baš su onako, zen i urbani. Kao spoj staarog i novog, shvatate?
- Da, da, fascinantno.
- Samo kad bi se i mi malo ugledali na njih, zemlja bi baš mogla da nam bude fabulozna a sad je onako, težak šit, ako me razumete.
- Naravno, izvolte čaj.
- Samo kad bi se dogovorili da pohapse već jednom ove smrdljive navijače i ostale ekstremiste, ušli bi u evropu za tren oka, a što je tamo naajs da samo znate.
- Aha, da.
- A tek ovi bradati popovi u džipovima, svuda ih ima, mislim kakav bog kakvi bakrači, nije to moja šoljica čaja ako znate šta hoću da kažem, he he.
- Jao u pravu ste, vaša je ova s cvetićima, izvinite molim vas odmah ćemo da se zamenimo... :srrk: mmm istina, ovaj engleski čaj jebe kevu.
Izjava arogantnih ljudi skloni nepriznavanju vlastitih grešaka.
Njihovim Ekselencijama je to jedini "ustupak" koji mogu dopustiti i kojim dokazuju da su i oni smrtnici.
Naravno, neće biti popraćeno sa skrušenošću već u stilu što sada gnjaviš ili praviš galamu od ničega kako bi se pogreška što prije pomela pod tepihom.
Dugotrajnost toga propusta bi izazvalo raspadanje ega što si individiua ne može i neće dozvoliti jer on smatra da je netko od velike važnosti.
- Kakva je ovo gužva u skladištu?
Di je zapelo?
- Ima nekih stvarih što su u drugom skladištu, pa nas nema dovoljno.
Ne stajemo, šefe.
- Nemojte me muljati, radia sam i ja ovdje na početku; prošao sam sito i rešeto.
Imat ćete čast da ću vam dat ruke.
Uzet ću ovaj račun: sjedeća garnitura Firenca.
5 minuti kasnije, spušta se s podesta s garniturom.
- Evo Vam, gospodine.
Cap, cap.
Ispričavam se što ste čekali i ugodan dan.
Eto momci, tako se radi.
Pola ure kasnije, u uredu:
- Šefe, ne mogu naći garnituru Firencu.
- Pa kako ćeš je naći, mamlaze, kad sam je ja iznio?!
- Šefe, ispričavam se, ali ona je iz 3 komada.
Niste valjda, iznijeli svih 8 komada odjednom?
- Pa, ovaj, daj mi papir.
- Evo.
- Nazvat ćemo mušteriju.
- Šefe, isplovio je trajekt već za Palagružu.
- Pa, ovaj, dogodi se.
Makni taj cerek i mrš na radno mjesto.
Riješit ću s knjigovodstvom.
Izraz nastao u Vojvodini. (od mađarske reči falat-zalogaj) Brzo i neumereno i velikim zalogajima trpati hranu u usta. Ili nešto drugo...
-Odvukli ste pijanu Cacu štreberku na gajbu?
-Aha...
-Nevera. Malo njih se može pohvaliti i da je za sisu ufatilo, a kamoli nešto više. Pa Caca je štreberka i svetica.
-Brate, Caca je nekad bila svetica.
-Alal vam vera. I ko se osevapio?
-I ja i Šaja.
-Ne seri?
-Aha, al imala je mendžu pa nije dala penetraciju, al nam je zato poduvala za medalju.
-Ložiš me zato što sam je jednom iskulirao? Priznaj...
-Tebra, kad je uzela kite u ruke i krenula da falata. Mislio sam da ću da prsnem. Trpa jaja u usta, pa vićgla, pa sve naizmenično. Ne zna gde će pre. Lu-di-lo! Takvo falatanje nisam ni na svadbama video, kad iznesu pragnje.
-Majko mila! I?
-Dal treba da ti kažem da nismo isprskali tepih?
-Guta?
-Jok, ti gutaš...
-Idem ja!
-Kuda jadan?
-Pa kod Cace!
-Stani puška te ubila! Pa tek si sa robije izašao!
-Bole me kurac! Falataće i meni, nezvao se ja Šilja!
Trenutak za koji je svaki deran znao da dolazi. Odrastanje, prva nevidljiva bora, prvi oziljak koji ce da ostane u sjecanju. Prva suza koja je ostala u oku. Prvo junastvo. Zvijer kojoj nikada nije bilo mjesto na djecackim igralistima stavljala je na probu svakog od njih. Modri i krvavi, mali fudbaleri voleli su i mrzjeli svoje gumene tigrove i njihove nemilosrdne lansere. Ovaj nauceni paradoksalni osjecaj ostao im je u krvi jos dugo...
