Kad ti devojka(zena) postavi ovo pitanje u prvih nekoliko meseci zajednickog zivota znaci:
-brinem za tebe, kazi ako jesi da ti spremim nesto, ja sam super domacica
Kad ti postavi nakon tih nekoliko meseci znaci:
-ja sam gladna

Vrijeme štednje-najgori dio mjeseca.Gotovo sve pare sto su stari poslali su otišle,sto je najgore,ni on sam ne zna gdje.Dani se vuku sporo kao gladna godina...I sto je još problem-nekad fraza "kraj mjeseca" nekad moze da se odnosi i na citav mjesec...

Lupanje brojeva da bi se privukla pažnja gledalaca. Naravno misli se na reklame tipa humanitarnog rada i sl. . U ovakvim reklamama statistika može da bude toliko glupo izmišljena da bi se i "gladna deca iz Ruande" smejala kad bi videla kakvo im je stanje napravljeno kod nas u medijima i koliko ustvari oni pokradu za sebe...

Vrlo, vrlo proždrljiva osoba. Smatala bi sve što ima na tanjiru, a zatim i tanjir, pa bi otišla do fioke s noževima i viljuškama, da se zasladi, ako nema ništa drugo. Ako se zatekneš blizu nje kada je gladna, zapamti: Požudni pogled koji baca na tebe nije poziv na opštenje. Ona želi da te pojede, i želi to odmah.

Multi-praktičana fraza. Može se upotrijebiti da se da do znaja da je nešto vruće, pri spuštanju na zemlju nervoznog ortaka i u prisustvu gladne godine.
U ekstremnim slučajevima koristi se kad nekome dođe vrijeme.

Najbolje sredstvo za dokazivanje Pavlovljevog refleksa kod ljudi. Čim se oseti dim cigareta u dnevnoj sobi, čak i nepušačima ume da bude drag, jer asocira na goste, a samim tim i gomilu hrane. Žrtva uglavom dolazi gladna iz škole ili sa posla, uputi se ka frižideru i razočara se. U stvari je na kafi bila komšinica koja purnja kao Turčin.

Komentar koji se otme kad vidimo da neko nešto radi po nenormalno veikoj vrućini. Kao da je od životnog značaja pa mora istog trenutka da se završi. Pa nije Nemac u Ralji majka mu stara. Al šta će, to mu je životni poziv, deca su gladna i leti i zimi.

Izraz koji će mnogima biti poznatiji u obliku „kruha i jezika“. U neka prošla vremena (nažalost ima toga i danas) kada u lošije stojećim kućama često nije bilo dovoljno hrane za mnogobrojna gladna usta, bio je to čest odgovor na pitanje: A što ćemo danas jesti?

Kruva i vonja čini se još teži, da ne kažem tužniji izraz. Čula sam ga u filmu „Servantes iz Maloga Mista“

Najesti se ili bolje, preždrati se. Halapljivo trpati u sebe do iznemoglosti. Obično se izraz uzima za škrtu osobu koja uvek prvo zadovolji svoje potrebe, jer se boji da ne ostane gladna, dok ga debeli ljudi uzimaju kao meru predostrožnosti. Slično poslednjoj sceni u filmu "Tito i ja", gde mladi Dimitrije Vojnov za vreme Titove besede, prvi krišom degustira jela sa trpeze Belog dvora.

Dakle, keva jede, a gladna ćerka gleda. Ali ... Toliko je dobra ta hrana koja se reklamira ovim rečima, da majka neće gladnoj ćerki da da malo. Naravno, ovo se može čuti isključivo na pijacama.

Može i neki drugi raspored, na primer:
Majka da jede, ćerka da gleda, na ćerku da ne da.

je mesto gde i jedan Čileanac sa George Harrison frizurom može da ti se smeje što dolaziš iz Srbije (a ako to nije gay, ja ne znam šta jeste).

Prema slici zapadnjaka, Srbija je mesto sa prirodnim uslovima iz filmova tipa "The day after tomorrow", gde u nekakvom rezervatu Novak Đoković vežba tenis dok mu gladna deca dahću u staklenik, a ratni zločinci huškaju narod protiv demokratije i hrišćanstva (pravoslavlje je ogranak islama, jasno), i dele ćebad.

