Jedan od pičkastijih pokušaja da se izvučeš iz govana, i igraš na kartu sirotinje i teškog ćivota. Uglavnom izaziva kontraefekat.
:ding-dong:
-Dobar dan, kako mogu da ve pomognem?
-Poštovanje gospodine, mi smo iz EPSa. Došli smo po nalogu da vam isečemo struju.
-Pa 'de će vam duša? Pa troje dece imam, jedva ih 'ranim a vi dolazite da mi sečete struju.
-Gospodine, to nema nikakve veze sa nama, mi smo ovde po NALOGU, možete da se žalite, ali sada moramo da sečemo.
-Dragiceee, odider ovamo.
-Šta je, štas dereš?
-Došli ljudi da nam seku struju, pa da doneseš khm, khm meze.
-Kukuu majko mila. Evo saću.
-Meni je sad stvarno dosta, Vule seci!
(vadi pušku)
-U moju avliju neš da sečeš ništa! Ščuo?!
-Pa dobro, možemo da razmislimo o reprogramu, nije problem.
-Tako te volim. xexe
Kako je on doso na televiziju,ne znam.Zasto je on na televiziji,zato sto ima toliko maloumnih I debiloidnih ljudi da je to cudo jedno.Pa normalno dete od 8 godina sa zdravim razumom mu ne bi poverovalo a matori a bogami I mladi ljudi veruju u svaku njegovu debilnu nebulozu…..
Ja sam se sokirao kada sam cuo one njegove vizije I metode koje koristi…
Strpajte sebi metak u celo,to bi mu bio najbolji savet…..
Glupaca-Kada cu se udati?
Milan-Za cetrnaest meseci za radnika na parkingu,zove se Milan.Glupak-Zanima me da li cu dobitina igrama za srecu?
Milan-Hocete u kladionici za sest dana.
Glupak-U kojoj kladionici?
Milan-U bilo kojoj,evo izasla mi karta Celzi.Glupaca2-Htela bi da ve pitam kad ce moja cerka da se uda I za koga?
Milan-Udace se za dve nedelje kada bude uplacivala kredit u trafici kod izvesnog Jelenka?Ultra glupaca-Kakav ce mi biti moj buduci zivot?
Milan-Bice odlican.Ultra glupaci-Ja i moj brat smo neozenjeni a ocemo da se zenimo.
Milan-Ajd sad ja cu da sviram u frulu a vi igrajte i pevajte debilnu pesmicu i ozenicete se tad i tad.
Žestok okršaj, gotovo epskih razmera u nas Srba, sa tradicijom dugom preko sto godina.
Ovaj dvoboj se odigrava uglavnom na seoskim svadbama ispod šatora, gde se gosti prva 4 dana napijaju, a ostalih 5 dana trezne, mezete kiseo kupus i uvijaju krvave glave posle 132 tuče.
KUM: Muzikaaaaaaaa.....dolazite ovamo, majke vam ga u čarapu.....ajde jedna pesma za mene i starojka.....ja plaćam...
ORKESTAR: Izvoli kume šta ćemo?
KUM: Ajde svirajte onu "Lepa Mara voli da se kara"
ORKESTAR: Auuuu kume...nemoj tu leba ti, Mara se zvala mladoženjina bivša žena....će da nas ubije mlada za takvu provokaciju....
KUM (besan): More sviraj bre kad kažem , majke vam ga dobošarske...nemo da poludim , pa će da gužvate asfalt....bem li vam pokolenje neradničko..
ORKESTAR: Nemoj kume tu pesmu molim te...evo sve ostalo može...
KUM (vadi pištolj): aaaaaaa .....sad ću da ve ustrelim, sunce li vam vaše, pa jel sam ja ovde za zajebavanje (puca)
STARI TATKO: Kume bre, pa što pucaš u muziku, pa i umetnici imaju dušu
KUM: E, matora drtino, sad će i ti da vidiš kuj je Radiša iz Poljanicu
(opšta tuča)
Situacija u kojoj si u ubeđenju da si nagrađen i privilegovan, a u stvari odrađuješ nekome posao i za to si mu još i zahvalan. Vid iskorišćavanja.
- Je li, otkad ti to voziš ovu malu do posla?
- Ima već mesečak dana. Nije mi teško, na vreme je ispred kuće, ne čekam ni pola sata. He, nego mislim da imam i neke šanse, znaš (značajno namiguje i ćk ćk ustima).
- E brajko, ne'š se to tu leba najesti, ta ti voli istopolne.
-Čika Miloje, stvarno ste super što ste mi dali da provozam Vašu novu kosačicu. Imate flajku dedine rakije za ovo.
