Jeste, baš si ti pametan sada. Imaš te internete pa video jel? Reko ti Miroljub Petrović za Novi savremeni prevod Biblije đe ne piše ništa oko Boš'ća da treba da se slavi. Počelo i tebi da smeta?
More ja da ti kažem sinak sad, samo da smotam ovaj duvan.
Pali starina, dim okolo.
Mene je prađed Đuro na koljenu držo i priča. Kaže u rovu su slavili Božić. Švabo krenuo jebo majku svoju, oće da nas satre. Imaju nekih bombi, to samo puca, a u nas jadnih sve viče: "štedi, štedi". Kako ceo život, tako i u ratu, samo neko stiskanje. Drug njegov, neki Mitar Crni, pogodila ga granata na Badnje veče, nisu stigli da ga sa'rane, kaže panđed utisnuo mu sveću na čelo, šiju meci okolo, prekrstiš se i proslaviš. A sad da čiča kaže i tebi i ovim ostalim što skreću sa puta. Ne daj svoje sinko, ne daj makar ti se svi smejali. Vidiš one Škote, ja gledao onomad na televiziji emisiju, to suknje nosi grom te jebalo a gde nećeš vake lepe praznike da praznuješ. I onda dođe neka zver, neka mačka šta li je, kad uhvati onog majmuna bajo moj, raspolovi ga mučenika...
-Deda skoncentriši se.
-A?
-Patriotizam, ostaci nacionalnog nasleđa i to.
-A to, ne daj sine Škotima, znaš ti koja je to banda!
U ljudskoj prirodi je znatiželja. Ta znatiželja je vodila ljudski rod do neobičnih lokacija. Osvajani su vrhovi, dubine, prašume, svemir.. Vremenom pojavile su se još neobičnije lokacije.
J: Đe si ti magarče? Čekam te ođe kod zgrade sat vremena.
S: Izvini, druže, u banani sam..
J: Dje si? U banani. Ma idi u kurac..
S: U bedaku sam ovih dana.
J: Ma idi u pizdu materinu..
Postaviti veliki broj pitanja u najkraćem mogućem vremenskom periodu.
-Đe si?
-Eo kući...
-Ideš li na ono?
-Šta?
-Ma nebitno, kako bilo sinoć?
-Onako, moglo je i bolje.
-Jesi zario u šta?
-Ma jok...
-Jebiga, kako je sa onom novom?
-Brate, nemoj me bombardovati leba ti...
Najveći jebači kad odeš kod babe na selo.
Ti: 'Baba, ušla mačka u kuću.'
Baba: 'O, jebem ti sumpor. Ma, đe' ta mačka, dođi 'vamo, jebem ti kolač!'
Psovanje oca očinog je fenomen vezan za područje Crne Gore i najčešće predstavlja ozbiljan atak na ličnost kojoj je uvreda upućena. Verbalni konflikt u kojem jedan od aktera iskoristi ovu uvredu često prerasta u fizički obračun.
I dan danas postoji nedoumica da li je otac očin izraz koji se koristi za đeda ili samo drugi način da se spomene otac.
Pripadnici "očevske" teorije smatraju da se psovka "je*em ti oca očina" razvila iz psovke "je*em ti oca" zbog potrebe da se pojačao efekat iste pošto je sa vremenom zbog učestale upotrebe narod u Crnoj Gori na nju oguglao.
Pripadnici "đedovske" teorije se više fokusiraju na sam izraz "otac očin". Oni smatraju da je "očin" u ovom izrazu prisvojni pridjev, te smatraju da bi se izraz mogao "prevesti" kao otac očev, to jest đed. Ovu teoriju donekle potvrđuje to što je đed u 90% slučajeva imao više ordenja nego otac, pa je samim tim uvreda na njegov račun bila mnogo gora.
Danas se izraz koristi u raznim situacijama (vidi primjere)
Među prijateljima: Đe si ti je*em ti oca očina!
U konfliktnim situacijama: Šta je bre fukaro! Nemoj da ti je*em oca očinog!
Izjava kojom možemo prekinuti neprijatnu tišinu do koje može doći kada neki razgovor naglo izgubi na intenzitetu. Na taj način, odavanjem pošte staroj, otvaramo prostor za neku novu priču.
