U tom trenutku samo na tren, digao je roletnu, i pogledao u sunce, video je zelenu travu, decu kako se smeju, osetio je toplotu koja prolazi kroz njega, kao da je doživeo prosvetljenje, oslušnuo je i čuo je ptice i smeh, život se ponovo budio u njemu, nema više one mrtve tišine koja ga je okruživala, konačno je shvatio, shvatio je da će ga ljudi ubadati kopljima, mačevima i svim mogućim oružjem, shvatio je da sada konačno ima štit, blistav i sjajan koji reflektuje sigurnošću, i koji je dovoljno čvrst da ga odbrani od svega, zrači nadom kakvu nikada nije imao, shvatio je i najzad se uzdigao iznad tla, iznad trnja i počeo je da leti, iznad svoje gluposti i opsednutosti porazom, iznad neba, gde je sve prelepo.

Ajde brate, koji kurac igram PES sa tobom, ubijam ti volju za igranjem!! Bolje da sam sa babom pravio kući pekmez, bilo bi zanimljivije!! Op op op op, tako je Ibrahime sine, Seeeedorf, Seeeedorf, kakva lopta opet za Ibrahimovića,obrni-okreni, di si pošo magarče, iiii tri-nula!! Šuri ludu gajtanom od pegle!!!! Mićo, daj peškir 'vamo, jebem bez kondoma, pa da se momak istušira!

- Jesi pratio ti ovo s Valjevskom Gračanicom?
- Nisam, šta s njima??
- O jebote, pa di ti živiš? Zar te ništa osim nogometa ne zanima, vidi ovo "Od Valjevske Gračanice viri samo krst".
- Pa kako se to dogodilo?
- A to i ostavlja gorak okus u ustima....da, kako.....zašto....jel moglo drugačije....?.....

Dolazite u igraonicu, sedate za PS2, uplaćujete 3 sata...
Pali se ekran na njemu PES2011, izabirate timove...
Pokreće se meni za nameštanje taktike a onda:

Igrač 1: Start Match
Igrač 2: Razmilja u sebi da li Ronaldo treba da se ukršta sa Di Mariom ili sa Ozilom.
Da li Ramos treba da trči u napad ili da ostaje u odbrani
i da li je bolje da stavi Higuaina ili Benzemu u napad...

Igrač 1, posle 10 minuta: Murinjo, danas?! Msm ono dok nam nije isteklo vreme...

- Pa gde si ti juče?
- Jbg komšo, izvini! Znaš da istu slavu slavimo... zasedeše se ovi moji gosti. Nego da mi izgruvamo sutra nešto?
- Dogovoreno. Kako bi kod tebe?
- Kul. Zaličismo ga, kompletno... a tečo Sreta na momente rašrafljivao... mislim ono, kulturica samo...
- Znam Sretu... Eeee kakav je to lik bio svojevremeno.
- I danas ko u najboljim danima, pazi... Sabio gajbicu Zaječarskog, još i kolače uspeo da zakači... animirao onda goste konstantnom spikom, pa se onda tetka nešto žacala... Al' kad sam se jutros čuo s njom ona bila srećna... jebem li ga, ko zna šta se desilo s njim? Izgleda da ga ''komprosta'' i dalje radi...

-Di se den'o Laza, jebogabog ?
-Zar nije u bašti...Taj večito nešto kopa, orezuje, radi...
-Jes' jebo sliku svoju... Eno ga tamo kod cvekle... Kako se ne istopi po ovoj vrućinetini... Garant ima preko četeres stepeni...
-Šta bre das' istopi ? Neš na njemu videti znoj, pa da se dereš... Pre će mu po glavi šetati golobrada četničina nego kap znoja... Vi'š da nema ni tri's kila..

