Nema te škole koja vas može ovome naučiti bolje od Miroslava Ilića.

Reč, čije postojanje još uvek nije utvrđeno i koja prkosi svim pravilima srpskog jezika, ali prirasta za srce svojom neoborivom logičnošću.

Promašiti, pogrešiti, loše uraditi.

Kaže se za nešto nevoljno ili nedovoljno dobro odrađeno.

Ime albuma sa slikama koji svaka zgodna Srpkinja na internetu treba da poseduje. Bog nas je pogledao, pa je zgodnih Srpkinja koliko voliš. Onda nas je ošamario, jer ga nikad ne poseduje baš ona Srpkinja koja nas zanima.

Ciao (čitaj: ćao; ci>a = ća) pozdrav u neformalnim situacija koji je iz talijanskog idioma ušao u mnoge jezike. Koriste ga govornici zaista velikog broja svjetskih jezika. Ćao se kao pozdrav može upotrijebiti umjesto: zdravo, bog, bok, doviđenja, dobar dan, dobro veče, laku noć, vidimo se, pa čak i umjesto zbogom. Važna je napomena da se radi o neformalnim situacijama, da nam osoba kojoj kažemo ćao mora biti bliska: prijatelj, rođak, bliski kolega.

Riječ je venecijanskog porijekla, razvila se od riječi „schiavo“.
otprilike ovako: schiavo – schiao – sciao – ciao

Riječ schiavo znači rob, odnosno sluga. U Veneciji (još u 18. stoljeću) njome su se služile sluge da bi pozdravile i izrazile poniznost i poštovanje svome gospodaru: „vaš sam sluga, sluga sam pokoran, vama na usluzi“.

Pozdrav koji je prvobitno, u svom izvornom značenju, imao zadaću strogo pokazati razliku na društvenoj ljestvicu dviju izrazito udaljenih klasa, nekoliko stoljeća kasnije postaje pozdrav među prijateljima i bliskim osobama.

Pozdraviti s „ciao“ stariju osobu, osobito nekoga kome se obraćamo sa „vi“ smatra se nepristojnim.

P.S.
Daljnje kopanje dovelo bi nas do riječi „esclaus“ koja je provansalskog porijekla, pa do latinske riječi „sclavus“, ali to je neka druga priča.

Osoba koju poseduje svako selo. Kao model sela uzećemo zloglasnu Omarsku pored Prijedora u zapadnom delu RS. U Omarskoj živi osoba koju ćemo nazvati Dragan i koja je glavni jebač u selu (atar od cirka 5000 stanovnika). Dragan je srednje visine, rumen u licu (seosko rumenilo) i ošišan na neku primitivnu tarzanku. Vozi nabudžen beli golf II iz 1987. i njime čini čuda na seoskim igrankama (svaka će se snaša upecati na njega). Dragan po danu radi šumske poslove (uglavnom na pilani, ređe kao vozač) a naveče pije u kafani 'Kod veselog brke' sa svojim drugarima sličnog profila (traktorista, zemljoradnik/stočar, lugar itd.) Vikendom Dragan i njegove lole gostuju u diskoteci 'Maximum' u centru Omarske, i tu pred snašama i drugim seoskim lolama pokazuju svoje umeće ispijanja enormnih količina alkohola. Naravno, Dragan je glavni u društvu, jer on poznaje sve konobare, izbacivače i viđenije domaćine u Omarskoj. To ga uzdiže u očima seoskih snaša koje u njemu vide idealnog muža ('vide širokije ramena jebo te kuruzna mrva... ju kako je seksi ovaj Dragan... kako mi je šljatka njegova frizur'ca...' itd.). U slučaju nekog nesporazuma, Dragan će bez ramišljanja da potegne prvu flašu piva od po litre koja mu se nađe u okruženju i njome da lupi bezobraznika po glavudži, time dokazujući da je još uvek glavni jebač u selu (seoski autoritet).

