Funkcija u Windowsu koju je Bil Gejts izmislio da bi i dijabole mogle da pišu ponešto po sajtovima na kojima treba biti kreativan.

Delikates

Conditio sine qua qua non.

Odgovor iznerviranog kladioničara na pitanje o razlogu pada njegovog tiketa.

Ne znam šta ću pre od tolikih obaveza... Slično izrazu- ne znam gde mi je dupe, gde mi je glava.

Ili ime bilo kog drugog fudbalera, kod naših komentatora idealno za pauzu posle kraće priče o utakmici koju trenutno gledate. Gotovo je nemoguće odgledati utakmicu bez takvog komentara.

Odlučio si da pogledaš sa ortacima najnoviji Spilbergov film. Naravno, to bi sve išlo glatko da živimo u srećnijem svetu gde se duga preliva svakog dana preko neba i gde devojčice skidaju tangice čim te ugledaju. I naravno, da kerovi imaju krila.

Ali ne, u ovom našem svetu, film ćeš pogledati samo ako se izlomiš kao jugo po atarima, gde usput moraš da preskačeš bare, gaziš krave i gađaš vanzemaljce korpama sa pijace koji te usput napadaju u tvom questu ka slatkoj pirateriji. Ali opet. Nećeš jebati.

Koren vuče iz nemačkog mada je toliko gramatički neispravno u pogledu na sve kategorije da u tom jeziku nema nikakvo značenje.

U srpskom se izgovara u jenom dahu i označava nešto kao udri, seci, lomi, sahrani.
Služi kao pobednički usklik.

Vrhunac kreativnosti nekih članova ovog sajta. Zasniva se na ideji da je knjiga iz koje su prepisali fazon izašla u tiražu od jednog primerka.

Ne, ovo nije ime modnog kreatora niti vrsta cipela od krokodilske kože za čukljave noge, ovo je šaljiv izraz isčuđivanja, ciganskog porekla, kojim prekidamo sagovornika jer smo u njegovom izlaganju prepoznali veću dozu proseravanja i primese laži.

Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.

Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".

Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"

Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".

Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.

Тикет.

izraz naročito odomaćen na području Šapca i okoline,obično se upućuje nekom ko nije dorastao zadatku ili datoj situaciji...

Jedan nalog - jedan glas

Gde joj je čovek u selima Pomoravlja. Pitanje koje babe na sokacima, na pijaci ili vašaru postavljaju jedna drugoj kada ugledaju neku raspuštenicu ili udavaču.

Оверавање од смора, или неке друге силе. Било психоактивне или неке типа алкохолне.
Кад почнеш да кљуцаш, к'о најгори ћоман, што од умора, што од стадијума одваљености.

Direktan potomak automehaničara.

Mračna strana interneta, ne želiš da se uplićeš u to.

Ono sto imas trip da te gleda dok se presvlacis.

Mala kamera koja obično stoji na stolu za računara okrenuta ka zidu, sva prašnjava često obrasla paučinom "zbog redovnog korišćenja i čišćenja". Obično se koristi jednom mesečno, a nekada češće, desi se da se ne koristi čak po dva do tri meseca. Najčešće se koristi na skype-u ili u kasnim večernjim časovimana nekom sajtu za +18.