Nešto kulturniji način opisivanja policijkog ponašanja prema narodu.

Naime, svi smo upoznati sa pandurskim poslovima, kako u ovoj, tako i u ostalim državama sveta. Što otimačina para, što prebijanje nedužnog građana, to je samo jedan od treninga strogoće koji ljudi u plavom moraju da sprovedu kroz narod.

Previše smo se opustili? Previše dozvoljavamo sebi? Aj da nam organi reda pokažu šta su ljudi za primer.

Voziš kola, sve po propisima; dozvola, pojas, svetla. Odjednom gledaš kako ti drot maše sa onim STOP sranjem. Zašto? Šta si učinio? Nemoj da mariš za to, naćiće ti čika Milicajac nešto. Gde je aparat za gašenje požara? Daj čoveku crvenu, da popije pivce večeras, on najbolje zna šta je neophodno. Šta ako se sudariš u drvo, krene da ti curi benzin i zapalite se i ti i auto? U pravu je! Jes' on strog, al' u pravu je, isto kao onomad kad te je tukao jer si pokušao da pomogneš baki da pređe ulicu. U izveštaju je naveo da si krenuo da joj otmeš torbicu, možda i jesi? Ne znaš. On čovek samo radi svoj posao: Trenira strogoću i pokazuje ti koliki je mudonja ustvari.

Isterivanje lika i dela Novaka Đokovića iz posrnulih grešnih Srba rasutih po belom svetu a i šire.

Iskustvo... Iskustvo je ništa.

Baba smarač, supruga, verni drug i ženska verzija Muharema Serbezovskog. Peva jednu pesmu godinama u kojoj propagira da Boga ni raja nema jer šta drugo znače stihovi, citiram: ’’pre odlaska u večiti mrak hoću zlatni dan, suncem okupan?’’ Kako ti Bisera znaš da je večiti mrak na kraju, da nisi doživela kliničku smrt, a i da jesi to ništa ne znači, to su lagarije što si ti videla – prelest teološki rečeno - komunjaro jedna ako je za tebe mrak za vernike nije i taj zlatan dan šta je koj kurac bilo na tom moru toliko važno, jebo te neki Mišo Kovač, u jaka stvar jebo te, pa šta, tolka frka oko jednog dana ispunjenog seksom na yu plaži?
Jao samo opet da proživi taj tren: kapljice na njegovim leđima se slivaju, hani sokovi, zaždilo sunce, Bisera se kupa i izlazi iz vode debeljuškasta, zlatan sat, zlatne kapi, zlatno runo i Splitske večeri i festivale, šlager sezone, autoput Omiš-Trogir; cvrči se na suncu zlatna šumica Biserina puna malih Miša Kovača koji obdelavaju zemljište tu.

Zakon!

Potpuno izgubljeno vreme provedeno na jednom mestu.

Skraceno OMK. Predlazem da se uvede u cilju borbe protiv nadrilekarstva. U ovom narodu je postalo popularno omalovazavati modernu medicinu i potpuno se prepustati carima alternativne verzije, a sve pod sloganom 'Jebes penicilin, jebes ve-me-a, ziveli djed Vukan i magicna zelenila' (jedini izuzetak su lekovi za smirenje).
Zanemaruje se cinjenica da je moderna medicina dovela do istrebljenja mnogih bolesti, do dupliranja zivotnog veka, i da se lekari godinama obucavaju kako bi dobili to zvanje; okrece se izvesnim babama i dedama iz nekih zabiti, a princip je sto obskurnije mesto i sto arhaicnije ime doticne osobe, to vise bolesti moze da leci. Cesto im se slava siri putem zenskih casopisa, ili slavnog 'Treceg oka'. E sad, ajde da je to bezazleno, pa neka bacaju pare, ko im kriv, ali time se zapravo truju, a cesto i svoju decu i rodbinu.
Zakljucak je da ovakav narod ne moze sebi da dopusti trovanje populacije zbog opsteg neznanja (kao da mortalitet vec nije dovoljno velik), pa u tom cilju treba podici svest u narodu o vaznosti prave medicine. Posto su penzioneri i stariji ljudi vec preduboko zaglibili, predlazem da se pocne od mladjeg dela populacije... A sada sledi primer predavanja za decu (jezik prilagodjen modernim vremenima):

Mnozina u juznom Srpskom dijalektu od izraza Furunka a dolazi od imenice Furuna vrela pec za pecenje hleba i koristi se za opis mlade tesne vrele pickice.Ciji su nosioci ,Pubertetlike,Siparice,Tinejdzerke.Furunka je deminutiv od Furuna,naravno u juznom dijalektu.

Instinkt.

