Old skul izraz za bajs.

Stručan i sposoban, u našoj privrednoj kulturi politički opredeljen, čovek.
Jeste, ovo možeš da saznaš od njegovog prvog rođaka, ili sekretarice koju jebe, ili doušnika među radnicima, ili nekog tamo seljaka kome treba dnevni predmet obožavanja dok ne krenu šabani granda uveče, i njima mamu jebem.

Ta ljudska "veličina" koja je staze uspeha tabala na pršljenovima težaka istovremeno proždiraući sve pred sobom u maniru najkataklizmičnijh jata skakavaca ima moć i ruši zakone fizike stvarajući neraskidive sile u stvarnosti jače od nuklearnih koje na okupu drže njegovo dupe i fotelju koju je zaposeo. Reakcija fuzije guzice sa foteljom u našem privredno - društvenom sistemu se naziva imenovanje, krojeno od budaka, istih onih koje je šašavi narod svojim iksom na papiru turio u skupštinske klupe.

Neraskidiva korelacija i očigledna paralela može da se ustanovi i povuče sa uzgojem jednako smrdljive životinje - svinje. Naime, i direktor i svinja svoje funkcije započinju desetinama kilograma manje. Međutim, dok svinju u datom momentu možeš komotno da zakolješ, nažalost, naš pravni sistem ne dozvoljava da analogne mere primenjujemo na direktore. To stvara mnogo katastrofalnije posledice pošto se dešava reakcija suprotna od imenovanja, a to je razrešenje, pri kojoj se oslobađa znatna količina energije, te dolazi do eksplozije, i od preduzeća, u kojem je direktor sticao stan u Monte Karlu i plac u centru grada, ne ostane obično ništa. Zapravo, ostanu, gladna usta radnika i sekretarica direktorovog kurca neizdovoljena.

Elem, životinja, koja rukovodi preduzećem, besprekorno lepo obučena, obrnuto proporcionalno stepenu opšte kulture i poštovanja, na posao dolazi kad hoće, kući ide kad hoće, jede firmine pare, i u restoranu i u džepu. Radnicima ne daje, dok istovremeno reprezentaciju vrši na vašaru pod šatorom u društvu pevača Baje. Dnevnice piše i kad ide na letovanje, a firmina kola vozi retard koga je svojoj ženi napravio. I dok mu dugmad na košulji predstavljaju pretnju bezbednosti prisutnih on i dalje svakodnevno nastavlja sa tradicionalnim direktorskim običajem - red ćevapa. red jagnjetine, red svinjetine - red je red. I opet, po nesreći, nikad ne doživiš da vidiš da je direktorova žena dobila od preduzeća pomoć za dizanje spomenika mužu nego najebe portir, čistačica ili neki drugi radnik koji se nalazi na margini sveske u kojoj je društvo ispisalo statuse ljudi. Direktore, dabogda ti se kurac dig'o na maminoj sar'ani, a pošto znam da te i to nije sramota, jebem ti sestru na Božić ujutro kad je najmrsnija.

Uglavnom to radi osoba koja ima toliku averziju prema parama da bi ih najradije bacila. Da bi se oslobodila neprijatnog osecaja koji se stvara pri samom osecaju da ima pare ona ih trosi do kraja istog trenutka. Mrzi stednju i osobe koje stede. Obozava racune za telefon, struju i vodu i prvo to placa samo da se otarasi para.

Idiom, koji i pored fonetske sličnosti, nema nikakve veze sa prostaklukom i ljaksicizmom, nego opisuje stabilnu, normalnu, prizemnu i skromnu osobu. On dobro zna šta može i koliko može, nije preterano ambiciozan, niti nabeđen, blago mu trne ćuna za sve, a sa druge strane ima dodir sa realnošću, jer čvrsto stoji na zemlji i uspravljen gleda životu u oči. Kakav je u komunikaciji, takav je u svim aspektima života: direktan i neposredan, ponekad osirov i prek, ali uvek pravičan i iskren.