To su one linije u Beogradu čija se trasa ili linija kretanja nalazi tj. svodi na okolinu raznih sportskih objekata. Najčešće su to linije 33, 48 , a ponekad i 25. Pošto su autobusi na tim linijama česti kao kiša u Atakami, znaju da se jave ogromne bujice ljudi koji idu na stadion, te nakon toga i gužve. Gužva u njima je natprosečna, jer se tolike mogu okusiti samo tada, kada u krcat autobus na stanici pokušavaju ući još petoro-šestoro ljudi.

- primer zasnovan na istinitom događaju ( Partizan - Jagodina ) -

Dugačke pantalone, stare, oficirske, platnene, posebne su po tome što su ispod kolena uske, a iznad široke, tako da mogu da stanu u duboke vojničke čizme. Nekad svaki pravi seoski lola ih je nosio.

Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.

Jecaj tuge osobe koja se oseća izdanom od strane više sile. Ophrvan bolom, opterećen sa hiljadu „Da sam bar...“, „Ako...“, „Možda sam trebao...“, mada svestan žešćih malera koji ga teraju. Ništa mu ne ide od ruke. Na poslu trpi sranja, nema nikakvog napretka, još i koliko god dobro da odradi, neko mu nađe manu. Auto više stoji kao ukras usled raznih kvarova i nedostataka kinte da se popravi. Žena mu samo nešto kenja i prigovara, nema ni minut mira. A pičke mu ne da odavno. Pola kućnih aparata počinje da crkava, slobodno vreme provodi krpeći ih. Deca mu zvocaju, uglavnom od njega traže kintu, onako zapovednički. Nežnu reč se ne seća kada je zadnji put čuo.
Ali odustajanja nema. U trci života tada načisto propadaš. Ćuti, konjino, i vuci. Ma, biće jednom bolje. Mora se u to verovati. A dotle, eh, sudbino. Šta da se radi, protiv nje se ne može. Crnje od ciganske pičke ali furaj dalje, samo napred.

Sizif i dalje gura svoju stenu.
Skret i dalje juri svoj žir.

Biće.

Inspirisan opisivanjem Tolkina, jedan drugi autor je odlučio da se pozabavi Martinovim likovima, ograničavajući opisivanje i poistovećivanje na ovaj naš region. Pa da počnemo:

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

Žela. Odrađuje lični PR u Žovla Baronski maniru, dok istinu time na određeno vreme efikasnije prikriva od očiju javnosti.

Ništa novo.

Mitološka neman u javnom prevozu. Naizgled običan trolejbus koji se od njega razlikuje po tome što za volanom sedi troll. Omiljene smicalice i zanimacije trolla-vozača su naglo kočenje u punoj troli, neotvaranje zadnjih vrata tako da propustite stanicu na kojoj ste hteli da izadjete, odvrtanje grejanja leti, isključivanje zimi itd. Ipak, najomiljeniji fazon, od koga bukvalno dobija erekciju je, kad u retrovizoru ugleda nekoga ko se ubija od trčanja ne bi li još stigao da udje u trollejbus, pa onda čeka i tačno pred nosom žrtvi zalupi vrata ostavljajući je zadihanu da psuje u oblaku prašine.

Izraz sa komentara vesti, sa foruma, društvenih mreža i tome slično: u početku rezervisan isključivo za prave legende glumišta, muzičke ili sportske scene, ali kao i mnogo toga, postao je previše rabljen, pa se danas primenjuje i na anonimuse.

Misao koja prođe kroz glavu čoveku kada naiđe na neopevanog kretena nesvesnog svoje ograničenosti. Po pravilu ta ograničena individua će misliti da je ona ta koja je pametna i još će svog daleko pametnijeg sagovornika tovariti kako je glup. A još ukoliko je okružen s još par kretena istomišljenika, pa još kad udruženo počnu da se beče i keze uživajući u svojoj samozadovoljnosti - i haj! Milina jedna. Čovek tada može samo da im fizički objasni neke stvari. Ako može. A ako ne može - ostaje mu samo da pomisli /kaže rečenicu iz naslova.

Po uzoru na Patricka Janea iz serije Mentalist, opisuje se osoba koja dobro čita ljudski govor tijela i emocije.
Isto tako interno među ekipom za osobu koja se dugo zabulji u tebe čineći ti nelagodu.

Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.