Razočaravajući komentar domaćina slave koji zabezeknuto posmatra kojom brzinom njegovi ortaci grabe i pustoše slavsku trpezu. Šta god da iznese na astal nestaje istom brzinom kao oslobedjeno mesto u punom autobusu GSP'a.
Ortaci (gladna stoka prim. aut.) su se žestoko pripremali za ovaj trenutak. Slabo se jelo, malo se kretalo, nije se trošila energija do ovog svečanog trenutka kada treba da pokažu svu svoju halapljivost. Priča prestaje, čuju se samo kratke reči pohvale domaćice ili potražnje ponestalih namirnica.

Najboji nacin profesora da vam zavara trag da mu je kancelarija puna grickalica,cokolada i sokova.

Za neke-ulica vladara i vlasti, za druge“ulica nemanja“- mesto gde se pokazuju gladna usta, gladne oči i prazna duša. Specijalni čuvari obezbeđuju susrete imanja i nemanja. Njima pogledi oštri, duše prazne i oči gladne. Imaju i specijalne bezbol palice, za svaki slučaj, kad praznina krene da traži „imanje“. A levo i desno od njih rade oni koji ne umeju da nađu put do Ulice Imanja, tzv. Imanjine ulice, a baš to bi trebalo da im bude posao.

Gladnov je osoba koja je, kako joj i samo ime govori, uvijek gladna. Nema te hrane koju gladnov neće pojesti, a najviše voli da se grebe za hranu kod drugih ljudi. Za njega sram predstavlja misaonu imenicu, i glavna preokupacija mu je kako pojesti što više hrane, kakva god ona bila. Ne odbija nuđenje, obično riječima: "Samo se bolestan pita.", a neponuđenu hranu otima i jede je sa sjajem u očima.

Ono kad ti dan započne nikako, tako se i nastavi, a onda kad dođeš kući i hoćeš samo da spavaš nađe se neki kreativni pojedinac da te zapitkuje šta ti je, kako si, što si nervozan itd... Dotični može biti i gladna mačka/ker/papagaj/zlatna ribica/crknuta baterija na fonu/zabagovana Vukajlija, potpuno je svejedno. Izaziva erupciju besa i urlanja na sve i svakoga, i kad prođe opet si onaj stari. Osim što te prisustvujući gledaju kao da ćeš svakog časa da izvučeš nož i iskasapiš ih.

Zbereš sve prihode, odvojiš za ogrev, struju, hranu, stanarinu, toplu odeću. Ostatak prebrojiš, dva puta, i ustanoviš da nemaš ni dinara. Ako si srećan. Ako nisi srećan onda si još u dugu koju crvenu, ali to ćeš na leto da kompenzuješ kad počnu građevinski radovi i dođe godišnji odmor pa se zaradi neka kinta preko plate na mešalici ili u tuđoj njivi.
Da guzici bude toplo, da nije gladna i prazna i da ima gde da se smesti udobno.
A glava? Kome to još treba u životu, samo mrznu uši od košave.

Схватати све што се дешава лично.
Обично је то у тренутку неких спрдања, при чему жртва све схвати као директни атак на његову личност, чиме све (у његовој глави) постаје вјечна борба да се оконча његово постојање, а све то због неподношљиве лакоће подјебавања.
У другим случајевима, обично то значи схватати све врло емотивно, проживљавати све муке свијета, поистовјећавати се са сваким гладним дјететом у Африци. Зајебано је то, право.

Ono kad ti dan započne nikako, tako se i nastavi, a onda kad dođeš kući i hoćeš samo da spavaš nađe se neki kreativni pojedinac da te zapitkuje šta ti je, kako si, što si nervozan itd... Dotični može biti i gladna mačka/ker/papagaj/zlatna ribica/crknuta baterija na fonu/zabagovana Vukajlija, potpuno je svejedno. Izaziva erupciju besa i urlanja na sve i svakoga, i kad prođe opet si onaj stari. Osim što te prisustvujući gledaju kao da ćeš svakog časa da izvučeš nož i iskasapiš ih.

Osim što je ovo jedna od najpoznatijih fraza, a uopšte i crtaća 90ih godina UMOČIĆU predstavlja odnos detinjeg razmišljanja i razmišljanja odraslog čoveka. Ili jednostavno predstavlja stanje u našoj državi i to kako su nas muke naučile da razmišljamo drugačije.

Jer smo kao deca bili presrećni što su dobili igračke i slatkiše, a sad razmišljamo: a šta su jeli sutra? i prekosutra? zar ne bi bilo bolje da se majka zaposlila, da je imala stalni radni odnos..? deca onda nikada ne bi bila gladna.

hvala svima koju su nam ukrali detinje oči.