- Ma nema problema, samo drži pravac i ne penji na trotoar. A deda ti peče rakiju vrh, ponesi lepo litar ko čovek.
- Wow, je l' to novi MacBook Air?
- Aha, stigao mi malopre. Hoćeš da pogledaš?
- Joj, je l' mogu? Ekstra! (uključuje) Mr Jobs, you've done a great job! A, šta kažeš na foru?
- Super. Nego, da mi nabaciš Office 2011 i prekucaš mi one fakture?
- Ma niki problem. (Udaljava se u ekstazi i nešto nerazumljivo mrmlja).
- Do sutra!!
Ono što radiš u očima drugih, dok u sedećem položaju uzimaš dim cigare i srk nekog osveženja.
Nakon deset sati rmbačenja na šljaci, žena dolazi kući, s vrata kuva za petočlanu porodicu, (ne troje dece, već dvoje dece i svekrva iz pakla), sprema kuhinju, skida veš sa žice, svima pegla krpice i pakuje sendviče za sutra, struže kamenac iz ve-ce šolje, pa k'o veli - da oriba i kupatilo, kad se već zaletela. Samo da sedne i da iskulira dva minuta, da završi cigaru koju nije bila stigla da sprži uz jutarnju kafu. I da popije čašicu neke žestine, jebemmumiša.
Baš tada gorepomenuta karakondžula mora da nađe za shodno da svečano prodefiluje kroz dnevnu:"Dušo, kada završiš tu tvoju transcedentnu meditaciju, mogla bi da se zajebeš pa da dohvatiš onaj broš što mi se zavukao pod TA peć, već tri dana te pitam, mislim sve ima svoje granice"...
Merni sistem po difoltu ugrađen u svakog iole homo-sapiensa. Opisno-kvalitativna duž kojom se u razgovoru sa jedinkom/kama od prekoputa rešava svaka nedoumica u vezi sa kakvoćom rendom lično doživljene senzacije, fenomena i sl. Upotrebu iste, pak, još dodatno obogaćuje liberalno dodavanje prideva ispred dodeljene cifre, a prelaženje graničnih broja (keca i desetke; prim.prev.) već spada u standardni vid humora kada je jedan prosečni inteligent u pitanju.
Iskoristite današnji dan za šetnju sa voljenima.
- Uuu, matori, š'o sam vid'o pičku juče, sise joj, fazon, prkose zakonima fizike!
- A kak'a je u faci bila?
- A šaznam...Ok, valjda, ništa specijalno...
- Na skali od 1 do 10...?
- Uf, pa jedna jaka četvorka, zamalo petica...
- Jeb'o bi je....
- Pa, pričaj, draga! Po kezu na tvom licu, izgleda da je sinoć bilo zanimljivo, a, hihihi?
- Ah, draga, bilo je ne-ve-ro-vatno! Prof je pravi dirigent u krevetu, ako me razumeš, hihihi...
- Jaoj, baš ti zavidim! Znači, na skali od 1 do 10 - desetka, a?
- Ma, DVANAESTICA, ako me baš vučeš za jezik, hihihi!...
- Šta je, brate? Što si tako smoren?
- Ma, napravio sam sranje, tebra, 'nači nema mi izlaza...
- Ma, daj, jebote, ne može ništa da bude baš tako strašno...
- Veruj mi da jeste, brate...
- Ok, ok...Sranje na skali od 1 do 10?
- Rekla mi Kaća sinoć da je trudna...
- Pa, dobro, bre, rešiće to ona već nekako, hehe...
- ...dok sam ulazio u kružni tok na Slaviji. Ćaletovim kolima.
- U, brate, pa za to ne nema skala! Ae, javi kad je sahrana...
Putovanje iz branše političke naučne fantastike. Ne, nisu smislili nikakvu vremensku mašinu, naslov se obećava svako malo pred izbore, sa ciljem zauzdavanja raje prilikom izvođenja kružnog pokreta prstima i plajvazom po glasačkom listiću. Bauk čekanja u redu za jučerašnji leba i nabavljanja benzina od lika sa ćoška, direkt iz kanistera. Ova žvaka se vadi iz fascikle “u slučaju izbora” i stavlja u etar sa ciljem izazivanja “ma, ćuti, sad je još do jaja” – reakcije.
E sad, pošto je metod već poveće izraubovan, upotrebljivan k’o space button na prosečnoj tastaturi, a njegova gutačka masa počela da pokazuje znake telesne istrošenosti, postavlja se pitanje da li će još jednom poentirati ili će se, po prvi put izazvati kontraefekat.