Sreda,treci cas po rasporedu. Veoma topao dan. Hvala Bogu pa skola "ima" ventilaciju,ali smo ipak otvorili vrata.
Naravno,cas kod prof K. svi cutimo i pazljivo slusamo njegovo zanimljivo predavanje.
U tom,hodnikom prolazi profesorka R. Zena prodje,baci pogled na tren i produzi ka kabinetu.. Koji sekund kasnije vraca se i staje ispred vrata,a u rukama drzi gomilu vezbanki..
prof.R : Kolega izvini sto ti prekidam cas da li mogu nesto da te pitam?
prof K : Naravno koleginice.
prof R : Reci mi kako ti uspevas da smiris ove? Kod mene su prosto nemoguci.
Kako uspevas da im zadrzis paznju da te slusaju?
prof K. odgovara: Imam pistolj :-)
Zbunjena profesorka nastavlja svoj put,a isto tako prof K. nastavlja svoje predavanje uz nase ovacije.

70.g.p.n.e - Atina : " Katerina,gde se denuo mali Sokrat? - Ah dragi, pa u dvorištu je, ispisuje svoje misli na pergamentu."

2010 g.n.e - selo Loćika kraj Aleksinca : " Lozice, 'di nam se dete denulo? - Šta si se razvikao po mene...ene ti ga u podrum, guli kožicu od đurđevsko jagnje! - Idi ga nadzrni majke ti ga nabijem! Nemoj pa da izede sve, uši ću mu i'čupam ako nema za gosti...i nemo sa špricer da se naleva!!! "

- Odo do Milke potajno. Kuku jadna žena opet je onaj njen bije.
- Di ćeš ženo, kud si se nadigla? Oš da te vidi komšija Milo pa da i ja oberem bostan ko preklane.
- Taj čovek duše nema, Boga se ne boji. Ma samo da joj doturim gaze i alkohola malo.
- Ajde, ali ja ključam kuću kad iziđeš. Onaj ako te uhvati nek ti Sveti Ilija pomaže, ja ne otvaram.

#ding-ding#
- Dobar dan gospo'n pope, samo se vi raskomotite dok ja pređem iz drugog lokala.
- Samo polako sinko, ima popa vremena, neće Bog nikuda uteći.
...
- Eto me oče Gavrilo, ne bojte se, sad ću ja časkom da vas ošurim.
- Pobogu, sine, prase se šuri.
- Ju, izvin'te molim vas. Neke mi mangulice dovezli, evo dva dana ima kako ih stružem, dlakave su ki Mitina tašta sunce im poljubim, pa eto da prostite...
- Ništa, sine, dešava se. Ja bih samo malo da mi se skrati brada, jedi se popadija kad mi upada u supu.
- Nema problema, oče, biće gotovo u tren oka.
- Odlično, sinko, samo bolje uzmi makaze, bojim se da ti se ne omakne ta satara.

-Šta da radim brašo? Lopovi mi sav bostan već treću godinu odnose.
-Isto što i ja braćala. Sačekaj ih par večeri, pa kad dođu isprati ih soljarom. Da vidiš kako će da zaborave di ti je njiva.
-Ali nemam ja soljaru.
-Eno ti moja. Meni već odavno ne treba. Decu pušćam da uzberu neku lubenicu, al ovi što idu sa prikolicama, e oni daju gas kad prolaze pored moje njive.

-Di ćeš bre takav da voziš nazad, stukao si kilo ipo Rubenštajna .

-Mrnamrmshm, ti će meni kažeš, nisam pjan bre, dete ti je...mrnkmrenm....

-Vidim ja ješćemo sarme.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Neceš valjda da skociš odatle jebem te u oko, pa nisi ti patagonski skočimiš magarče.

-Jok ti ceš !

-Ma skači ko te jebe, ješćemo sarme u subotu kod tebe na sa'rani, ali je bar Milka pravi prste da poližeš.