Krupan, bubuljicav, u kratkom sortsu, neprestano cesuci muda, osmak - ponavljac, polumaturant, nonsalantno je usao na improvizovano betnosko igraliste prekidajuci vatreni duel djecaka iz treceg razreda. Zadihani, crveni u licu, stali su, i dodali mu loptu na pogled kao na znak.
-"Brani."
Djecak je stao ispred zida. Stara vrata - stativa. Kraj zida - stativa. Komadom cigle iscrtana linija - precka. Pet metara ispred njega, medju pukotinama na betonu kroz koje su nikle trave, cucao je tigar. Kragujevacki. Iza tigra, dvije dlakave, dugacke, ljubicaste noge. Pubertetska energija i podivljali hormoni, kipili su van. Pogani osmjeh novoproklamovanog drkadzije slutio je na zlo. Djecak ispred zida, kao kragujevacki, sa strahom u oku i osmjehom na usnama, cekao je. Tigar je bio miran, a bube u ludoj glavi su se sve cesce sudarale. "Hvata zalet, priblizava se, sve je gadniji. Da bjezim. Da bjezim!" Tigar skace, stremi pravo ka grlu. Lak kao pero, tvrd kao kamen, brz kao metak, grizao je vazduh. Djecakova misao bjezi, a on sam odjednom siri noge i ruke kako bi pokrio sto veci dio gola. Tigar pogadja bradu, obarajuci djecaka. Porazen, odbija se od njega, i nestaje u zbunju. Golmana ostali dizu sa betona, crvenog kao krv, naduvanih obraza. Trze mu se jedno -uf. Obrve mu nisu namrstene. Krade pogled ka egzekutoru...
-"Aaa, bra'o kralju...", kreveljio se zgubidan. Teski nijemi pogledi djecaka ispratili su ga sa terena.Kakav tren.
Program za popunjavanje punog radnog vremena svake televizije.
- A danas nešto što moja djeca prosto obožavaju! To je apsolutno pre-di-vno! Somalijsko Svazilendski hibrid guske i gokua!
- Za ovo remek - dijelo kulinarstva nam je potrebnan gore pomenuti hibrid, i još jedan goku, u slučaju da vam ovaj ispa'ne, 3/4 lista maslačka, pola jetre nekog Srbina, jer alkohol nudi poseban šmek, 20 grama mrva sa jednog prosječnog poda, i surdulički kajmak.
- Hibrid propržiti na jetri, a za to vrijeme, napravite salatu od maslačka i surduličkog kajmaka. Mrve baciti u kantu, higijena mora da bude na nivou.
(Posle 20 minuta)
- Prosto ne-ve-ro-va-tno!
- Ovaj specijalitet servirajte na tanjiru, jer šerpa ne može stati u vaša usta. Preporučujem vam jelo bez kašike i viljuške da goku nebi izgubio svoje moći, jer metal utiče na njegovo magnetno polje, srkanje daje neverovatan osjećaj snaga i nadmoćnosti. Servirati uz poznato Palilulačko vino.
Hvala vam što ste bili uz nas, sutra Čupakabra servirana u konjskom testisu.
Stvar, to jest pojava koju mi iz jebene vanbeogradske Srbije doživljamo kao nešto veoma zajebano. Ukočimo se ko evropski parlamentarac iz Letonije kad se odlučuje o grčkom sporazumu sa MMFom. Pomisliš:
- Šta je sad bilo koj moj? Da nije Milenko opet nešto zasrao?
Da se ne daj Bože neko od naših rođaka tamo ženi, pa mora pljunemo 700 iljada za prevoz da bi pojeli mini ordever? Jel to Ruža zaboravila da plati porez? Jel oće to da gase struju fabrici, a tamo greju onaj idiotski zoološki vrt podnim grejanjem? Da nije kojim slučajem komšija Raća makedonski špijun? Skočile kamate!!! Jel im to opet trebaju neke budale da se biju po Kosovu?
-----
- Šta je, kevo?
- Zovu te iz Beograd, jebem ti leba...
- Di mi je kravata da okačim, nekulturno ovako da se javim...Majke, majkeeee..daj slušalicu čekaju ljudi. Da molim, izvolite?
- Ovde saradnica Olje Kovačević iz Da, možda, ne emisije. Zovem iz Beograda, znate. Kažite mi da li mislite da je Voja Nedeljković perverzan tip?