2002. “Ako glasate z’one, čekaju vas… Devedesete!”
Elegantno popunjena ex studentkinja sa demonstrantskim stažom iz 1996te: “Ju, Božemesačuvaj! Pa ponovo u redove, ponovo sranja na ulici, opet na proteste, e pa ne bi to izdražala još jednom, pa ne znam šta da je”
2008 “Dragi građani, ako glasate za putnike kroz vreme, putovaćete kroz vreme, pravo u pizdu materinu, tj. u de.. kako se ono kaže?De… da, da, ve-de – se- te!!!”
Ex studentkinja, devedesetšestašica, ne tako elegantnih dimenzija: „Jao, pu pu, daleko bilo, de još to da me snađe, pa jedan život imam jebote!“2012
„Smeši vam se 1993. dragi potencijalno neposlušni glasači... Znate u kom slučaju“
„Devedesettreća... Ni kilogram viška, pritisak 120 sa 80, nikakve lekove pila, izgledalo da ove odvratne bore nikada neću imati, frajeri ko na tacni....ahhh“
Uređaj konstruisan i pravljen po čuvenom Marfijevom zakonu.
Kad je najpotrebniji-on zakaže, a kada vam uopšte nije potreban-radi kao singerica.
Događaj iz primjera je autentičan.
(Štampanje seminarskog rada;40 minuta prije izlaganja)
a: Brate, život mi spašavaš, oni u "Copy centru" kreče, mislio sam kod njih štampati, jbg, izvini za cimanje.
b: Ništa, bratac, tu sam uvijek da pomognem.("Štampanje";36 minuta prije izlaganja)
a: ŠTA, NEMA FARBE!?
b: Nema šanse, juče sam stavio novi toner.Izvadiću ga pa staviti ponovo, možda su samo kontakti...(Nakon vađenja i ponovnog vraćanja tonera;32 minuta prije izlaganja)
b: Ah, sad bi trebao raditi.
a: Ajde, luče moje, obraduj me. MA NEMOJ ME JEBAT'! KAKAV PEJPR DŽEM?
b: Zapeo papir oko tonera.Pusti meni, mora se skinuti onaj poklopac odozgo....(Povađeni papiri, sve vraćeno na mjesto;23 minuta prije izlaganja)
a: E sad ako ne uspije bacam ga kroz prozor!
b: Ma radi 100%, eto vidiš.
a: Ma super, još samo 15 stra...MA MAMICU TI JAPANSKU KOJI TI JE SAD MOJ?
b: Nije ništa, šta se brecaš, opet je toner izgubio kontakte 100%!
a: SLUŠAJ, AKO TO SRANJE ZA 5 MINUTA NE ODŠTAMPA MOJ SEMINARSKI, LETITE I TI I TO GOVNO KROZ PROZOR!!!
b: Opušteno, koji ti je...(6 minuta prije izlaganja jedan štampač marke SAMSUNG je napustio prostoriju...)
Cuvena americka kantautorka,jedna od znacajnijih aktivista antiratnog pokreta '60 i vlasnica,jednog od najlepsih glasova ikada zabelezenih na nekom mediju.
Pevala je sa Bob Dilanom,Bob Sigerom i ostalim velikim pevacima i tog doba,ucestvovala je na Vudstoku,gde je njen nastup bio jedan od zapazenijih....
Zbog antiratnih aktivnosti ,nekoliko puta je i hapsena.
Kada nastupa,nastupa iskljucivo sa gitarom,veoma cesto bez bilo kakvog prateceg benda....samo gitara i neverovatan glas
(Oni koji nisu do sada culi za nju,neka pogledaju video)Diamond and rust
Well, I'll be damned
Here comes your ghost again
But that's not unusual
It's just that the moon is full
And you happened to call
And here I sit
Hand on the telephone
Hearing a voice I'd known
A couple of light years ago
Heading straight for a fallAs I remember your eyes
Were bluer than robin's eggs
My poetry was lousy you said
Where are you calling from?
A booth in the Midwest
Ten years ago I bought you some cufflinks
You brought me something
We both know what memories can bring
They bring diamonds and rustWell, you burst on the scene, already a legend
The unwashed phenomenon
The original vagabond
You strayed into my arms
And there you stayed
Temporarily lost at sea
The Madonna was yours for free
Yes, the girl on the half-shell
Could keep you unharmedNow I see you standing with brown leaves falling around
And snow in your hair
Now you're smiling out the window of that crummy hotel
Over Washington Square
Our breath comes out white clouds
Mingles and hangs in the air
Speaking strictly for me
We both could have died then and thereNow you're telling me you're not nostalgic
Then give me another word for it
You who are so good with words
And at keeping things vague
'Cause I need some of that vagueness now
It's all come back too clearly
Yes, I once loved you dearly
And if you're offering me diamonds and rust
I've already paid
Postavljanje slike iz bujne mladosti stogodišnjem preminulom jer verovatno, na prošloj slikanoj, dvadeset pet godina pre smrti, nije baš lepo ispao.