Duševan čovek, veseljak i umereni hedonista, sa smislom za meru, smislom za humor, na svoj i na tuđi račun. Domaćin, porodičan čovek, spreman da se žrtvuje za svoje prijatelje i porodicu, posveti borbi za ideale, a u današnje vreme mukom zabavljen obezbeđivanjem suve egzistencije, jer je pošten način uvek teži put, put kojim kod nas jedino idu zanesenjaci-sanjari i dobroćudne poštenjačine, zbirno prozvani imenom "budala" od strane moralnih mizerija nakoćenih u žabokrečini sunovrata moralnih i ljudskih vrednosti. Nekada veoma čest tip čoveka sa naših prostora, ali danas u doba gde statistički na 10 ljudi dolazi 4 gladna čoveka, 2 radnika težaka, 1 beogradski organizator gej parade i 3 menadžera, vrsta koja izumire poput belog međeda, jer prost čo'ek ne da ne zna da se lakta po novokomponovanim pravilima kapitalizma, nego on to ne radi čisto iz džentlmenskog razloga: to mu je ispod časti. Vođen srpskim inatom, a sa moralnim vrednostima usađenim porodičnim vaspitanjem, radije će umreti gladan, ali uspravljen, ponosan i neokaljan, jer ipak postoji nešto važnije od punog stomaka.

Da, vrsta prostih ljudi izumire nezapamćenim tempom, jer se ne može efikasno lagati izražavajući se lakonski sa pešest reči kao što prost čo'ek radi, nego kurtoazno, evropejski, slatkorečivo u maniru ljupkoglagoljivih menadžera, srpskih političara, velegradskih korporativnih devojčica. Sitnim vezom gramatički pravilnih, kitnjastih reči, i lažnih obećanja zamađijati žgadiju, koja je, eto, dovoljno tupava i kratkovida da prostog čo'eka nazove seljačinom, a šarlatane i moralne mizerije gospodom. Jebeš ga, žgadija je oduvek bila teški mazohista - prvo dopusti nekom da je uzjaše, kulturno izjebe, pa onda lepo kuka i daje priloge u crkvu za bolje sutra. PU!

Kada se neko toliko ulizuje i moli kad mu treba neka usluga,da ga je teško odbiti. U stanju je da od najhladnijih osoba izvuče milost.

Svaka devojka ga je imala. Samo to neće da prizna, strepeći od puritanskih normi koje nažalost još postoje u okruženju.

Zgodna je to šema, kada se malo bolje razmisli. Svako ko je gledao "Frends vid benefits", zna o čemu pričam. Naročito ako je u pitanju poveliki benefit (polni organ). Nemaš dečka? Pa? Umesto da pristaješ da ti tek upoznati nesvršeni student tehnike bunari po telu, malo pošto je u Men's Health (to je onaj njihov "časopis") video lokaciju G-tačke ili da juriš Duracell (koje su preskupe, odmah da kažem, sto dinara komad, mada ima i fora sa adapterom) za starog dobrog dilda, tu je ortak. On zna šta da radi, a ako ne zna, ne plaši se da pita. On će ti posle intimnog druženja skuvati kačamak i pročitati odlomak omiljene knjige. Možete posle da pogledate seriju ili odigrate mice, totalno kežual.

Ortaku za kres ne smeta ako nisi baš tip-top izdepilirana, ne mari za domaćinke. On želi da drugarski pomogne da nesnosni svrab koji se širi jugom mine i to je sve. Kao što bi ti pomogao da poneseš kofer ili da se otpuši sifon u kujni.

Malo se komplikuje ako ortak stekne pravu devojku, a vas dve niste baš raspoložene za trojku (oni, muškarci, uvek jesu), ali će pravi drug uvek organizovati raspored tako da kao ortakinja dobiješ svoj vremenski slot.