- Da. Svakako. Deluje kao da je jebo Violetu Potepu, poljsku atletičarku.
- Hvala. Doviđenja. (spuštanje slušalice, skidanje kravate) More, nosite se u pizdu materinu...
-------------------------
Definicija inspirisana mojim neslavnim učešćem u Kešolovcu, kad se moja baba javila na tad jedini fiskni telefon i rekla da sam otišo u škole, ja samo škole učim i da sam dobar đak i da ću da im se javim. A sećam se ta žena je vrelim mašicama za šporet jurila DOSovog kandidata za odbornika 2000.e godine...šta joj tad bi? Beograd!
Sa leksičke tačke gledišta, psovka kao i svaka druga, niti ima kitnjastih detalja, niti odiše nekim posebnim stilom. Ipak, pamtimo je do kraja života i uz pomen datog nastavnika prvo što nam "iskače" pred oči je to. Bilo da je reč o pijanom Žiki Englezu, ili nesmotrenom telefonskom razgovoru Rade hemičarke ili neformalnom razgovoru sa "ti više nisi samo učenik ti si i moj ortak" Radetom Poligonom.
Onaj nastavnik čije psovanje je bilo toliko uobičajeno da je postalo deo kolektivne razredne svesti, ostaje okarakterisan kao "kapetan broda ludaka".
Mada, ukoliko su nastavnice u pitanju, i to one mlađe, obično na zameni, umesto psovki pamte se neki drugi "momenti"
Galama u uglu kafića. Okupilo se društvo iz srednje i uz uobičajeno "Šta radiš, ako živiš, jesi još sa onom/onim, ka' će svadba" krenu i prežvakavanja dogodovština iz srednje.
- E znate koga sam sreo pre neki dan. Se sećate Jokse?
- Koji beše Joksa?
- Onaj što je predavao srpski u prvom polugodištu druge godine?
- Nemamo pojma.
- Onaj bre što je Đomlu lupio biblijom po glavi i rek'o mu: Nemoj da se zajebavaš sa mnom.
- Aaaa taj Joksa, Bože koji je to kreten bio- Sećate se Slobe informatičara, što je večito nosio sendvič u torbi ?
- Kako da ne! On me jednom pit'o šta ću da upišem, ja rek'o poljoprivredni a on će: Boli te kurac, nećeš biti kancelarijski pacov.
- Hahaah, to ti rek'o ?- E a Milovan i njegovo čuveno: Vi ste jajare, sa jajarama ćemo na jajarski način...stoka se stokačem tera
- Hahahah, da da, on je bre bio bog za sve njih tamo, hahahahah "Cappo di tutti"- Šta li je sa Nevenom, onom što je menjala Milovana?
- Uuuuh brate, sva je bila mljac mljac...
- Čuo sam da se udala i ofucala
- E jebi ga i pihtije idu s godinama, 'aj živeli!
Komšinica Radovana Karadžića (alias DDD) koja nudi informacije o svom naprasno popularnom komšiji za novac - tako ćemo za nekoliko stotina evra saznati koju vrstu sira je DDD kupovao u prodavnici, kako ju je otpozdravljao na stepeništu, kojom rukom briše zadnjicu, koja mu je najčešća psovka, koga je privodio (to za 500 evra).
Reporter:
Recite, draga bakice, kakav Vam je komsija bio Radovan, oprostite, Dragan?
Draga bakica:
Ko, Daba, divan komšija.. Za poželeti samo.. Ali ne mogu vam više reći. Drugi bi vam i za ovoliko uzeli 100 maraka, mislim ovih evara.
Reporter:
Pa,dobro, bako, recite nam bar da li ga je neko posećivao..
Baka: Ništa ja ne znam. O kome govorite? Pa, Julkica je samo za to što je rekla di mu je stan dobila džak šećera.
Reporter:
Ma, dobro, baba, nemoj sada zatezati. Reci nam je li živeo sam?
Baba:
Ma, o čemu vi to? Bež'te od mene! Zvaću miliciju zbog uznemiravanja! Silovanjeeeeeeee!
Reporter:
Dobro, draga bakice, evo ti 2 hiljade, toliko imam za sada. Hajde reci bar nešto.
Draga bakica:
Pa, dobro, za tol'ko mogu da ti kažem da je Daba bio divan komšija. Jednom sam ga zamolila da mi donese lekove, pa on je doktor. Znate, imam problema sa venama, a i sa pritiskom.. Onomad sam išla kod lekaram ali...
Muška osoba koja se čini malko gejastom, kao da ima više estrogena nego testosterona.