Prometna gradska ulica, baka pingvin hodom vuče dva cegera sa pijace. Staje ispred table "IN MEMORIAM" da odmori staračke noge i vidi usput ko je napravio akaunt. Pogled joj privlači crno bela slika devojke pravilnih crta lica, duge kose i krupnih plavih očiju. Već je preplavljuje osećaj neizmerne tuge i sažaljenje, već razvija scenario po kome priča svojoj komšinici uz ratluk i kafu sa puno patetike kako je neka mlada devojka preminula, kad ono nemirne staračke oči odvukoše pogled na petokraku koja stoji na mestu gde bi trebao biti krst. Iskolačuje svoje oči zakrvavljene beočanje i sriče tekst "Pre-minula posle duge i teške bolesti u de-ve-de-set-tre-ćoj godini života"
-Jao lebac ti se ogadio da ti se ogadio, šta stavljate ove slike iz okupacije, da se preturi čovek! Ja bi Svetog Petra u dupe cunula da živim ovol'ko!
Jadanje seljaka kad rano ujutru dođe na njivu i vidi da mu je komšija spalio svu pšenicu.
Mića Šraf: On će meni da preore među, preorem mu grob lopovski!
Žika Sajla: Šta je bre Mićo, sabajle se dereš ko magarac?!
Mića Šraf: More jebem li mu majku banditsku, ima da ga ubijem ašovom i da ga zakopam u septičku jamu!
Žika Sajla: Dobro bre Mićo, tolke godine se poznajete i sad da se pobijete za ar placa. Tu bre ni kokoška ne mož se posere ljucki, a ti oćeš da dižeš bunu. Sedi bre i popij jedno ladno.
Joca Malboro: Mićo sve sam te čuo, jebem te u dupe debelo! Teo sam didem do opštinu da sredimo stvar, al sad ćeš moj kurac da središ. Ako čujem da si upalio traktor, ima bre momentalno sve da ve zapalim!
Mića Šraf: Dođi bre đubre švapsko, ima da te razbacam po livadu ko stajsko đubre, jebem li ti seme i pleme!
Žika Sajla: More nosite se obojica, odo ja pred zadrugu da popijem pivo.
Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).
Evo o čemu se zapravo radi.
Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...
Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...
Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...
Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)
:)
Program za popunjavanje punog radnog vremena svake televizije.
- A danas nešto što moja djeca prosto obožavaju! To je apsolutno pre-di-vno! Somalijsko Svazilendski hibrid guske i gokua!
- Za ovo remek - dijelo kulinarstva nam je potrebnan gore pomenuti hibrid, i još jedan goku, u slučaju da vam ovaj ispa'ne, 3/4 lista maslačka, pola jetre nekog Srbina, jer alkohol nudi poseban šmek, 20 grama mrva sa jednog prosječnog poda, i surdulički kajmak.
- Hibrid propržiti na jetri, a za to vrijeme, napravite salatu od maslačka i surduličkog kajmaka. Mrve baciti u kantu, higijena mora da bude na nivou.
(Posle 20 minuta)
- Prosto ne-ve-ro-va-tno!
- Ovaj specijalitet servirajte na tanjiru, jer šerpa ne može stati u vaša usta. Preporučujem vam jelo bez kašike i viljuške da goku nebi izgubio svoje moći, jer metal utiče na njegovo magnetno polje, srkanje daje neverovatan osjećaj snaga i nadmoćnosti. Servirati uz poznato Palilulačko vino.
Hvala vam što ste bili uz nas, sutra Čupakabra servirana u konjskom testisu.
Jedini klub u gradu u kome se okuplja ženska čeljad sa sela, muškarci su uglavnom po seoskim kafanama, ovaj klub radi samo petkom i subotom kada se seoskoj ženskadiji ukaže prilika da napuste okrilje svoga doma, koji je udaljen od grada oko deset kilometara, a nekima se čak i posreći da veče provedu kod nekog gradskog mužijaka u stanu. Ovakvi mužijaci su veoma retki, tj. ovi klubovi su im poslednja opcija ukoliko ne pronadju svoj plen za veče.