Naravno, posle svega ostajete ortaci. Potpuno suprotno od stihova onog mrčajevskog čobana. Znači: "Bili smo drugovi, pa ljubav probali, a sad i jedno i drugo".

I ortaci umeju isto da budu uvrnuti (udareni mokrom čarapom), pa treba imati razumevanja i za njihove potrebe. Koliko je to moguće.

Zvučni talas, visoke frekvencije, koji se prostire u svim ravnima referentnog sistema posmatrača. Jačina zvuka varira od blago nepodnošljvog do isticanja krvi iz uva.
Što je veća frekvencija i ugaoni pomeraj glave oscilatora to je i emitovanje efikasnije. Ako prijemnik-roditelj nije u ravnoteži i stoji normalno na pravac prostiranja, pojava rezonancije je neminovna. U zavisnosti od specifičnog otpora prijemnika i električnoj provodljivosti nerava zavisiće i vreme oporavka sistema.

Horor u noći. Sablasno po okolinu. Uštip za srce i levo plućno krilo. Bič u kori velikog mozga. Smrt za čekić, sloboda za nakovanj i uzengiju.

Šta ga izaziva? Pa, dokaza nema a mišljenja je mnogo. I jesu i nisu u pravu. Može a i ne mora da bude. Čak ni oni decxaci sa Masačusetsa, koji ga šiljkaju po ceo dan i primaju velike plate, oni nisu znali ni kako da ga definišu ili uporede sa nečim. A kamoli šta ga uzrokuje.
Dečiji psixolozi kažu da je vapaj za pažnjom ili nasleđen temperament jednog od roditelja... patronažna, dete želi kontakt a i mogli ste da se pretrgnete malo za one kapi... pedijatri, to je normalno, muče ih grčići... tašte, nisi stavio beli luk i nož ispod jastuka, oprem zete... moja baba, sinko,ako je nahranjeno, okupano, onda su živci...
Naravno, svaka tvrdnja je dokazana primerom iz komšiluka, rodbine, dalje tetke itd...

Rariteti od roditelja i znanstvenici nemuštog jezika imaju ceo šifrarnik plača poređan po talasnim dužinama i boji zvuka ali ih niko ne koristi... kažu, nelogično i bezveze.

Omiljena vrsta dijete kod Srba

Sto godina gladnoće
razmazane na državni hleb a ne onaj simid
neš džem od šljive oš samo od kajsije a? a? a?
a tain? a so? a kora od drveta?
a predratna pekara što držao Trajko Gavrilović?
pa posle
mast i aleva - jebite se srednja generacijo al ajd nek vam bude to ste jeli od kuće do škole listajući erotske časopise, brda, reke i jezera
pa onda
je li sav lebac tvoj - tri dinara - bem ti lebac i bez lebac -
a ne vređaj leb nikad i dan danas po neka žena kaže: bože me prosti greota da se kaže al ovaj leba kakav je ni za šta: da ga udrobim pa da dam srnićima i žabićima
a ta žena profesorka neka bila veleučena al živi strah da ne uvrediš to
sunce u malom

Mada, ipak, bez obzira na sve ima i druga strana, treba dići ruku ko Neo i reći stop, izvršiti smenu i postaviti proju kao simbol svesrpstva i nove kaledonije: leb je gnjecav često ko smonica i srpski karakter: stumbanfirer: molim vas recite srbima da ne dolaze više da prijavljuju jedni druge seru svi ko foke - pune su fioke potkazivača i potkazanih -
isti kazan, isti kurac -
a proja, proja je istrajna, onaj bolji deo zajedničkog karkatera, izmrvi se al istrajna i takva zapne u grlu osvajaču pa od Ralje nema dalje! - Pendula pljusnu u blato - zinat - zvezde su oči ratnika - sa očima, izvan, svakog zla.
Proja pročisti pa seremo redovno i gde treba a ne na drugim mestima neredovno, često, i gde ne treba,
netransparentno na kraju krajeva.
Pa zar i On kao esencija srpstva odrekavši se leba tek i uzevši belog čoveka sa severa ne posta Onaj koji jeste?
I raba njegova često mu proju spremaše i ruke sve ispeče po rerni jer nevešta beše isprva al posle sve slađe i slađe kusaše.