Ime mu je gejasto, ili uniseks.
Nije dukatlija, ni metros, nego eto - kosa mu po difoltu miriše na lavandu, navija za Barsu i brije se samo kad je slava, i to čisto onako, da ne zaboravi gde mu stoji brijač.
Sedi dok piša.
-Alo bre Vanja, pa de si ti jebemusve?
-Ma mani bre, flinstonizovao mi se auto, morao sam da šlepam do ovamo. Stao jedan brka sa Čkaljinom kapicom i pivskim stomakom, rasni kamiondžija iz devedestih, ponudio da me preveze, i kad smo stigli, tražio da mu platim u naturi. U životu se nisam tolko usro...
-Pa normalno kad imaš testosterona kolko i Eva Ras na snimanju "Parade"! Enivej, ja ne mogu da verujem kakav si ti Joko Ono jebote, pola ekipe je otišlo jer nemaju živaca da te čekaju, kažu da je lepša igra bez tebe jer više navijaš nego što igraš fudbal!
-Jebiga brate, nisam ja kriv što vi igrate više američki nego evropski fudbal. Imaš jedan otvoren šut, ali plaćaš taksi do terenčeta, imam osećaj da nam se Palmoliki kamiondžija približava dok pričamo i da hoće romansu sa mnom..
Stari, dobri izraz nastao još u vreme davne savezne nam, federativne, družetitomitisekunemo, republike Jugoslavije.
U to lepo vreme cvata domaće industrije i preduzeća, cvetao je i nama dobro poznat Balkanski lopovluk. Znalo se da kontrole na kapijama preduzeća nema a i da ima, služila je samo kao još jedno radno mesto za one kojima srednja škola beše strana reč.
Upitna rečenica "jesi li pod teretom" upućena od strane jednog radnika drugome značila je samo jedno - imaš li štogod od imovine preduzeća zabodenog ispod jakne ili u dubini torbe.
Tu se nalazilo od cevki i delova mašina pa sve do kiselih krastavaca (ako je prehrambena industrija bila u pitanju). Potreba i pristup je diktirala sadržaj "tereta", domišljatost i umeće su određivali tehniku skrivanja i iznošenja.
U današnje vreme, kontrola ponekad radi svoj posao do kraja ali opet gubi bitku sa domišljatošću teretnjaka.
O zdravo majstor Milane.
- Desi Gole.
Je `l te to neko naguzičio skoro pa zatrudnio ili mi se čini da nešto nosiš? Jesi li pod teretom?
- Ta dašta sam idi u moj kurac. Leđa mi se iskrivila a ti me još naš`o da jebavaš.
Može li se znati šta nosiš, ak` nije greda?
- Šta nosim, nosim, moja briga!
Dobro majstor Milane... Ako već nećeš da kažeš onda će portir da pregleda šta nosiš...
- Jesi luuud? Nemoj da te zmija ujede pa da me prijaviš.
Pa kad nećeš da kažeš...
- Dobroo! Pokazaću ti al samo da prođemo kapiju i ove lovačke kerove. Ne boj se, nije majstor Milan nikad bio stipsa. Di kaplje, kanuće i tebi. Ništa se ti ne sikiraj.
Ma opušteno. Zajebavao sam se. Ne bih te prijavio. Još mi samo to fali. Šta misliš što šantam na levu nogu? Nisam sigurno sjebo zglob na fudbalu.
- Jao mamicu ti! A mene si našo da jebeš.
Aj sad ĆUT! Evo ga portir. Ne obraćaj pažnju.
Pisanje ogorčenih statusa na fejsbuku, satiričnih defki na Vukajliji, lepljenje protestnih plakata, šaranje pretećih grafita po zgradama, otvaranje grupa i strana na fejsbuku koji pozivaju na proteste jer zimnicu razvlačimo preko leta, jedemo pasulj za doručak, ručak i večeru i grejemo se na ringlu od šporeta. Na pozive na protest odgovori 20000 ljudi od kojih se na zakazanom mestu u zakazano vreme pojavi 20, pa i oni na kraju odu u kafanu.
Glasnogovornik: Ljudi, ovo je stvarno previše! Mi ovde nemamo za leba dok se guzonje greju u foteljama! Pa ne može više tako!
Masa: Jeste! Treba to sve srušiti, zapaliti, da vide oni ko smo! Dole vlast! Svi na ulice!
Reporterka: Mi smo sa televizije , da li neko želi da da intervju?