Ulaziš u klub sa poslednjom nadom da ćeš nešto pojebati večeras, za šankom vidiš curu pristojnih oblina kako pije sokić i u tom trenutku gleda u tebe. Odmeravaš joj butinu i odlučuješ da joj pridješ, ne sluteći da je pre dva sata brisala kravlju balegu sa štikle.
-ćao mače ja sam Mirko, a ti si?
Ona: Borika, drago mi je.
-ovaaaj a šta piješ?
Ona: neki sladak sokić što košta šeset dinara (pije ostatak na eks)
-ti baš voliš slatko, ja imam dosta kući i to besplatno
Ona: ma jok ne volim ja baš slatko nego sam malopre jela neku pitu s krompir, bila je mlogo slana
- a izvini odakle si ti?
Ona: ja sam iz Svrljig, (prilazi neka cura) ooo a evo je i moja drugarica Zorana aj da ve upoznam
- evo, evo samo da odem do toaleta
Bežiš što dalje od njih dve, izlaziš iz kluba i miriš se sa činjenicom da ćeš sa ortacima da cepaš igrice celo veče.
Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.
Rođak: Doktore samo da vas pitam, on je znači dobio moždani, i malo ako ga drmnemo krvni sud kvrcne i nemamo ga, molim ve spasite ga, ja znam da ima 90 godina al on mi je ko sin, nisam se zenio, on je uvijek bio zdrav.
Doktor:sestro, slušajte ovaj đuvegija što leži na kolicima još je živ, interno je do krova puno, nemam ga đe drmni ga malo dok ga budeš gurala, ako preživi slučajno ispred urgentnog mu daj prazine, nek se umrtvi, pa kad ga sarane nek se prevrće bozeme oprosti.
Sestra:znam doktore al tu mu je ovaj.
Doktor:dobro, ti prvo proguraj, pa ga naglo okreni, reci uh ne valja glava naopako da se okreće, aj jebo te ja, žurim kući sin mi se skinuo pa pravim proslavu.
Sestra:zajebavaš ne puca se više?
Doktor:kamo sreće, ne, skinuo se sa neta pa ono računam korak po korak uspjeće.
Sestra:doktore pazi, ne okreći glavu.
Rođak:Okreni je pizdo, znaš da ne valja sa leđa da pucam, po običaju.
*NAPOMENA: Defka je jebeno duga, koga je smor da cita, neka barem procita primere. Neko mora da zna za moju nesrecu i zalos'.
_______________________________________________________________________
Bolje ces proci u paklu, nego ovde. Ako si, ne daj Boze, bolestan-bolje odmah da umres.
Vazi samo za pacijente. Opasno po mentalno zdravlje. Izaziva retardaciju, poviseni krvni pritisak i traume.
Zdravstvo u Srbiji je propalo. To je cinjenica.
Jos ako se radi o drzavnim bolnicama...
Zato sto tebi ili tvojima savrseno puca kurac da platite 2000 dinara ultrazvuk kod privatnika ili da uopste idete kod privatnog lekara.
Eh, sad. Kad je najgori trenutak u zivotu, boles' zakuca na vrata.
I onda naravno moras da ides u bolnicu.
Sve pocinje tako sto moras da zakazes. Dakle, zoves telefonom. Javi ti se neka napucana medicinska sestra i onda pocinje nerviranje. Ja ne znam da li ona to iz zlobe i pakosti ili samo zato sto je glupa, ali mora da ti zagorca i ta 2 minuta zivota i od tebe napravi debila.
Dobro-zakazao si.
Ustajes rano, i onda se truskas nekim kolima ili busom (neki imaju srece pa idu peske, jer im je blizu, ali cesto su bas one bolnice koje su nam potrebne u drugom gradu) i dolazis u tu, dragu nam drzavnu instituciju.
Vrlo cesto se desava da su hodnici poput lavirinata, i onda pocinje i misaona igra.
Eh, sad. Ako si tunjav covek-neces se snaci.
Dolazis na salter. Medicinska sestra turpija nokte od 20 cm, zvace zvaku ili prica preko mobilnog telefona. Obavezno kucka recepte samo jednim prsticem (na kome se nalazi 2.5 kila zlata) i pokusava da te ignorise.
I onda ide ono: "Sacekajte, vidite valjda red." "A gde vam je ovaj formular?" "Sto niste doneli da vam overimo?"
Pa te posalje u picku lepu materinu, jer glupaca ne zna sta je levo, a sta desno.
I onda dolazis pred vrata sobe u kojoj se obavlja pregled.
Naravno, dosao si ranije, uredno, lepo, na vreme.
A cekaonica puna!
I tu je milion baba i deda (koji najcesce smrde i podsecaju na mesavinu ukiseljenih miski, belog luka i poljskog ve-ce-a).