- E fala, đe čuo i đe ne čuo. Evo, ova kesa je za tebe, pozdravlja te moja gospođa, ispekla malo patišpanja, ako voliš slatko... A pozdravljam te i ja, ako ne voliš slatko spravio sam ti bocu moga vina, prošlogodišnjeg, mada i smiješani dobro idu. Pozdravlja te i mali, dijete crtež poslalo, evo, ovo si ti kako zamahuješ sabljom i otkidaš mi kurje oko, he he, kako to dijete vidi, he, he...
- E fala, nijesi trebao... Lijepo, he, he...
- E jesam, jesam... He, he...
- A kako je to mali nacrtao, svaka mu čast... He, he...
- He, he, dječja posla, he, he...
- Jes vala...
- Jes...
...
...
...
...
- Slava mu. Ovome kurjem oku, xe xe.
- Jeste, vala. Pa dođite da se družimo, ispeći će moja gospođa kokošku, da ručamo zajedno.
- 'Oćemo, vala, eto nas koliko prekosjutra. Jeste li još na staroj adresi?
- A đe bi bili? Mislili smo mi da uzmemo nešto veće ali nema šanse, sa ovom mojom crkavicom jedva kraj sa krajem sastavljamo. Kako je kod tebe, ima li posla?
- A eto ima, ne valja se žaliti. Bude pa stane i sve tako. A čudi me da ti ne možeš, ipak si u zdravstvu... Ne mogu vjerovati, kako se narod iskvario danas, niko da se zahvali doktoru, pa to je strašno!
...
...
...
...
- Nego, jesi li mi se ti zahvalio?
- Ima koverta na dnu kese.
Uzrok razbijenih kućišta,monitora,tastatura,fraktura šake,preloma prstiju,iščašenih zglobova,nagnječenja hrskavice.....
Za one koji ne znaju BSOD je ono go*no što se pojavi na kompu onda kada je najbitnije!!! I naravno sjebe sve.
Instaliram WoW po treći put. Prva dva puta se nisu poklapali pečevi,i ostalo.
...............................
Posle ukupno 7 sati mukotrpnog rada i buljenja u monitor,famozni WoW je instaliram.Palim igru,kreiram lika i kliknem 'start game'. Sve je još uvek normalno,igra se učitava. Odjednom na 99% iskače BSOD i sistem se restartuje!! U vodu pada sav trud...........(tih 10 sekundi vreme je stalo)...Pesnica poleće ka monitoru,dok suprotnom rukom hvatam staklenu kriglu i njome lupam po kućištu.......Epilog:Razbijen monitor(110e),ulupano kućište(70e)fraktura desne pesnice,sa 2 slomijena prsta,više posekotina na levoj ruci usled pucanja krigle.
Naravoučenije: Uštedi 7000dinara idi i kupi orginal WoW.Jeftinije je nego ovako.A i bezbednije.
Način na koji se smarači sami pozivaju na fešte!
- Đe si tebraks, šta se radi?
- Evo, sinoć neka pijanka u domu, pa se oporavljam...
- Pičke, pijete, a ne zovete!
- Ma ispalo onako iznenada, znaš kako krene jedna gajba, pa druga, pa harmonika i tako redom... zvaćemo te sledeći vikend, ako bude šta!
Prilika da gradski đilkoši koji misle da znaju igrati fudbal, a zapravo imaju dvije lijeve, zaigraju pred punim tribinama!
- Brate, šta traži onaj načelnikov brat na onim turnirima, kad nije u stanju loptu udariti vanjskim dijelom stopala ni kada se okrene na kant?
- Pa jebi ga, burazer mu sponzor ekipe, a đe će to biti da nema predstavnika porodice!
- Taj rad!
Izraz za radnje koje obavljaš redovno, kao da si rođen s njima.
Zoveš pobratima koji je prethodni dan pukao na ruletu nešto denarija.
- Alo buraz, đe si sad?
- E evo me, vrtim malo kuglicu.
- Pa majku mu, juče si puko pare, i još mi se zakuneš nećes više, koji ti je?
- Ne moš brate, ušlo u krv.