Glasnogovornik: Ma bež' bre, šta me snimaš, otkaz da dobijem zbog tebe bre!?!?
Masa: Šššš... evo ih ovi sa televizije...šuš...ajmo mi lepo kući dok otkaze ne dobijemo, zajebi ti ovo.
Kod kuće, za kompjuterom: status: "Dole vlast! Svi na ulice" (60 lajkova), grupa: "Svi mi koji ponovo rušimo vlast" (5000 članova, 12546 lajkova), "Protest ispred zgrade opštine" (2000 članova, 10000 lajkova).
Sutradan, ispred zgrade opštine: 20 ljudi sa dva plakata "Hoćemo posao" i "Di su naši novci" čeka petnaest minuta a onda svak' svojoj kući da se pravi zimnica (velika, i na leto da ostane, pa da se šteka za more).
Moderna verzija čudotvornog dodira Hristovog. Okačiš sliku neke nesreće i malo tražiš lajkove i - čudo neviđeno! Nepokretan prohoda, bolestan se izleči, slep progleda, lud se opameti... Kao u bibliji, s tim da ti je pred nosom, još i možeš sam učestvovati u tome.
Dok je Isus dodirom lečio, onaj koji lajkovima leči to čini klikom ili milovanjem ekrana. Isus je, kako tamo piše, to činio u svoje ime i ime Boga koga je zastupao. A lajker čini u svoje ime i priča da je to... Pa, za nešto još, nije ni on siguran za šta ali je viši cilj svakako. I oseća se moćno, i on može da čini čuda. Sedi u svojoj fotelji ili gde već, klikne i promenio je svet, unapredio ga, učinio je nešto.
Realnost je mali neprijatelj našeg lajkera (lajk-aktiviste, kako god). Dok lajker klikće i klikće ponosan na svoj nemerljiv doprinos dobrobiti sveta, čim makne sa tog mesta i promoli nos u realnost, doživi šok. Nije tako. Zato se vraća na svoju poziciju i sve više i više klikće umesto da pomeri guzicu i nešto i uradi. Slika između onog na ekranu i realnosti u sve većem kontrastu, posete realnosti sve ređe, naravno.
A opet, tu je i onaj koji je sliku nesreće postavio da bi te lajkove sakupio, neretko prosjačeći za njih otvoreno i time na neki svoj bolesni način profitirajući na toj tuđoj nesreći. Razlog zbog kojeg je to uradio? Pa, da sakupi što više lajkova, naravno!
- Lajk ako želiš da ova deca ozdrave!
................
- Ovo neće lajkovati samo Šiptar/peder/Grobar/Delija/Ciganin...
................
- (neka velika mudrosernost) Lajk ako se slažeš!
................
- "Starleta dala izjavu povodom svog se$sa sa psom i oblika njegovog pen1sa dok pokazuje svoje nove silikonske gr*di." Lajk za prava životinja!
................
- Ako veruješ u Boga lajkuj inače će nečastivi da te odvuče u najdublju jamu pakla gde ćeš udisati gasove iz njegovijeh zadnjica dok te kuva u ekspres-loncu bez vegete i crnog luka, dok ti se i kosti ne raskuvaju!
................
- Ako lajkuješ ovu fotku novčanice od 500 Evra, dabogda je sutra našao!
................
- Tebra, ne znam šta se dešava?! Nas desetorica sa po X lažnih naloga izlajkovasmo našu stranicu k'o ludi, privukosmo još nekoliko ljudi koji su isto radili, ima objava nekoliko hiljada lajkova gde se protivnički kandidat pljuje, a on samo ćutao, radio godinama i šetkao se okolo i pričao sa ljudima i uprkos svim tim našim silnim lajkovima nas pobedio?! Ne razumem!
- Ma, ćuti, nepravda, pokradeni smo!
- Istina! Mora da je to! Okači to na status, pa da lajkujemo!
Relativitet za sirotinju.
Lep dan u Beogradu danas, meteorološki gledano. Oterali smo još jednu zimu. April, polen u vazduhu, žagor dole na ulici. Deca na poslu, unuci u školi... Sedim na balkonu, hladan čaj na stolu, neprelistane novine do šolje. Čitao sam juče, dosta za ovaj život.