I naravno, zauzeli su sva mesta.
Ako se nekako i uglavis, pocinje najgori deo svega.
Babe i dede pocinju da raspredaju zivotne price.
A medicinske sestre se setkaju hodnikom u stiklama (obavezno), isfenirane, nafrakane, onako zamisljeno, boli ih kurac za sve ove sto cekaju.
I onda raja hoce da digne bunu protiv onih koji idu preko reda.
I tako si zarobljen u smrdljivoj cekaonici, sa neopisivom zeljom da sebi skratis muke i uletis u laboratoriju, otmes im bilo sta ostro i sam sebi raseces utrobu i operises se, a kasnije obesis na prvo drvo na koje naidjes...
Dobijes nagon, cak, i da postanes revolucionar koji ce spreciti sve ovo.
I da, psujes sve po spisku.
Jer, avaj, toliko su nekulturni, bezobrazni, neprofesionalni...
I vec pocinjes da skupljas pare za privatnika.
Ulazis u ordinaciju i obavezno pruzas doktorima viski ili bombonjeru ili kafu.
Da im se nadje.
Cesto se desi da ima doktora koji su mnogo bolji od medicinskih sestara (nisu toliko napucani), pa ti se posreci i lepo ti sve zavrsi i sredi.
Kad napokon sve zavrsis, istrcis iz bolnice, srecan sto si danas uspeo da se iskontrolises i sprecio masovna ubistva.
I naravno, i dalje psujes.
Najbolji deo svega toga je sto se na kraju pocastis burekom i jogurtom (ili pivom,ako ne pijes lekove).
U cekaonici (oko mene 28 baba i deda)
-*LE DEDA SMARAC 1: Ja sam otis'o jos '95 odavde, tad bilo najteze da se zaradi...
-*LE DEDA SMARAC 2: Onaj moj unuk, picka mu materina retardirana, ne zna ni sekiru da podigne, a kamoli traktor d' upali...
-*LE DEDA SMARAC 3 : Pa jebem mu Boga blesavog. Treba d' idem kuci da jedem,pao mi secer. Kad ce vise da me prozove. Bezobrazluk...
-*LE BABA SMARAC (javlja se na neku tarabu) : Sine, evo me u bolnici, jes' boli me noga, jes' uzela sam 'leba. 'Si ucio sine nesto? Nisi?! Pa sto,bre? A jebem ga, opet mora da odvaljujem dasku od ormara da te bijem po ledja...
-*LE BABA SMARAC 2: Ja sam lepo na vreme zakazala, i dosla ranije, i koj' sad kurac ova usla pre mene. Sad cu da im uletim tamo, sve cu da im kazem.
(meni) : Je l' znas ti mog sina Radeta sto radi u policiji? Visok,crn,kratku kosu ima. Znas sigurno. Sve ce da ih po'apsi za korupciju i lopovluk, mamu im...-*LE BABA SMARAC 3 : Ja sam danas trebala da kupim 30 kila sljive, 28 kila smokve, i 25 kila kajsije da pravim dzema i slatko. Al' ova zena sto treba da mi proda ce d' ode. To sve zato sto ova govna tamo idu na pauzu, dudlaju cigare, jebu se... Krv ti jebem poganu...
_______________________________________________________________-JA (nekom dedi pored mene, koji vadi telefon): Izvinite, mozete da mi kazete koliko je sati ?
*LE DEDA (meni): Jeste ovo je NOKIA C3. Kupio ja u Paracin'. Na pretplatu u Telenoru , znas...
-JA : Dobro, deko. A koliko je sati ?
*LE DEDA : Na pretplatu, nema deda da kupuje za kes. I tako mi mesecna rata 1404 dinara. Na dve godine ga otplacujem...A penzija mala...
-JA (okrecem se prema babi do mene) : Izvinite, znate mozda koliko je sati ?
*LE BABA : Jaoj, sine. Ne cujem te.
Ja : Sati... Koliko je? (objasnjavam rukama)
*LE BABA: Ma imam 3 sina i 1 cerku. To sve neradnici. Za sve se u zivotu ja mucim da im pruzim. A unukici sto sam kupila lepu trenerku, roze, sa barbike...