Pitanje, neizbježni pratilac preračunavanja, onako u sebi i više za sebe, kada sa cvijećem u jednoj i benkicom u drugoj ruci krenemo na čestitku tek rođenog djeteta. Prvih nekoliko dana ne ideš iz obzira prema srećnim roditeljima, još su u gužvi, nemaju kad i tebe još da goste. Kasnije nemaš nikog da ide sa tobom, neki su tu dužnost već obavili a neki nemaju vremena za te paganske običaje. Dan za danom a vrijeme ide mnogo brže nego što izgleda...
- A radi li ti žena?
- Radi ali je na trudničko.
- Opa, pa nisam znao, niko mi nije javio, čestitam!
- Ma bio si, mala je već u prvom razredu.
- A, đe ti radi žena, da ja i moju zaposlim tamo?
Najjestiviji deo ljudskog tela.
- Smiljka, majke ti, jel moj Peđa kod tvog Slaviše ?
- Nije Ljubinka, oš'o Slave jutros terat' frezu na pijac. Šta je bilo, đe je mali ?
- Nema ga nigde mamicu mu njegovu! Džigerice mi pojede, moja Smiljka!
Izraz koji u Bosni ima višestruko značenje:
a) Koristimo ga kao drugo ime za vezu za posao, upis u školu i sl.
b) Koristi se i u kartaškoj igri ''Remi'' u situacijama kad čekate jednu kartu da handirate
c) Takođe, koristi se da opišemo stepen alkoholisanosti
a)
- Ej stari, 'oće li biti šta od onog posla?
- Moram ganjati štelu kod onog tipa, što sam mu upisao dijete u školu prošle godine!
b)
- I jesi štela, kad se tako smješkaš?
- Bio sam, ovo je ta koju čekam!
c)
- Dobro ste se vi sinoć uštelili kod Ruže?!
- Ma jašta, nismo znali đe gonimo!
Odjeb dosadnim likovima koji stalno zapitkuju gdje se nalazi neka stvar, a čije mjesto dobro poznato!
- E ćale, đe gedora?
- U frižideru, pizda ti materina...
- Daj ne seri stari, imaš li ti to uopšte?
- Nemam, sve sam rasprodo školujući tebe, a bolje da sam ih niz Vrbas bacio, bar bi' znao šta je sa njima bilo...
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Čeka dušu da otekne i da se prepusti Svetom Petru na suđenje.
- Đe Mićo? Jel živ?
- Jok na umrlu je!.....
- Mićo, nisi mi neki čo'ek bio.
- Nisam ja čo'ek, ja sam avion!
- Opet neki drogeraš! Lucifereeeeee....
Izraz kojim poduplaćujemo činjenicu da je neko hiperaktivan i vredan kao vatra. Ništa mu nije teško niti ga mrzi i da zlo bude veće ne može da se umori jednostavno. Kad je žensko u pitanju blago kući gde ona bude snajka, kad je muško nije Crnogorac verovatno.
- Jebem ti ženo majku, naš mali je zamenjen u porodilištu?
- Kako to misliš, vidiš da ima tvoje obrve... Junačke!
- Mali je vredan ko vatra, ne staje po ceo dan stalno nosa ove igračke tamo pa vamo.
- Ajde jadan ćuti tu mogao bi i ti da digneš to dupe iz fotelje!
- Đe ću da radim šta sa ovoliko ordenja, preteže me u napred stalno... Muči.
Paradoksalna lokacija gdje su vrijeme i prostor pocijepani u stalnoj borbi između toga da li dotična treba da bude primjer kulturnog ili nekulturnog ponašnja.
'Alo mali, đe si pošao sa tim šorcem da ti muda ispadaju? 'Ajde ti fino kući, pa kad naučiš pravila oblačenja i ponašnja dođi u školu, nije ti ovo ulica.
____________
Vidi onog klošara kako pljuje i baca smeće. Nasred ulice, zamisli!
Teški period života svršenog studenta do zaposlenja. Ni stipendije, ni plate, niti roditelji više pripomažu ko nekada, a i ostali kontaju sad nije više student pa mu se ne treba ćušnuti koja maša.
- Đe si čova, kaćemo piti?
- Ne znam bogami, u tampon fazi sam... Ni na nebu ni na zemlji, što bi kazo Bajaga...
- Šta je reći, nema se sučim?
- Jašta, i ova rodbina ko da ne zna za jadac ovog perioda...