Star sam toliko da sam sa sobom na Vi. Sve češće vežbam sklopljenih očiju. Dok me misli golicaju, svodim neke račune, prebiram po sećanju, čeprkam... Lepo me je služilo, sve ove dane. Setih se kratkih nogu, očevih ramena, majčinih ruku. Kako toplo, kako jako! Kroz tamu sklopljenih kapaka promiču slike, zvuci detinjstva. Nisu čula ta koja me šalju tamo. Sećam se ljubavi, mirisa kože. Očiju tužnih. Nakon šezdeset aprila, sve je i dalje tu. Taj datum što sam ga učinio posebnim, dajući mu neodoljivu gorčinu. Taj dan. Jedan jedini, od svog vremena. Setih se plača, sitnih koraka, velikih boginja. Straha i slabašnog pogleda sićušne glave iz dubine kreveta. O, kako sam srećan što sam bio tu! Setih se nekog zagrljaja i para reči, staračkih, snenih. Spremnosti za tugu, pomiren i sa osmehom. Setih se odlaska na odmor, čvrstog stiska ruke i prećutnog poštovanja. Setih se samoće, prazne čaše pa mi srce postade hladno, samo na tren, do naziranja osećaja nove pripadnosti, vraćanja starog duga...
Setih se da nisam povukao vodu, a sad će deca do dodju, bruka, pod stare dane.I pričaju neki, da nije bitno kad ne traje, a i to što traje prodje za čas... Ali ono što vredi, nastavlja da teče, kroz nas, kroz sećanje. Jedino tako je moglo i da postoji.
"To je dobro. Treba da se sjećaš. Nema ništa bez sjećanja".
Prema predanju, nešto kao šumadijski drekavac. Niko ga nikad nije ni video ni čuo, niti je na bilo koji način iskusio plodove njegovog gneva. Pa ipak, saradža postoji, tu je oko nas, nema razloga da uopšte sumnjamo u to. U svakom slučaju, sa ovakvim nazivom, to ne mož' da bude nešto dobro pa da jebe oca!
- 'Ej Radenko, daj bre pauzu da zapalimo po cigaru, ionako će istreramo normu do pola noći, a 'di je osam ujutru. Daj bre da zapalimo i da se ispišamo k'o ljudi, nemo's taki čovek...
- Milenkoviću, opet ti! Stoput sam ti rek'o da nema pauze za duvan i nemo' me zoveš Radenko, nisam ja s tobom koze po Glediću tražio, vrći se na traku!- E moj Vukomane, što si tup ko budak. Ti bre ki da ne znaš Radenka, pa viš' bre da je saradža kak'e nema. Rođenog oca bi posl'o na disciplinsku! A ti, piša mi se, puši mi se...ki neka snajka...pa Radenko ti se uvuk'o Žabarima do slepog creva i mačke će jede samo da im se dodvori...
- More ću jebem ja i njega i njegove mačke, ću uznem šrafciger i ću išaram celu novu liniju, pa nek si jebe mater sa Žabarima!! Šta bre misle oni, da radim dan-noć bez da pišam...
- A budaleeee majko mila ( prekršćava se desnom rukom ), ja te krstim ti prdiš. Šaraj ko te jebe, nemo' men' nigdi da pominješ, ščuo?!
Konstatuje se za retosa par ekselans, pobednika univerzuma, posle čijeg okončanja života ni ostatak svega što postoji ne zaslužuje da baš to - postoji.
- Alo bratko, gde da turim iks?
- Ajde bratko prvo preparkiraj tamo onaj A8 što si nakosio preko 3 platforme.
- Kaki si to čoek bre?
- Ajde, ni reči.- Eno mi ga tamo na polje jel sad da turim?
- Ček, evo potpiši ovde.
- E mi ga X, ko ikona.
- Sad i ovde otisak capni.
- Eve gi.
- Uzmi ovaj listić pa označi opciju a onda u kutiju ovu na sred sobe da ubaciš.- A ti Boga šta je slova. E Dželjana di je Vučić ovde, naš Zvezdaš i svetac?
- Alo tamo nema priče!
- Samo ćerku da pitam za slova gazda, ljubi je tatko sve zna.
- Ajde ajde.na pauzi
- Jel bre Saša, reci mi nešto.
- Šta?
- Onaj cigo sa Audijem što je bio jutros, sećaš li se? Ma malen, musav sav, došao sa detetom.
- Da.
- Pa on se potpisao sa X jel da?
- Da. I?
- Pa kako onda položi vozački ako je nepismen?
- Skino alku sa kajle pa poklonio crkvi, eto kako. Šta ja znam?
- I takav čovek glasa, ono daju mu da odlučuje.
- Ma jesi ti dobio pare?
- Jesam.
- Pa šta te boli kurac?