JA - (ustajem i idem napolje da se izduvam malo inace ce da bude masakr)
Proces koji bi svaki zaljubljenik u najvažniju sporednu stvar na svetu rado zamenio za Sizifovo kotrljanje kamena uz brdo ili obred inicijacije u pojedinim afričkim plemenima pri kome stariji članovi novajliji bodu jezik štapovima od trske dok ne prokrvari...nije stvar u tome što treba odgovarati na pitanja,već u tome što lepšu polovinu odgovori,u suštini,uopšte ne zanimaju i što će ih zaboraviti čim na poluvremenu prebace na Fešn TV.Ako je u pitanju neka važnija tekma za koju ste se skupili sa drugarima,doživljaj se nepovratno gubi prisustvom prosečne pripadnice ženskog pola,a nivo besa može porasti do neslućenih razmera.
Jedan sat pre finala Lige šampiona - kupuje se pivo,čips,kokice,sve po propisu.Uzbuđenje raste,padaju prognoze,ortaci se naježeni spremaju za spektakularan meč.
Deset minuta pre početka,natočene prve čaše piva,ispaljeni arsenali psovki ka iritantnom Strajniću,čeka se uključenje Stojanovića sa lica mesta,njegov uvod koji bi trajao celo prvo poluvreme,da je to moguće,sprema se novi arsenal psovki upućen njemu.U međuvremenu,u kuhinji se pokvarila slika,pa deda dolazi da prati utakmicu sa omladinom,uz prosipanje mudrosti.Nema veze,ispoštovaćemo starinu.
Čuje se ton "Excuse me,boss,you've got a text message" - stiže poruka "Ljubavi,Tamara se razbolela,Aleksandra ide sa dečkom na klackanje,a Ceca ima ispit za dva dana,pa ne izlazi.Jel'mogu kod tebe da gledam utakmicu,neću da smetam" :-)
Ne biste da ispadnete papuča,ali ako kažete ne,sledeća tri meseca će biti lakše ući u Fort Noks nego u vašu izabranicu,pa zato odgovarate "Ajde"
Niste još ni dosipali pivo ortacima,a ona već zvoni...prvo što vam prolazi kroz glavu je "Što se tako ne spremaš i za izlazak sa mnom,nego čekam po tri sata,ko da idemo na dodelu Oskara"
Ona ulazi u sobu - ortaci te prostreljuju besnim pogledima,u fazonu "Wtf",a deda se smeška što si švaler na njega...
I počinje...
- Koji su ovi plavi?
- Za koga mi navijamo?
- Koji su naši?
- Je l'igra Bekam/Kaka/Kristijano Ronaldo?
- Ko je onaj lepi?
- Šta je to ofsajd? (ko ovo uspe da objasni u roku od jedne utakmice,svaka mu čast)
- Zašto se ovoliko biju?
- Šta će ovom sudiji ova zastavica?
Ton za poruku - neko od iznerviranih ortaka "Papučo jebena,zašto sam ja došao ovde?Teraj je kući,pa da gledamo tekmu"
- A šta to viču navijači?
- Kad se završava utakmica,počinju "Čari" na Foksu?
Deda(besan): Aman,deco,šta vi je,namestite krevet u drugu sobu ak'oćete,bolje da ostado' u kujnu na ono drndavo "Gorenje" od pre trijes'godine...
Stavio je na sebe ili sebi pod ruku dovoljnu količinu oružja da napuni arsenal omanje države trećeg sveta. Spreman da sam otpočne treći svetski rat. Otprilike kao Švarceneger u svojim filmovima iz najplodnijeg "glumačkog" perioda. Jedan od načina da se pošalje poruka "Ne zajebavaj se sa mnom" uglavnom.
- Kuku, lele si ga nama!
- Šta je bilo, Ramadan?
- Dogovorio ja sa jednoga ćoveka da pokupim što imao u dvorište, al’ ona baraba od Avatar otiš’o i sabrao sve pre nego ja dođo’ sa konjće! Onaj ga nije poznao, kaže isto mu izgledamo i sve dao na njega! Koske li mu mrtve!
- Aaaa, to znaći rat! I to rat na favele! Zovi gi svi! Avakari ovamo, majke vi ga Ciganjske! Odma svi da ve vidim ovde! Tako. Brusli, Randu, Džontra, Jamezdin... Svi na broj! Kreće se u rat, odma’ da se naoružate do zubi!
- Al’ šefe, Jamezdin mator, nema zubi...
- To se samo tako kaže, majke ti ga glupe! Uostalom, ima mećku, ona ima zubi!
- Nema, poćupali smo gu zubovi da nas ne iz’ede onomad...
- More, to je ona metnefora, budalo što ne ideš u čkolu! ’Vataj sve pod ruku što može! Imate lanci što ste spremili za reciklažu, to posle da vratite da prodamo, ima neko gvojze što smo uzeli sa gradilište, šipke, uzimaj i kamenice i ciglje i juriš!