Dakle, mora se menjati svest ljudi - poručuje nutricionista Slovenac peder Andrijo Mariborč komesar za pitanja jugozapadnog Balkana
Da, ali ne tako kako ti misliš govno jedno oslonimo se na sopstvene snage - glasajte za malu stranku srpsku porodičnih ljudi: parada ponosa je za mene kad ustanem ujutru a deca moja i deca moje dece i njihova deca i deca mojih komšija idu u školu zajedno a ptice cvrkuću
i jedu mrvice proje

Fraza koja se koristi za vrijeme jela, a izgovara je najveća izjelica za stolom.
Obično ostane koji komad na kraju, najčešće komad mesa jer za to se isplati borit; i ti da ne ispadneš krme koristiš eufemizam žrtvovanje kako bi prikrio svoju proždrljivost, a usto impliciraš da se ne baca hrana jer je tobože dosta gladnih u svijetu o kojima ti vodiš računa.

Neobični načini na koje pojedini roditelji pokušavaju da vaspitaju svoju decu, znajući da klinci a i odrasli žude najviše da probaju baš ono što je zabranjeno. Ove metode su ponekad uspešne, nekad nisu, a ponekad su i drastične i zabrinjavajuće..

Pravilo komunikacije sa državnim službenicima.

Pita nastala slaganjem kora koja moze ali i ne mora da ima fil unutra. Legendarni pekarski proizvod za koji mladje generacije ne mare.

Naslednik licemerja, mnogo ozbiljnija delatnost jer je potencijalni licemer nekad bar mogao da se pozove na onu 'daleko od očiju - daleko mu lepa kuća'. Danas, u vreme ekstremno lake dostupnosti informacija svako od nas je pomalo licemer a titula licimura rezervisana je za one najbezočnije, one koje bi u neka davna vremena zavezali za stožinu na najbližem gumnu i gađali prasećim govnima.

Mera.

Kako vreme sve više leti, Ana Bakuta, pardon, Bekuta, izgleda sve mlađe i mlađe od silnih zatezanja i operacija koji, ruku na srce, imaju kakav - takav značaj. E, sad, da li našoj estradnoj umetnici teško pada suočavanje sa realnošću i prihvatanje činjenice da je ona sada baka, a ne tamo neka kurva, da ne kažem starleta, ne znamo.

Sigurno je da Anica odlaže njenu starost već dugi niz godina, pa je zbog toga nastala ova duhovita pošalica koja jasno ukazuje na neki vid odlaganja nekih radnji.

Prica koju matorci vrte svako jutro, svako vece, svaki bozji dan kao opravdanje da izbegnu finansiranje potreba svojih potomaka.

Nešto strašno, neljudski, ljigavo, zastrašujuće. Ne zna se da li su to vampiri, vanzemaljci, krvoločne bradonje, veštice, vukodlaci ili neke nemoralne radnje. Prema babinoj priči, to je uvek ono što sanjaš kada uveče kasno jedeš. Što kasnije jedeš, pogotovo nešto slatko, sanjaćeš strašne pojave čiji je generički pojam, karakondžule.

reklame koje uvek počinju sa"kako ćete danas kupovati-kupovaćete iz vaše fotelje"(a šta ako ja sedim na stolici?).reklama za samo jedan proizvod(što je u većini slučajeva neko govno)može da traje i po 500 godina(u najboljem slučaju),a često se i ponavljaju scene sa početka jedno 8-9 puta.

Redovna rečenica najveće izjelice u kući nakon svakog obroka. Koliko god hrane da se servira i šta god da je upitanju, njemu je malo. Rupa bez dna. Taj jede k'o sirotinja na zadušnice. Može uvek i može sve. Samo da se jede.