Glavni kriterijum kvaliteta automobila za voditelje emisija o automobilizmu, urednike auto-moto časopisa, kreativne osmišljavače reklama o automobilima, kao i za pubertetlije od dvanaest do devetnaest godina koji stišću penis tri do devet puta na dan.
Kao što reč ''Seks'' mora da stoji na naslovnoj strani svakog Men's Health-a, Cosmopolitan-a i Bravo Girl-a tako i pridev ''sportski'' mora da se prilepi uz svaki jebeni šraf na automobilu.
Emisija tipa Vrele gume, Top speed:
Andrej Kulundžić: Inače u ovom modelu kuca sportsko srce od 215 konja...
Gledalac: Uuu doktore, to mi kaži.
A.K: Sportske, oštre linije kao i spojleri preuzeti iz trkačke verzije ovog modela naglašavaju dinamiku...
Gl: Ma koj će mi kurac spojleri, kol'ko troši to mene zanima?
A.K: Postiže maksimalnu brzinu od 240km/h, a velika potrošnja verovatno neće biti problem kupcima ovog rasnog trkača...
Gl. Pfff, mama ti rasna, znaš!
A.K: Unutrašnjost je takođe u sportskom maniru, tu su hromirani detalji, pepeljara od ugljeničnih vlakana, dugme za paljenje motora poput onog u Formuli 1...
Gl: A 'di se pušta zika?
A.K: Pravim ljubiteljima sportske vožnje sigurno neće smetati to što se ovaj model isporučuje bez ikakvog plejera, tako da će uživati samo u reskom zvuku motora..
Gl: Nije istina. 'Oću da se zavalim i da pusim muziku, daj neki drugi model ovaj mi se ne sviđa.A.K: A sada predstavljamo jedan urbani auto za svakodnevnu vožnju..
Gl: Eeee, tu te čekam...
A.K: Već na prvi pogled uočavaju se sportske felne i agresivni blatobrani....
Gl: Mrš...
F5 na tastaturi je virtualna šamarčina za operativni sistem kako se nešto ukuca ili se sjebe u pokušaju da izvrši prostu, standardnu radnju. Mozak, kao operativni sistem u homo sapiensa, ima slične ''greške u programu'', zakucavanja i afinitet za povremenim fejlovanjem u najosnovnijim radnjama, bilo fizičkim ili verbalnim.
F5 efekat kod čoveka se manifestuje nesvesnim, kratkotrajnim (1-3 sekunde) trešenjem glave levo-desno, obično praćen zatvorenim očima, uzdignutim kažiprstom i/ili glupavom grimasom lica, koja jasno odaje zajeb. Cilj, da ispravi grešku, se u većini slučajeva ostvari, ali, kao i kod dragog nam kompjutera, ne prodje sve uvek kako je zamišljeno.
(Avgust, popravni)
- Ajde Milane na tablu, malo da prodžaramo tablicu množenja, da vidim jesi li pikao knjigu ili menadžera preko raspusta.
Milan: Profesore? Tablicu množenja? Pa ovo je 4.
srednje, mislio sam da ćete me pitati ove integrale.. A i učio sam!Profesor: Ohoo, tako dakle?! Odlično! Ajde ti samo na tablu, sad ćemo blic pitanja. Odgovori na 3 komada, i puštam te da ideš da lažeš one kretene na prijemnom za faks. Ako zajebeš, zovem ti Miroslava da ga obradujem vešću kako mu je sin posrnuo popravni.
Milan: Nemojte profesore, učio sam stvarno!
Profesor: Dobro, ajde.. U stvari, zajebi 3 pitanja, samo jedno, to je esencijalno! Spreman?
Milan: Jesam!
Profesor: Koliko je 1 podeljeno sa 0?
Milan: (ko iz topa) 1!
Profesor: Molim?
Milan: (F5) 0!
Profesor: ŠTA?
Milan: (F5) integral od 0, (F5) 1!
Profesor: (Di Kapriov pogled iz Insepšna, mukla, deseto-sekundna tišina)
- Milane, dete, idi kući. Nije mi pojedinac ovako digao pritisak još od one prečke devedes' osme. Neću ti ja zvati ćaleta. Sam ćeš ovo da mu kažeš. Pa će on da objasni zašto se ne deli sa nulom.
Fraza koja može da se javi u više varijacija različitog stepena jačine koji zavise od njenog nastavka. Koristi se u slučaju rasprave sa manjim ili većim budalama, lažovima, smaračima i svim onim likovima sa kojima ne može da se izađe na kraj na razuman način. Nakon što ste istrošili sve zdravorazumske argumente da objasnite svoj postupak ili da dokažete toj osobi da nije u pravu, ostaje vam još samo da joj uputite "jedno argumentovano..." koje prekida dalju komunikaciju.