- Brusli, ostavi nešto i na nas, uzeo si i tarabu i kamen i poklopac od bure i turio ga k’o štit.
- E, na njega se ugledate, vi’š, on je naoružan do zubi!
Verbalna inicijativa koju baba preuzme čim joj neko(pogotovo unuk) prekorači prag. Star'majka, dosadom pobedjena i samoći prepuštena, pričaće bilo šta onome ko je voljan slušati. Od Tita do Koštunice, preko sarme do ajvara i sve do ljudi koje sagovornik nikada nije ni upoznao ni čuo za njih.
-Evo bako ja stigao, kako si mi ti?
-Dobro si se setio sine da dodješ.
-Pa nisam mogao, fakul..
-E, niko nema vremena za babu izmučenu.
-Nemoj tako pričati ba..
-Nego kako ću, ne mogu drugačije, sve me grlo steže.
-Nisam to misl..
-Jesi ti, blago babi, gladan?
-Nisam bako, sad sam j..
-Ajd sedi, evo pita zeljanica..meka ko duša.
(Sedaš, znaš da ćeš pitu morati pojesti)
-Nego, znaš ti pokojnog Mitra?
-Ne znam baba..
-E njegov unuk juče, ovu prodavnicu orobio.
-Kako ti to znaš?
-To zbog droge, taki mu i ćaća bio, siroti Mitar ko ga nasledi. Znaš ti Mitra?
-Znam baba Mitra, znam..
-Ti si to opet smršao?
-Ma jok, ugoio se par ki..
-To ti je od kole da znaš samo.
-Kako smršao od kole baba?
-Ona svu 'ranu pojede, gledala na televizoru.
-Ma nije bako, kola nema ve..
-Trebao bi ti brkove pustiti znaš.
-Molim?
-Pa brkove, k'o čovek..eto te ko devojčica neka.
-A nisam ko devo..
-RAKIJA!
-Molim?
-Donesi rakiju.
-Neću ja rak..
-Moram dve rakije popiti, oslabi mi cirkulacija
Idem po rakiju
-Ej, kad si na nogama napuni lavor vrućom vodom i posoli, da nokte nabanjam. Nećeš ih moći ovako seći, tvrdi su ko djavo..Dok čekamo da nokti omekšaju, baba priča o Soki, Jovanki, njenom prvom momku i nastavnici biologije. Priču prožima bolestima koje nema, ali će ih tek dobiti. Vrhunac dostiže prepričavanjem poslednje epizode "ljubavi i mržnje". Glava počinje da me boli, a još ni nokte nisam počeo seći...vreme prolazi sporo kao u paklu.
Kvazitehnički termin, germanoidnog porekla reči, koji služi da se napravi neslana šala sa vlasnikom novog vozila. Uglavnom se koristi za ismevanje hvalisavaca koji veličaju svoj novi auto do besvesti, ko da su kupili betmobil ili tako neki unikat. Reč naravno mora da ima germanoliki oblik zato što naši autostručnjaci, poznatiji kao mehaničari, uglavnom i koriste slične reči kojima ostavljaju visok dojam stručnosti i zanatskog umeća pred polupismenim klijentom koji bi samo da naspe gorivo i da zgazi gas do daske. A kad je usluga ko u Nemečke, onda se tako i naplati jelte.
Fabrika Zastava, 70 i neke godine, dolazi ozlojeđeni ponosni vlasnik novog Fiat-a 750, popularno zvanog fićko...
-Dobar dan gospodine, izvolite šta mo...
-Šta ti men' dobar dan, zovi mi poslovođu odma', vi ste men' našli da zajebete i da mi uvalite auto bez jednog dela, ali nisam ja siso vesla, ima Radivoje kliker majke vi ga spopandrljim, 'oću da mi ugradite pod 'itno ovo što fali il' ću da ve tužim kod državu odma'...De mi je moj ferfunken bre, reko men' majstor Žika Gedora da ste mi prodali auto, a ferfunken niste metuli, eve i napiso mi, ferfunken i geberpufna fale i da se pritegne sa cvicanglama a dole da se zakači štrombuksna...De je to mene o'de, kaž ti meni sad?
-Dragi gospodine Radivoje, mi se vama iskreno i duboko izvinjavamo zbog pometnje koja je nastala, ali sa vašim autom kao i sa pet prethodnih koji su došli po majstor Žikinoj dijagnozi je sve u redu...A vašem majstor Žiki možete da poručite da se nosi u tri lepe pizde materine... A ferfunken, bez semeringa, na suvo, ćemo lično u dupe da mu ugradimo, samo kad ga nađemo, i to gratis, pošto je u garantnom roku...