- Rođo. što si ispijen? Koj ti je?
- Ne pitaj, postao sam ti radnik mjeseca...
- Opaaa, RO DI LO! Znao sam da će od tebe biti nešto. Šta sad, drže ti sliku u kancelariji, povećali ti platu, dali službeni auto... Pa to treba da se zalije.
- Jok. Zalijte kad me spustite u zemlju. Otpustili su me. Sad sam radnik mjeseca. Stražarim uveče kod mljekare. Pazim da cigani ne izvuku na crijevo šta. Ubiću se.

Pre par nedelja, bio kod babe i dede na selu. Tip je isao jedan-na-jedan sa golmanom, prosao ga, a ovaj mu zabio krampone u butinu. Decku (17 god. debitant) siklja krv, otvoren prelom noge, a dede pored terena skandiraju :"Uaaaa, ne foliraj se mali, nama si u selo dosao da prodajes te foreee.", "Ma sudija, vidi se da nije prava krv, vidi se ona kesica, ete je tu pored njega, tam' 'di leži!"
_____________________________________________________________________

Ozbiljan sam, desilo se na utakmici F.K. Bradarac vs nzm tacno ko.

- Mali, bac' tu loptu 'vamo!
- Maa neemoooj Dule, mooolim te!
- Š'a nemoj?!!!
- Ma ništa... Evo... Nemoj je samo baciti daleko!
- Š'a nemoj daleko, e sa' ću je nabit' u u 'no tamo naselje!

Dule uzima, dugački zalet i deganžira loptu brat bratu, jedno sto metara niz ulicu, a klinac postaje sve manje plašljiv a sve više ljut, zbog saznanja da sam mora po loptu, i da od igre više nema ništa. Polako polazi po loptu, i stiskajući bijesno šake, kada se odmakao na bezbjednu udaljenost, okreće se nazad i , kao da ga živog deru, iz sveg glasa upućuje svoj protest i jasnu poruku Duletu:

- Duulllleeeee! Kkrrrrrkkaaannnneeeeeeeeeee!

A onda se okreće i bježi kući, sa loptom pod miškom, jureći koliko može i ne može, i kao da skida neki veliki teret i strah sa duše, izazivački i glasno nastavlja:

-Dule krkaneee, Dule krkaneee, Dule krkaneee...

Dule za to vrijeme, podbočivši se rukama, gleda za njim i, ipak izgubivši ovu rundu, mrmlja:

- Do'š ti sutra ope', a onda ću je dega'žira' u Marin kupus, pa kad je ona iščakija, biće tebi DULE KRKANE!

(na šalteru)
-I, bre, di na ovu gužvaru još i mator svet stao da se gura....
-Haos... Vidi onu matoru tamo kako se grabi za red, POLAKO GOSPOĐO, STIĆEMO SVI !!!
-Tuga, brate... Paz' ovog dedu... Alo gospodine, pa ispred vas ima bar deset metara praznine, priđite tamo zaboga... Gospodine ..... pa jel me čujete...
(poluotvorenih očiju i haotičnog bezvremenskog pogleda koji tumara po plafonu pošte)
-A?
-Ništa, ništa, ajde Mare da stanemo ovde ispred, viš da je ovaj davno umro, sam' se sporo 'ladi...

- Halo, kumašine 'di si ti?
- Evo kume, kući sam, šta treba?
- Prošao sam sad kolima pored tvoje kuće, izgleda da ti se Reks otrgao sa lanca, pa da ga vežeš da dođem na po jednu.
- E kume moj, dok imam meso u pušnici, Reks će biti unapređen u bežični alarm, al' dođi ti, oglasiće se on, pa ću izađem da te sprovedem - ne ujeda on.
- Ajmo mi lepo u kafanu, što je sigurno - sigurno je.