U slučaju rasprave sa nekim ko ispoljava manji nedostatak sive mase, koristi se kulturniji nastavak "sjaši" i njegove varijacije: odbij, odstupi, ne davi itd:
- Brate, 'ajde sa mnom na žurku večeras, glupo mi da idem sam.
- Kako sam, tamo će biti cela ekipa zajedno sa tvojom devojkom? A i rekao sam ti juče da imam obaveze.
- 'Ajde, brate, mojne si cavaaaaaa...
- Kažem ti da ne mogu.
- A, 'ajde, brate, mooooolim teeee...
- E, ostaje mi još samo da ti uputim jedno argumentovano: sjaši!U slučaju da vodite dijalog sa osvedočenim baronom koji vas bezočno laže, koristite nešto oštriji nasavak "ne seri" ili njegove varijacije: ne kenjaj, ne litaj, ne jedi govna i slično:
- Juče sam učinio dobro delo.
- Jesi, a?
- Da. Sprečio sam oružanu pljačku Mićine bakalnice.
- 'Ajde...
- Da, lik izvadio utoku i uperio je u Maju kasirku. Ja nisam oklevao ni tren, skočio sam na njega, udario ga u pleksus, njemu ispade onaj top, Maja zgrabi pištolj, a ja svezah ovog lika lisicama.
- Aha... A otkud lisice?
- Heh, nije da se hvalim, al' kad već pitaš... Ostale mi u džepu... Pre toga sam bio kod Sanje, tvoje komšinice. Kol'ko je ona perverzna, jeb'o te... Zvala me sinoć da se "bliže upoznamo", pa smo celu noć i jutro...
- Da, da, lepo... Ostaje mi da ti uputim samo jedno krajnje argumentovano: ne seri!Kada vas napada kompletan idiot koji pored toga što ste mu nešto nacrtali zahteva od vas i da mu obojite crtež, koristite teško oružje, tj. nastavak "marš u pičku materinu" ili njemu slične: skini mi se skurca, jeb'o ti pas mater i ostalo:
- Gde je onaj jogurt iz frižidera?
- Bacio sam ga. Pokvario se.
- Kako se pokvario?! Juče je kupljen. Nije mu još istekao rok.
- Ne znam da l' mu je istekao il' nije, bio je pokvaren.
- Kako je bio pokvaren?! Jesam ja rekao da se hrana ne baca. Šta ja sad da pijem uz burek?!
- 'Alo, rođače! PO-KVA-REN! Šta ti nije jasno?! Popio bi ga samo zato što mu nije istekao rok?
- Naravno da bih. Ko si ti da sudiš o tome da l' je nešto pokvareno, ako lepo piše da mu nije istekao rok trajanja?!
- E, u tom slučaju mi ostaje da ti uputim jedno argumentovano: marš u pičku materinu i ti i tvoj jogurt!
Srpska preteča VAR tehnologije.
Krnješevo protiv Donje Trešnjice, neizvestan meč visokog rizika, 89. minut utakmice, 11-10 za Krnješevo, fudbaleri Trešnjice se bore da opstanu u petnestoj ligi zapad Vukojebinaca i lome sve u ljudskom obliku što se kreće po terenu ne bi li izvukli jedan bod. Urlanje iz 16erca Krnješeva, napadač Donje Trešnjice urla kao da rađa trojke, čuje se zvižduk sudije, odluka je jasna, penal za Donju Trešnjicu.
1: Alo majmune, nije ga ni tako!
2: Je★em te u sviraljku sudija!
3: U ćer mu je★em, sad se setio da zviždi. Pa nabiću ti tu sviraljku u dupe samo da te dovatim!!!
3: Ne može tako, Raćko daj kanap i krep traku!
4: Moj je, vezujte ga, di je bunar?
5: Ne u moj, prošli mesec ste zaboravili da izvadite sudiju, nije 'tela krava da pije vodu.Deset minuta kasnije.
3: Ako je penal klimni glavom gore dole, ako nećeš da sudiš penal klimni levo desno.
- Sudija klima levo desno.
4: Pa reko sam ti ja lepo da nije penal, vidiš kako umeš da lepo sudiš, Raćo vadi ga, vidiš da je naš čovek. 'Ajde sad lepo na teren javi ljudima finalnu odluku.