Na youtube-u se može videti svašta - i korisne i lepe stvari se daju pogledati i poslušati, ali isto tako možeš da se sretneš sa finom gomilicom budala koje nemaju pametnija posla nego da, pored kačenja glupih klipova, ostavljaju suvišne komentare i daju palčeve gore na iste ili vrlo slične sopstvenima.

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Rečenica kojom su vaspitacice iz vrtića pokušavale da nas navedu da priznamo počinjeno delo.

Omiljeno pitanje svakog notornog alkosa na koje se ne očekuje odgovor. Da li je neko nekada i odgovorio na postavljeno pitanje, to niko sa sigurnošću ne može da kaže. A, realno - i šta odgovoriti?

Naime, svaki alkos voli da pije, a još više voli da pije sa nekim kompanjonom, bio on stari borac ili novajlija. Ma, i slučajni prolaznik je dobar za čavrljanje uz po koju čašicu. E, sad, ako krenete da mu pravite društvo dolazi do jedne najbitnije začkoljice: vi, jednostavno, ne smete da prestanete da pijete. Ma, ni pod tačkom razno. Nema, kraj rasprave.

Uostalom, kakav je to način da krenete da pijete i da se zadržite samo na jednoj ili dve čašice (gledano iz ugla jednog prosečnog uživaoca žestine i ostalih brljnih brendova). Zato, ili ste čovek, ljudina, car - pa, da lepo nastavite da pijete dok ne popadate obojica ili ste rđa, izrod, jeretičar - pa ćete se lepo da odete dok je pijanstvo u onom najboljem obliku: kada vam je sve lepo, ali kada vas ipak niko ne gazi po rukama dok idete ulicom kući.

Ne mislim na političare koji emtuju svoju "scensku" energiju prema prijemnicima svojih sledbenika, već na one pojedince, posrednike, koji nakon oglašavanja prethodno pomenutih, svojim manifestom izazovu piramidu radosti kao i talas negodovanja.

Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.

Vicevi koji opisuju rivalstvo dva prošlo-pored-velegrada mesta.

Postavlja se uglavnom posle nečeg uspešnog, usled povišene doze samopouzdanja.

Magična reč u izveštajima o poljoprivredi u Srbiji danas. Pardon, Ovo je Srbija. Ma ono što ide u vreme ručka na prvom, u 3. Reč koja odiše domaćinlukom, pomalo setnim, svođenjem bilansa. Ide u tandemu sa nezadovoljni ratari. Dok ide neka slika sa njiva od letos, sunce opeklo, zlati se žito, drmusa se u kombajnu onaj debeljko, domaćinski glas sredovečne reporterke saopštava rod za ovu godinu i ono najbitnije: 22 odsto više nego lani! Posle idu neki debeli paori što se žale na državu al to nije bitno, koga briga. A nije ni bitno to što je poraso rod samo zbog toga što bila suša prošle godine pa je moralo da poraste pa da jebe oca. Ne, bitan je tren kada reporterka iz Zrenjanina kaže više nego lani! To je kulminacija. To je simbol valjanosti. Znak napretka, u našem društvu. To je umesto rakijice da otvori apetit. Posle toga mož se postavlja ručak pošto već prošlo tri sata, oladi se supa, digla se i ova pijandura, čuli smo lani, mož da jedemo, čak šta više čuli smo više nego lani tako da ne moramo da brinemo o lebu za narednu godinu. Bdi nad nama On.

Žurke, ceremonije, kulturna dešavanja - bilo koji događaj. Naravno, naziv ima svoju simboliku za određene socijalne grupe.

Od kad je sveta i veka, najbitniji događaj u društvenom životu svakog muškarca. Muško veče počinje okupljanjem tipičnog muškog čopora, tj. ekipe. Može biti organizovano kod kuće, u igraonici, kladži, kafani ili klubu, pa i u parku ili ispred lokalnog dragstora a često se zaredi od jedne do druge lokacije. Nezaobilazni pratilac svake muške večeri je alkohol. Takođe su nezaobilazni i muški razgovori - o fudbalu, kolima, seksu, dobrim ribama u gradu ili iz sveta šou biznisa, pecanju, politici, muzici, životu, vasioni i svemu ostalom. Pokušaji da se uspostavi kontakt sa suprotnim polom su opcioni, najčešće kada je u pitanju mlađa ekipa i kada se izađe u klub ili diskoteku. U toku svake muške večeri obavezno dolazi i o diskusije o tome ko ima veći (auto, stan, račun u banci, skil u Kaunteru, broj recki...). Tu dolaze do izražaja oni ekstrovertniji i dominantniji a niži po hijerarhiji u ekipi obično budu zajebavani. Ako najveći frajer u ekipi bar 45 minuta ne prepričava svoje najsočnije seksualne podvige, pri tom se trudeći da što više vadi mast zagorelijima u ekipi, muško veče kao da se nije ni desilo.
Dan posle uspele muške večeri obično se provede sa gadnim mamurlukom.