- Mama, zvao je čika Dragan iz Beograda da pita jesmo li kući, došli bi on i teta Marica da nas malo vide.
- Pu slavu joj njenu 'di baš sad kad treba kupus da mećemo?! Jes'rekla da nismo kući?
- Nisam. Rekla sam da dođu...
- Joj nesrećo! Jebala te tol'ka škola kad si ki budak... kuku šta ću sad...'di su mi čizme?
- Pa šta će ti čizme sad?
- Kako šta će mi? Pa d'idem da povadim praziluka i šargarepe, da potkupim jaja i da u'vatim kokošku... ona rospija nikad nije došla bez one torbekanje...ki Ciganka na zadušnice...može i mene i tebe u nju da strpa sa sve čizmama. Ona da nas vidi?! Oće ona da vidi punu Rumunku, jebem li je u dupe ono guzeljavo kaldrmaško. E moja Dragice, nisi 'tela u grad, da bideš gospoja, sad čupaj praziluk...

----- posle nekog vremena ----

- O slatka moja Dragice pa gde si mi ti?! Pa što vas to nema nikako da nam dođete?
- Eee Maro moja, kako kuću da ostavim. Dobro (cmok) ti meni (cmok) došla (cmok) i hvala ti što nas nisi zaboravila. Mala kad mi reče da ćete doći, ja se od srca obradovala. Odavno ni da se javite ni da nam svratite, a baš smo vas se poželeli. Izvol'te sedite. Daj da ostavim tu torbu 'vamo u kujnu...sedi ti, sa'će mala slatko i vodu...

Otac: Sine, kako bi na ispitu?
Sin: Fino, ćale.
Otac: Pa, kako uradi?
Sin: Ma... Nisam radio, izašao sam turistički.
Otac: MA, PIČKA TI MATERINA TURISTIČKA!
Sin: Stani, ćale, da ti objasnim... (kreće muljaža) To se samo kaže turistički, a ustvari sam izvidio situaciju i način razmišljanja neprijatelja i otkrio njegove sposobnosti, ali i mane koje cu taktički da iskoristim protiv njega u svoju korist. Moj postupak je za svaku pohvalu i ono najbolje potpuno neočekivano, iznenadiću profu sljedeći put i jebat mu znanje. JOJ BA STARI... Umjesto pohvale ti mene našao da mlaviš! Pa jesu li vas išta učili u vojsci?!
(tren kada si oca sjebao iz korijena)
Otac: TO JE TAJIN SIN, DOĐI DA TE TAJO POLJUBI... ŽENOOO!!! ŽEENOOOOOOOO!!! DAJ DVIJE LJUTE, DA POPIJEM SA SINOM! UHHHH, JESAM GA DOBRO NAPRAVIO, ISTI JA!

- Šta ti je ćero, što si se umusila?
- Joj tata pusti me, sve je zbog Nikole, neće ni da me pogleda!
- Sine spuštaj kriterijume, Nikola igra košarku za juniorsku reprezentaciju, izgleda kao Apolon, ima para ko blata, na njega bi i Šarliz Teron ovlažila. Mani se ćorava posla, nećeš biti prcana.

.......

- Znam da tamo negde postoji onaj pravi, koji je u stanju da me voli i razume, spreman je da zajedno ispunjavamo snove i učini me ponosnom i srećnom jer sam živa. Sudbina mora biti pravedna, on će me naći i usrećiti, paziti i voleti me takvu kakva sam.
- Sve je to u redu, ali sidji malo na zemlju, čekaš ga već trideset dve godine a on ne dolazi, nećeš biti prcana.

.......

- Ne dam ti da ideš na ekskurziju u toj suknji, prekratka je, izgledaš u njoj kao kurva.
- Ali mama..
- Slavice pusti dete na miru, ima devetnaest godina, hoćeš da ti se dete vrati iz Španije neprcano?

.......

- Što si nenašminkana? Jebote subota je, a ti se još nisi spremila!
- E idi ti bez mene, nešto me danas sve mrzi..
- Dobro, samo ti sedi za tim monitorom, ja odoh.
- Nego nešto sam razmišljala - šta kažeš da krenemo na tai či, kažu da opušta duh i jača volju?
- Kažem da nećeš biti prcana, aj zdravo.